Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Istraživanje tržišta i konkurencije je složen, ali neophodan korak koji treba načiniti kako bismo se u areni zvanoj tržište uspešno pozicionirali u odnosu na konkurenciju. Istraživanje podrazumeva prikupljanje informacija o ljudima koji žele i imaju potrebu da kupe vaš proizvod, ali i analizu konkurencije, njene ponude, komunikacije i pristupa kupcima. Vaš cilj treba da bude da se istaknete i pružite veću vrednost za svoje kupce od konkurencije.

Kako to postići? Saznajte šta je to što vaši kupci žele, kako donose odluke, gde kupuju, za čim tragaju, koje vrednosti očekuju od vašeg proizvoda ili usluge. Savremeno tržište okrenuto je ciljnoj grupi, zahtevima, željama, osećanjima i potrebama potrošača, a kreiranje lepo upakovanog proizvoda i usluge koji stvaraju osećaj neophodnosti finalni je ishod uspešnog poslovanja. U skladu sa informacijama koje dobijete, pripremite strategiju diferenciranja, odnosno razlikovanja vašeg proizvoda od konkurencije, kao i strategiju komunikacije kako biste ostvarili željene rezultate u komunikaciji sa vašim potrošačima.

Veoma je važno da prilagodite ponudu potencijalnim kupcima. Dobar proizvod, odličnog kvaliteta, koji se na taj način izdvaja u masi sličnih, jeste cilj kojem treba težiti. Osim dizajna, pakovanja, dobre izloženosti proizvoda, veoma je značajan i način komunikacije, kako kroz sam proizvod, tako i kroz dodatne usluge, cenu i promociju.

Naravno, prisutnost proizvoda na tržištu nije dovoljna. Važno je da imate strategiju nastupa na tržištu. U zavisnosti od vrste ponude sa kojom nastupate, možete koristiti nekoliko pristupa:

• pozicioniranje kroz ponudu ekskluzivnih proizvoda, što podrazumeva mali broj kupaca, njihovu spremnost da plate veću cenu i vrhunski kvalitet proizvoda,
• pozicioniranje na masovnom tržištu sa manjim profitnim maržama proizvoda, namenjen širokoj grupi potrošača,
• pristup brzog prodiranja na tržištu kroz snažno reklamiranje i niske cene, koji se primenjuje u masovnoj prodaji, kada postoji jača konkurencija,
• pozicioniranje koje podrazumeva kombinaciju intenzivne promocije i viših cena, koristi se često kod plasiranja sezonskih proizvoda koje kupci podstaknuti potrebama ili reklamom žele odmah da poseduju,
• strategiju blagog rasta profita, koja pored manje intenzivnog reklamiranja podrazumeva i dalje više cene, koje donose veći profit i primenjuje se kod izuzetno kvalitetnih proizvoda ili usluga, koji ne zastarevaju brzo i obično nemaju ograničen rok trajanja.

Poslednji korak istraživanja

Poslednji deo uspešnog istraživanja ima za cilj odabir odgovarajućeg načina distribucije proizvoda, što je važan korak za uspešne i dugoročne poslovne rezultate. Ovde takođe postoji određena dilema. Naime, treba da odlučite da li da se usmerite isključivo na proizvodnju, a da distribuciju ostavite specijalizovanim distributerima koji se isključivo time bave.

Ova odluka nosi određeni rizik. Ukoliko se preduzetnik odluči da distribucijom upravljaju drugi, on se odriče uticaja na određivanje cene, način promocije, kreiranje komunikacione strategije. Drugim rečima, preduzetnik ima malo uticaja na kreiranje i kontrolisanje elemenata marketinga. Kako odabir prave strategije distribucije zavisi od konkretne poslovne situacije, razmislite o tome da prilikom odabira načina distribucije proizvoda kontrolu distribucije zadržite koliko to karakteristike poslovanja dozvoljavaju.

Odluka o kupovini

Ponašanje potrošača je oduvek bilo na meti istraživanja velikih tržišnih igrača. Način na koji potrošači vide proizvod, dožive uslugu, izražavaju utiske, učestvuju u komunikaciji, i način na koji dožive celokupan proces kupovine je od ključne važnosti za uspešnu realizaciju preduzetničkog cilja. Neophodno je da plasirate tačne i relevantne informacije o svom proizvodu ili usluzi. Proces informisanja znači biti na pravom mestu u pravo vreme, uz naglašavanje koristi koje potrošač dobija njegovom upotrebom.

