Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Za uspešno poslovanje ne moraju nužno biti dovoljni ideja, mašine, zgrade, zemljište ili neki drugi elementi osnovnog kapitalnog potencijala. Dobar biznis plan, proizvod i izlazak na tržište predstavljaju veoma bitne elemente u procesu pokretanja poslovanja, ali dalji uspeh i napredak ponajviše zavisi od ljudi, njihove organizacije, veština, znanja i timske saradnje koja će preduzetničku ideju dovesti do uspešnog redovnog poslovanja.

Ljudi su najdragoceniji resurs svake organizacije, a njihova komunikacija i dobro funkcionisanje interne organizacione strukture veoma su bitni za ostvarivanje konkretnih poslovnih ciljeva i profitabilan rezultat poslovanja. Način na koji tim funkcioniše zapravo određuje potencijal i uspeh posla.

Kada čujemo da je neki biznis propao, najpre pomislimo da je to zbog nedostatka sredstava, ali najčešći razlog zapravo jeste nedostatak znanja i iskustva onoga koji taj posao vodi. Ulazak u svet preduzetništva je oduvek bio riskantan potez koji zahteva znanje o svim karakteristikama sfere poslovanja, prethodno iskustvo, kao i potrebne veštine upravljanja i vođenja tima, odnosno liderstvo.

Pre pokretanja poslovanja veoma je bitno objektivno proceniti sopstvene potencijale i potencijale tima, kako bi se na osnovu toga donela procena veština i znanja koje timu nedostaju. Ono što nedostaje može se nadoknaditi kroz učenje ili kroz proširenje tima osobama koje će pokriti taj nedostatak sopstvenim znanjima i veštinama, i na taj način uticati na unapređenje celokupnog poslovanja organizacije. Vođenje isplativog i uspešnog biznisa podrazumeva slagalicu sačinjenu od ljudi različitih osobina i veština, a raditi samostalno je teško izvodljivo i, pre svega nepoželjno, u poslovnom svetu u kome su znanje i iskustvo ključ uspeha.

Planiranje može uštedeti mnogo vremena kasnije

Nakon odabira kvalitetnih saradnika, naredni korak je i organizacija njihovog rada kroz delegiranje. Delegiranju radnih zadataka prethodi procena veština članova tima, a način preraspodele poslova, vremena i radnih zadataka veoma je bitan kako ne bi dolazilo do poklapanja zadataka, a samim tim i do gubljenja vremena i resursa. Idealno je obezbediti da svako radi ono u čemu je najbolji kako bi posao tekao što efikasnije i što je brže moguće.

Svakako da međusobno dopunjavanje, kolegijalnost i timski rad predstavljaju bitan deo uspešnog plana organizacije rada. Pored tačnog određivanja konkretnih zadataka, veoma je bitno definisanje potrebnog vremena za obavljanje zadatka. Dobro upravljanje vremenom ključ je uspešno obavljenog posla, zadovoljstva radnika i daljeg progresa poslovnih i ličnih rezultata.

Da li svako može biti preduzetnik?

Definitivno postoje pojedine osobine koje dobijamo rođenjem, a koje karakterišu uspešne preduzetnike, poput kreativnosti, upornosti, optimističnosti, hrabrosti, visoke tolerancije na rizik, motivisanosti ka uspehu, kao i odlaganja trenutnog zadovoljstva radi ostvarivanja definisanih ciljeva. Međutim, mnogo bitnije od urođenih osobina jesu stečena znanja i veštine, želja za daljim učenjem i težnja ka uspehu.

Dakle, ne može svako da realizuje bilo koju poslovnu ideju, a u tom procesu, ljudi igraju ključnu ulogu budući da predstavljaju nezamenjiv i vredan kapital svakog poslovanja. Savremeni menadžment organizovanja rada usmeren je na potencijal ljudskih resursa, na pronalaženje načina za njegovo najbolje iskorišćavanje koje će dovesti do ostvarivanja ličnih i organizacionih ciljeva. Obostrano zadovoljstvo i međusobna saradnja predstavljaju obavezan ishod dobrih ljudskih odnosa, odnosno dobro upravljanje ljudskim resursima.

Autor teksta: Vladimir Jovanović, Odeljenje socijalnog bankarstva u Erste banci

Ponedeljak ujutro je najkritičniji deo nedelje i on je često određuje, stoga morate voditi računa kako ćete da započeti. Evo 16 načina da to uradite onako kako to čine uspešni.

