Vreme je da se predstave inovacionog pozorišta izbace sa repertoara
Najveći broj kompanija (i domaćih i globalnih) inoviraju sporadično, kroz programe koji nisu međusobno povezani. To stvara “inovaciono pozorište”, gde se karta više ne traži jer rezultat, ma koliko bio dobar, nije povezan sa onim što je strateški bitno za kompaniju. Zato je važno jasno sagledati vaš inovacioni ekosistem.
Želeli mi to ili ne, svet se menja neverovatnom brzinom! Kao kompanija, koliko god da je vaše poslovanje danas uspešno, pod rizikom ste da nećete dovoljno brzo reagovati i adaptirati se na promene koje su sve učestalije, intenzivnije i koje dolaze iz svih aspekata okruženja. Što ste uspešniji, više ste fokusirani na postizanje dodatne efikasnosti i na to da stvari radite na najbolji mogući način, dok neko negde uvek radi na tome da vas izbaci iz tržišne utakmice.
Prema rečima Dejv Bleklija koji na teme građenja kulture inovacija i razvoja inovativnih proizvoda i usluga savetuje direktore Silicijumske doline, ali i visoke zvaničnike NASA, nalazimo se tek u ranoj fazi jedne izvanredne promene koja se oglada u tome na koji način prvih 1.000 globalnih kompanija danas inovira. Način poslovnog razmišljanja koji je funkcionisao u prethodnom industrijskom društvu više ne funkcioniše. Stara pravila kompanijskog rasta i ostvarivanja profita više ne važe, a podaci istraživanja na temu brzine promena i uticaja na životni cikus poslovanja i poslovnih modela ukazuju da je prosečan životni vek kompanija S&P 500 indeksa je skraćen sa 65 godina 1920-ih godina, na tek 15 godina u današnje vreme. Prema brzini skraćenja životnog veka od 75%, do 2027. godine sve kompanije ovog indeksa nestaće u potpunosti.
Kako ostati relevantan i opstati na tržištu?
U januaru 2012. godine Kodak je podneo zahtev za bankrotstvo. Iako je na vrhuncu uspešnosti poslovanja kompanija zauzimala 50% globalnog tržišta u delu fotografskog filma, danas je sve češće pominjemo u kontekstu „Kodak momenta“, kada želimo da zastrašimo velike kompanije i ukažemo im na neophodnost adaptibilnosti i odgovarajuće reakcije na menjajuće okruženje.
Ko nije čitao priču o Kodaku verovatno misli da je Kodak nestao sa poslovnog pejzaža velikih kompanija, jer nije uspeo da dovoljno brzo odreaguje na menjajuće okruženje. Međutim, paradoks propasti Kodaka ide daleko dublje. Da li ste znali da je inženjer Kodaka izmislio prvu digitalnu kameru i to davne 1975. godine? Tragedija Kodaka je u tome što je izumeo promenu i uspeo da zamisli budućnost, a onda je ubio, jer nije uspeo da iskoristi maštu i inventivnost svojih naučnika.
U vreme kada su inovacije imperativ poslovanja, kada tehnologija i softver jedu svet, korporacijama preti rizik da postanu žrtve sopstvenog uspeha. Posebno je važno naglasiti da većina inovacija i remećenja postojećih tržišta i poslovnih modela dolazi od strane novih, malih, agilnih tržišnih učesnika, koji su tu da remete postojeći status quo – startapa.
Navedene promene i osnaživanje kreativnih pojedinaca kao nosilaca znanja, kroz odgovarajuću finansijsku podršku, stvorilo je uslove za nastanak disruptivnih poslovnih modela na kojima se baziraju Uber ili Airbnb. Već odavno su kompanije poput Flickr-a zauzele mesto Kodaka, jer omogućavaju da sadržaj snimljen kamerama koje pokreće softver bude automatski sačuvan na Internetu i podeljen globalno. A gde je tek Instagram?
Prednost koju su napravili startapi u odnosu na veterane u industrijama koje su poremetili, počiva na stvaranju izuzetnog poslovnog modela oko same tehnologije – koju je najčešće razvijao neko drugi. Sve češće čitamo o prednosti borbe u ovakvim uslovima koja leži upravo kod velikih poslovnih sistema koji imaju dovoljno velike budžete za istraživanja i razvoj, snagu građenja velikih partnerstava i pregovaračku moć sa donosiocima politika.