Kako sačuvati potrošače?

Na zasićenom tržištu potrebno je uložiti mnogo napora kako bi vaši potencijalni potrošači čuli za vaš proizvod ili uslugu, razmišljali o potencijalnoj upotrebi i kao krajnji rezultat, odlučili se na kupovinu. Međutim, nakon privlačenja potrošača i njihove odluke na kupovinu, potrebno je razvijati odnose sa svojim potrošačima. Stvaranje lojalnosti predstavlja jedan od najvažnijih koraka za dugoročni rast u borbi opstanka na tržištu. Kompanije postoje onoliko koliko dugo zadovoljavaju potrebe svojih vernih potrošača.

Lojalnost se kreira od prvog kontakta sa potrošačem, preko kupovine, kvaliteta proizvoda pa sve do njegovog osećaja da li su njegove potrebe kompletno zadovoljene ili ne. Najčešći uzrok gubitka potrošača jeste upravo činjenica da im neki preduzetnici ne poklanjaju dovoljno pažnje nakon inicijalne prodaje, ne grade odnose sa njima i ne slušaju njihove primedbe i reklamacije. Pažnja koju potrošač oseti tokom kupovine veoma je važna za stvaranje konačnog utiska, izgradnju odnosa, zadovoljstvo i preporuke koje sledi nakon kupovine.

Budući da su troškovi pribavljanja novih potrošača znatno veći od zadržavanja postojećih, stvaranje lojalnosti i motivisanje na ponovnu kupovinu su od najvećeg značaja. Jednom zadovoljene potrebe potrošača, uz pokazanu inicijativu da ih saslušate i zadovoljite njihov ukus, preferencije i želje, predstavljaju ostvarivanje cilja – kreiranje baze lojalnih potrošača. Koračati ponudom u susret njima osnova je dobrog i uspešnog poslovanja.

Autor teksta: Vladimir Jovanović, Odeljenje socijalnog bankarstva u Erste banci

Bio je to "vikend Lehman Brothersa". Događaj iz septembra 2008. kada je propala ta 150 godina stara investiciona banka i podstakla najveću globalnu ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka, piše France Presse.

Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva, koga je teško opteretio portfolio rizičnih potraživanja povezanih s drugorazrednim hipotekarnim kreditima, američke vlasti su mu uskratile pomoć i dopustile da propadne.

Nakon dramatičnog vikenda i poslednjih pokušaja da se banka spasi, u ponedeljak, 15. septembra 2008., u 1:45 ujutro po lokalnom vremenu, Lehman Brothers zaprepastio je svet i svojih 25.000 zaposlenih podnevši zahtev za stečajem s teretom dugova od čak 600 milijardi američkih dolara. Bio je to najveći stečaj u američkoj istoriji. Berzanski indeks Dow Jones pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra 2001.

Šokirani brokeri koji su napuštali Wall Street noseći kutije sa svojim stvarima postali su simbol krize.

Neki su bili zatečeni. A neki su pak, poput Lawrencea McDonalda, bivšeg brokera i jednog od autora knjige o tom slučaju objavljene 2009. pod naslovom "Kolosalni neuspeh zdravog razuma: Neverovatna insajderska priča o krahu Lehman Brothersa", isticali da je uprava banke odavno bila upozorena da su se upustili u prevelike rizike kako bi povećali kratkoročne profite.

Čelnici Lehmana, oni sa 31. sprata zgrade banke, "vozali su nas brzinom od 261 kilometara na sat... pravo u najveći ledeni breg drugorazrednih hipotekarnih kredita u istoriji", rekao je za France Presse 2009.

"Novac je zarađivalo 24.992 ljudi, a osmorica tipova su ga gubili", rekao je, žaleći se da je uprava uložila sve na kartu toksične imovine.

