Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Jeff Bezos je najbogatija osoba na svetu, CEO Amazona, vlasnik Washington Posta i osnivač 2 milijarde dolara vrednog fonda za pomoć porodicama bez doma i formiranje nove mreže predškolskih ustanova u oblastima sa niskim prihodima.

Pomislili ste kako Bezos sa radom počinje pre zore, dnevno obavi više od 10 sastanaka i svake sedmice donosi važne odluke. Istina je zapravo drugačija. Bezos je to objasnio na prošlonedeljnom događaju koji je održao Economic Club of Washington, D.C. On koristi protuintuitivni pristup upravljanja sopstvenim vremenom.

Ovo su njegove tri ključne strategije za produktivnost:

1. Dovoljno sna

Studije The National Sleep Foundation-a su pokazale kako nam dobar san pomaže u jasnijem razmišljanju, boljem pamćenju informacija i donošenju odluka. Kada ne dobijemo dovoljno kvalitetnog sna to ugrožava našu, nazovimo „izvršnu funkciju“ – skup sposobnosti potrebnih za dobro obavljanje zadataka u školi, na poslu i u ostalim oblastima svakodnevnog života. Bezos tako odlazi ranije na spavanje kako bi osigurao osam sati sna, jer kako kaže, tada razmišlja bolje, ima više energije i bolje je raspoložen.

2. Ne dogovara sastanke pre 10 sati ujutro

Za razliku od menadžera koji svoj dan započinju u zoru, Bezos svoje jutro voli da započne uz šolju kafe, novine i doručkom sa svojom porodicom. Nekima to izgleda kao potpuno gubljenje vremena, ali Bezos se tako priprema za dan koji sledi. Ono što je još zanimljivo je da on svoje sastanke uglavnom završava do ručka.

3. Donosi samo nekoliko odluka dnevno

Kao izvršni direktor, Bezos navodi da je njegov primarni posao da donosi mali broj kvalitetnih odluka. „Ako imam tri dobre odluke dnevno, dovoljno je“, rekao je. To ne znači da on odluke donosi sporo, već smatra da za održavanje energije i dinamike u kompaniji morate donositi odluke visokog kvaliteta relativno brzo, što je dosta jednostavno za startupove, a vrlo izazovno za velike kompanije. Zato Bezos radi na tome da donosi nekoliko ključnih odluka koje će Amazon gurati napred, a jednom je izjavio: „Iako je Amazon velika kompanija, želim da ima srce i dušu male.“

Idealno je ako vam je sve potaman čim dođete na novu poziciju, međutim stvari zapravo ne funkcionišu na taj način. Da biste nastavili na svojoj putanji ka postizanju izvanrednih rezultata na radnom mestu, često ćete morati da razmišljate van okvira. Ovo se čak odnosi i na pronalaženje mentora koji vam mogu pomoći u daljem razvoju karijere sve dok ne dođete do posla iz snova.

Mnogi od nas se obraćaju menadžeru ili šefu za mentorstvo, ali to nije jedino rešenje u poslovnom okruženju. Verovatno ste okruženi velikim brojem profesionalnih ljudi svakog dana. Stvaranje odnosa sa širokim spektrom profesionalaca koji odgovaraju profilu mentora, često će u karijeri doneti bolje rezultate nego oslanjati se isključivo na jednog mentora. Bili biste iznenađeni da samo znate koliko mentora – za različite segmente života – radi na istom spratu ili čak kancelariju do vaše.

Zašto šefovi nisu uvek najbolji mentori?

Šef ili menadžer je prirodno prva osoba kojoj se obraćamo za mentorstvo. Međutim, oni nisu uvek najbolja opcija. Postoji mnogo razloga zašto šefovi nisu nužno dobar izbor za mentora, a neki od njih su:

• Nisu svi šefovi dobri komunikatori, što je neophodno za mentorstvo.
• Neki šefovi nemaju vremena za mentorstvo ili im to nije u fokusu.
• Postoje šefovi koji se plaše da ih njihovi zaposleni prevaziđu na radnom mestu, a taj mentalitet nije pogodan za mentorstvo.
• Vaš šef možda nema karijeru koju želite, pogotovo ako je vaš idealan posao u drugoj industriji.
• Možda nemate jak lični odnos sa šefom ili sa druge strane, možda ne želi da ljudi misle da vas favorizuje.
• Biti šef i mentor u isto vreme može da zakomplikuje stvari na poslu.

