Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Iskustvo je samo ime koje dajemo počinjenim greškama, rekao je Oscar Wilde i nije bio daleko od istine. Svako ko radi i greši ali nemaju svi tu sreću da prepoznaju svoje greške i pronađu dovoljno snage da nauče nešto korisno iz njih.

Grešiti je normalno, pa čak i poželjno, ali prava šteta je iz počinjenih grešaka ne izvući korisnu lekciju kako se one više ne bi ponovile u budućnosti. Uspeh u poslu nije slučajan i ne zavisi od sreće, kao ni od spleta okolnosti ili naklonjenosti zvezda i horoskopa.

Svako ko pokreće sopstveni posao želi da u njemu uspe. Otvorenih očiju sanja da će doći na vrh. Daje sve od sebe i odriče se kako bi ideju sproveo u delo. Ima jasno zacrtanu viziju uspeha.

I opet, svake godine ogroman broj startupova propada i pre nego što zažive, a preduzetnički snovi se ruše poput kule od karata. Pokretanje sopstvenog biznisa nije jednostavno kao što se čini na prvi pogled.

Svi oni tekstovi kojih je pun internet, a koji obećavaju uspeh preko noći ništa ne vrede ako se ne nauči iz sopstvenih grešaka. Učenje na greškama je ono što razlikuje uspešne od neuspešnih.

Možete li naučiti nesto na sopstvenim (ali i tuđim) greškama, na dobrom ste putu da vaš poslovni poduhvat ne završi katastrofalno, a vi depresivno zaključite kako ipak niste rođeni za biznis.

6 grešaka koje vaš posao mogu koštati uspeha

Odlaganje neodloživog

Mnogi čekaju savršen trenutak za pokretanje sopstvenog biznisa iako bi to voleli da učine više od ičega. Ali, uvek se nešto nađe na putu – nepovoljna ekonomska situacija i preduzetnička klima, nedostatak sredstava, manjak iskustva, premalo vremena ili samo strah od nepoznatog.

Kada nešto toliko želite da ne prestajete da mislite o tome, najbolji trenutak da krenete je upravo sada. Situacija nikada neće biti idealna, savršen trenutak ne postoji, a jedino vreme koje sigurno imamo je upravo ovo sada.

Izbegavanje troškova ili previsoki početni troškovi

Novac je jedna od glavnih briga svakog budućeg preduzetnika, a najčešće i izvor većine problema onih koji već jesu u biznisu. Koliko trošiti, a da posao ne pati ali i da troškovi ostanu pod kontrolom?

Kada je reč o novcu, preduzetnici se uglavnom mogu svrstati u dve grupe. Grupa koja se vodi idejom kako treba potrošiti novac da bi se zaradilo i grupa koja odlaže trošenje sve dok prihodi ne postanu redovni, a profit stabilan.

Obe grupe greše ali ne nauče svi iz svojih grešaka. Koliko je važno, posebno na početku, voditi računa o troškovima i pametno ulagati, toliko je neophodno ulagati u biznis, u ljude i resurse koji će pomoći startupu da se kvalitetom izdigne iznad konkurencije.

Nerealna očekivanja

Snovi prethode svakom cilju tako da je važno da uvek sanjate, ali za vreme sanjarenja nije loše zadržati obe noge na zemlji. Ideja uspeha brzo ponese ljude i natera ih da poveruju kako je celi proces pokretanja posla lakši nego što je zapravo.

Mnogi na početku postave nerealne ciljeve koje je nemoguće ispuniti pa vrlo brzo zaključe kako nemaju sreće ili im okolnosti ne idu u prilog. Odustaju pre nego što su započeli jer su naišli na prepreke i jer se situacija ne razvija onim tempom kakvim su očekivali.

Činjenica je da je za uspeh potrebno vreme i da je realno da prvih šest meseci, pa i godinu dana poslujute u minusu, na nuli ili sa vrlo malim profitom, dovoljnim tek da ne odustanemo, a nedovoljnim da se smatramo uspešnim.

Naporni rad se isplati ali do uspeha se ne dolazi brzo, naprotiv, često je potrebno puno više vremena nego što se misli što predstavlja razlog zašto uspevaju samo oni najuporniji.

