Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Da bismo napravili profit, potrebno je da se desi prodaja. Bravo! Ništa novo.

E sad, da bismo krenuli od početka moramo da shvatimo da ljudi ne dolaze na Fejsbuk da bi nešto kupili ili bivali okruženi reklamama. Potpuno su drugi porivi koji nas teraju da budemo na društvenim mrežama. Svi mi želimo da komuniciramo sa našim prijateljima, delimo i kreiramo nama zanimljiv sadržaj, hvalimo se, virkamo kod drugih, provodimo slobodno vreme tu. Ne želimo primarno da nešto kupimo. Linijom manjeg otpora mnoge kompanije će tu odustati i reći kako Fejsbuk nije mesto za njih i da oni tu ne prodaju. Ispostavlja se da to nije baš potpuno tačno i da rešenje postoji. Fejsbuk itekako prodaje, pravi razliku, ispunjava naše ciljeve. Samo moramo ići korak po korak, planirati svoj nastup, meriti sve i prilagođavati se. Strateški pristup je ključan, opet i velika ekspertiza i iskustvo u digitalnom performans marketingu.

Zato je bitno pričati o konceptu prodajnog levka (sales funnel concept), jer želimo da usmerimo naše potencijalne klijente do same konverzije, da ne kažem prodaje. Naravno, uz prilagođen i relevantan sadržaj samoj publici koji će ih voditi kroz proces.

Koncept prodajnog levka

Koncept prodajnog levka definitivno treba da bude osnova vaše prodajne strategije na Fejsbuku. Takođe morate imati na umu da ne postoji jasan šablon levka, nego se on uvek prilagođava vašim potrebama, ciljevima i biznisu.

Vrh levka predstavlja svest o brendu (awareness). Ovde bi verovatno bili fanovi vaše stranice. Oni su već pokazali da znaju za vas. Takođe, u ovoj fazi pokušavamo da proširimo broj ljudi koji su svesni našeg postojanja. Awareness je magičan, ali ume i da pojede puno novca ako se ne planira pametno.

Sledeći korak bi bio engagement. Bitno je da kreiramo sadržaj za fanove, objave, video materijale, razne zanimljive formate koji daju ljudima informaciju o vama. Tu nam je sad cilj da ljudi komentarišu i generalno vrše interakciju sa sadržajem. Mi želimo da kreiramo sadržaj koji podstiče dvosmernu komunikaciju, “tera” ljude da lajkuju, dele sadržaj. Ti ljudi šire priču o vama. Udaramo malo i na emocije. Društvene mreže uvek igraju na loptu emocija. Razmislite zašto Fejsbuk stalno izbacuje podsetnik na vaše stare objave.

Ovde treba dosta da povuče i vaš sajt, gde ćete slati ljude i uhvatiti ih u remarketing. Važno je imati na umu da je sajt priča za sebe i za njega definitivno treba da kreiramo poseban prodajni levak.

Treći korak možemo nazvati akcija. Ovde naše fanove pokušavamo da ubacimo među lidove. To može biti prijava na mail listu, popunjavanje formulara, prijave za nešto što dajete samo njima, ostavljanje broja telefona zarad dobijanja popusta ili kreiranje posebnih ponuda za njih. Takođe, na sajtu treba da postoji neki formular, dugme za poziv ili kontakt forma, gde će ljudi ostavljati podatke.

Finalni korak bi bila konverzija. To je onaj deo kada vaši fanovi konačno i kupe proizvod, uslugu ili konvertuju ono što je vaš biznis cilj. Imajte na umu da ljudi koji su na vrhu levka postaju kupci u proseku posle 15 gledanja reklame.

Korak povratka na vrh levka je vrlo specifičan za društvene mreže. Tu možemo poentirati. Naime, ljudi koji su konvertovali hoće da se pohvale da su kupili nešto od vas. Hoće da podele informaciju o konverziji sa svojim prijateljima. Time oni šire vrh levka (awareness deo), šire broj potencijalnih klijenata. Pored svih modernih tehnologija koje su nam na raspolaganju, metoda na preporuku ili od usta do usta i dalje nema premca. Ljudi u ovom delu postaju vaši „ambasadori“ koji besplatno dele priču o vama. Naravno, samo ako su zadovoljni proizvodom ili uslugom. Ovde može biti negativnosti (čuvenog „hejta“), odnosno, kriznih situacija, jer ljudi na Fejsbuku vole da iskažu svoje mišljenje i niko ne može da ih spreči u tome.

