Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Danas su mnogi ljudi na vodećim pozicijama zabrinuti oko spremnosti, ozbiljnosti i posvećenosti generacije milenijalaca, odnosno ljudi rođenih između 1980. i 2000. godine. Ovo jeste bitna tema za razmišljanje, imajući u vidu da milenijalci čine značajan i rastući procenat radne snage, i procenjuje se da će do 2025. godine činiti oko 75% ukupne radne snage.

Drugim rečima, oni čine važan deo većine organizacija. Milenijalci su često na meti kritika, i za njih važi stereotip da su nezainteresovani, zaljubljeni u sebe i previše osetljivi, odnosno nesposobni da prihvate konstruktivnu kritiku bez preteranih reakcija besa. U nekim krugovima ih nazivaju i „generacijom pahuljica“, nadimak koji pored toga što je neprijatan, nije ni fer. Takva loša reputacija potire prednosti koje milenijalci donose sa sobom.

Generacija milenijalaca se ne razlikuje toliko od generacija koje su joj prethodile. Istraživanje iz 2015. godine došlo je do zaključka da milenijalci žele iste stvari kao i druge generacije, odnosno zadovoljavajuću karijeru koja im omogućava da napreduju profesionalno i finansijski. U istraživanju se takođe pokazalo da, suprotno tvrdnjama da nisu odani, milenijalci ne pokazuju naročitu želju za menjanjem posla, naime, ako uživaju u svom poslu i vide prilike da napreduju, radije će ostati na trenutnoj radnoj poziciji.

Velika prednost koju milenijalci donose je dobro razumevanje potrošača, kao i to da su i sami pametni potrošači. Pored toga su i „digitalni domoroci“, odnosno poseduju vredne veštine u kojima mnogi stariji zaposleni ne mogu da im pariraju. Takvo dobro razumevanje digitalne tehnologije i društvenih mreža čini ih idealnim kandidatima za mentorisanje starijih šefova u ovim disciplinama.

Još jedna potcenjena osobina milenijalaca je činjenica da ih svrha posla mnogo više motiviše nego prethodne generacije. Većina njih veruje da „biznis, a ne vlada, imati najveći uticaj u rešavanju najvećih društvenih problema“, i da žele da budu deo tog rešenja. To znači da u isto vreme žele i da organizacije koje ih zapošljavaju, kao i stariji šefovi tih organizacija, takođe budu deo tog procesa. To bi značilo duplu pobedu, zato što organizacije sa svrhom, odnosno one koje angažuju svoje zaposlene, imaju bolje finansijske rezultate od drugih, istraživanja pokazuju, a prenosi Forbes.

Milenijalci se razlikuju na isti način na koji se Bejbi Bumeri razlikuju od genracije koja je živela u doba Velike krize i Drugog svetskog rata. Njima verovatno treba da se upravlja drugačije od starijih zaposlenih, a šefovi mogu da ignorišu ovu čiinjenicu ili da je prigrle, izbor je još uvek njihov.

20 godina je prošlo od kada je Google podneo zahtev za inkorporaciju, prvi korak u pretvaranju projekta iz Stanfordovog doma u danas jednu od najvrednijih kompanija na svetu. Leri Pejdž i Sergej Brin, osnivači Google-a su danas jedni od najbogatijih ljudi u svetu, ali na početku nisu očekivali da Google postane gigantska kompanija.

Pejdž i Brin se nisu združili kada su se upoznali

Pejdž je 1995. godine došao da poseti Stanford preko ture na kampusu. Bio je prosperitetan student na doktorskom programu kada je upoznao Brina, koji je tada bio volonter na prvoj godini studija. U početku se nisu slagali o skoro ničemu, ali su kasnije sklopili prijateljstvo. „Sergej je veoma socijalan, voli da upoznaje nove ljude. Smatrao sam ga veoma neprijatnim jer je imao izražena misljenja o određenim stvarima, a smatram da sam ih i ja imao“, rekao je Pejdž.

Google je počeo kao projekat za doktorsku diplomu

„Uopšte nismo počeli sa namerom da napravimo pretraživač“, rekao je Pejdž u svom intervju za Academy of Achivements. „1995.godine sam počeo da sakupljam linkove na internetu, jer smo moj supervizor i ja smatrali da bi to bila dobra stvar. Nismo tačno znali šta planiramo da uradimo sa tim podacima, ali je delovalo da niko zapravo nije obraćao pažnju na linkove na internetu – koja strana je linkovana sa kojom“. Pejdž, sin profesora računarstva, je razumeo da linkovi na internetu mogu da se citiraju u akademskom svetu, dokazujući relevantnost i stručnost.

