Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Poslovna komunikacija danas svodi se uglavnom na pisanje emailova. Naravno, uvek je bolje videti se sa nekim i razgovarati uživo, ali i kroz pažljivo korišćenje emaila saradnja može biti odlična.

Evo na šta uspešni ljudi najviše obraćaju pažnju prilikom sastavljanja imejlova:

1. Odgovaraju na pet ključnih pitanja

Odgovor na „Ko? Šta? Kada? Gde? i Zašto?“ daje informacije koje će sagovornik ceniti.

2. Ne započinju email sa „Ja“

Ako počnete email „Ja“, šaljete poruku da ste važniji od primaoca. Ukoliko to preskočite i pokažete da razmišljate o pošiljaocu, učinićete da vas pre sasluša i podrži.

3. Paze na „ton“

Jedna od najvećih opasnosti pisanja emailova je da primalac ne shvati nameru pošiljaoca, jer ipak nije bolje od komunikacije uživo. Da biste to izbegli, pročitajte naglas vaše reči i proverite kako vam zvuče.

4. Proveravaju pravopis

Svi prave greške, ali u ovom slučaju morate biti pažljivi. Greške u pravopisu pokazuju koliko ste vremena uložili u komunikaciju i koliko cenite primaoca.

5. Ne zaboravljaju prilog (dokument)

Ukoliko želite da pošaljete neki dokument, obavezno proverite da li ste ga priložili u poruku.

Vikend nam je počeo što znači da ćemo se nakon naporne radne sedmice napokon odmoriti i napuniti baterije. Kako se u ponedeljak ne bi vratili jednako ili još više umorni nego što ste bili u petak pred kraj radnog vremena, prenosimo vam 14 stvari koje uspešni ljudi rade pre i tokom vikenda koje je objavio Business Insider.

1. Planiraju unapred

Mnogi uspešni ljudi unapred isplaniraju aktivnosti za vikend kako ne bi došli u iskušenje da rade. Tako, primera radi, rezervišu sto u restoranu, dogovore se za kafu sa prijateljima ili isplaniraju neke aktivnosti sa svojom decom. Odnosno, oni dovoljno strateški osmisle “akcioni plan” za vikend, ali su i dovoljno fleksibilni da se mogu pozabaviti bilo kakvim poslovnim problemom koji iskrsne.

2. Pripreme se na poslu

Uspešni ljudi krilaticu “što možeš danas ne ostavljaj za sutra” shvataju doslovno pa tako pre nego što odu kući s posla, počiste svoje radno mesto, završe sve zadatke sa kratkim rokovima i naprave jasan plan aktivnosti za povratak na radno mesto. Na taj način ne razmišljaju o poslu tokom vikenda nego se jednostavno odmaraju.

3. Postave “tehnološke granice”

Uspešni ljudi postave pravila vezana za e-mail i telefon, kako za sebe, tako i za ljude sa kojima rade. Tako njihovi saradnici znaju da li će biti dostupni i u koje vreme budući da je od velike važnosti u potpunosti se odmoriti od posla i imati na umu da sve može da čeka. Uz to, iako zaposleni to pretpostavljaju, često moraju to čuti i od njihovih poslodavaca kako bi se i oni bez razmišljanja i osećaja griže savesti odmorili preko vikenda.

4. Ne rade ništa

Nakon užurbanog ritma tokom radne sedmice mnogi uspešni ljudi planiraju svoje vikend aktivnosti, ali ti planovi uključuju i malo vremena kada ne rade apsolutno ništa. Radna sedmica se odnosi na rokove i sastanke, tako da uspešni ljudi uživaju koji sat (ili čak dan) bez ikakvih obveza i rasporeda.

5. Provode svoje vreme sa porodicom i prijateljima

Često nam je teško da se tokom sedmice fokusirano posvetimo onima do kojih nam je stalo, a vikend je idealan period da sa njima provedemo kvalitetno vreme.

6. Vežbaju

Uspešni ljudi shvataju koliko je vežbanje važno za njihovo fizičko i mentalno zdravlje tako da se ni preko vikenda ne ulenje i ne preskaču treninge.

7. Volontiraju

Mnogo uspešnih ljudi smatra da je “darivanje” svog slobodnog volontirajući i pomažući drugima veoma nagrađujuće i da ih puni pozitivnom energijom.

8. Provode vreme u prirodi

Vikend je savršeno vreme da se izađe napolje i udahne svež vazduh pogotovo nakon što smo tokom radne sedmice bili “zatvoreni” u kancelariji. Nije važno da li je januar ili jul - iskoristite slobodno vreme i idite u prirodu.