Međutim, sve ovo ne znači da će velike kompanije biti uspešne na polju inovacija. Čak i pored postojanja svih potrebnih resursa, za razbijanje inovacionog paradoksa unutar ovih sistema potrebno je imati interni inovacioni ekosistem, dizajniran na odgovarajući način.
Ilustracija je preuzeta iz knjige The Corporate Startup.
Šta je to zapravo inovacioni ekosistem?
Za razliku od Stiva Džobsa koji je tvrdio da je uvek zabavnije biti pirat, nego pridružiti se mornarici, autori bestselera The Corporate Startup smatraju da je moguće za preduzetnike unutar kompanija (intrapreduzetnike) da budu pirati u mornarici. Velike kompanije ne treba da budu startapi, kao što ni startapi nisu smanjene verzije kompanija. Na koji način onda koristiti agilnost i adaptabilnost startapa, kada upravljate raketom koja se kreće velikom brzinom?
Razmotrimo osnovne komponente, segmente i principe inovacionog ekosistema i na koji način korporativni lideri treba da podrže održive inovacije unutar kompanija:
• Inovaciona strategija: u uslovima poslovanja kada je dugoročna stabilnost nepostojeća, korišćenje strategije da bi se stekla i zaštitila konkurentska prednost, oslanjajući se na ono što je jezgro kompetentnosti kompanije, nije niti moguće niti održivo. Potrebna je promena u pristupu strategiji organizacija koje treba da paralelno rade na dva fronta – da se takmiče na zrelim tržištima sa zrelim tehnologijama, dok istražuju nova tržišta sa novim tehnologijama.
• Inovaciona teza: godinama unazad se jedan od pristupa inoviranju koji kaže pustite da cveta hiljadu cvetova pokazuje kao oprobano loš. Raditi neke kreativne stvari sa kojima ćemo smisliti kasnije šta ćemo je loše iz više razloga. Najvažniji je što to ukazuje na nepostojanje inovacione teze koja usmerava vaše inovacione napore, definiše koje oblasti i pravci inoviranja su strateški važni i doprinose realizaciji postavljenih poslovnih ciljeva. Inovacija dolazi kao odgovor na probleme koje želimo da rešimo. Jedino što iz ovakvog pristupa možete efikasno da skalirate jeste organizacioni haos koji nastaje u međuvremenu.
• Inovacioni portfolio: za rukovodioce savremenih kompanija je potrebno da svoje poslovanje počnu da posmatraju kao portfolio proizvoda i usluga – koji se nalaze u različitim inovacionim fazama i fazama zrelosti – kako bi kvalitetnije reagovale na promene okruženja i prilike prilike stvaranja vrednosti za svoje korisnike na profitabilan način. Balansiran portfolio sadrži proizvode i usluge koji obuhvataju različite horizonte inoviranja.
• Inovacioni menadžment: ukoliko je napravljen balansiran portfolio proizvoda i usluga, lideri kompanije moraju da prepoznaju da je proces upravljanja inovacijama drugačiji u odnosu na upravljanje postojećim proizvodima (kroz odgovarajući okvir – innovation framework).
• Inovacione prakse: za upravljanje inovacijama koje su transformativnog karaktera, potrebno je obezbediti poštovanje principa koje poseduju lean i agilne prakse, testirati pretpostavke kroz eksperimente, vršiti unapređenja i definisanja daljih pravaca razvoja na osnovu validiranih učenja, uz inkrementalan stil finansiranja koji prolanazimo kod startapa (innovation practice and accounting).
Zašto je važan inovacioni ekosistem?
Promene malo ko voli, iako kroz njih najviše učimo i rastemo. Ukoliko su transformativnog karaktera i zahtevaju potpunu promenu načina na koji razmišljamo i radimo, čini se da postoji veliki broj izgovora zašto ne krenuti sa promenom na pravi način.
Umesto toga kompanije, idući linijom manjeg otpora, lako upadnu u zamke onoga što Stiv Blenk naziva inovaciono pozorište, primenjujući flaster rešenja, koja obično vode dodatnim frustracijama i trošenju resursa na loš način. Pre nego što i postanete svesni, već održavate neke pozorišne predstave koje, pošto nažalost nisu strateški bitne ili nemaju mogućnost povezivanja sa onim što je jezgro poslovanja, postaju epizode koje ne dobijaju nastavak i koje završe svoju sezonu samo sa premijernim prikazivanjem.
Ilustracija je preuzeta iz knjige The Corporate Startup.