Zanemarivanje marketinga

Na čemu se uvek štedi ili pokušava uštedeti? Na marketingu. Samo izgradi i već će neko doći, je način razmišljanja kojim se vode mnogi koji, ne samo da tek pokreću svoj biznis, nego su u njemu već neko vreme.

Ljudi često misle da su njihovi proizvodi ili ideje toliko revolucionarni da će svi da požele da budu delom njihovog biznisa koji će procvetati već nakon prvog dana (čime se vraćamo na nerealna očekivanja) i da se mogu osloniti samo na besplatni PR.

Istina je da većina biznisa mora ulagati u marketing i da na tome ne bi smeli da štede, a to uključuje profesionalni marketing plan, kvalitetan dizajn web stranice, SEO, stručnu pomoć u vođenju društvenih mreža i digitalnog oglašavanja, kao i content marketing i odnose s javnošću.

Besplatne marketinške strategije nisu nemoguće i dovode do rezultata ali ne onako brzo kako biste voleli i ponekad su potrebne godine da bi postale efikasne.

Multitasking i izbegavanje delegiranja zadataka

Kako pojesti slona? Zalogaj po zalogaj, a isto važi i za pokretanje i vođenje sopstvenog biznisa. Iako mnogi zagovaraju multitasking kao dobru metodu uštede vremena i resursa, multitasking najčešće ne dovodi do željenih rezultata.

Dovodi samo do toga da se osoba oseća premoreno, neuspešno, nesrećno i da brzim postupkom shvati šta sve ne zna da radi onako dobro kako je mislila. Želite li da sve učinite sami, pa čak i ako se vaš biznis sastoji samo od vas, nećete uspeti.

Čak i ako ste vrhunski stručnjak u svim oblastima, jedan detalj će vas sprečiti da uspešno obavite dnevne zadatke, a to je nedostatak vremena. Kad pokrenete svoj posao, većinom ćete biti srećni ukoliko uspete da obavite samo ono najvažnije na vreme.

Ukoliko budete trošili dragoceno vreme na detalje, zadatke i poslove koje možete delegirati drugima, završićete umorni i iscrpljeni. Ponekad ulaganje u ljudske resurse ili outsourcing štedi više novca nego što troši.

Strah od “šta ako”

Šta ako ne uspem? Šta ako se pokaže da ništa ne znam? Šta ako nikoga ne bude zanimalo ono što radim? Šta ako bankrotiram? Šta ako ne dobijem podršku porodice? Šta ako dođe do nove finansijske krize? Šta ako porezi za preduzetnike budu još veći? Šta ako….?

“Šta ako” je ubica snova i ideja i ništa vas neće tako uspešno skrenuti s puta i naterati da se ne usudite da se pomerite sa mesta kao strah od “šta ako”. Neuspeh je sastavni deo života kao i nepovoljna ekonomska situacija i još brojne situacije i tržišne turbulencije na koje gotovo nikada ne možemo da utičemo.

Normalno je osećati strah, često i poželjno ali onog trenutka kada se dopusti da strah prevlada, znak je da idemo u pogrešnom smeru. Svako ko želi da nešto postgne mora biti spreman na opciju pada ali ne sme dopustiti da strah prevlada želju, volju i ambiciju.

Poslovi se ne izgrađuju sami od sebe, nezavisno od toga koliko jako želite da se baš to dogodi. Nije zabavno pokretati svoj posao kao što se misli i redovno je više prepreka nego što se očekivalo na početku. Potrebno je pomiriti se s izlaskom iz sigurne zone i biti spreman da je često potrebno raditi i ono što nam se ne sviđa.

Uspeh je rezultat dobre ideje, upornosti, napornog rada i prelaska s razmišljanja na delovanje, nezavisno od stepena spremnosti i količini straha od neuspeha. A na tom putu do uspeha nužno je učiti na greškama.

Stiže era u kojoj će sve što može biti umreženo biti na ovaj ili onaj način povezano, s internetom, međusobno i ko zna na koje sve još načine. Šta čeka poslovne ljude u tom novom svetu?

Procenjuje se kako će 2025. godine na svetu biti blizu 80 milijardi povezanih uređaja, gotovo četiri puta više nego ove godine.