Kako kreirati sales funnel (prodajni levak)?

Ono što je potrebno je da vi sami ili uz pomoć agencije koja poseduje ekspertizu kreirate strategiju i strukturu vašeg levka, prilagođenog vašim ciljevima i biznisu. Prodaje na Fejsbuku se u većini situacija ne dešavaju slučajno. Morate da imate plan sadržaja na stranici prilagođen strategiji i prodaji. Razmislite o vašem sajtu i posebnim odredišnim stranicama (landing pages) gde ćete slati ljude da izvrše akciju (treći korak).

Apsolutno morate biti svesni vašeg krajnjeg cilja – konverzije i mikro – ciljeva koji okidaju na putu do gola. Ti mikro – ciljevi su vam ključni indikatori (KPI) koje konstantno optimizujete.

Kao što sam više puta rekao, svaki levak je priča za sebe i u fuziji je sa vašim biznisom.

Na kraju dana, jedino merilo uspeha je odgovor na pitanja:

Da li ste zaradili?

Da li ste i koliko puta vratili uloženo?

Ako je odgovor ne, sve drugo, sve te reakcije, komentari, deljenja, klikovi ili gledanja, nemaju baš nimalo smisla.

Autor: Aleksandar Radukin

K.W. Američki biznismen (05.01.1913, Osceola, Ark.- 12.02.2003, Memphis, Tenn.), transformisao je industriju motela, kada je ranih 50ih godina osnovao lanac Holiday Inn, koji se nekada reklamirao kao „nacionalni gostioničar“(nations innkeeper). Godine 1951. Wilson, koji je već bio milioner nakon mnoštva poslova, uključujući i džuboks franšizu, bio je neprijatno iznenađen objektima za smeštaj duž puta na koje je naišao, dok je bio na odmoru sa porodicom. Odlučio je da stvori lanac urednih, jeftinih motela, koji bi bili privlačni porodicama. Prvi Holiday Inn otvorio je u Memfisu, država Tenesi, 1952. (ime potiče od filma iz 1942.). Do 1959. postojalo je već 100 Holiday Inn-a širom države, a do 1975. preko 1700 je radilo širom sveta.

„Mislim da je hotelijerstvo siguran i sjajan posao za osobu koja je voljna da radi. Kao i bilo kojim drugim poslom kojim se bavite, morate naporno da radite da biste postigli svoje ciljeve, a mislim da u današnje vreme većina ljudi jednostavno ne želi da radi...“

Koristeći oštroumnu percepciju i smisao za inovaciju, Charles Kemmons Wilson se preobrazio iz memfiskog preduzetnika u globalnog tajkuna. Sposoban da uvidi potrebe klijenata, Wilson je formulisao koncept privremenog smeštaja, koji je rezultirao američkim Holiday Inn-om, lancem koji je promenio hotelijerstvo, postavljajući standarde hotelima kakve danas poznajemo.

Životni put

Wilson je rođen u Osceol-i, u Arkanzasu, 05. januara 1913. godine. Bio je jedino dete Kemmons Wilson-a, agenta osiguranja i Ruby Lloyd (Hall) Wilson. Njegov otac je preminuo kada je Wilson imao samo devet meseci. Wilson je oženio Dorothy Elizabeth Lee 1941. godine.

Imali su petoro dece: Spence, Robert, Kemmon Jr, Betty i Carole. U slobodno vreme Wilson je uživao u tenisu i putovanjima. Godine 1996. napisao je autobiografiju. Smisao za biznis Wilson je pokazao veoma rano, iako nikada nije priveo kraju svoje obrazovanje.

Nakon očeve smrti, preselio se sa majkom u Memfis, u Tenesiju, gde je ona radila kao knjigovođa i stomatološki pomoćnik. Sa sedam godina je već počeo da radi, prodajući Saturday Evening Post od vrata do vrata. Uskoro je imao još 12 dečaka koji su radili za njega.