Brin i Pejdž su kombinovali svoje znanje matematike i računarstva i napravili algoritam koji je uzimao u obzir broj linkova i njihov značaj. Završni algoritam PageRank, nazvan po Pejdžu, je bio efikasniji nego alatke koje su se u to vreme koristile, kao što su AltaVista i Excite. Page je bio nepokolebljiv u svojim doktorskim tezama o mrežama i njegovo istraživanje je privuklo Brinovu pažnju, pa su se udružili. Prvu verziju Google-a su objavili na Stanford sajtu avgusta 1996. godine.

Prva Google-ova iteracija je bila nazvana „BlackRub“

Brin i Pejdž su 1995, pokrenuli projekat „BlackRub“, pretraživač koji je proizišao iz Page-ove radoznalosti za povratnim linkovima ili tome kako se linkuju jedna i druga web stranica. 1997. godine su svoj pretraživač preimenovali u Google, „igra matematičkim terminima, za broj 1 praćen sa 100 nula“, sa misijom da organizuju svetske informacije.

Pejdž i Brin su molili profesore za novac

Kada su došli do ideje za nov i unapređen pretraživač, nisu imali novca za kompjutere koji su im bili potrebni. Profesor Hektor Garsija – Molina, u to vreme Pejdžov savetnik, bio je njihov glavni izvor novca.

Profesor im je pomogao da dođu do sume od 10.000 dolara od strane školske Digitalne biblioteke i to im je pomoglo da dođu do neophodnih delova da izgrade data server. Ostali profesori su im pozajmili male iznose novca, pa su se studenti sami snalazili. Kada su obezbedili novčana sredstva i izgradili svoj data server, pokrenuli su svoj pretraživač kao google.standord.edu.

Investiranje se isplatilo dvojici profesora

Google pretraživač je bio toliko snažan da je regularno prekidao Stanfordovu internte konekciju. Ti prekidi su im pomogli da shavate da su imali značajnu invenciju u svojim rukama. Page je 1997. godine otišao u Silicijumsku dolinu da proveri da li je neko voljan da licencira Google za 1 milion dolara, ali su dobili ponudu za samo pola od toga.

Pejdž i Brin su zatim rešili da pauziraju na Stanfordu i da se posvete Google-u, a savet su potražili od profesora koji im nije predavao, ali im je bio jedan od uzora, David Cheriton. Cheriton je sad drugim studentom Stanforda, Andy Bechtolsheim-om osovao internet kompaniju Granite Systems. I Cheriton i Bechtolsheim su im napisali ček od po 100.000 dolara, što im je pomoglo da kasnije postanu mutimilijarderi.

Prvo sedište Google-a je bila garaža

Kao i Apple i Amazon, Pejdž i Brin su investirali svoj novac da otvore prvo sedište: garaža koja je pretvorena u kancelariju, u Menlo Parku u Kaliforniji. Prostor je bio deo kuće Susan Wajcicki, koja je kasnije postala Google senior VP i danas je CEO YouTube-a. Brin je oženio Susaninu sestru Anne, koja je osnovala 23andMe. Stara kancelarija je imala stare desktop računare, sto za stoni tenis i svetlo plavi pod. Google-ov prvi server je bio zatvoren Lego kockicama.

Burning Man je insiprisao Google-ovu prvu poruku

Prvi Google-ov „Doodle“ je na home page pretraživača postavljen 1998, nedelju dana pre inkorporacije. Pejdž i Brin su bili na Burning Man umetničkom i muzičkom festivalu i Doodle je prikazivao figuru u okviru loga koja je javljala da su „članovi tima na Burning Man Festivalu“.

Warren Buggett je inspirisao IPO pismo deoničarima

Brin i Page su napisali pismo deoničarima u avgustu 2004. godine. U „Vlasničkom upustvu“ za Google deoničare, oni su naglasili da su pismo napravili po ugledu na esej Vorena Bafeta i njegovo upustvo za deoničare Berkshire Hathaway-a.

Marketing nije isto što i reklamiranje, a marketinški procesi u startapu kreću od same ideacije i igraju ključnu ulogu u razvoju proizvoda ili usluge.  Živimo u jedinstvenom vremenu, skoro pa idealnoj atmosferi za rađanje startapa i drugih oblika malih preduzeća. Istina je da ekonomski i politički postoji mnogo prepreka, ali po svim drugim aspektima, živimo u vremenu maksimalne konekcije, uvek i svuda.