9. Planiraju “mini odmore”

Neki uspešni ljudi planiraju svojevrsne “mini odmore” u dvorištu ili vrtu. Na taj način dozvole sebi potpuni mentalni odmor, ali bez stresa ili planiranja koje donosi pravo putovanje nakon kojeg se ljudi često u ponedeljak vrate na posao još umorniji nego što su bili u petak kada su (napokon) odlazili kući.

Ako bi ipak hteli da se maknu od kuće, preporučljivo je otputovati do neke manje udaljene destinacije do koje ćete putovati sat ili dva. Tako ćete videti neko novo mesto, a nećete morati da potrošite previše vremena planirajući i putujući.

10. Vreme provode baveći se nečime što vole

Vikend je odlično vreme da se pozabavite vašom omiljenom aktivnošću ili hobijem, bilo da se radi o čitanju, trčanju, druženju s ljudima ili, čak i šopingu. Radite ono što vas čini srećnim, a za šta uglavnom nemate vremena tokom radne sedmice.

11. Ne razmišljaju o poslu

Ovo je težak izazov za većinu nas, ali većina uspešnih ljudi se ne uzrujava nadolazećom prezentacijom, sastancima ili rokovima. Umesto toga, oni se fokusiraju na ono što trenutno rade.

12. Napune baterije

Svima nam treba da se odmorimo i napunimo baterije s vremena na vreme, a uspešni ljudi za to koriste upravo vikende. Naprave planove i aktivni su, ali se organizuju tako i da nadoknade propuštene sate sna i imaju dovoljno slobodnog vremena da se opuste.

13. Ponekad zamene slobodne dane

Neki uspešni ljudi uzimaju neke druge dane slobodno pa u subotu, primera radi, dođu na posao kako bi bili sami u kancelariji i tako napravili više posla jer ih niko ne ometa. Tako da, ako imate taj luksuz, učinite upravo to.

14. Štite svoje vreme

Uspešni ljudi su svesni da je njihovo vreme dragoceno tako da ne upadaju u zamke gubljenja vremena na gluposti. Pogotovo ne preko vikenda.

Naučite reći ne idejama koje vas ne zanimaju. Možda je vikend, ali to ne znači da ne možete isprobati neke strategije upravljanja vremenom i organizacije. Život je prekratak da ga trošite.

Od pametnih kućnih aparata do povezanih kola, potrošači sve više shvataju prednosti Internet of things (IoT). Iako se pažnja uglavnom posvećuje potrošačkim i poslovnim IoT aplikacijama, mnogi ljudi ostaju nesvesni pozitivnih ekonomskih i društvenih promena koje IoT donosi, i načina na koje menja društvo, okruženje i lance ishrane na bolje.

Praćenje i smanjivanje zagađenja vazduha 

Gradovi širom sveta odgovorni su za stvaranje oko 70 odsto efekta staklene bašte, uprkos tome što čine dva odsto površine zemlje. Svake godine više od tri miliona ljudi umre od zagađenja vazduha. Da bi ovo promenili, gradovi širom sveta u svoju infrastrukturu uključuju senzore i sprave koje pokreće IoT, kako bi pratili kvalitet vazduha, i te informacije koriste kako bi postavili nove urbane servise koji mogu da smanje zagušenja u saobraćaju i zagađenja od toga. 

Na primer, grad Linc u Austriji povezao je železničke tramvaje i autobuse sa IoT-om. Više od 500 različitih setova informacija, uključujući informacije o korišćenju energije, ubrzanju, usporavanju i zdravlju opreme, sakupljeno je od svakog tramvaja ili autobusa, i doneto u gradski centar za menadžment saobraćaja. Zvaničnici za menadžment saobraćaja koriste ove informacije kako bi trenirali ljude da bi bili efikasniji u vožnji. Kao rezultat toga, grad je smanjio potrošnju energije od strane javnog prevoza za 10 odsto, i umanjio prisustvo ugljen dioksida za više od 490 tona. 

Poboljšanje očuvanja vode 

Gradovi, takođe, koriste tehnologiju IoT-a kako bi sačuvali vodu. Barselona je uključila pametni sistem za navodnjavanje zasnovan na IoT-u, koji koristi podzemne sonde postavljene u parkove kroz grad, kako bi nadgledala vlažnost zemljišta. 

Ove sprave koje se posmatraju na daljinu šalju informacije cloud, i mogu automatski da otvore elektronske ventile, koji zalivaju parkove samo onda kada je potrebno i kada su vremenski uslovi povoljni. Rezultat toga je da su se i korišćnje vode, kao i opštinski računi za vodu smanjili za 25 odsto. 