Kada je imao 14 godina, udarila su ga kola dok je radio kao raznosač za jednu apoteku. U toj nesreći je polomio nogu i bio u gipsu narednih 11 meseci, zbog čega je skoro godinu dana bio odsutan iz škole. Školu je u potpunosti napustio kada je, 2 meseca pre mature, njegova majka hospitalizovana, tako da je morao da radi da bi izdržavao i sebe i nju.

Poslovanje

Wilsonov prvi poduhvat, posao sa kokicama, otvorio je vrata za druge mogućnosti. Kupio je polovni aparat za pravljenje kokica i dogovorio se sa direktorom lokalnog bioskopa da ga instalira u holu. Uskoro je Wilson zarađivao 30 dolara nedeljno, a direktoru je plaćao 2,50 dolara struju i prostor. Ipak, direktor je ubrzo shvatio da je profit od kokica veći od njegove plate, pa je raskinuo ugovor i od Wilsona kupio aparat.

Wilson je taj novac investirao u kupovinu fliper aparata. Do 1933. godine zaradio je dovoljno novca da majci sagradi kuću. Zatim mu je, na osnovu te nekretnine kao jemstva, banka odobrila zajam od 3000 dolara, a on je i dalje širio posao.

Kupio je još fliper aparata, džubokseva i tabakera za odvikavanje od pušenja. Zatim je dobio pravo na distribuciju Wurlitzer džubokseva i njegovo poslovanje je nastavilo da se razvija. Ubrzo je izgradio i otvorio sedam bioskopa, a čak je postao i suvlasnik jednog malog aviona.

Kada je počeo II svetski rat, Wilson je prodao svu svoju imovinu i uložio u ratne obveznice. Godine 1943., nakon pristupa Komandi vazdušnog transporta, izgradio je devet dupleks objekata, koje je iznajmljivao pripadnicima vojnih snaga.

Nakon rata, dobio je pravo na distribuciju bezalkoholnog pića Orange Crush. U toj kompaniji je izgubio novac, ali su njegova ulaganja u nekretnine bila veoma unosna. Godine 1946. osnovao je Kemmons Wilson Inc, a 1948. Kemmons Realty Company. Kao predsednik tih kompanija, Wilson je izgradio i prodao na hiljade kuća i stanova. Tokom posleratnog procvata, kupio je još nekoliko bioskopa i bio uspešan u poslu sa građevinskim materijalom.

Wilson je 1951. godine bio na putovanju koje je imalo veliki uticaj na hotelijerstvo. Na proputovanju automobilom kroz zemlju ka Vašingtonu, sa suprugom i petoro dece, Wilson je uvideo da je hotelski smeštaj neudoban i preskup. Nekoliko skučenih objekata u kojima su odseli imali su restorane koji su tek bili pristojni, a još manji broj njih je bio klimatizovan. Povrh svega toga, dodatno je platio za decu, iako su svi spavali u istoj sobi, a deca su spavala u vrećama. „Soba od šest dolara me je koštala 16, a soba od 8 dolara, 18.“ Wilson se u jednom razgovoru 1996. prisećao: „Rekao sam ženi: Doroti, to nije fer. Nisam mnogo putovao, ali posle ovog puta sam shvatio koliko mnogo porodica putuje i koliko im je potrebno lepo mesto u kome mogu da odsednu“.

Holiday Inn je „rođen“

Kad se vratio kući u Memfis, već imajući viziju procvata turizma zahvaljujući izgradnji međunarodnog autoputa i porastu zavisnosti od automobila, odlučio je da preuzme na sebe izgradnju lanaca motela. Bio je odlučan u nameri da njegov lanac eliminiše nedostatke koje je pronalazio i da zadovolji potrebe svih putnika onako kako ih je on video.

Uzimajući ime filma iz 1942. godine, Wilson je odlučio da nazove svoj lanac Holiday Inn. Godine 1952. pozajmio je novac za izgradnju prvog hotela, objekta sa 120 soba, koga je smestio na jednom od glavnih puteva koji su vodili ka Memfisu.