Od 2005. do 2007., na vrhuncu 'balona' na tržištu nekretnina, hipotekarni krediti odobravani su ljudima koji su želeli da kupe nekretninu, a nisu to mogli da priušte. Potom su se ti krediti 'pakovali' u hartije od vrednosti, tj. derivate i preprodavali ulagačima. Lehman Brothers je u tom razdoblju kupio nekoliko brokerskih kuća koje su se time bavile i ostvarivao rekordne dobiti.

Međutim, sredinom 2007. gubici su počeli da se gomilaju. Kobni udarac dogodio se devet meseci kasnije, 16. marta 2008., kada se na rubu stečaja našla investiciona banka Bear Stearns.

Između čekića i nakovnja

Bear Sterns se takođe našao u takvoj poziciji zbog ogromnih špekulacija s hartijama od vrednosti baziranim na drugorazrednim hipotekarnim kreditima. Kupio ga je JPMorgan, za 'sitniš', u transakciji u kojoj je posredovala američka centralna banka Federalne rezerve (Fed). Taj posao potresao je tržišta koja su počela da špekulišu s propašću Lehmana.

Fed i Ministarstvo finansija su pokušali da pronađu kupca za Lehman, ali pregovori s jednom južnokorejskom bankom, a potom i s Bank of America i s Barclaysom, završili su neuspehom.

Mada je vlada samo nedelju dana ranije nacionalizovala hipotekarne divove Fannie Mae i Freddie Mac, paradržavne korporacije koje su zajedno garantovale za hipotekarne kredite u vrednosti od pet biliona dolara, na kraju je ipak odlučila da digne ruke od Lehmana i pustiti ga da propadne.

Nekoliko dana kasnije, Ujak Sam je spasio osiguravajućeg diva AIG sa 180 milijardi američkih dolara, a potom je osigurao još 700 milijardi dolara za kontroverzni plan dokapitalizacije banaka (Troubled Asset Relief Program, TARP) kako bi podržao posrnuli finansijski sistem.

Vlasti su se našle između čekića i nakovnja suočivši se sa žestokim kritikama zbog toga što su žrtvovale Lehman Brothers, a istovremeno spasile druge banke poput Goldman Sachsa.

"Najviše nas kritikuju zbog toga što smo dopustili da Lehman propadne", rekao je tadašnji ministar finansija Henry Paulson kojeg je na dužnost postavio George W. Bush.

"Puno ljudi postavlja pitanje zašto nisu mogli spasiti Lehman kada su spasili Bear Sterns i AIG. Kada im odgovorimo, većina ljudi nam ne veruje", rekao je za Nacionalni javni radio (NPR).

Službenici su zaključili da je Lehman bio preslab i da je imao tako skromne kolaterale da bi spašavanje bilo jednostavno neizvedivo.

Timothy Geithner, koji je tada vodio njujorški Fed, a kasnije, za vreme predsednika Baracka Obame postao ministar finansija, rekao je da su službenici imali jako malo opcija na raspolaganju.

"Lehman je bio jako slab čak i u odnosu na druge slabije institucije u tom kontekstu. Svet je bio strašno krhak", rekao je za NPR.

"Bilo je jako teško pronaći nekoga dovoljno snažnog u tom opasnom trenutku ko bi mogao da preuzme velik deo tog rizika."

Sa druge strane, neki drugi analitičari, uključujući Laurencea Balla, šefa Odseka za ekonomiju Univerziteta Johns Hopkins, tvrde u izveštaju o Lehmanu iz 2016. da razlozi koji se navode nemaju smisla i da je verovatnije da se na Fed vršio politički pritisak da dopusti da banka propadne.

"Drugi činilac je da ni Paulson ni službenici Fed-a, iako zabrinuti zbog posledica kraha Lehmana, nisu detaljno predvideli štetu koju će to izazvati", kaže Ball.

Vikend nam uglavnom služi kako bismo napravili sve ono što ne uspemo tokom radne sedmice – počistimo stan, posetimo prijatelje i rodbinu, obavimo kupovinu i odmorimo se. Prošlog vikenda objavili smo tekst Business Insidera o tome šta uspešni ljudi rade tokom vikenda, a evo šta bi moglo stajati u pozadini vašeg neuspeha. Vikend je počeo, pokušajte da ga ne provedete na jedan od ovih načina, koji su odlika neuspešnih ljudi.

