Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Elon Musk, CEO Tesle i SpaceX-a, direktor SolarCity-ja veoma produktivno provodi svoje vreme uz pomoć ovih 5 navika:

1. Majstor email-a

Oslanja se na one oblike komunikacije koji ne zahtevaju trenutne odgovore, poput emaila ili poruka. Izbegavanje telefonskih poziva, kada god je to moguće, omogućuje mu da prati svoj raspored.

„Jako sam dobar s email-ovima.”, našalio se Musk i izjavio kako je to njegova glavna kompetencija.

2. Uvek obavlja više stvari odjednom

Obavljanje poslova za vreme sastanaka i slanje email-ova dok proverava račune za Muska nije nepoznanica. Kao i slanje različitih tekstova vezanih za posao dok se druži s decom, što možda i nije toliko pohvalno, ali za njega se pokazalo uspešno.

3. Dovoljno sna

Iako Musk dnevno na poslu provede duže vreme, ipak da bi bio maksimalno produktivan, šest sati sna mu je neophodno. Dok dve šolje kafe i nekoliko dijetalnih Coca Cola mu pomažu u što produktivnijem obavljanju posla preko dana.

4. Namerno je nedostupan

Van svoje kompanije Musk je u potpunosti nedostupan ljudima. Koristi nepoznatu email adresu kako svoje vreme ne bi trošio na razvrstavanje zahteva ili pitch ideja.

5. Optimizuje dnevni rad

Muskov dnevni raspored je zaista specifičan, stvaranjem petominutnih pauza i stalnom optimizacijom rasporeda.

„Najbolji mogući savet je konstantno preispitivanje i razmišljanje kako možete da stvari napravite još bolje.” rekao je Musk.

Peter Baskerville, vlasnik 30 različitih firmi od specijalizovanih prodavnica do fast foodova otkrio je nekoliko najvećih mitova o posedovanju malih firmi, posebno u ranim fazama poslovanja.

Mit br. 1: Posedovanje firme znači da možete da radite kada god poželite

Istina je ipak da ne posedujete vi firmu, već ona poseduje vas. Ako je pravilo firme da je potrošačima dostupno 24/7, onda je na vama kao vlasnicima da to ispoštujete, pa čak i kada to znači da vi morate raditi – što najčešće i jeste slučaj. Nije neuobičajeno da ljudi koji imaju svoje firme rade nedeljno po 80 – 100 sati kako bi preživeli i uspeli u poslovanju.

Mit br. 2: Zaradićete bogatstvo ako imate svoju firmu

Posmatrajući cene koje poslodavci naplaćuju kupcima mnogi zaposleni smatraju kako oni zarađuju bogatstvo. Međutim, tek kada pokrenu sopstveni biznis vide i veliki broj troškova koje moraju podmiriti dobijenim prihodima, shvataju da su neto profitne marže toliko niske da su gotovo nepostojeće.

Mit br. 3: Imajući svoju firmu znači da ste sami sebi šef i ne morate odgovarati nikome

Na neki način ovo i jeste istina, sada kada ste vlasnik za svoje postupke ne odgovarate svom šefu, međutim sada odgovarate još većem broju šefova, za početak to su kupci, nakon njih vaši zaposleni, partneri, dobavljači pa i državne institucije. Ovo su samo neki od vaših “šefova” kojima ćete morati da odgovarate i pritom ne zaboravite “dobit od profita”.

Mit br. 4: Posedovanje firme znači da za sebe možete imati definisanu platu

Ono što je važnije od sopstvenih potreba i želja je opstanak firme. Prema tome, ako posao to od vas traži, moraćete da se odreknete svoje naknade kako biste osigurali da firma plati svoje račune i nastavi da napreduje. Vaša plata dolazi na red tek kada se podmire svi poslovni zahtevi i morate znati da će ona biti znatno manja nego ste očekivali. Sada vaš dohodak zavisi od ponekad nejasnih odluka kupaca i ekonomskoj snazi koje su uglavnom van vaše kontrole.