Na kraju sledeće godine imao je izgrađena još tri hotela. Do tada su se već zvali Holiday Inn Hotel Courts i svi su imali osobinu Wilsonovih standarda koji će uskoro postati toliko poznati širom Amerike i celog sveta: karakteristične, svetle, vesele boje; klimatizovane sobe, sa telefonom i besplatnom televizijom; restorani u kojima se služi dobra hrana po pristupačnim cenama; bazen; kućica za pse; baby-sitting služba i besplatno parkiranje, bez dodatnog naplaćivanja za decu koja odsedaju u istoj sobi sa roditeljima.

Lanac je uspostavljen

Wilson je ubrzo uvideo veliki potencijal nacionalnog lanca. Zajedno sa Wallace E. Johnson-om, takođe građevinskim preduzetnikom iz Memfisa, stvorio je lanac Holiday Inns of America. Lanac je inkorporiran 1954. godine, sa Wilsonom kao predsedavajućim i Džonsonom kao predsednikom. Prva franšiza otvorena je te iste godine. Ubrzo zatim, dok se Holiday Inns of America širio, kompanija se otvorila javnosti, a deonice su ponuđene budućim akcionarima po ceni od 9.75 dolara.

Početna vrednost deonice uvećala se do 800 dolara za petnaest godina. William B. Walton, pravnik iz Memfisa, koji je postao partner sa Wilson-om i Johnson-om, došao je do podatka da je lanac Holiday Inn, između 1963. i 1973. otvarao novi objekat, negde u svetu, na svaka 2 i po dana. Holiday Inns Inc. se granao u srodne firme, uključujući putničku agenciju, firmu za snabdevanje hotela i autobusku liniju Continental Trailways. Šezdesetih godina takođe su kupljeni Delta Steamship Lines, firma za pakovanje mesa iz Memfisa i korporacija za vođenje restorana na autobuskim terminalima. Wilson je brzo prepoznao potencijal za kompjutere u poslu sa motelima. Godine 1965. sklopio je ugovor sa IBM-om, za razvijanje i instaliranje sistema za rezervacije pod imenom „Holidex“, zahvaljujući kome su gosti ili putnički agenti mogli da provere raspoloživost soba, kao i da ih rezervišu bilo gde u sistemu.

Do 1968. u SAD je postojalo hiljadu Holiday Inn-a, a i međunarodno tržište je raslo. „Nacionalni gostioničar“ postao je „svetski gostioničar“. Godine 1972. Holliday Inn je postao prvi lanac hrane i smeštaja koji je premašio milijardu dolara prihoda. U istoj deceniji kompanija je kupila firmu Harrah’s casino\hotel, učinivši je najvećom američkom kompanijom za igre na sreću.

Godine 1977. Holiday Inn je ušao u posao sa hotelima i kasinima, a 1979. kupio je Harrah’s, najveću kockarnicu u Nevadi, sa lokacijama u Las Vegas-u i Atlantic City-ju, New Jersey. Dok se kompanija i dalje razvijala, Holiday Inn je postalo preduzeće u vlasništvu Holiday Corp-a, a 1989. prodato je kompaniji Bass Plc, koja je najbolje poznata kao britanska pivara.

Posle pretrpljenog srčanog udara 1979. godine, Wilson je otišao u penziju iz kompanije Holiday Inn. Nedugo zatim, kupio je zemljište u Orlandu i sagradio svoj prvi Wilson World hotel, koji je od tada postao mali lanac koji snabdeva hranom poslovne ljude koji putuju.

Posle prodaje lanca Holiday Inn, Wilson je ostao aktivan vodeći više od 60 preduzeća iz svog štaba u Memfisu. Pored lanca hotela Wilson World, tu su bili i štamparija, starački dom, stovarište drvene građe, fabrika slatkiša (koja je proizvodila čokoladu sa žitaricama, pod imenom „W&W) i razna ulaganja u nekretnine.