1. Zanemaruju svoje najbliže

Ponekad nam je potreban vikend daleko od ljudi, uz omiljeni hobi i bez ikakvog društva. Međutim, neuspešni pojedinci izbegavaju ljude jer uopšte nemaju povezanosti sa njima, niti vole da provode vreme u društvu rodbine.

2. Nerviraju se

Svima nam je potreban odmor i punjenje baterija s vremena na vreme. Neuspešni ljudi ne mogu isključiti misli, čak ni kada imaju duže od slobodnog vikenda. Zato su u vreme koje bi trebalo da provedu opušteno i relaksirajuće, zapravo zabrinuti i pod stresom.

3. Troše nepotrebno velike svote novca

Neuspešni ljudi ne znaju da se kontrolišu i vikend često završavaju sa praznim novčanikom. Previše impulzivne kupovine u kratkom roku je verovatno najgora moguća ideja. Možda vas učini srećnim kratkoročno, ali dugoročno sigurno neće.

4. Donose nezdrave odluke

Tokom vikenda potpuno zaboravljaju na vežbanje i prelaze sve granice koje se tiču nezdrave ishrane. Vikend je mnogima savršen izgovor da zaborave dobre i zdrave navike. Normalno je da želite malo odmora, ali umerenost je ključna.

5. Nikad ne prestaju da rade

Vikendom odgovaraju na mailove i poruke vezane za posao. Ako morate raditi vikendom, to je jedna stvar, ali kao odaberete da radite vikendom od kuće, to vas neće učiniti uspešnim. To je siguran znak da ćete pregoreti, odnosno poludeti od količine posla, ili ste zavisni od posla.

Ako stvarno želite biti produktivni, nemojte dozvoliti da vam se posao uvuče u svakodnevicu nego odredite tačno vreme u kome morate uraditi sve što je potrebno.

6. Neprestano misle o poslu

Ovo nije jednako loše kao raditi tokom vikenda, ali nije ni dobar znak. Jedna stvar je ako toliko volite svoj posao da ne možete prestati da mislite o njemu, ali sasvim je druga ako čitav vikend mislite samo na ono šta vas čeka tokom radne sedmice. Takvo fokusiranje će vam oduzeti priliku da se zaista odmorite i mislite na sebe što je ključni preduslov uspeha.

7. Lenji su

Naravno, nužno je da se odmorite tokom vikenda. Međutim, neuspešni ljudi to shvataju previše doslovno. Tokom vikenda napravite ono za šta inače nemate vremena, odradite neki projekat koji nema veze s poslom – očistite kuću ili stan, kupite novi roštilj ili nazovite baku s kojom se dugo niste čuli. Iskoristite slobodno vreme na najbolji mogući način jer ćete se osećati bolje nakon što sklonite neke stvari sa svoje "to-do" liste.

8. Ne isključe se

Vikend je najbolja prilika za isključivanje ekrana i izlazak u prirodu. Nemojte biti jedna od onih osoba koja svaki slobodni trenutak provodi na društvenim mrežama, a na kraju propusti previše događanja u stvarnom životu.

9. Ne upuste se u neku avanturu

Neuspešni ljudi ne shvataju da je vikend savršeno vreme da odu na put koji su dugo planirali, isprobaju hranu u novom restoranu van grada ili odu na bazen. Dobro je da želite da se odmorite, ali ako tražite priliku da isprobate nešto drugačije, verovatno će vam kasnije biti žao vremena koje ste proveli na kauču. Možda je to pravo vreme da se vratite hobiju koji ste zaboravili, poput čitanja, druženja, slikanja...

10. Ništa ne isplaniraju

Neki ljudi mogu proći kroz život bez ikakvog plana. Dobro za njih.

Međutim, ipak je bolje da imate barem generalnu ideju kako želite da provedete vikend. To ne znači da treba da isplanirate svaku sekundu, ali očita odlika neuspešnih ljudi je prepuštanje sudbini što na kraju vodi neorganizaciji i razočarenju.

11. Ne cene sopstveno vreme

Vaše vreme je neprocenjivo. Uspešni ljudi su toga svesni i itekako brane svoj raspored. To znači da na kraju sve stižu, čak i kada imaju milion obveza.