Ovo su samo neki od najčešćih formata u kojima ne želite da plešete ili pevate, ukoliko nisu deo promišljenog repertoara koji se vodi na odgovarajući način:
1. Takmičenja internih ideja: uvek je dobar signal da kompanija želi da podstakne zaposlene da nominuju ideje i rešenja za probleme koje uočavaju i koji su bitni za konkurentnost kompanije. Međutim, ovde se kriju i najopasnije zamke za interne inovatore i preduzetnike. Nepostojanje jasno definisanih strateških prioriteta kakve inovacije su bitne, kako se one finansiraju, kako se razvijaju i koje resurse koriste, vodiće samo gubljenju momentuma unutar organizacije i frustracijama zaposlenih.
2. Inovacione nindže i ostali superheroji: ukoliko su inovacije zaista toliko bitne, svakako da je potrebno da se njima neko bavi vrlo posvećeno. Zamislite zamislite situaciju u kojoj upravljanje finansijama postaje svačiji posao u organizaciji! Međutim, bez autonomije, resursa, jasnog opisa posla i ovlašćenja, ove uloge postaju glavni glumci inovacionog pozorišta, završavajući svoje kratkotrajne karijere jako demotivisani.
3. Inovacione laboratorije i ostale prostorije: pre nego odvojite poseban prostor gde će magija inovacija da se dešava i opremite ga šarenim nameštajem, neizostavnim stolom za stoni tenis, ubacite lejzi begove i proglasite kompaniju inovativnom, definišite jasnu namenu ovog prostora i zaista ga učinite mestom gde se kreiraju ideje, testiraju eksperimenti i vode razgovori sa (potencijalnim) korisnicima.
Na svu sreću, značajan broj korporacija u Srbiji i regionu postavlja inovacije visoko na listi prioriteta u svojim poslovnim agendama i trude se da im priđu na smislen i strateški promišljen način.
Upravo iz tog razloga se odlučuju na osnaživanje inovatora i preduzetnika unutar svoje organizacije i prepoznaju značaj stručne podrške u kreiranju adekvatnog pristupa inovacijama. Zato i ne čudi da je Akademija za upravljanje inovacijama, koju je ICT Hub pokrenuo prošle godine i za koju su prijave opet u toku, prepoznata kao edukativni program koji ne samo da pomaže učesnicima da razumeju pravi način na koji treba upravljati inovacionim procesima u kompanijama, već ih vraća na sam početak i pomaže im da odgovore na tri najvažnija pitanja kada su u pitanju inovacije: zašto inovirati, šta i na koji način.
Savremene kompanije, kako ih naziva osnivač i promoter Lean Startup pokreta – Erik Ris, moraju biti lean organizacije, odnosno adaptabilne organizacije koje počivaju na stalnom učenju i stalnom inoviranju kako bi ostvarivale rast.
Organizaciona kultura koja ovo podržava mora da počiva na principima agilnosti, orijentisanosti na korisnika (kupca), pokretanju velikog broja eksperimenata koji testiraju pretpostavke na kojima počivaju ideje, a na kojima se jasno i brzo uči. Potrebno je da organizacioni napori svake kompanije budu kolektivni i održivi, a transformacioni put jasno mapiran i nelinearan. Tek tada, umesto priče adaptirane za inovaciono pozorište, vi možete reći da imate originalni scenario, zasnovan na istinitoj i što je još bitnije – uspešnoj priči.
Pre 38 godina, Steve Jobs je napravio jednu od najboljih Appleovih reklama
Kada je Steve Jobs vodio Apple (oba puta), kompanija je dosegla neke od najinovativnijih dostignuća u inženjeringu i realizaciji istog. Međutim, pokazalo se da je dosta efekta tu imala i strategija marketinga.
Apple vs. svi ostali
Apple je izašao na berzu 1980. godine i svojim izlaskom automatski kreirao 300 milionera. Ali ubrzo nakon toga, došlo je do određene egzistencijalne krize.
Tržište personalnih računara bilo je veliko i rastuće, a na tržištu poslovnih računara dominirao je IBM (International Business Machines).
U avgustu 1981., IBM je ušao i na tržište personalnih računara.
Sada deluje smešno to upoređivati, međutim tada kada je IBM ulazio na Appleovo tržište to je kao da danas Apple ili Google ulaze na vaše tržište. Možda čak i gore.
Dobrodošao, IBM
Jedini koji nije bio zabrinut zbog toga bio je Jobs. Kao što je Walter Isacson napisao u svojoj biografiji 2011. godine, odmah nakon što je IBM najavio svoj novi računar, Jobs je naredio svom timu da kupe jedan i rastave ga na delove.