Čak i ako je vaš šef dobar kandidat za mentora, možda neće imati sve kvalitete i potrebnu stručnost kako bi vam pomogao da dođete do željenog cilja u karijeri.

Identifikovanje različitih tipova mentora koji su vam potrebni

Pronalaženje svega što vam treba u jednom mentoru predstavlja neverovatan podvig koji je teško postići. Efikasnije rešenje bi moglo da bude pronalaženje više mentora koji vam mogu pomoći u određenim aspektima vaše karijere. To zahteva da prvo znate koji su vaši krajnji ciljevi i koja vrsta pomoći vam je potrebna kako biste postigli te ciljeve. Zatim ćete želeti da identifikujete specifične karakteristike mentora koje tražite, što može biti uopšteno ili specifično za određenu potrebu, i tu imamo:

Mentor vršnjak

Ovo je osoba sa kojom možete da se identifikujete, jer oboje imate isti profesionalni nivo. Ne samo da su dobri kao sistem podrške, već je mentor vršnjak posebno važan kada pokušavate da uđete u novo polje ili poslovnu ulogu na kojoj oni trenutno rade. Dok napredujete u karijeri, postoji velika šansa da će se vaš mentor vršnjak promeniti.

Mentor za obrazovanje

Šta treba da naučite, ili kakvu vrstu obrazovanja treba da dobijete, da biste došli do svog idealnog posla? Mentor za obrazovanje je onaj koji može da pruži smernice za sticanje razumevanja u određenoj oblasti. Saradnici koji su ranije radili kao profesori ili učitelji su izvanredni za ovu ulogu, ali i ljudi koji aktivno učestvuju u seminarima, konferencijama i obukama za posao mogu biti još korisniji.

Mentor za širenje mreže kontakata

Umrežavanje je deo profesionalnog života koji nekima dolazi prirodno, a nekima predstavlja izvor anksioznosti. Do mesta gde želite da budete profesionalno ne možete doći sami. Mentor za širenje mreže kontakata je osoba koja je sjajna u stvaranju i negovanju odnosa. Oni imaju ogromnu sopstvenu mrežu u koju možete da se uključite, i pomoćiće vam da napravite ličnu listu kontakata. Takozvani “društveni leptir” iz vaše kancelarije koji izgleda da uvek ima neku vezu obično je dobar kandidat za ovu mentorsku ulogu, posebno ako su uspešni u vašem polju rada. Međutim, trebalo bi da imaju dobru reputaciju, u smislu da ne ogovaranja, pokreću drame ili iskorišćavaju ljude koje poznaju.

Mentor za ravnotežu poslovnog i privatnog života

Vaš posao je važan, ali nikada ne bi trebalo da zaseni vaš život. Ljudi koji mogu da pruže smernice o tome kako se žonglira privatni i poslovni život se obično lako prepoznaju. Nisu onaj tip radnika koji nikad ne napušta kancelariju. Obično imaju uspomene od porodice i prijatelja na svom stolu. Idu na odmore i imaju zdrav društveni život a u isto vreme su izuzetni radnici. Mentor za ravnotežu poslovnog i privatnog života pomoćiće vam da pronađete načine da odredite prioritete i fokusirate se na primarni zadatak u kancelariji, tako da ne nosite svoj posao kući sa sobom.