Neuspešni pojedinci dopuštaju da vreme upravlja njima. Zapletu se u planove koji ih ne zanimaju, lenčare pa kasnije žale za tako provedenim vremenom ili dogovore previše toga pa na kraju propuste ono što ih je stvarno zanimalo.

Google je jedna od najvećih i najuticajnijih tehnoloških kompanija u modernoj istoriji. Njihovi proizvodi prožimaju internet, a koriste ih milijarde korisnika. Kompanija je ovog utorka, 4. septembra proslavila rođendan, a ovom prilikom prolazimo kroz najvažnije i najzanimljivije trenutke u njenoj dvadesetogodišnjoj istoriji.

Avgust 1996. - Skromni počeci

Google se u početku zvako BackRub, a stvorio ga je Larry Page koji je u to vreme studirao na Stanfordu. Page je tamo upoznao Sergeja Brina koji je nastojao da otkrije sistem povezivanja putem weba, a njihova zajednička nastojanja stvorila su sistem koji pregleda web i prati na koji se način web stranice međusobno povezuju.

Brin i Page su stvorili algoritam PageRank koji je rezultate pretrage slagao u top listu zasnovanu na sistemu povezivanja između web stranica. Ove dve tehnologije postale su kamen temeljac najmoćnijeg sistema za pretraživanje weba na svetu. BackRub je po prvi put pokrenut na privatnoj računarskoj mreži Univerziteta Stanford u avgustu 1996.

Avgust 2001. - Eric Schmidt postaje direktor Googlea

Nakon što su uz pomoć investicije od 100.000 dolara pokrenuli kompaniju Google, Pageu i Brinu je trebao neko ko će da je vodi. Eric Schmidt je iskusni direktor koji je pre dolaska u Google radio kao šef tehnološke službe Sun mikrosistema, a nakon toga kao direktor Nortela. Brin je u jednom inrevjuu dolazak Schmidta opravdao potrebom za 'roditeljskim nadzorom' tokom ere Googleovog rapidnog razvoja.

Schmidt se odboru direktora pridružio u martu 2001. i nakon toga u avgustu je preuzeo ulogu izvršnog direktora. Na poziciji je ostao deset godina tokom kojih je kompanija izašla na berzu, kupila YouTube i uvela web aplikacije poput Google Docsa i Gmaila. Schmidt je 2011. napustio ulogu izvršnog direktora i preuzeo nešto 'mirnije' mesto predsednika u odboru direktora, a sve je komentarisao šaljivom objavom na Twitteru napisavši da 'svakodnevni roditeljski nadzor više nije potreban'.

Jul 2003. - Google pokreće Gmail i svakom korisniku nudi 1 GB slobodnog prostora

Radnik Googlea Paul Buchheit je 2001. godine počeo rad na projektu web maila za Google koji je trebao da olakša firminu, tada vrlo intenzivnu, internu komunikaciju. Buchheit je na sličnim sistemima radio još u devedesetim godinama, a u Googleu je odlučio da stvori brži klijent uz pomoć web alata Ajax - sistema koji je omogućavao web stranici da sakuplja informacije sa servera bez potrebe za ponovnim učitavanjem. 1. aprila 2004. Gmail je pušten u javnost i svim korisnicima je nudio 1 GB besplatnog prostora, kao i napredni sistem pretrage emailova.

Dolazak emaila sa 1 GB prostora u to vreme bio je toliko frapantan da su mnogi mediji zaključili da se radi o prvoaprilskoj šali.

8. februar 2005. - Pokrenut je Google Maps

Google je uvođenje Mapa 2005. komentarisao 'Mape mogu biti korisne i zabavne'. Izvorni Google Maps nudio je karte i navigaciju, a GPS navođenje i podršku za mobilne uređaje u priču su stigli tek 2009. Konkurenti poput Garmina i TomToma ovime nisu bili preterano oduševljeni.

9. oktobar 2006. - Google kupuje YouTube

Nakon što je uspeo da ponudi više novca nego kompanije poput Microsofta i Yahooa, Google je kupio YouTube za 1.65 milijardi dolara. Google je kupovinom praktički zavladao svetom internet video servisa, a YouTube je dobio pristup pozamašnoj količini Googleovog novca i alata. Ovaj potez je očigledno pogodovao i Googleu i YouTubeu, s obzirom da obe usluge danas predstavljaju neke od temelja moderne online kulture.