Apple je postao u neku ruku bahat, ne shvatajući da bi menadžeri radije kupovali od IBM-a nego od kompanije koja se naziva po voću.
U redu, mislio je Jobs. S “bahatim stavom”, kako je izgovorio Isaacson, odlučio je da objavi oglas na celoj strani u The Wall Street Journalu, kako bi “se pozicionirao na čelo tržišne trke u računarskoj tehnologiji pa je bitku nazvao kao takmičenje između buntovnog i novog Applea i etabiliranog Golijata IBM-a. ”
Naslov je glasio: “Welcome, IBM. Seriously”
Nasledstvo
Oglas je bio velika stvar. Ali Apple nije odmah pobedio IBM u toj trci, a postoji i razlog zašto se ljudi sećaju oglasa iz 1984. i kampanje ”Think Different”.
Oglas je zapravo iskorišćen u više prilika, uključujući 2015., kada je, sada kompanija za streaming u bankrotu, tvitovala sličnu poruku Appleu.
Ali da li bi bez ovog oglasa ”Dobrodošao IBM”, Apple uspeo da dosegne nivo koji ima sada, u 2019.?
Kada pogledamo unazad, to je bila odluka koja je pozicionirala Apple kao glavnog u trci, a pritom je dato jasno do znanja ostalima ko je glavni buntovnik i da nimalo ne mari za konkurenciju.
6 pogrešnih pretpostavki o ʺremoteʺ radu koje mogu da utiču na rast vaše firme
Timovi koji rade na daljinu više nisu izuzetak već su postala norma za male firme. Znamo da postoje određeni izazovi kada se radi s virtuelnim timom, međutim to nije razlog za stvaranje stereotipnih pretpostavki o zaposlenima koji posao rade od kuće.
Razmotrimo neke od uobičajenih mitova o zapošljavanju i radu sa zaposlenima koji rade "remote".
Rad od kuće je povlastica
Rad od kuće nije povlastica, već je to poslovna politika koja se može menjati i ukidati po potrebi. Pre pet ili deset godina rad od kuće se smatrao povlasticom i ljudi su bili spremni da se žrtvuju samo da bi imali tu mogućnost. Danas, zaposleni cene tu mogućnost, ali ako poslodavac "remote" način rada predstavlja kao privilegiju to zaposlenima može biti obeshrabrujuće jer i oni rade jednako naporno kao i drugi zaposleni. I sami su svesni da je mogućnost takvog načina rada za mnoge posao iz snova pa nema potrebe to dodatno isticati.
Ovakva politika koristi samo zaposlenima
Ako upravljate timom na pravi način i poslodavci će imati brojne koristi uključujući i one finansijske. Ovde je dato samo nekoliko mogućnosti za poslodavce:
• Smanjuje se odustnost s posla;
• Povećava se produktivnost (uprkos poznatom suprotnom verovanju);
• Proširuje se izbor talenata od lokalnih na neograničene;
• Smanjuju se lični sukobi i tračevi u kancelariji;
• Poslodavac ima manje troškova u vidu kreiranja radnog mesta i potrepština za rad.
Mogu platiti manje svoje "remote" zaposlene s obzirom da nemaju troškove prevoza na posao
Kada je When Yahoo! pod vodstvom Marisse Mayer ukinuo svoju politiku rada na daljinu, mislite da su zaposlenima dali povišicu? Naravno da ne. Isto tako, ljude ne bi trebalo da plaćate manje ukoliko rade od kuće. Plate se, naime, određuju na osnovu veština, iskustva, odgovornosti, a ne na temelju pogodnosti. Zato, dajte svojim zaposlenima realnu platu i zapamtite da rad od kuće vašem poslovanju štedi novac na druge načine.
Zapošljavanje radnika van države ne zahteva nikakav dodatni napor niti oprez
Small Business Trends objavio je članak koji sadrži najnovije informacije o tome šta bi trebalo da znate o uspostavi mogućnosti "remote" načina rada. Preduzetnici se često iznenade kada saznaju kakvi sve zakoni i propisi o licenciranju i usklađenosti postoje. Da, možda će vam trebati dozvola da vaši zaposleni mogu raditi "remote" kao i mnoge druge stvari.