Mit br. 5: Bićete u mogućnosti da sve “outsourceujete”

Neka pitanja poput menadžerskih finansija, zapošljavanja i određivanja cena ne mogu biti izdvojena ako želite da vodite finansijski održivu firmu, a profitna marža će vas ograničiti na uključivanje svih konsultanata i pomoći koja vam je potrebna. Isto tako, dosta poslova ne možete da prenesete na zaposlene već ćete vi biti taj koji je zadužen za njihovo izvršavanje. Zato se nemojte iznenaditi ako neki od tih zadataka uključuju iznošenje smeća ili čišćenje toaleta.

Mit br. 6: Firma će biti uspešna od prvog dana

Naime, vrlo mali broj firmi je profitabilan od prvog dana. Za većinu njih potreban je određeni period kako bi postale profitabilne, ponekada je to razdoblje od 3 meseca do 3 godine. Nije neuobičajeno za restorane da su potrebne i 3 godine za ostvarivanje profitabilnosti, dok je za “take away” barove to 3 meseca. Takođe, ako vlasnik firme nema dovoljno obrtnog kapitala za pokriće nastalih gubitaka dok posao ne ostvari profitabilnost, tada će zbog problema s likvidnošću doći do neuspeha.

U pokušaju otkrivanja tajni za zapošljavanje u jednoj od naboljih startup kompanija, LinkedIn je proučavao preko 3000 oglasa za posao. Kroz svoje istraživanje pomoću dobijenih podataka otkrili su strategiju kako doći do radnog mesta u najpoželjniji startupovima.

1. Učite da pišete jezikom budućnosti

Većina dostupnih poslova, njih 1/3, bazirana je na inženjerstvu. Ako znate da programirate ili gradite, povećani su vam izgledi da posao pronađete u nekom od startupova. Iako svaka kompanija ima jedinstveni pristup, najčešći jezici koji bi trebalo da se uče su JavaScript/Java, Python, C++/C#, HTML, SQL i Perl. Najpopularniji i najbolje plaćen posao je softverski inženjer.

2. Razmislite o preseljenju

Iako svuda postoji ogroman broj startupova, u nekim mestima postoji veći broj prilika za rad i napredovanje. Primera radi, američki gradovi sa najviše ponuda za posao u startup kompanijama su San Francisco, New York, Seattle i Austin.

3. Budite intelektualno znatiželjni

Kreativnost je osnova startup kulture. Ne samo da je razmišljanje van granica važna startup veština, već je i deo stvaranja radnih mesta. Postoji mnogo jedinstvenih radnih mesta za koje se možete prijaviti i u njima pronaći svoju strast.

4. Ne znate da programirate? Razmotrite druge opcije

Osim inženjerstva, drugi najveći broj ponuđenih poslova možete pronaći i u operativnim poslovima. Oni uglavnom podrazumevaju rad sa kupcima poput službi za korisnike i slično, što u potpunosti ima smisla. Naime, ako postoji veliki broj inženjera potrebnih za razvoj proizvoda i rešenja, tada je sigurno potrebno imati i stručnjake koji će iste prodavati.

Kako ne biste propustili dobru poslovnu priliku potrebno je stalno da pratite omiljene startupove i njihove web stranice, a posebno kategoriju nudimo posao. Prema tome, ako pokušavate da se probijete u svet startupa, razmotrite ove četiri strategije i jednostavnije dođite do željenog posla.

Osmočasovni radni dan je zastareo i neefikasan pristup poslu. Nastao je tokom Industrijske revolucije kada se gledalo da se smanji broj sati koje su radnici morali da odrade u fabrikama. Mada je pre 200 godina predstavljao humaniji pristup radu, za današnjeg čoveka je od male koristi.

Poput naših predaka, provodimo osam sati dnevno radeći, sa malo ili bez prekida. Većina ljudi čak radi i u svojoj pauzi za ručak.

Koliko je osmočasovni radni dan zaista efikasan? Da li je reč o reliktu iz prošlosti koji bi trebalo biti zamenjen novim modelom?