Koliko god da ponedeljak može biti haotičan, možete predvideti da će vas dočekati gomila stvari u kancelariji na početku nedelje. Potrebno je shvatiti da ste u mogućnosti da preuzmete kontrolu nad ovim jutrom i upravljanjem situacijama.

1. Rano ustaju

Uspešni ljudi idu na spavanje u pristojno vreme, nedeljom uveče. Njihovo višegodišnje iskustvo je pokazalo da je tako najbolje jer će u ponedeljak ustati ranije. Ukoliko se u ponedeljak probudite nenaspavani, velika je verovatnoća da ćete biti veoma nervozni kada se suočite sa gomilom problema na početku nedelje i to će uticati na vaš posao.

2. Vežbaju

Jutarnja gimnastika povećaće cirkulaciju i pomoćiće vam da ostanete budni i produktivni za celu nedelju. Endorfin će popraviti vaše raspoloženje.

3. Doručkuju zdravi doručak

Neka doručak učini da se osećate lepo, sito i zadovoljno u svom telu. Kada osećate glad ne možete da se koncentrišete i veoma ste anksiozni.

4. Dolaze ranije na posao

Nemojte odlagati obaveze. Ponedeljkom je komunikacija slabija stoga rešite probleme na vreme. Završite stvari što pre sa saznanjem da ćete možda krenuti kući ranije.

5. Čišćenje stola i desktopa

Nadamo se da ste ovo uradili u petak pre odlaska kući. Ukoliko niste, uradite to u ponedeljak ujutru i pospešite svoju organizaciju. Sredite foldere na kompjuteru, neka oni kritični budu na vidnom mestu, dostupni. Obrišite nepotrebno.

6. Izdvajaju vreme za neočekivane projekte i zadatke

Uspešni ljudi očekuju neočekivano ponedeljkom ujutro. Neko se nečega setio za vikend i želi da vam to bude prva stvar kada dođete na posao. Imajte malo vremena u rezervi.

7. Pozdravljaju svoj tim i šefa

Ovo je važno da uradite ujutro kako biste održali moral u firmi. Ponedeljkom vaš tim treba dodatni podsticaj. Održavajte osećaj zajednice.

8. Proveravaju i dopunjuju listu obaveza i ciljeva

Postavite sebi prioritete, a onda postavite pet do osam ciljeva. Kada ih budete ispunili osećaćete se ponosno i uspešno.

9. Vizuelizuju nedeljne uspehe

Osmišljavanjem pozitivnih ishoda projekata možete se vraćati unazad i odrediti neophodne taktike kako biste dobili željene rezultate.

10. Posebno označavaju urgentne zahteve i mejlove

Tako oni neće pasti u zaborav i neće se dogoditi krizna situacija.

11. Prvo se hvataju u koštac sa teškim zadacima

Vaša energija je najjača ujutro i zato tada treba da se bavite zahtevnijim i rizičnijim stvarima, dok imate dobru koncentraciju.

12. Posebno se trude da se nasmeju

Možda vam je ovo poslednja stvar na pameti ponedeljkom ujutro ali će vam u mnogome pomoći da pregurate dan i opustite atmosferu.

13. Dodatak ljudskosti u poslovnim mejlovima

Pre nego što pošaljete zadatke timu ili mejl kolegama proverite da li ste ponedeljkom ujutro dodali malo prijateljskog odnosa kako biste doprineli prijatnijem poslovanju. Počnite imejl sa „Pozdrav“ ili „Nadam ste da ste proveli lep vikend“.

14. U stanju su da kažu NE

Ponedeljkom će vas mnogi ometati, slati mejlove, pozivati, slati zahteve i tako dalje. Uspešni ljudi moraju diplomatski i učtivo odbiti kolege, potrudeći se da se uključe nešto kasnije. Ne možete odbiti šefa ali cirkularne mejlove odložite jer nećete biti produktivni ukoliko stalno prekidate posao.

15. Ostaju fokusirani

Uspešni ljudi se zadržavaju previše na sitnicama koje se pojavljuju tokom nedelje i ne pokušavaju da reše baš svaki neozbiljan problem.