Među njima će, između ostalog, biti raznorazni uređaji opremljeni senzorima, uređaji iz kategorije prenosnih računara, jednostavni uređaji koji služe za terensko prikupljanje podataka bežičnim putem u skladištima i složenih uređaja poput konzola za proširenu i virtualnu stvarnost, bespilotne letelice i roboti...

Uvućiće se u praktično svaku poru svakodnevnog života, od kuće preko obrazovnih institucija do radnih mesta. Biće to, čini se sve izvesnijom, era internet stvari u kojoj će sve što može biti umreženo biti na ovaj ili onaj način povezano, s internetom, međusobno i ko zna na koje sve još načine.

Ali, kako bi se izvukla maksimalna korist iz sve te sile senzora i uređaja koji će stalno prikupljati i slati sve veće i veće količine podataka neće biti dovoljno samo ih pustiti u prodaju i nadati se najboljem. Biće potreban specijalizovani pristup koji će osigurati platforme, standarde i protokole pomoću kojih će preduzetnici, firme i mi kao obični korisnici lakše ploviti po tom rastućem okeanu senzora, uređaja i podataka.

Time se bavi Enterprise of Things (EoT). Sam termin označava primenu internet stvari u poslovnom okruženju. Zvuči jednostavno, ali utisak vara. Reč je o zaokretu potencijalno titanskih razmera u praktično svakom pogledu, s ogromnim i dalekosežnim posledicama.

Spreman za eksplozivan rast

EoT nije nova pojava. Tehnologije međumašinske komunikacije, senzori, merni instrumenti, mašine povezane sa sistemima praćenja i druge njegove komponente već su neko vreme prisutni u, primera radi, poslovanju prevoza i logositike, medicini, trgovini, pa i komunalijama. Jednostavni uređaji sa senzorima za prikupljanje podataka takođe su u pogonu već decenijama, iako su veći deo postojanja bili namenjeni visoko specijalizovanim i često skupim rešenjima.

Što je onda novo? Pa, napredak tehnologije je učinio ključne komponente znatno dostupnijima nego što je to ikad bio slučaj, kako cenovno tako i na nivou tehničkih znanja. Kao što je svojevremeno bio slučaj sa personalnim računarima, pad cena i jednostavnije korišćenje bi lako mogao učiniti EoT sveprisutnim, i to u opsegu koji bi PC-je i pametne telefone mogao učiniti patuljcima.

Za sada se taj trend efektuje najprije u pojavljivanju sve većeg broja uređaja koji do pre koju godinu nisu bili povezani, a danas mogu slati i primati podatke. Klasičan primer su uređaji iz domena pametne kuće, poput pametnih satova, termostata, utičnica, sijalica, brava, četkica za zube, frižidera, pa čak i posuda za hranjenje kućnih ljubimaca. Verovatno je pitanje dana kad ćemo uz njih moći ubrojati i povezane automobile.

A to je tek segment koji pokriva domaćinstvo. Internet stvari, primera radi već ubrzano prodire u sve delove logističkog biznisa. Npr., kompanija DHL svojevremeno je objavila izveštaj o mogućim oblicima korišćenja internet stvari u kome je, između ostalog, nabrojala nadzor vozila, praćenje pošiljki u realnom vremenu, senzore koji prate uslove u skladištima i kontejnerima, prikupljanje informacija o ljudima i alatima. S druge strane, kompanija Cisco ima viziju umrežene fabrike koja koristi internet stvari za povećanje efikasnosti.

Vreme za prilagođavanje i promene

Firmama i organizacijama koje žele da svoje poslovne modele baziraju na IoT-u neće biti dovoljno da samo nabave uređaje sa senzorima i postave ih svuda. Tako će, upozoravaju stručnjaci, najčešće dobiti samo još veću hrpu podataka s kojom ne znaju šta bi. Kako bi pokupili kajmak biće potrebno da ih pametno upotrebe.

Toga su svesni u nizu kompanija poput Amazona, Googlea, IBM-a, Microsofta, Oraclea, SAP-a i drugih, koje već sada pripremaju i nude analitičke alate namenjene uvođenju reda i smisla među svim podacima iz raznovrsnih izvora.