Društveni i ekonomski uticaj

Tokom ovog perioda fantastičnog rasta, Wilson-ov lanac Holiday Inn je razvio reputaciju kompanije usmerene prema klijentima. Putnici su mogli da očekuju komfor, čistoću, kvalitetnu uslugu i dobru hranu po umerenim cenama. Hoteli Holiday Inn su ubrzo postali prepoznatljiva lokacija na obodu američkih gradova, jednostavnog i prepoznatljivog izgleda, obeleženog znakom koji je franšizu činio lako prepoznatljivom sa puta.

Politika kompanije je postalo pažljivo ispitivanje karaktera, menadžerskih sposobnosti i finansijske odgovornosti svih onih koji konkurišu za licencu. Wilson je formirao veoma izričite ugovore o licenci po pitanju standarda usluga i smeštaja. Takođe je i zauzeo progresivni poslovni pristup prema zaposlenima u hotelima Holiday Inn, nudeći im opcije akcija i drugih pogodnosti. Menadžment, verovao je Wilson, treba da se brine o svojim zaposlenima.

Do 1970. godine, Wilson, čija porodica je imala u vlasništvu oko 7.6 procenata svih preostalih deonica kompanije, je vukao prihod od $100,000 godišnje kao predsednik. U to vreme, njegova neto vrednost je procenjena na više od $100 miliona.

Do 1972. godine, Holiday Inn je imao globalno poslovanje – bio je u svetu najveći i najbrže rastući hotelski lanac, sa oko 1,500 objekata u 50 država u SAD-u i 25 u inostranstvu. Iako se kasnije taj rast usporio, Wilson-ova kreacija je ostala jedan od lidera hotelijerstva i kasnije, tokom 90-ih godina prošlog veka.

Verovatno ste do sada već nešto čuli o blockchain-u, kao i o jednoj od njegovih najpopularniih verzija, kriptovaluti Bitcoin.

Zašto je to tako važno i zašto bi trebalo da mislite o tome, su veoma škakljiva pitanja da bi se na njih odgovorilo.

Blockchain tehnologija je već sada testirana u prodavnicama i ima potencijala da promeni dosadašnji način poslovanja brojnih prodavnica. Sticanjem osnovnog razumevanja kako funkcioniše – i kako bi mogla da se uklopi u vaše poslovanje – može vam pomoći da više ne razmišljate na kratke staze već da se fokusirate na buduće inovacije kojima biste dugoročno poboljšali poslovanje.

Kao glavne prednosti blockchain-a navodi se uklanjanje posrednika kao što su banke ili vlada kako bi se izvršila transakcija, kao i uklanjanje potreba za zadržavanjem ličnih podataka klijenata poput brojeva kreditnih kartica. Isto tako blockchain transakcije su znatno transparentnije, a sve kako bi javnost znala više o proizvodu koji kupuje.

Nekoliko poslednjih TED Talk-ova su se fokusirali na probleme te tehnologije i pokušali su da pojednostave celi koncept blockchain-a kako bi smo ga bolje razumeli, što možete i pogledati u nastavku.

1. Explaining Bitcoin to a fifth grader

George Donev koristi primer transakcije između Alice, Boba i banane kako bi opisao Bitcoin i blockchain tehnologiju na jedan od najjednostavnijih i najjasnijih načina. Ovo je odličan način za početak razumevanja osnovnog blockchain koncepta i kako on radi.

2. How blockchain is changing money and business

Don Tapscott objašnjava karakteristike izgradnje poverenja blockchain tehnologije i kako će da utiče na finansijski svet kroz nekoliko primera iz života. Ovo je dobar početak učenja kako da najbolje koristite blockchain za vaše poslovanje.

3. How blockchain could radically transform the economy

Jedna od prednosti blockchaina je i eliminisanje posrednika poput banaka kako bi se olakšala trgovina i transakcije. U ovom video zapisu, Bettina Warburg govori o tome zašto ovaj promenjeni model trgovanja može biti dobra stvar za našu ekonomiju u budućnosti. Ovaj Ted Talk želi da prikaže dalekosežni potencijal blockchain tehnologije za svaki tip poslovanja, nezavisno od njegove veličine.

Bez obzira na to da li verujete li ili ne da je ovo budućnost transakcija, blockchain tehnologija će samo nastaviti da raste i da se širi i u druge sfere poslovanja i društva. Tako da, što pre razumete njenu svrhu, brže ćete moći da se uključite u igru i da iskoristite sve njene prednosti.