16. Imaju na umu da postoji utorak

Ne morate sve uraditi u ponedeljak. Možda ćete sebi učiniti uslugu ukoliko pustite da stvari malo odleže do sutra. Može se javiti bolja ideja. Nije dobro žuriti jer se gubi koncentracija i fokus.

Od jeseni 2008. do danas došlo je do određenih pozitivnih promena u globalnom finansijskom sistemu, međutim strukturne reforme su izostale, zbog čega i danas postoje krizna žarišta koja bi, krenu li stvari naopako, mogla postati izvor novih, lako moguće, globalnih problema.

Petnaestog septembra ove godine navršava se deset godina od propasti američke investicione banke Lehman Brothers. Pregovori u vrhu američkih finansija i politike tokom vikenda koji je prethodio tom ponedeljku nisu urodili dogovorom o njenom spašavanju i banka koja je na papiru imala 600 milijardi dolara imovine morala je da proglasi bankrot. Kao što znamo, propast te banke bio je okidač globalne finansijske krize zbog koje su svetski političari narednih meseci brojnim merama pokušavali da spasu globalnu ekonomiju. Do sredine marta 2009. berzanski indeksi su prepolovljeni i, iako je oporavak polako krenuo već tada, efekti krize osećaju se i danas.

Finansijsko-ekonomski krah tada je izazvao i snažnu reakciju javnosti. Organizovani su protesti širom sveta kako bi se bogati bankari pozvali na odgovornost, političari su obećavali stroža pravila kako bi se obuzdala pohlepa, a komentatori i analitičari su upozoravali da je potrebno naučiti lekciju da se u budućnosti takva kriza ne bi ponovila. Deset godina kasnije teško je zaključiti da smo puno naučili. Tačnije - naučili jesmo puno, ali to znanje ne primenjujemo.

Na naslovnoj strani pretposlednjeg izdanja britanskog nedeljnika The Economist nalazi se ilustracija velikih zgrada koje simbolišu velike banke i koje su oblepljene medicinskim flasterima kao adekvatan prikaz onoga šta se dogodilo u poslednjih deset godina. Rane su zalečene, međutim deo uzroka koji su doveli do krize i dalje je prisutan. Zabrinjavajuće, u nekim segmentima situacija je još i gora.

Najviše je napravljeno u finansijskoj industriji, ali i to je daleko od dovoljnog. Pravila su nešto pooštrena i banke danas moraju da imaju više kapitala koji im služi kao rezerva u slučaju da se nađu u problemima. Regulativa finansijskih instrumenata čija kompleksnost je prouzrokovala enorman rast rizika u finansijskom sistemu, posebno nakon propasti Lehman Brothersa, poboljšana je, i deo neizvesnosti je uklonjen. Mada se u poslednje vreme i tu javljaju suprotni pritisci, posebno pod uticajem američkog predsednika Donalda Trumpa i njegovog poriva za deregulacijom korporacija. Ali, strukturnih promena nema.

Razlog panike na finansijskim tržištima, ali i šire, pre deset godina ležao je u činjenici da su ugrožene bile multinacionalne banke koje su jednostavno bile prevelike da bi se pustile da se same nose s rizikom propasti – to je činjenica koju je krah Lehman Brothersa, kao i njegove posledice, jasno potvrdio. Iako se govorilo da takve strukturne rizike treba ukloniti, koncentracija velikih banaka i danas je ista kao što je bila i pre krize. Primera radi, pet najvećih finansijskih institucija danas ostvaruje trećinu svih prihoda od poslova investicionog bankarstva, upravo kao što je bilo i 2007.

Ipak, delimično poboljšanje je zabeleženo u segmentu poslovne politike banaka. Dosezi krize pre deset godina bili su vrlo široki jer su banke finansiranje sopstvenog poslovanja bazirale na enormnoj količini međusobno pozajmljenog novca. Takva praksa je pomalo suzbijena i banke su akcenat vratile na klasičan način finansiranja, od depozita klijenata. Međuzavisnost finansijskih institucija, bar u tom segmentu, nešto je smanjena, što u teoriji znači i manju verovatnoću za nekontrolisanim širenjem krize. Ali, one su i dalje velike sveobuhvatne institucije, u čijim mrežama se nalazi ogroman broj manjih faktora koji računaju na njihovu stabilnost.