Nemoguće je izgraditi jaku organizacionu kulturu van kancelarijskog okruženja
Vaša organizaciona kultura je on što učinite sa ili bez fizičke prisutnosti zaposlenih. Uspostavite vrednosti firme, viziju, misiju i politike, pa sve jasno objasnite drugima. Takođe, razmislite i o nekim od sledećih stvari:
• Kako razgovarate s kupcima i kako prikazujete svoj brend;
• Kako članovi timova međusobno komuniciraju. Slack je odličan način za komunikaciju, kao i Skype;
• Razvijajte sisteme prepoznavanja i nagrađivanja, kao i korišćenje javnog foruma, kao što je Zoom, kako biste govorili o svojim dostignućima.
Produktivnost i predanost su problem
Ako znate kako da dobro intervjuišete, odaberete i obučavate svoje zaposlene, produktivnost vrlo verovatno neće biti problem. Istraživanje objavljeno u časopisu Harvard Business Review pokazuje da su oni zaposleni koji rade od kuće produktivniji od svojih kolega koji posao obavljaju u kancelariji. Naime, takvi zaposleni stvore osećaj discipline, odanosti i predanosti poslu organizujući bolje svoje vreme i tako obavljaju zadati posao.
12 koraka u pokretanju sopstvenog biznisa
Ne postoje ograničenja u tome ko može postati uspešan preduzetnik. Nije vam potreban fakultet, mnogo novca u banci ili poslovno iskustvo da ostvarite uspeh, ali ono što vam je potrebno je dobar plan i želja da se on ostvari.
Pogledajte ovaj vodič i otkrijte kako svoju ideju možete pretvoriti u uspešno poslovanje.
1. Ocenite sebe
Započnite s postavljanjem najosnovnijeg pitanja: Zašto želite da započnete biznis? Iskoristite ovo pitanje kao vodič da znate s kakvim poslom želite da krenete. Želite li dodatnu zaradu ili veću slobodu, jednom kada definišete razlog, počnite sebi da postavljate još više pitanja kojima ćete shvatiti kakav tip biznisa želite i šta vam je potrebno da ga ostvarite. Budite što iskreniji u davanju odgovora jer će to stvoriti bolje osnove za vaše poslovanje, a poznato je da je bolje znati istinu pre nego li kasnije.
2. Mislite o poslovnoj ideji
Ako već imate neku poslovnu ideju na kojoj bi trebalo da radite, to je odlično. Međutim, šta kada vam ni jedna ideja nije pala na pamet. Tada postoje različiti načini da počnete s "brainstormingom" do odlične ideje. Neki od njih podrazumevaju korišćenje boljeg, jeftinijeg i bržeg pristupa, primenjivanje veština u potpuno novim oblastima ili čak popravljanje onoga što vas muči. Takođe, izlazite i upoznajte ljude, postavljajte im pitanja i potražite savete drugih preduzetnika. Istražite ideju online i koristite bilo koji pristup koji vam najbolje odgovara.
3. Istražite tržište
Počnite da istražujete svoje potencijalne konkurente ili partnere. Razgovore možete obavljati putem telefona, licem u lice ili putem anketa i upitnika u kojima možete postavljati pitanja poput "Koji su vam faktori važni kada donosite odluku o kupovini određenog proizvoda ili usluge?" ili "Koje oblasti možemo poboljšati?". Najčešće greške koje ljudi rade prilikom istraživanja tržišta je korišćenje samo sekundarnih izvora, online izvora i ispitivanje samo ljudi koje znaju.
4. Dobijte povratnu informaciju
Omogućite ljudima kontakt s vašim proizvodom ili uslugom i zamolite ih da izraze svoje mišljenje. Kada ljudi po prvi put dođu u kontakt s istim, lakše mogu otkriti probleme koje ste vi možda propustili. Takođe, tako mogu postati prvi zagovornici vašeg brenda, posebno ako slušate njihove predloge i zašto vole vaš proizvod ili uslugu.
5. Učinite posao formalnim
Uzmite u obzir sve pravne aspekte pokretanja biznisa i tada nećete morati da brinete o tome da neko ukrade vašu ideju, prevari vas ili tuži za nešto što niste ni mogli da zamislite.
Ovde je i kratak spisak stvari koje bi uglavnom trebalo da napravite:
• poslovna struktura (korporacija, partnerstvo i sl.)
• naziv firme
• registrujte svoje poslovanje
• poreski broj
• dozvole, licence
• bankarski račun
• oznake, autorska prava, patenti
6. Napišite svoj poslovni plan
Poslovni plan je pisani opis poslovne ideje i mera koje su potrebne za realizaciju posla. Ono što bi jedan poslovni plan trebalo da sadrži je rezime, opis poslovanja, strategije koje ćete koristiti, analizu konkurencije, plan dizajna i razvoja proizvoda koji ćete nuditi, operativni i menadžerski plan svakodnevnog poslovanja, kao i finansijske faktore. Morate imati na umu da je poslovni plan dokument koji ćete menjati i poboljšavati kako budete donosili nove poslovne odluke.