Ako imate ideju, sada je vreme da je ostvarite

Vera u velike brendove, iako naočita i jaka u određenim krugovima, definitivno slabi. Stanovništvo postaje šarenoliko, mnogo raznovrsnijih očekivanja, potreba i želja. Definišu se niše i za svaku nišu grupa specijalizovanih usluga krojenih prema njihovim očekivanjima. Nasuprot popularnom mišljenju, to se ne odnosi samo na hipstere.

Istovremeno, javnost je postala vrlo skeptična, što je duboko uticalo na način na koji se marketing gradi u poslednjoj deceniji. Možemo reći da je glavni vidljivi deo marketinga zapravo priča o našem proizvodu, ispričana tačno tako kako potencijalni kupac želi da je čuje, preko kanala koji kupac prati, jezikom koji kupac razume.

Marketing je postao jedan od najpristupačnijih elemenata poslovanja svakom ko ima pristup internetu. Ipak, i pored svoje pristupačnosti, većina kompanija zaboravlja ili zapostavlja marketing do samog momenta izlaska na tržište, a tad je već možda kasno. Na pitanje kada je prikladno krenuti s ulaganjima u marketing, moj odgovor je uvek isti.

„Imate ideju? Pokrenite marketinške procese. Imate firmu a nemate marketing? Već kasnite“.

Marketing i reklamiranje (advertising)

Najčešća greška na našim prostorima, pa i šire, je pogrešno shvatanje termina „marketing“, tačnije, mešanje pojmova: marketing i reklamiranje. Reklamiranje je onaj vidljivi deo marketinga, krajnji rezultat dugog procesa sa svrhom da premosti komunikaciju između vašeg brenda i vaše publike.

Reklama je deo marketinga, ali marketing je mnogo širi i dugotrajniji proces.

Marketing, kako samo ime nagoveštava je velikim delom razumevanje tržišta (market), gde se tržište posmatra kao celina, deli na stubove i analizira: jačina i platna moć, interesovanje, potreba, konkurencija su samo primeri stvari koje se istražuju i utvrđuju za jedan zdrav marketinški proces. Sam izlazak na tržište je jedan od kasnijih koraka celog procesa a reklama je njegov sastavni deo.

Glavni krivac za ovu zabunu je popularizacija marketinga kroz medije, ponajviše kroz TV serijale kao Momci sa Medisona (Mad Men), gde se fokus baca na sam kreativni proces oblikovanja komunikacije. Realnost je mnogo manje uzvudljiva nego ispijanje viskija u dva popodne. (Mada, ne osuđujemo.) Proces počinje sa sakupljanjem i analizom informacija, a viski stiže mnogo kasnije u priči. U zavisnosti od industrije, marketinški procesi mogu trajati i po godinu dana, pa i duže, dok test-proizvod ne izađe na tržište.

Kada počinje marketing?

Od momenta same ideacije, marketing igra ključnu ulogu u razvoju samog proizvoda ili usluge. U nekim slučajevima, marketing dolazi čak i pre same ideacije, gde firme prvo istražuju javno mnjenje, kako bi odredili potrebe tržišta i ostale varijable.

U većim firmama, ovaj posao spada pod dnevni red regularnog marketing osoblja, a u mikro-startapima i startapima, često spada u opseg posla osobe koja nema veze s marketingom. U tom slučaju, često se gubi iz vida koliko istraživanje tržišta može pomoći u ranom formiranju produkta ili usluge, i obezbediti opstanak na tržištu.

Kako ne bi prodavali zimske jakne ljudima u Sahari, potrebno je prilagoditi ideju tržištu, a to ponekad podrazumeva drastične promene.

Da li možete raditi sami svoj marketing?

Ukratko: da.

U idealnom svetu bih rekla da marketing ostavite profesionalcima, ali mi smo daleko od idealnog sveta. Većina mikro-startapa, startapa i malih preduzeća nema prostora u budžetu za finansiranje stručnjaka, bar ne u početnim fazama poslovanja. Čak i kad je budžet prisutan, investiranje u marketing u ranim fazama često predstavlja rizik, jer se lako može destiti da originalni koncept bude odbačen upravo zbog onoga što nam tržište kaže, što znači da neće biti povratka investicije.

Zato podržavam i ohrabrujem sve pojedince koji se upuštaju u preduzetničke vode da uzmu marketing u svoje ruke, makar na neko vreme i utvrde mogućnost i potrebu tržišta za šta god žele da ponude.