Facebook je najveća i najpoznatija platforma za oglašavanje koja nudi paletu oglasa biznisima svih veličina i industrija. Svako može da se oglašava na Facebooku nezavisno od budžeta sa kojim raspolaže ali ne može svako da se efikasno i uspešno oglašava na Facebooku.

Poslovne greške se događaju i niko na njih nije otporan, ali greške su posebno opasne u marketingu. Ne samo što dovode do nepredviđenih troškova nego navedu marketing stručnjake na gubljenje vremena i ponavljanje grešaka, a biznise na zaključak da od digitalnog marketinga nema nikakve koristi.

Svaka greška se može oprostiti osim ako osoba koja greši odbija da uči na greškama i izvuče zaključak. Kako se greške ne bi ponavljale, ovo je nekoliko najčešćih grešaka kada je reč o oglašavanju na Facebooku.

Nedostatak strategije

Dobra strategija može učiniti čuda po pitanju biznisa i poslovnog rasta. Loša strategija ili potpuni nedostatak strategije može biti poguban i za najveće biznise. Razvijanje oglašivačke strategije zahteva poznavanje celokupne marketinške strategije što je test na kome padaju i oni iskusni.

Problem je što se na oglašavanje na Facebooku često gleda kao na povremenu aktivnost koja bi trebalo da donese popularnost i poveća prodaju preko noći. Važno je zapamtiti da je oglašavanje na Facebooku proces koji zahteva vreme, znanje, ulaganja i upornost.

Ukoliko želite rezultate morate da sednete i osmislite digitalnu marketing strategiju, zadati ciljeve, vremenske rokove i tačan budžet. Ukoliko se prema Facebooku ponašate kao prema ostrvu na koje povremeno odlazite na odmor nikada nećete videti rezultate koje očekujete i nećete opravdati ulaganja.

Loše targetiranje

Uz milijarde aktivnih korisnika Facebooka mala je mogućnost da sadržaj organski dođe do ciljane publike. Gotovo i nepostojeća. Srećom, Facebook ima odličan alat za targetiranje kojim je moguće osigurati da oglas dođe do onih kojima je namenjen i koji će preduzeti željenu radnju.

Ali, kako odabrati savršen target? Kako ne pogrešiti? Kako pogoditi želje i ukuse ciljane publike? Targetiranje je često bolna tačka marketing stručnjaka, a još bolnija tačka amatera koji sami odlučuju da se bave digitalnim marketingom i na taj način uštede.

Targetiranje je često preširoko, preusko ili jednostavno potpuno pogrešno i promašeno, što je najčešći razlog zašto oglasi ne postižu očekivane reakcije.

Ignorisanje vizuelnog elementa

Facebook kaže da su vizuali odgovorni za 75% – 90% uspešnosti performanse oglasa pa je vreme da se posebna pažnja obrati na vizuelni element. Istraživanje koje je sproveo otac oglašavanja David Ogilvy dovelo je do zaključka da ljudi uoče i pregledaju slike pre nego što pročitaju tekst. Da li to treba da nas čudi s obzirom da nam svima slike prvo privuku pažnju dok skrolujemo društvenim mrežama?

Osim što bi slike trebalo da budu visokog kvaliteta, nije dovoljno da preuzmete prvu profesionalnu sliku i nadati se uspehu. Slika mora da zainteresuje publiku, podstakne u njima želju i navede ih na akciju. Izostanu li potrebni elementi oglašavanje neće doneti nikakav uspeh.

Nedovoljan budžet za testiranje oglasa

Najgore što se može učiniti je angažovati stručnjaka za digitalni marketing i očekivati brza čuda od oglasa. Svaki brend ima svoje posebnosti, svaki biznis ima svoju publiku i ne prolazi kod svih ista strategija i identični oglasi, što znači da je oglase potrebno testirati i prilagoditi.