7. Finansirajte svoje poslovanje
Brojni su načini da dođete do sredstava potrebnih da pokrenete svoje poslovanje, ali razmotrite i sopstvene resurse, okolnosti i trenutno životno stanje kako biste videli koji je od njih najbolji za vas.
8. Razvijajte vaš proizvod ili uslugu
Kada oblikujete svoj proizvod ili uslugu postoje dve stvari na koje bi trebalo da se fokusirate: jednostavnost i kvalitet. Vaša najbolja opcija ne mora nužno biti proizvodnja najjeftinijeg proizvoda čak i ako vam to smanjuje troškove proizvodnje. Takođe, važno je da vaš proizvod privuče pažnju. Kada budete spremni za razvoj proizvoda i preduzimanje nekakvih koraka budite sigurni da ste angažovali stručnjake, da uspevate da razvijate proizvod, ali i da uštedite novac, nadzirete razvoj svog proizvoda, i imate mogućnost provere dosadašnjeg razvoja. Kako biste sebi što više olakšali, naučite što više o proizvodnji i time poboljšajte taj proces u firmi, a ujedno biste donosili bolje odluke. Ovaj proces će biti znatno drugačiji kada je reč o uslugama, ali isto tako jednako važan.
9. Počnite da stvarate svoj tim
Bilo da vam je potreban partner, zaposleni ili freelancer, ovi saveti vam mogu pomoći da pronađete ono što vam najbolje odgovara.
Postavite jasno svoje ciljeve: budite sigurni da svi razumeju vašu viziju i svoju ulogu unutar misije koja je postavljena.
Pratite protokole zapošljavanja: kada započinjete proces zapošljavanja u obzir morate uzeti mnogo stvari, od postavljanja pitanja, sprovođenja testova i drugih oblika upoznavanja potencijalnog zaposlenog.
Postavite snažnu kulturu firme: dobra atmosfera unutar firme sigurno je jedan od važnijih faktora za stvaranje dobre kulture, poštovanje i ohrabrivanje zaposlenih kroz različite obuke i teambuildinge takođe stvaraju pozitivnu energiju.
10. Pronađite lokaciju
Ovo može da podrazumeva lokaciju za vašu kancelariju ili prodavnicu. Vaši prioriteti će se razlikovati u zavisnosti od potreba, ali ono što bi svakako trebalo da uzmete u obzir su cene zakupa, režije i drugih troškova, infrastrukturu same zgrade, propise koji vam mogu pomoći, ali i otežati ukoliko ih se ne pridržavate. Takođe, vodite računa o tome ko su vam klijenti kako biste im lokacijom bili što dostupniji i jednostavniji za pronalazak.
11. Započnite s prodajom
Bez obzira o kakvom je proizvodu ili usluzi reč, budućnost vašeg poslovanja će zavisiti od prihoda i prodaje. Postoji mnogo različitih prodajnih strategija i tehnika koje možete upotrebiti. Međutim, kako pokrenuti prodaju? Prvenstveno je potrebno da identifikujete vašu ciljnu grupu. Pronađite osobe koje će vrlo rano i brzo prihvatiti vaš proizvod, povećajte broj svojih klijenata, postavljajte oglase kojima ćete doći do onih kupaca koji odgovaraju vašem poslovanju. Zatim utvrdite tok prodaje ili strategiju koja će vas voditi do ostvarivanja prihoda.
12. Razvijajte svoje poslovanje
Nijedan plan rasta nije važan ako nemate dva ključna atributa zajednička svim rastućim firmama. Kao prvo, one imaju plan kako da se prodaju na tržištu koristeći društvene medije kroz influencere ili plaćene kampanje i tačno znaju kome bi trebalo da nude svoj proizvod. Zatim, nakon što dobiju novog kupca znaju šta treba da učine kako bi ga zadržali. Međutim, verovatno ste čuli da mnogi govore kako je najlakši klijent onaj koga već imate. Vrlo je verovatno da su vaši postojeći klijenti već prijavljeni na vaš newsletter i da prate vašu ponudu. Tako započinju odnos s vašom markom i vama, a na vama je da svojim postupcima pokažete koliko vam znače.