Enorman rizik stvoren tokom godina koje su prethodile velikoj krizi je prikupljen kroz izdavanje i kupoprodaju finansijskih instrumenata kako bi se zadovoljili nezasitni apetiti grabežljivih bankara koji su uživali u visokim platama zahvaljujući visokim profitima banaka. Mada su se tokom i nakon krize smatrali krivcima i obećavala su se razumnija pravila oko naknada koje primaju, tu se ništa bitnije nije promenilo. Lloyd Blankfein, šef banke Goldman Sachs – jedne od onih koje je spašavala američka država – protekle godine je imao platu od 24 miliona dolara; Jamie Dimon, njegov kolega po poziciji u banci JPMorgan Chase, zaradio je 29,5 miliona; Brian Duperreault, prvi čovek finansijskog diva AIG koji je tokom krize dobio rekordnih 180 milijardi dolara državne pomoći, prošle godine je imao platu od 43 miliona dolara, a Brian Moynihan, predsednik Bank of America, kojoj je država pomogla sa 45 milijardi dolara tokom krize, prošle godine je uvećao svoj tekući račun za 23 miliona dolara.

Spomenuti problematični finansijski instrumenti su se dobrim delom oslanjali na pokriće koje je proizlazilo iz stambenih hipotekarnih kredita. Kriza je pokazala da su ti krediti odobravani prevelikom broju građana koji nisu bili u stanju da ih otplaćuju u trenutku kad je na tržištu nekretnina došlo do pada cena. Kao posledica krize čak devet miliona američkih građana je kroz izvršenja ostalo bez stana ili kuće. Olako kreditiranje bilo je jedan od glavnih uzroka krize, a problem previsoke zaduženosti domaćinstava nastavlja se do danas. Dug domaćinstava kao udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu danas je na najvišem nivou u istoriji.

Dakle, iako se može reći da je globalna finansijska industrija danas u nešto boljem stanju - prozori kroz koje je duvala promaja su zamenjeni, stari nameštaj je zamenjen novim - temelji na kojima ona leži su i dalje jednako nesigurni. Sa tom razlikom da sada ne pucaju s jedne, nego s druge strane.

Finansijske krize su redovna pojava u ekonomiji. Pre globalnog kraha 2008. brojni šokovi su pogađali razne delove sveta. Od američke krize štedionica krajem osamdesetih i početkom devedesetih, preko meksičke valutne krize 1994., pa sve do azijske i ruske krize nekoliko godina nakon toga. Ovih dana se u sličnim problematičnim situacijama nalaze Turska i Argentina, kojima je vrednost valuta od početka godine smanjena za više od 50 posto. Takve krize izazivaju probleme u određenim delovima ekonomije i srećom nisu sveobuhvatne, kao što je bio krah od pre deset godina.

Svi se slažu da će se takve krize ponavljati, podjednako kao što i svi strahuju da bi se i globalna kriza mogla ponoviti. Kao što se u razdoblju pre 2008. nije lako mogao izolovati onaj faktor zbog koga je na kraju sve otišlo nizbrdo, tako to nije moguće uraditi ni danas. Proteklih deset godina je pokazalo da smo nastavili samouvereno kao da se ni jedan od onih segmenata za koje danas vidimo da su potencijalni izvori rizika neće ponoviti. Propast banke Lehman Brothers, opterećene finansijskim instrumentima upitnog kvaliteta, pokazala je da je jedan od njih bio baš taj.

Veliki deo uspešnosti u upravljanju vremenom je organizacija. Međutim, šta ako ste vi neorganizovana osoba? To nije nešto čega se treba stideti jer možda nikada niste savladali odgovarajuće organizacione veštine ili se možda borite sa nečim što je van vaše kontrole, poput ADHD-a (poremećaj nedostatka pažnje).

Iako ste možda jedan od onih koji se snalaze u haosu i dalje je veoma važno da znate da upravljate svojim vremenom – bilo da ste prirodno organizovana osoba ili ne. Kada ne upravljate dobro vremenom rokovi vas guše, projekti ostaju nedovršeni, a važni zadaci zaboravljeni što na vas utiče stresno, a firmu dovodi u opasnost.

Zato, dobra vest je da prateći ovih 5 saveta možete bolje upravljati svojim vremenom bez obzira na to koliko ste neorganizovani.