Ishrana 

Dok svetska populacija raste, površina obradivog zemljišta na planeti smanjila se za 33 odsto. Suše postaju sve ćešće, i broj poljoprivrednika u SAD se smanjuje. Kako bi rešili ove probleme, poljoprivrednici se okreću IoT-u za rešenja. Putem instalacije senzora u vazduh i zemljište, zemljoradnici mogu da prate mikro klimu kroz njive, pažljivo nadgledajući temperaturu, vlažnost vazduha, i druge uslove. Tokom poslednje suše u Kaliforniji, poljoprivrednici koji su stavili ovakva rešenja smanjili su korišćenje vode za 40 odsto bez smanjenja prinosa.

Drugi poljoprivrednici koriste dronove, robote, cloud computing, machine learning i druge tehnologije povezane sa IoT-om kako bi pobošljali sadnju biljaka i procese proizvodnje i isporuke. U Kaliforniji, neki poljoprivrednici koriste automazitaciju i robote koji beru i pakuju borovnice, kako bi uskladili rastući manjak radne snage, i kako bi efikasnije hranili svet. 

Spašavanje ugroženih vrsta

IoT se ne koristi samo za povezivanje sprava, senzora i mašina jedne sa drugima, i sa internetom, naime, čak i ljudi i druga živa bića mogu da budu povezani, kao na primer pčele. Pčele su glavni oprašivači biljaka, ali njihov broj se brzo smanjuje. Internacionalno udruženje naučnika i istraživača radi na smanjenju ovog problema, prikupljajući podatke o pčelama koristeći microsensing tehnologiju. Istraživači koriste elektronske čitače kako bi pratili ponašanje pojedinih pčela time što im postave minijaturne rance koji koriste radio frenvenciju za raspoznavanje. Ova tehnologija zabeležila je nezapamćeno detaljne podatke o tome kako se pčele kreću, koji faktori utiču na njihovu sposobnost da šire polen, poput bolesti, pesticida, zagađenja vazduha i vode, dijeta i ekstremnih vremenskih uslova. 

IoT tehnologije koriste se i za borbu protiv lovokradica nosoroga u Južnoj Africi. Koristeći sofisticarane tehnologije, Kruger Nacionalni Park može da nadgleda i prati ljude kako ulaze i izlaze iz rezervata. 

Ovde je navedeno samo par načina na koje IoT može da promeni svet na bolje. Kako sprave povezane sa internetom i senzorima postaju sve manje i jeftinije, i kako tehnologije poput machine learning-a i napredne analize podataka postaju raširenije, mogućnosti korišćenja IoT-a u cilju poboljšanja uslova život, održavanja izvora i pomoći planeti postaju sve mnogobrojnije.

Da li su vam poznate sledeće situacije? Raspišete konkurs za određenu poziciju i kada se završi, uvidite da kandidati koji su se prijavili:
a) nedovoljno zadovoljavaju vaše kriterijume;
b) prijavi se veliki broj ljudi, ali niste zadovoljni kvalitetom prijava;
c) mali broj ljudi se prijavio pa nemate veliku mogućnost izbora ni za prvi krug, a kamoli nešto više.

Šta mogu da budu uzroci ovih situacija?
a) Loša ili pogrešno izgrađena reputacija o vašoj kompaniji ili čak nepostojanje iste;
b) Konkurencija radi odličan posao za sebe i veliki broj kvalitetnih kandidata se prijavljuje kod njih, želeći da rade tamo;
c) Nedostatak kvalitetnih kadrova.

Šta možete da uradite povodom toga?

Na treći razlog i ne možemo mnogo da utičemo, osim ako nismo akademska ustanova ili sarađujemo sa nekom. Za prva dva postoji solucija: da se pozicionirate kao poželjan poslodavac. Da ponudite radno okruženje u kom bi mnogi želeli da rade.

{{{midas2}}}

Brend poslodavca (eng. Employer Brand) predstavlja percipirane karakteristike i atribute koji se pripisuju tom poslodavcu. Ta percepcija je rezultat brojnih faktora, stoga najuspešnije kompanije na ovom polju rade na više frontova kako bi sveukupni utisak o kompaniji bio što bolji. U uslovima povećanog odliva mozgova i visoke potražnje za kvalitetnim kadrovima, snaga brenda i pozitivna percepcija poslodavca su veliki plus za njega. Jer, ako su percipirani kao poželjni, poslodavci lakše dolaze do kvalitetnijih kandidata.

Mnogo je pitanja i neodumica koje poslodavci imaju pre nego što počnu da se bave employer brandingom, a mi ćemo u ovom tekstu pokriti nekoliko stavki za koje mislimo da mogu da budu korisne.

Šta sve mogu da budu aduti poslodavca?