2. septembar 2008. - Stigao je browser Chrome

Google je unajmio nekoliko developera iz Firefoxa i uz njihovu pomoć je stvorio Chrome za Windows. Radilo se o beta verziji aplikacije koja je već imala nekoliko rešenja poput odvojenih procesa za svaku karticu. Svega četiri godine nakon dolaska na tržište, Chrome je postao popularniji od Firefoxa i Internet Explorera. Deset godina nakon izlaska, Chrome je najrašireniji web browser na svetu - koristi ga oko 60 posto korisnika globalne mreže.

23. septembar 2008. - Izbačen je prvi mobilni uređaj s operativnim sistemom Android

Nakon što je kupio Android za 'skromnih' 50 miliona dolara, Google je razvio operativni sistem koji će jednog dana postati najraširenija mobilna platforma na svetu. Prvi telefon koji ga je koristio zvao se HTC Dream, koštao je 179 dolara uz dvogodišnji ugovor, a njegov uspeh stvorio je temelje operativnog sistema koga je moguće da upravo koristite dok čitate ovaj članak.

24. januar 2014. - Google kupuje DeepMind

Google je navodno imao vrlo žestok sukob s Facebookom koji je takođe bacio pogled na englesku softversku kompaniju DeepMind. Jedini razlog zbog kojeg je dobio ponudu je obećanje o stvaranju nezavisnog odbora za etiku koji će nadgledati razvoj firmine tehnologije. Kakva god cena bila, kupovina se isplatila. DeepMind je, kao i njihova veštačka inteligencija za igranje japanske igre Go, nagrađen za dostignuće u oblasti veštačke inteligencije i postao je prepoznatljivo lice ove brzorastuće naučne grane.

DeepMind je, očekivano, unutar Googlea doživeo pravi procvat. Pomogao je kompaniji da razvije napredni sistem prepoznavanja jezika, a poboljšao je i postojeće sisteme uvođenjem naprednih skripti. Ukratko - svet moderne veštaćke inteligencije nakon DeepMinda neće ostati isti.

10. avgust 2015. - Google je mrtav, živeo Go...Alphabet

Googleov suosnivač Larry Page morao je da reorganizuje konglomerat kompanija u koji se Google uspeo da pretvori stvorivši novu kompaniju Alphabet. Google je u trenutku osnivanja Alphabeta radio na projektu za produženje života Calico, kao i brojnim investicijama, a restrukturiranje je svim podružnicama dalo autonomno vodstvo pod jednim zajedničkim koncernom.

Kako stvari stoje, potezi poput stavljanja Sundara Pichaija na čelo Google firmi je s vremenom donelo jako, jako veliku količinu novca.

Oktobar 2016. - Stigao je novi smartfon - Google Pixel

Nakon nekoliko godina provedenih u opreznom zadiranju prstiju u svet potrošačke elektronike putem programa Nexus, Google je naglavačke uskočio u trku izbacivši telefone Pixel i Pixel XL. Pixel je bio prvi Android koji je u celosti dizajnirao sam Google. Premda ga je i dalje razvijao firmin partner HTC, cilj je bio da se stvori ekosistem proizvoda jako sličan Appleovom.

18. jul 2018. - Google kažnjen u Evropskoj uniji zbog monopolističkog pristupa Androidu

Googleov doseg i uticaj je toliko velik da je kompanija tokom godina uspela da sakupi impresivnu hrpu parnica i tužbi vezanih za privatnost i antikompetitivnu praksu. Ni jedan, doduše, nije udario tako jako poput pet milijardi dolara kazne iz Evropske Unije - zbog optužbi za favoriziranje sopstvenih proizvoda i usluga u sklopu operativnog sistema Android.

Evropska komisija zaključila je da Google forsira da prikazuje proizvode koji preferiraju njihove digitalne prodavnice i usluge u sklopu rekalama unutar Chromea (koji dolazi već instaliran u sklopu većine Androida). Premda novčana kazna neće preterano oštetiti Google, očigledno je da državne vlasti i institucije, kao i potrošači polako shvataju da kompanije poput Googlea, Facebooka i Amazona već godinama svet trgovine i računarstva pretvaraju u čistokrvni monopol.