Mentor stručnjak

Da li poznajete nekoga ko ima ili je imao posao koji želite? Ne postoji bolja osoba kojoj možete da se obratite nego nekome ko je zapravo radio posao koji želite da radite. Mentor stručnjak može da da insajderske savete o tome kako su stigli do mesta gde se nalaze, šta možete očekivati kada stignete tamo i veštine koje su potrebne da usavršite kako biste uspeli. Najbolje je da se uverite da ovaj mentor nije neko ko je u direktnoj konkurenciji za posao koji želite ili koji već drži poziciju koju biste voleli da imate. Umesto toga, potražite nekoga na sličnom položaju u drugom odeljenju ili potražite nekoga ko je držao taj položaj u prošlosti i ko je unapređen.

Imajući više od jednog mentora ne samo da osiguravate da ćete pokriti sva polja, već vam daje više različitih gledišta i ne stavlja sav mentorski posao na ramena jedne osobe. Razdvajanjem odgovornosti mentora,grupa kandidata za ove uloge će se povećati i bićete u boljoj poziciji da pronađete ljude koji vam mogu pomoći da dostignete svoje kratkoročne i dugoročne ciljeve u karijeri.

U lepoj književnosti važi pravilo da treba čitati što starije autore koji su već potvrđeni u javnosti i na tržištu. Istovremeno se u nauci najčešće preporučuje da treba čitati što novije autore i tekstove. Kao što u medicini nema apsolutnog principa “nikad ili uvek” tako i prethodna pravilo treba uzeti sa izuzetkom.

Doskorašnji Predsednik odbora direktora Sistema federalnih rezervi u SAD (centralna banka) Alan Grinspen je u vreme par najvećih finansijskih i ekonomskih kriza tokom desetogodišnjeg perioda njegovog stabilnog rada dolazio natmuren na jutarnji sastanak. Prvo bi preneo svojim uvaženim kolegama najčešće veoma uglednim profesorima monetarne ekonomije, bankarstva i finansija da cele noći nije mogao da spava zbog brige za stabilnost tržišta. Potom bi im pričao da je u toku noći čitao Irvina Fišera, Džona Keneta Gelbrajta, Anu Švarc i Miltona Fridmana o velikoj ekonomskoj krizi 1929-1933. Poruka je bila jednostavna “ne tresti mnogo brod u vreme oluje”. Bilo mu je bitno da svi shvate da za 35 vekova ljudske istorije ili duže nije nište posebno novo izmišljeno u svetu finansija i bankarstva. Država i vladari ne smeju da troše novac građana što važi i za druge transaktore. Sve van toga vodi u krizu i propast.

Istrajnost poslednjeg univerzalnog ekonomiste XX veka

Mikelanđelo i još više Da Vinči bili su univerzalni umetnici svog vremena. Da li je vreme enciklopedista i univerzalnost do kraja potisnuto „sub-sub-sub“ pristupom u odnosu na „sub“ teško je reći. Savremeni trendovi u nauci upravo ukazuju da se novi prodori upravo ostvaruju u sferama multi-disciplinarnog pristupa. Činjenica da je pred nama „tek“ 18 izdanje dovoljno govori o neprolaznosti ovog udžbenika za vodeće koledže i škole ekonomije i menadžmenta širom sveta. Time se ovo delo svrstava uz radove giganata Adama Smita, Davida Rikarda, Džona Stjuarta Mila i Alfreda Maršala. Od prvog izdanja 1948., do danas je prodato više od milion primeraka. Na ovoj knjizi obrazovano par miliona ekonomista i menadžera. Prosperiteti i krize, ekspanzije i kontrakcije, inflacije i deflacije u SAD i širom sveta su dolazile i prolazile ali je Ekonomija ostajala i opstajala. Toliko o univerzalnosti pristupa, principa i poruka. Vodeći profesori ekonomije (makro i mikro) usmeravaju generacije svojih studenata na najnovija izdanja. Dolazi nova generacija prekrasnih udžbenika (Menkju, Viploš-Burda, Blanšar) ali pedagogija i standardi su oni koje je Samjuelson postavio. To je jasna rečenica, prekrasan ton poruke, dijagrami u funkciji teksta, kejnzijanski pristup koji je tolerantan za druge rakurse.