Kako ćemo znati šta donosi rezultate, a šta ne? Testiranjem. A za testiranje je potreban budžet. Kako bi se otkrilo koji su oglasi efikasniji, a koji nisu, potreban je budžet za testiranje najmanje 50 do 100 oglasa. Bez testiranja oglasa teško je otkriti šta će doneti najbolje rezultate i sprečiti besmisleno trošenje na oglašavanje bez rezultata.

Loš copy

Copywriting je alfa i omega marketinga, a često i odlučujući faktor uspeha oglašavanja. Ljudi reaguju na slike i na tekst. Nakon što im vizual privuče pažnju, želeće da saznaju više. Ne napišete li copy koji zadržava pažnju i eventualno prodaje ono što nudite, oglas neće imati uspeha.

Copywriting je disciplina koja se uči i na kojoj marketing stručnjaci i psiholozi rade decenijama kako bi tu veštinu doveli do savršenstva. Osim što je potrebno da se vodi računa o tome da publici bude sve jasno u 3 do 5 sekundi, nužno je znati koje reči izazivaju određene emocije i podstiču na delovanje.

Nedostatak CTA

CTA, poziv na akciju, detalj koji je vrlo lako zaboraviti kada je reč o oglašavanju, koji je često izostavljen i najčešći krivac zašto određeni sadržaj ne dovodi do očekivanih rezultata.

Ljudi nisu glupi, mnogi će pomisliti. Imate pravo, nisu ali to ne znači da im nije potreban kvalitetan i uverljiv CTA ukoliko želite da nešto naprave za vas.

klikni ovdje
saznaj više
deluj odmah
kupi sada

Ne usmerite li leadove u željenom smeru, izostaće njihovo delovanje, a budžet za oglašavanje će biti bespotrebno potrošen na nešto što nije vratilo uloženo.

Fokus na kratkotrajan i aktuelan sadržaj

Oglašavanje na Facebooku je maraton, a ne trka što je činjenica koju mnogi zaboravljaju kada odluče da počnu da ulažu u oglašavanje. Greška koju prave mnogi marketing stručnjaci je da isključivo boostuju postove što je najjednostavnija i najmanje efikasna forma oglašavanja i misle da su završili s poslom.

Greška koju prave mnogi brendovi je da odrede premali budžet za oglašavanje i žele da promovišu isključivo aktuelne ponude i sadržaj kratkog životnog veka od čega očekuju neverovatne rezultate.

Oglašavanje na Facebooku je proces i na njega je potrebno gledati kao na dugoročnu investiciju, a ne metodu koja će doneti brze rezultate s minimalnim trudom i ulaganjima.

Ponuda koju nitko ne želi

Ponekad niko nije kriv. Budžet je dovoljan, marketing stručnjak sposoban, sve bi trebalo da ide po planu, ali nekako baš i ne ide. Zašto? Događa se. Češće nego što mislite. Postoje ideje koje se na početku čine dobre. Usluge za koje se smatra da su svima potrebne. Proizvodi koji zvuče tako dobro ali samo na papiru. Kada se realizuju niko ih ne želi.

Zašto? Nisu tako dobri i poželjni kao što se mislilo. Cena ne odgovara kvalitetu. Tržište je prezasićeno istim ili sličnim proizvodima i uslugama, a ovi se ni po čemu ne izdvajaju iz mase.

Oglašavanje na Facebooku može biti izazovno, posebno marketing stručnjacima i brendovima koji odbijaju da uče na sopstvenim greškama. Lako je početi da zamišljate izvrsne rezultate i dopustite da vas ponese uzbuđenje.

Pomisao na to kako se sa 5$ možete napraviti čudo doprinosi uzbuđenju. Svi će poželeti da kliknu na oglas. Svi će kupiti ponudu nakon jednog boosta posta. Kada se to ne dogodi sledi razočaranje i zaključak kako digitalno oglašavanje nema smisla i ne donosi rezultate.

Lako je uzbuditi se zbog potencijalnih prilika, ali je još lakše prevideti sve zamke u koje je moguće upasti i greške koje je moguće napraviti. Ne dopustite da vas ponese uzbuđenje nerealnih očekivanja. Na greškama se uči, a za uspeh u bilo čemu, pa tako i digitalnom marketingu potrebno je vreme i konstantno ulaganje.

Setite se, maraton, a ne trka.