U IBM-u su verovatno otišli najdalje: još 2016. godine pokrenuli su četvorogodišnji ciklus investicija vrednih tri milijarde američkih dolara u sklopu kojeg, između ostalog, nameravaju da pokrenu svoju platformu za veštačku inteligenciju Watson.

I drugi tehnološki divovi moraće da se prilagode okolnostima i izazovima koje internet stvari i EoT nose. Tradicionalni proizvođači hardvera poput HP-a i Della već nude proizvode prilagođene potrebama i zahtevima internet stvari.

Intel će usled povećane potražnje gotovo sigurno prodati više milijardi čipova, ali će morati da poveća ulaganja u bezbednost, upravljanje, big data i analitiku kako bi mogao držati korak s ostalima. Proizvođač čipova Qualcomm bi, ipak, iz dobavljača komponenti mogao izrasti u ponuđača integralnih rešenja za kompletne industrijske vertikale.

Telekom industrija bi se mogla baciti u potragu za pametnim rešenjima kako bi najbolje iskoristila svoje kapacitete u novonastajućem okruženju, a kompanije poput Cisca smišljaju kako računarske i internetske mreže da učine što skalabilnijima.

Bezbednost najveći rizik

Kako svet EoT-a raste, tako će se pojavljivati sve više izazova i rizika. Najveći među njima je svakako bezbednost. Stručnjaci već neko vreme upozoravaju na opasno nizak nivo bezbednosti IoT sistema, ističući kako se premalo toga čini da bi se povećala. To će posebno doći do izražaja kad su poslovna rešenja u pitanju, iako ni ona namenjena pojedinačnim krajnjim korisnicima nisu za zanemariti.

Ako žele da drže korak kompanije bi, umesto reaktivno, trebalo da reaguju proaktivno pa bi EoT već sada trebalo da počnu da ugrađuju u dizajn svojih proizvoda i usluga, anticipirajući potrebe i želje svojih klijenata i kupaca. Trebalo bi da počnu sa obrazovanjem stručnjaka koji će znati da se nose, ne samo s ogromnom količinom novih podataka, već i sa bezbednošću i brojnim drugim aspektima EoT-a.

Za sve one koji će uskoro diplomirati i planiraju da osnuju kompaniju ili pokrenu startup imamo priču koju želimo da podelimo sa vama.

Ovo je priča o Jodi Goldstein, preduzetnice koja je uprkos propalom projektu i prokockanih 100 miliona dolara, pronašla svoj put – ne odustajući.

Ubrzo nakon diplomiranja pridružila sam se vođstvu tima rane društvene mreže Planet All. Za manje od dve godine pridružilo nam se više od milion ljudi. Tada nam je došao Amazon s ponudom od više od 100 miliona dolara i mi smo odlučili da prodamo kompaniju.

I dok to naizgled izgleda kao klasična priča o uspehu, za mene je to bio jedan od najvećih poraza. Amazon je odlučio da ugasi kompaniju ubrzo nakon što je kupio. Biznis na kojem smo naporno radili da zaživi sada više nije postojao.

Taj kratki period u mom životu naučio me je neke bitne lekcije o uspehu i porazu – one koje bih volela da sam naučila kada sam diplomirala, a ne na teži način.

Izgledi za uspeh ti se smanjuju ako nemaš solidnu strategiju zarađivanja

Osnivači koji razmišljaju o zaradi obično misle ovako: prvo moramo da se fokusiramo na to da puno ljudi koristi naš proizvod ili uslugu. Kada dobijemo kritičnu masu, počećemo brinuti o zaradi. Novac nije ključan za uspeh startupa, ali svakom biznisu je potreban novac da bi preživeo. Mnogi startupovi odlažu izgradnju strategije monetizacije.

To je riskantno iz nekoliko razloga. Prvo, ako ne razmišljaš o tome kako ćeš finansirati svoj biznis lako možeš završiti bez sredstava za vođenje kompanije pre nego što biznis uopšte krene. Drugi razlog, o kojem se mnogo manje priča, jeste taj da te to može dovesti do toga da moraš prodati kompaniju mnogo pre nego što si to bio voljan da učiniš.

Zato, krenite da razmišljate o planu zarade što pre.