50 godina ekonomije kao predmeta na univerzitetima

Uvodni kursevi iz ekonomije koriste pristup odmerenog istoričara glavnih tokova savremenih ekonomskih doktrina i škola. To nas uči da shvatimo šta opstaje, šta se menja i šta nestaje.

Nobelova nagrada za ekonomske nauke 1970

Samjuelsonu je u obrazloženju Nobelove nagrade za radove u ekonomiji švedska Riksbanka navela: “Za naučni rad kroz koji je razvijena statička i dinamička ekonomska teorija i koji je aktivno doprineo uzdizanju nivoa analize u ekonomskoj nauci”.

Kroz sedam delova, trideset i četiri glave, pojmovnik, predmetni indeks na 775 stranica velikog formata u tvrdom povezu, višebojne štampe, sa 24 stranice predgovora dobijamo poruku koja nam je odaslana.

• U prvom delu se elaboriraju osnovni pojmovi, principi ekonomije, kako čitati dijagrame, šta je tržište, šta ponuda i tražnja.
• Drugi deo se usko fokusira na mikroekonomiju – ponudu i potražnju i tržišta proizvoda. Geometrijski se analizira ravnoteža potrošača i troškovi, tržište savršene i nesavršene konkurencije, monopol, oligopol, neizvesnost i teorija igara.
• Treći deo se bavi tržištima faktora proizvodnje, rada, zemlje i kapitala. Polazi se od načina na koji tržište određuje dohotke, šta je tržišna a šta ekonomska efikasnost.
• Četvrti deo primenjuje mikroekonomske principe na međunarodnu trgovinu, države i okruženje. Tu su pitanja komparativne prednosti i protekcionizma, državno oporezivanje i rashodi, unapređivanje efikasnijih tržišta, ekološka zaštita, odnos efikasnosti i jednakosti.
• Makroekomija osvetljava pitanja ekonomskog rasta i poslovnih ciklusa u veoma obuhvatnom petom delu. Kroz analizu makroekonomskih statističkih podataka i izvedenih indikatora meri se ekonomska aktivnost, potrošnja i investicije, poslovne fluktuacije i teorija agregatne potražnje. Veoma je interesantan i lako objašnjen model multiplikatora, finansijska tržišta i pitanja novca, centralno bankarstvo i monetarna politika.
• Šesti deo se bavi rastom, razvojem i globalnom ekonomijom. Dominira sam proces ekonomskog rasta, izazovi razvoju ekonomije, devizni kursevi i međunarodni finansijski sistem.
• Sedmi deo tretira pitanja nezaposlenosti, inflacije i ekonomske politike. Objašnjava se fenomen nezaposlenosti i osnove agregatne ponude, načini i pristupi osiguranja stabilnosti cena, u čemu i oko čega ratuju zaraćene škole ekonomske misli, kako se kreiraju i implementiraju ekonomske politike za rast i stabilnost.

Samjuelson uvek za sebe govori da su njegovi interesi pre svega matematička ekonomija i ekonomsko novinarstvo. Ali pravi Samjuelson u duši jesu naučna istraživanja i predavanja. Uspeo je u svemu što je radio ili dotakao. Uspešni ljudi uspevaju u svemu radeći sve jednako dobro, motivisano i posvećeno bez obzira na značaj i koristi u datom trenutku. Rad profesora Samjuelsona se proteže od ekonomske teorije, linearnog programiranja, kejnzijanske ekonomije, ekonomije blagostanja, teorije međunarodne trgovine, teorije logičnog izbora, sve do dinamike ekonomske nauke. Sebe smatra samo “modernim ekonomistom” na desnom krilu demokratskog “Njudila”, koji je i danas ravnopravan pogled na svet ekonomije uz republikanski konzervativni liberalni monetarizam.

Za njegov poslednji rođendan došli su svi profesori koji znače nešto u svetu ekonomije, uglavnom nobelovci - njegovi đaci, i na simpozijumu mu od srca svojim radovima pokazali šta im stvarno znači. Nama znači još i više jer mnogo manje znamo, a više nam treba.