Da li postoji besplatan marketing?

Ukratko: ne baš.

Iako možete dosta toga uraditi bez ulaganja fizičkog novca, preduzetnku vreme je novac a jednačina je jednostavna. U marketing ili morate uložiti kapital, ili dosta svog vremena. Idealna kombinacija bi bila – oba, ali za početak možete proći s ulaganjem vremena i kasnije odlučiti gde će biti pametnije zameniti vaše vreme za valutu.

Ako odgovorite na većinu ovih pitanja, spremni ste za tržište:

• Šta nudite, kome, kako i zašto?
• Kakvo je stanje tržišta, ko vam je konkurencija i šta vam to govori?
• Zašto će, kako će i gde će kupac kupiti vaš proizvod ili uslugu?
• Kako će vaš proizvod ili usluga doći do vašeg ciljanog kupca?
• Koliko će to da košta i zašto?
• Koliko vredi uložiti u promociju?
• Kako promovisati, kome i kroz koje kanale?
• Koji su vam ključni indikatori performansi (KPI – key performance indicators)?
• Koji su vam ključni faktori uspeha (success factors)?

Neka dodatna pitanja se odnose na posebne industrije a mogu biti:

• Koji je očekivani životni vek vašeg proizvoda ili usluge?
• Da li će se kupci / korisnici vraćati kod vas i zašto?
• Da li imate spreman lanac nabavke sirovina?
• Da li imate spreman lanac distribucije?

Kao što vidimo, odgovori na neka marketiška pitanja zapravo imaju koren u samoj organizaciji i strukturi posla. Jedna od najvećih uloga marketinga je da omogući funkciju prodaje vašeg proizvoda. Prodaja može biti ekstenzija marketinga (kao npr. u e-trgovini) ili potpuno drugo odeljenje firme, tj. posvećena osoba samom prodajnom procesu.

Slobodno možemo da kažemo da poslovanje, marketing i prodaja idu zajedno. Prodaja bez marketinga je jednaka preglasnoj pijaci, a marketing bez prodaje je jednak malo poznatoj umetničkoj galeriji. Poslovanje bez marketinga i prodaje je jednako umetničkom delu, na planini, u pećini, ispod mahovine, u mrklom mraku.

Kako to izgleda u praksi?

Cilj marketinških istraživanja je da od mutne vode napravi bistri potok koji će vas lako odvesti do vaših kupaca. Krenite od vašeg proizvoda ili usluge – razgratite ga na elemente i uporedite sa tržištem, potrebom, željom, itd. Ne zaboravite da proverite platnu moć, navike kupaca, kao i prognoze tržišta, jer sve to može biti indikator da li razvijate vašu ideju u dobrom pravcu.

Primer: Ljudi kupuju dve čokolade u 80% slučajeva, jer jedna čokolada ne zadovoljava potrebe njihovih porodica. Proizvođač razume taj trend i izbacuje test produkt duplo većeg pakovanja na tržište, i sad imamo Milku od 300g. (Hvala im. <3 )

Sledeći korak je razumeti konkurenciju: manje popularno, ali vrlo bitno u marketingu. Konkurencija nam govori da li postoji potreba na tržištu, ali i zasićenost tržišta, vaš potencijalni udeo u istom, i koliko je teško probiti se.

Primer: Odsustvo konkurencije odlično zvuči, ali je isto tako mogući indikator da, za sad, možda potrebe na tržištu nema, ili da će biti izazov stvoriti naviku ili privući stabilnu i održivu klijentelu.

Uz sve ovo počinje da se formira i slika vaše ciljne grupe (target audience). Temeljno istraživanje ciljne grupe će vam otkriti profile koji predstavljaju vaše idealne kupce, kao i one koje želite da izbegnete (negative target audience). Bitno je bazirati ove profile na stvarnim podacima, brojkama i razgovorima, a ne na željama ili spekulacijama. (Sa 10 godina iskustva u marketingu možete da krenete da pravite edukovane procene, ali čak i tad želite sve potvrditi sirovim podacima.) Konkurencija, u ovom slučaju, čini zgodnu prečicu ka određivanju vaše ciljne grupe u širokim potezima.

I ne stajete tu.

Sve ovo će uticati na način na koji vaš proizvod ili uslugu nudite klijenteli: paket, kanali distribucije, brend, komunikacija i sve ostale elemente marketinga ćete graditi na stečenom znanju. Ali marketing se ne zaustavlja ni nakon izlaska na tržište. Možete ga smatrati hiperaktivnim blizancem vaše poslovne ideje: dok god postoji vaša ideja, postojaće i marketing koji će da je validira ili diskredituje, unapredi ili transformiše svaki element vašeg poslovanja.