Definišite šta je za vas uspeh

Preduzetnici često mere uspeh startupa kroz dva pristupa: po veličini podignutog preduzetničkog kapitala i po veličini izlaznog kapitala. Rano u svojoj karijeri i ja sam delila mišljenje da su ta finansijska merila jedino bitna. Zato kada nam je Amazon pristupio s ponudom od devet cifara gledala sam na to kao na uspeh.

S vremenom sam shvatila da novac ima malo zajedničkog s uspehom. Istina, svima nam je novac neophodan da bismo živeli, ali povoljan finansijski ishod ne budi uvek osećaj uspeha. U svom slučaju otkrila sam da osećaj uspeha usko vezujem uz to kako moji poduhvati utiču na ljude. Zato bi trebalo razmisliti o ovim stvarima pre nego što se otisnemo u poslovne poduhvate.

Trebalo bi da budete strastveni oko onoga što radite

Jednostavno rečeno, nemojte graditi biznis ili priključiti se startupu, ukoliko niste strastveni u vezi njega. Pokretanje i vođenje biznisa iziskuje od vas veliku posvećenost i često poslednje atome snage. Ako zaista ne volite to što radite, nijedan iznos novca neće u vama probuditi osećaj uspeha. Ali, čak i ako biznis oko kojeg ste bili strastveni na kraju propadne, verovatno ćete i dalje na njega gledati kao na uspeh. Mada ćete biti razočarani, dugoročno ćete osećati zadovoljstvo što ste uopšte imali priliku da pokušate.

„Startup način podučava preduzeća svih veličina kako da, kroz sopstveni rast, efikasno razviju i održe kulturu preduzetništva i tako omoguće svojim zaposlenima da pronađu preduzetnika u sebi. Obavezno štivo za čitanje, naročito za sve one koji vode preduzeće opterećeno nasleđenim teretima organizacije.” — Aron Levi (Aaron Levie), suosnivač i direktor preduzeća Box

UOBIČAJENI OBRASCI

Početak transformacije po Startup načinu odvija se na osnovnom nivou. Napredak se ostvaruje projekat po projekat, kako bi se sveobuhvatna teza dokazala i menadžmentu (od vrha do dna) i timovima koji obavljaju testove (od dna do vrha). To se razlikuje od organizacije do organizacije, ali uočio sam određene uobičajene obrasce koji se ponavljaju u mnogim različitim vrstama organizacija:

• Počnite sa ograničenim brojem projekata i nadograđujte se na to da biste stvorili sveobuhvatnu zbirku slučajeva, priča i rezultata koji pokazuju kako nova metoda funkcioniše u toj konkretnoj organizaciji.
• Oformite posvećene, unakrsno-funkcionalne timove za pilot projekte da biste od početka ugradili funkcionalni diverzitet.
• Napravite sistem rasta sa upravnim odborom koji omogućava izvršnim direktorima da donose brze i jasne odluke o projektima koji im se prezentuju.
• Učite početne timove kako da dizajniraju eksperimente tipa Lean Startup koji će im pomoći da osmisle pravac po neizvesnom terenu.
• Iskoristite odgovarajuću metriku u stilu startup-a za merenje rezultata tih eksperimenata.
• Izgradite mrežu lidera u organizaciji koji mogu da pomognu u rešavanju problema koji iskrsavaju kada se novi način rada nađe u sukobu sa ukorenjenim metodama. Radite od početka pod izuzećem (od norme) da biste brzo napredovali i da biste odgodili dublje promene u organizacionim strukturama do naknadnih faza.
• Transformišite nove koncepte u jezik i alate specifične za to preduzeće.

ENERGIJA ZA TRANSFORMACIJU

Gorenavedeni koraci očigledno zahtevaju ne tako malu količinu posla. Odakle organizacije crpe motivaciju da se upuste u transformaciju tipa Startup način? Video sam tri različita pokretačka faktora iza takve vrste promene:

1. KRIZA: Ponekad kriza primorava na promenu. Ranije sam podsetio na priču o tome kako je izrazito javni neuspeh HealthCare.gov – kriza najvišeg stepena – bio katalizator za stvarnu promenu u brojnim agencijama širom federalne uprave, počevši sa epskom lekcijom o tome šta može da se desi ako se oslanjate na tradicionalne „bezbedne” metode upravljanja.