Autori: Pol A. Samjuelson, Villijam D. Nordhaus
ISBN: 978-86-86313-09-6
Izdavač: Mate d.o.o.
Godina: 2009.
Opšte informacije: Tvrdi povez, 800 str., 20,0 cm x 25,0 cm
Jezik: Srpski jezik
Link: iLearn.rs

Kad provedete neko vreme sa liderima, počinjete da prepoznajete ponašanje i navike koje dele svi uspešni ljudi. Ono što je zanimljivo je da su neke od njih vrlo očite, dok su druga obeležja liderstva vrlo suptilna. Zapravo, najbolji lideri čine da umeće vođenja izgleda tako jednostavno da ga i ne primećujete.

Donosimo vam listu osam neizgovorenih navika visoko efikasnih lidera koje možete usvojiti kako biste ostvarili uspeh koji priželjkujete.

1. Teže samousavršavanju

Nikad nećete da doživite da su istinski lideri zadovoljni. Oni su nezasiti učenici, stalno u potrazi za novim veštinama i znanjem koje stiču čitajući, umrežavanjem ili isprobavanjem novih stvari.

Nemojte podcenjivati moć čitanja. Mark Zuckerberg, Bill Gates, Oprah Winfrey, Warren Buffett i drugi izvanredni lideri učinili su čitanje na dnevnom nivou svojim prioritetom.

2. Okružuju se uspešnim ljudima

Čelni ljudi se povezuju sa drugim uspešnim ljudima koji ih inspirišu da žive ispunjenim životom. Zapamtite reči preduzetnika i motivacionog govornika Jim Rohna: „Vi ste prosek od petoro ljudi sa kojima najviše provodite vremen“.

Ako ganjate nešto veliko u životu okružite se ljudima sličnog karaktera i ambicija. U svakom slučaju, izbegavajte da se okružite negativnim ljudima.

3. Prihvataju da je poboljšanje proces

Izuzetne lideri su strpljivi. Ne očekuju da će odjednom postići sjajne rezultate. Umesto toga, oni znaju da koraci koje preduzimaju svaki dan vode rastu tokom vremena. Najbolji lideri ne precenjuju ono što mogu učiniti u kratkom vremenu, niti podcenjuju ono što mogu proizvesti tokom vremena.

4. Otvoreni su za povratne informacije

Uspešni ljudi traže mišljenja i savete na svom poslovnom putu kao sastavni deo svog ličnog razvoja. Preuzimaju odgovornost za svoj rad i dovoljno su samosvesni da razmisle o povratnim informacijama. To mogu biti povratne informacije od ljudi, kupaca i investitora. Takođe, važno je da su vođe spremne da uče iz svojih grešaka.

5. Opiru se dogmi

Jaki lideri imaju dovoljno samopouzdanja da izazovu sopstvene pretpostavke i pristranosti – i one drugih ljudi oko sebe. Oni obično misle za sebe i odupiru se da slede druge (što nije isto kao i uvažavanje drugih). Jaki lideri znaju da su pristranosti i krute definicije danas, kopnene mine u budućnosti.

6. Suočavaju se sa svojim strahovima

Čelni ljudi priznaju da njihove ambicije obično uključuju neki nivo straha ili sumnje u sebe. Premda se ne osećaju uvek sigurno u sebe, svejedno nastavljaju dalje. Kretanje napred usprkos strahu i nesigurnosti je često ono što odvaja najbolje ljude od ostatka.

7. Veruju u svoju viziju

Startup čini grupa ljudi koji veruju u budućnost koja još ne postoji. Veliki lideri ima jasnu viziju i dovoljno čvrsto veruju u nju što motiviše i druge da se pridruže misiji.

8. Razmišljaju dugoročno

Najbolji preduzetnici planiraju dugoročno, konstantno vizualizirajući buduće verzije sebe i svog poslovanja. Znaju da će malim koracima doći do velikih stvari. Oni znaju kako da balansiraju između trenutnih prioriteta dok ujedno postavljaju temelje za budućnost.