Vaš mozak želi da 1 sat radi i 15 minuta da odmara

Studija koju je nedavno sprovela Draugiem grupa koristila je računarsku aplikaciju kako bi pratila radne navike zaposlenih. Aplikacija je pratila koliko su vremena zaposleni trošili na različite zadatke i upoređivala ih sa njihovom produktivnošću.

Usledilo je zanimljivo otkriće – dužina radnog vremena nije igrala veliku ulogu, već način na koji su ispitanici strukturisali svoj dan! Zaposleni koji su uzimali kratke predahe od posla bili su daleko efikasniji od onih koji su radili duže vreme.

Idealan odnos rada i odmora iznosi 52 minuta rada, koje prati 17 minuta odmora. Ljudi koji su primenjivali ovaj model imali su jedinstveni nivo fokusiranosti na rad. U tih sat vremena bili su 100% posvećeni izvršenju zadatka. Nisu proveravali Facebook ni e-mailove. Nakon sat vremena, kada su već počeli da osećaju umor, uzimali su kratke pauze tokom kojih su se u potpunosti odvajali od posla. To im je pomoglo da osveženi prionu na još jednu jednočasovnu rundu rada.

Šta kaže nauka?

Veruje se da ovaj model odgovara fundamentalnoj potrebi ljudskog uma: mozak prirodno funkcioniše u naletima visoke energije (koji traju otprilike sat vremena), nakon čega sledi nalet niske energije (koji traje 15-20 minuta). Za većinu, ovaj protok energije znači da imamo razdoblja visoke fokusiranosti, nakon koga slede periodi umora tokom koga podležemo distrakcijama.

Osmočasovni radni dan može da funkcioniše ako ga podelite u strateške intervale. Kada uskladite prirodnu energiju s naporima koje ulažete, stvari počinju da teku glatko.

Donosimo vam četiri saveta koja bi trebalo da vas uvedu u savršeni ritam:

1. Podelite dan u intervale

Obično planiramo ono što bismo trebali da ostvarimo do kraja dana, nedelje ili meseca, ali daleko smo efikasniji ako se fokusiramo na ono što možemo učiniti u ovom trenutku. Planiranje vašeg dana u intervalima od sat vremena pojednostavljuje zastrašujuće zadatke tako što ih razbija u delove. Ako želite biti precizni, možete planirati radni dan podelom na 52-minutne intervale, iako sat vremena funkcioniše podjednako dobro.

2. Poštujte dogovor

Intervalna strategija funkcioniše samo zato što koristi vrhunce naše energije za postizanje visoke fokusiranosti koja traje relativno kratak period. Ako ne poštujete tih sat vremena namenjenih za rad, šaljete SMS-ove, proveravate e-mailove ili Facebook u okviru tog vremena, ovaj pristup gubi svoju svrhu.

3. Uzmite pravi odmor

Istraživanje je pokazalo da su zaposleni koji su uzimali češće pauze bili mnogo produktivniji od onih koji nisu uopšte odmarali. Osim toga, oni koji su se potpuno „udaljavali“ od posla bili su bolji od onih koji su tokom odmora imali problema da se odvoje od rada. Odvajanje od računara, mobilnih uređaja i liste zaduženja je od ključne važnosti za podsticanje vaše efikasnosti. Pauze u obliku hodanja, čitanja ili razgovora se smatraju najefikasnijim metodama „punjenja baterija“ jer vas u mislima odvajaju od posla. Možda će vam delovati primamljivo da se rasteretite od dela zaduženja tako što odgovarate na e-mailove ili propuštene pozive tokom pauze, ali nemojte pokleknuti pred tim iskušenjima.

4. Nemojte čekati da vam telo signalizuje da se odmorite

Ako čekate dok ne počnete da se osećate umornim, već je prekasno – propustili ste vrhunac produktivnosti. Pridržavanje rasporeda omogućava vam da radite kada ste najproduktivniji i da se odmarate u vreme kada biste inače bili neproduktivni. Zapamtite, daleko je produktivnije odmarati se kratko vreme nego nastaviti raditi dok se osećate umorno i dekoncentrisano.