Ako organizacija poseduje bilo šta čime može da se ”pohvali”: društveno je odgovorna, u njoj su dobri međuljudski odnosi, vlada sjajna atmosfera, plata je konkurentna, ima programe prakse i odličan talent menadžment, zaposleni su joj važni, proizvodi jak brend, postoje mogućnosti napredovanja, putovanja u inostranstvo ili bilo kojih drugih benefita poput privatnog zdravstvenog osiguranja, dodatnog obrazovanja, tim bildinga, fleksibilnog radnog vremena – ona ima veliku šansu da bude percipirana kao poželjan poslodavac. Svi pobrojani benefiti su defitinitivno materijal za kreiranje sadržaja, s tim što je jako bitno kako ih artikulisati, a da ne zvuči da se hvalimo. Takođe, ako poslodavac može da se pohvali sa nekim od navedenih stavki, ne svrstava se nužno u red najpoželjnijih, ali je svakako dobar početak.

Internet. Prilika ili “nužno zlo”?

Sa druge strane, kako je internet uticao na način dolaženja do informacija, poslodavci bi trebalo da vode računa o tome kako će biti predstavljeni onlajn, ne samo na sopstvenim (veb sajtu, društvenim mrežama) i plaćenim medijima (portalima za zapošljavanje), već i kakvu će reputaciju da ima na kanalima koji nisu pod njihovom ingerencijom (forumi, privatni profili na društvenim mrežama) – tzv. deljeni mediji. Situacija u prva dva slučaja poslodavcima je donekle lakša, jer mogu da “kontrolišu” sadržaj koji plasiraju i tu možemo da vidimo različite kampanje i oglase čiji je cilj da se ispromovišu i iskomuniciraju vrednosti kompanije na pravi način. Treći slučaj je rezultat iskustva koji je korisnik imao sa poslodavcem. Korisnik može biti bilo ko: trenutni, potencijalni ili bivši zaposleni, član porodice ili prijatelj tih ljudi ili pak ”slučajni prolaznik” koji je čuo ili video nešto o poslodavcu.

Suma sumarum, internet nam je doneo transparentnost. Sve se može saznati, stoga se nemojte truditi da se prikazujete u lažnom svetlu jer vam se to može obiti o glavu na više načina: privući ćete pogrešne kandidate ili ćete, najblaže rečeno, biti proglašeni prodavcima magle.

Ko će koga ako ne svoj svoga?

Generalno, ljudi imaju tendenciju da više veruju sadržaju koji kreira i plasira korisnik – u ovom slučaju zaposleni (tzv. User Generated Content – UGC) ili komentaru na forumima (tzv. Word of Mouth promocija), nego suvoparnim rečenicama koje mogu svakodnevno da se pročitaju na sajtovima kompanija. Zato je važno imati ambasadore među svojim zaposlenima. A, da bi se zaposleni autentično angažovali, jako je bitno da je sadržaj koji će zaposleni kreirati ili deliti, a koji se odnosi na vrednosti vas kao poslodavca, u skladu sa njegovim ličnim vrednostima. Imati lojalne i visoko integrisane zaposlene je veliki plus i tim povodom rade se posebne strategije (tzv. Employee Engagement), koje ih na adekvatan način angažuju kao ambasadora kompanije.

Marketing ili ljudski resursi?

Ono što je zanimljivo jeste da smo u radu na kampanjama čiji je cilj brendiranje poslodavca imali priliku da sarađujemo sa ljudima iz više sektora, a ne samo marketinga i korporativnih komunikacija. Najčešće su to ljudi iz sektora ljudskih resursa (eng. Human Resources – HR). Nije samo posao HR-a da se bavi brendingom poslodavca, jer se bave regrutacijom, niti je to zadatak isključivo marketing ili PR sektora koji se bave brendingom i reputacijom. Oni bi trebalo da u sinergiji rade na zajedničkom cilju, jer su izazovi Internet First današnjice beskonačni i dolazimo u situaciju da je lakše prodati proizvod nego naći kvalitetnog zaposlenog.

I za kraj:

Plan je ništa, (strateško) planiranje je sve.

Postoje poslodavci koji su strateški doneli odluku da investiraju u svoj brend, jer im je zaista važno da privuku kvalitetne kadrove, ali i zadrže postojeće. Na vreme su prepoznali ovu paradigmu i ubrajaju se u red najboljih poslodavaca Srbije, a nama je zadovoljstvo što imamo priliku da sa njima radimo na employer branding strategijama i kampanjama. 

Ovo su samo neki od aspekata brendiranja poslodavca. Ima ih još mnogo i periodično ćemo ih dopunjavati. U sledećem tekstu ćemo se baviti aktuelnim trendovima u employer branding-u, navode koleginice Milka Negrović i Mihaela Turner iz Homepage-a.