1. Procenite kako provodite svoje vreme

Ponekad vam se čini da nemate dovoljno sati u danu kako biste izvršili sve svoje obveze, odradili posao u zadatom roku ili ipak samo uživali u stvarima koje vas opuštaju?

Razlog zašto niste uspešni u upravljanju vašim vremenom može biti vaš način života. Primera radi, ako radite 12 sati dnevno trebalo bi da utvrdite zašto. Ako preuzimate previše zadataka trebalo bi da počnete da deo prosleđujete drugima. Možda radite 12 sati dnevno zbog toga što ste svakih pet minuta na mobilnom telefonu, zato probajte da ga isključite dok radite i na taj način ćete odraditi više u kraćem roku.

Prvi korak u upravljanju vremenom je procena kako svakodnevno provodite vaše vreme. Možete koristiti aplikacije za praćenje vremena ili papir i olovku kako biste zabeležili šta ste radili, kada i koliko dugo.

2. Pametno organizujte svoje vreme

Upravljanje vremenom je zaista teško, zato ukoliko želite da to uspešno obavljate možete koristiti planer. Imati kalendar kako biste rasporedili vreme što efikasnije, kao i da biste se podsetili na neke važne događaje ili zadatke je od velike važnosti. U svoje planere zapisujte listu svakodnevnih aktivnosti koje je potrebno zabeležiti poput sastanaka, rokova projekata, društvenih događaja i slično. Nemojte planirati aktivnost za svaki sat u danu jer to može biti frustrirajuće. Potrebno je imati i malo vremena za odmor kao i za neočekivane situacije.

3. Planirajte, prioritizujte i završite zadatke

Mnogo ljudi ne uspeva pravilno da upravljaju vremenom upravo zato jer nisu planirali, postavljali prioritete i završavali zadatke. Rešenje ovog problema leži u stvaranju rutine. Za početak, to može biti kreiranje nedeljnog rasporeda s najvažnijim zadacima. Za njih postavite odgovarajuće vremenske okvire i budite konzistentni i držite se jednakih okvira kroz čitavu sedmicu. Primera radi, ako proveravate vaše e-mailove u 8 sati ujutro i narednih dana to činite u isto vreme.

Sve kompleksnije zadatke podelite u manje, lakše upravljive delove za koje možete postaviti realnije vremenske okvire.

4. Izbacite loše navike

Jedan od potencijalnih razloga vaše neorganizovanosti neretko su i loše navike koje ste razvili tokom vremena, a koje vas sprečavaju u dobroj organizaciji. Kako biste naučili bolje da upravljate svojim vremenom potrebno je da se rešite tih istih navika, poput preuzimanja više posla nego što možete uraditi. U takvim situacijama naučite reći ne.

Nemojte se oslanjati na vaše pamćenje jer koliko god ono dobro bilo može vas izneveriti. Sa sobom uvek nosite rokovnik kako biste mogli da zapišete sve, od vaših misli i ideja do raznih svakodnevnih beleški.

Multitasking je, iznenađujuće, takođe jedna od loših navika. Radeći više stvari odjednom nije efikasno, jer teže završavamo zadatke pred nama, konstantnim prebacivanjem misli s jednog zadatka na drugi. Zato je potrebno fokusirati se na dovršavanje jednog po jednog zadatka.

5. Naučite kako da upravljate distrakcijama

Ponekad će biti trenutaka kada će na vaše vreme uticati brojni spoljni faktori, poput neočekivanih gostiju ili sastanka. Postoji nekoliko načina kako upravljati tim spoljnim uticajima. Jedan od njih je postavljanje tačnog vremena kada odgovarate na telefonske pozive ili mailove, kao i kada ste na poslu isključiti sve notifikacije koje nas mogu ometati. Drugi način je utvrditi vreme kada ste slobodni za interakciju, a u trenucima zauzetosti postaviti vidljive znakove i time upozoriti ostale na nedostupnost.

Biti neorganizovan ne mora biti nužno loše. Fokusiranje na pronalaženje adekvatne tehnike kojom ćete upravljati svojim vremenom je poželjno, to što je jedna osoba imala uspeha koristeći jednu metodu ne znači da će ista odgovarati i vama. Zato se ne treba bojati i isprobavati različite načine i ideje sve dok ne pronađete onu koja vam pomaže da svoje vreme iskoristite najbolje moguće.