Eksperiment je ključni deo svakog marketinga

Nešto što vam neće reći vaš finansijski savetnik: igrajte se!

Ne postoji jedno rešenje za marketing, jedan način ili nepobitan plan. Vođeni podacima, kroz proceduru, morate isprobati šta funkcioniše za vas. Rezultati ovakvih testiranja mogu drastično uticati na vaš brend, proizvod ili uslugu. (Sad je opet vreme za taj viski.) Oni ponekad potvrde vaše sumnje, a često i iznenade: otkriju novu ciljnu grupu, pokažu da jedna boja funkcioniše bolje od druge, ili da ton kojim pišete postove na društvenim mrežama diktira različite reakcije od vaše publike.

Svakim otkrićem ste korak bliže zdravom, održivom poslovanju.

Istorija vrvi od slučajeva umetnika, naučnika i ostalih uticajnih ljudi koji su imali ‘turbulentan’ odnos prema svojim kolegama, ženama i generalno ljudima iz svog ličnog i profesionalnog okruženja. Svet sigurno ne bi bio isti bez tragova koje su ostavili za sobom, ali ostaje pitanje koliko drugi ljudi treba da trpe njihove neprijatnosti zarad viših ciljeva.

Takav je slučaj i sa Stiv Džobsom, koji, sedam godina nakon smrti, ostaje kontroverzna ličnost. Sa jedne strane ostaje neosporna činjenica da su njegove vizije tehnologije, koje sežu još od 1970-ih godina dvadesetog veka, zauvek promenile način na koji se odnosimo prema tehnologiji, ali sa druge, ima nebrojeno primera koje idu u prilog tezi da je u odnosu sa kolegama  i prijateljima bio težak čovek, koji je umeo mentalno i verbalno da ih maltretira, ali da mu se opraštalo zbog talenta za biznis.

Na poslovnom planu, dobar primer Džobsove „ekscentričnosti“ vezan je za akvarijum u njegovoj kancelariji. Jedan od bivših zaposlenih u Apple-u skoro je izašao u javnost sa pričom vezanom za reakciju Džobsa na prvi prototip iPod-a. Naime, Džobs se neko vreme igrao sa njim, kritikovao ga, merio težinu u rukama i brzo ga odbio navodeći da je preveliki. Inženjeri koji su radili na iPodu su mu objasnili da je prosto nemoguće da bude manji. Džobs je nakon toga neko vreme ćutao, da bi potom ustao, otišao do akvarijuma i bacio iPod u njega, iz koga su pošli na površinu mehurići nakon što je pao na dno. Džobs je na to rekao „Evo vazdušnih mehurića, što znači da u njemu ima prostora. Napravite ga manjim“.

Originalni iPod je bio debljine 19,8 milimetara, dok je godinama kasnije, poslednji model iPod-a debljine 6,1 milimetara, i sav prostor unutar njega je iskorišćen. Džobsov akvarijum je tokom godina postao čuven po stvarima koje je bacao unutra. Bivši zaposleni navode da je „Džobs stalno bacao stvari u akvarijum, nismo mogli da ga sprečimo. Rekli smo mu da prestane, ali nije slušao, bio je pun stvari koje ne bi trebalo tu da se nalaze. Ribe su tokom godina umrle, dok je jednu smrskao iMac, ostale su otrovane. Džobsa nije bilo briga“.

Džobs je, takođe, imao naviku da otpušta ljude u Pixar-u, bez najave i otpremnine. Dok je radio u Atari-u, Džobs je tražio pomoć svog prijatelja i poslovnog partnera Stiva Vozniaka, kako bi napravili manju verziju Ponga. Dogovor je bio ako bi se taj posao odradio brzo i efikasno, dobili bi veliki bonus. Međutim, Džobs je tom prilikom lagao svog partnera, i uzeo većinu novca za sebe. Tokom prvog puta kada je radio za Apple, probao je da prevari tadašnjeg CEO-a Džona Skalija, i odbio da da opciju za dobitak od akcija Apple-a jednom od najstarijih zaposlenih, koji je u isto vreme bio jedan od njegovih ličnih prijatelja.