2. STRATEGIJA: U drugim slučajevima, nova organizaciona strategija jasno zahteva novi način rada. U GE i Intuitu, promenu je od samog vrha podsticalo shvatanje da je za nove strategijske imperative neophodno drastično preuređenje. To može da uspe samo kada lideri najvišeg nivoa u preduzeću usvoje novi pristup i kada su odlučni da se on sprovede. Takođe, to nije vrsta odluke koja se donosi olako, zbog čega ona postaje ključna, posle prvih faza, da bi se pokazalo kako funkcionišu nove metode i da bi se postavila osnova za punu mobilizaciju kroz čitavu organizaciju.

3. HIPERRAST: Uspeh može da bude svojevrstan oblik krize. Kada startup postigne proizvodno/tržišno uklapanje, može biti primoran da raste ekstremno brzo. Legendarni investitor iz Silicijumske doline Mark Andrisen (Marc Andreessen), koji je takođe osnivač Netscape-a i generalni partner Andreessen Horowitz (Venture Capital preduzeća), objasnio je to ovako (u jednom od najpoznatijih tekstova startup pokreta):

„Na velikom tržištu – tržištu sa mnogo stvarnih potencijalnih kupaca – tržište izvlači proizvod iz startupa... I uvek možete da osetite proizvodno/tržišno uklapanje kada se ono dešava. Kupci kupuju proizvod jednako brzo koliko vi možete brzo da ga napravite – ili je brzina rasta upotrebe jednaka brzini kojom vi možete da dodajete još servera. Novac od kupaca se gomila na računu vašeg preduzeća. Zapošljavate osoblje za prodaju i podršku kupcima koliko god brzo to možete. Novinari vas zovu jer su čuli za tu novu „hit” stvar i žele da razgovaraju sa vama o tome. Počinjete da dobijate nagrade za preduzetnika godine od fakulteta Harvard. Investicioni bankari opsedaju vaš dom.”

Ono što je zajedničko za sva tri scenarija jeste to da oni oslobađaju ogromnu količinu energije. Poput raskidanja nuklearnih veza u atomu, pražnjenje se mora pažljivo regulisati. Ta vrsta energije koja se oslobađa različita je u svakom scenariju, ali kada se jednom otključa, ono što sledi prati isti obrazac. Ukoliko se veze raskidaju nasumično, bez aparature za regulisanje energije, proces može da bude veoma destruktivan. Oni koji imaju način da pretvore tu energiju u produktivnu promenu imaju presudnu prednost.

EKSPERIMENTI SA POSLOVNIM MODELIMA

Kada eksperimentišete sa poslovnim modelima, evo nekoliko stvari koje treba da imate na umu:

• Na čiji račun treba da ide proizvod? Da li ima smisla da se mala preduzeća ili kupci primoravaju da unapred plate gotovinom?
• Zašto praviti razliku između proizvoda i usluge? Ako su proizvodi dizajnirani tako da im je periodično potrebno održavanje, zašto ne preuzeti odgovornost za tu uslugu?
• Da li preduzeće treba da ima zaradu od proizvoda koji možda neće zadovoljiti potrebe kupca? Naplaćivanjem tek onda kada se proizvod dokaže – plaćanjem po upotrebi ili kompenzacijom zasnovanom na učinku – kompanija ostaje potpuno usklađena sa potrebama kupca.
• Vreme ciklusa je brže kada kompanija kontroliše svaki aspekt servisiranja. Da li možemo da preuzmemo odgovornost za međukorake kako bi inovacije brže stigle na tržište?
• Kada preduzeće stavi sebe na stranu kupca u transakciji (ostvarujemo zaradu samo kada oni ostvaruju zaradu), u stanju smo da otkrijemo više načina da povećamo vrednost.
• Da li su dostupne nove konkurentske dinamike da bi se steklo tržišno učešće? Na primer, u odeljenju GE za komercijalnu rasvetu imaju ugovore za održavanje u zgradama prema kojima se naplata vrši po grlu, a ne po sijalici. GE je odgovoran za to da grla budu popunjena i operativna. Svako grlo pokriveno dugoročnim ugovorom ove vrste praktično smanjuje ukupno dostupno tržište na kojem može da deluje staromodna konkurencija.

Članak je deo knjige „Startup način“ autora Erika Risa