Džobsovo više nego slobodno izražavanje nezadovoljstva nije bilo usmereno samo ka njegovim kolegama i porodici, već i najmoćnijim ljudima na svetu, uključujući predsednika SAD-a. Džobs je imao prilično napete sastanke sa Barakom Obamom, a jednom prilikom je Obami rekao da će biti predsednik SAD-a samo jedan mandat. Pored toga, mu je rekao da država ne čini da SAD budu  plodno tlo za biznis, i da kompanije radije grade fabrike u Kini nego u Americi, gde ih frustriraju regulacije i nepotrebni troškovi.

Sa tim u vezi, Apple i Džobs su često bili na meti kritika vezanih za prebacivanje pravljenja proizvoda u kineske fabrike, u kojima su radnici slabo plaćeni i rade pod lošim radnim uslovima. Džobs je često kritikovao američki obrazovni sistem, za koji je smatrao da nije dovoljno konkurentan, i da je „obogaljen pravilima rada sindikata“. Obami je predložio da škole treba da budu otvorene do 6 popodne, 11 meseci godišnje.

Džobsov biograf Volter Ajzakson pitao je njegovog najboljeg prijatelja Džoni Ajva šta on misli o Džobsovom ponašanju i menjanjima raspoloženja. Njegov odgovor je bio sledeći „Posedovao je vrlo detinjastu sposobnost da se jako naljuti oko nečega, i da to osećanje ne ostane dugo sa njim. Bilo je slučajeva da je izuzetno isfrustriran, i tada mu je jedini način da doživi katarzu bio da povredi nekoga. Mislim da je osećao slobodu i dozvolu to da radi. Osećao je da se pravila normalnog društvenog ponašanja na njega ne odnose. Zbog toga što je bio vrlo osetljiv, tačno je znao kako da efikasno i efektivno povredi nekoga. I da to uradi namerno“.

Najekstremniji primer Džobsove ćudi i tvrdoglavosti je odbijanje da leči rak pankreasa tradicionalnim metodama, već je izabrao lečenje putem prirodnih načina, što se na kraju završilo smrtnim ishodom. Pri kraju života zažalio je što je probao da rak leči alternativnom medicinom, pre nego što je pristao da ode na operaciju. Uprkos željama porodice i prijatelja, probao je da se leči kroz seanse akupunkutre, time što je pio posebne voćne sokove, posećivao „spiritualiste“ i koristeći druge metode koje je pronašao na internetu.

Neki eksperti za rak su naveli da bi Džobs verovatno produžio svoj život, ili čak preživeo, da je brzo preuzeo korake, koristeći naučno dokazane medicinske tretmane. Na pitanje „kako je tako pametan čovek mogao da uradi tako glupavu stvar“, Ajzanskon je naveo: „Mislim da je osećao da ako ignoriše nešto što ne želi da postoji, ima magično mišljenje. Taj način razmišljanja je za njega funkcionisao u prošlosti, ali u vezi raka ga je dovela do fatalnog ishoda zbog čega je zažalio“.

Džobs se sa pravom hvalio u vezi njegove uloge u oživljavanju Apple-a, firme koju je koosnovao, dok su lične razmirice sa kolegama dovele do toga da je izbačen iz firme. U vreme kada je preuzeo kormilo, kompanija je bila par meseci udaljena od bankrotstva. Kada je zog bolesti napustio Apple, već tada je bila najvažnija kompanija vezana za potrošačku tehnologiju na svetu. Imajući u vidu mali broj menadžera koji okreću na bolje, naizgled, bezizlazne situacije, moguće je da je samo Džobs mogao da spasi Apple, i stavi je na put još većeg uspeha, što definitivno nije mala stvar.

Dakle, i pored teškoća u međuljudskim odnosima, u Džobsovo zaveštanje spada i stvaranje nekih od najuticajnijih proizvoda u poslednjih 50 godina – iPhone-a, Mac-a, iPad-a, iPod-a, i originalnih Apple kompjutera. Možda bi neki slični proizvodi bili stvoreni i bez njega, ali nema poricanja da je imao vodeću ulogu u oblikovanju načina na koji se milijarde ljudi širom sveta odnose prema  tehnologiji.

Pitanje je da li su njegova poslovna postignuća važnija od okrutnosti s kojom se odnosio prema drugima? Vođe u biznisu se često slave zbog njihovih rezultata, bez detaljnije analize toga kakvi su kao ličnosti, i kako njihove akcije, i lične i profesionalne utiču na ljude iz njihovog okruženja, i svet oko njih. Mogu će da im se upravo zbgo velikih uspeha, da im se gleda kroz prste zbog lošeg ponašanja.