Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Nekima je verovatno poznato da osnivač Microsofta, Bil Gejts, na svom sajtu Gates notes redovno preporučuje knjige. Možda ga je MIT Technology Review baš iz tog razloga proletos zamolio da za njih sastavi listu 10 revolucionarnih tehnologija. Gejts ju je sastavio, a onda njoj dodao i listu od 10 knjiga koje su mu pomogle u tome da se odluči za najrevolucionarnije tehnologije. Evo koje su to knjige:

Life 3.0, Maks Tegmark

Prema Gejtsu, svako ko želi da zna na koji način veštačka inteligencija oblikuje svet, treba da pročita ovu knjigu. Kao fizičar po obazovanju, Tegmark u ovoj knjizi ne zauzima stav o tome šta treba ili ne treba da se radi, već daje naučnu osnovu za upoznavanje sa ovom temom.

Should We Eat Meat? Vaclav Smil

Kao neko ko se već godinam divi Smilu i njegovom pisanju, Gejts je njegovu knjigu u kojoj izražava skepsu povodom toga da će alternative mesu i mlečnim proizvodima promeniti globalne prehrambene navike uvrstio u svoje preporuke. Iako se po tom ključnom pitanju ne slaže sa Smilom, Gejts smatra da je od njega moguće načuiti dosta o tome kako nahraniti svet, a ne uništavati planetu.

I Contain Multitudes, Ed Jong

Na sličnom tragu kao i prethodna, i ova knjiga se posredno tiče sprečavanja gladi. Kako sam Gejts kaže, iz cele knjige najzanimljivija mu je bila priča o tome kako je moguće izmanipulisati bakterije u ljudskom probavnom traktu na način da se spreči neuhranjenost. Knjiga je inače o mikroorganizmima i tome kako se u našoj crevnoj flori možda kriju rešenja za različite medicinske probleme.

The Emperor of All Maladies, Sidarta Mukerži

Knjiga se direktno tiče toga koliki napredak je postignut u prethodnom veku na polju borbe protiv raka. Tako je i npr. vakcina protiv raka jedno od otkrića koje je uslovljeno naučnim dostignučima iz prethodnih sto godina.

Behind the Beautiful Forevers, Ketrin Bu

Svakako neobičan izbor za listu knjiga o tehnologiji, Behind the Beautiful Foreversse tiče života u sirotinjskom kvartu Mumbaija. Gejts ju je uvrstio na spisak kao odličan prikaz toga s kakvim sanitetskim izazovima se svet suočava, i kao obavezno štivo za one koji žele da „osmisle novi toalet”.

Homo Deus, Juval Noa Harari

U ovoj knjizi Harari opisuje budućnost bez bolesti, gladi i rata, ali u kojoj vladaju božanske elite i super-inteligentni roboti koji ostatak ljudske vrste smatraju suvišnim. Ova distopija, smatra Gejts, daje povoda za razmišljanje o izazovima koje budućnost donosi.

Enlightenment Now: The Case for Reason, Science, Humanism, and Progress, Stiven Pinker

Prosvećeni svet je omiljena knjiga Bila Gejtsa, pa nije nikakvo iznenađenje što se našla na ovoj listi. U njoj se govori o tome da su inovacije sve više usmerene na poboljšanje kvaliteta života, i kroz 15 mera napretka objašnjava zašto i na koji način svet postaje bolje mesto.

Sustainable Energy — Without the Hot Air, Dejvid Makej

Ova knjiga je preporuka za one koje zanima odakle dolazi enegrija, kako se koristi i s kojim izazovima se susrećemo u procesu prelaska na nove izvore energije.

Energy Myths and Realities, Vaclav Smil

Smil se još jednom našao u Gejtsovih top 10, ali ovog puta zahvaljujući ubeđenju da će današnja energetska infrastruktura nastaviti da postoji i u budučnosti. Odnosno, Smil je uverenja da nuklearna energija može istovremeno da koristi postojeću infrastrukturu i smanjuje emisiju uglenjika, te da će kao takva biti važan izvor električne energije u godinama pred nama.

The Most Powerful Idea in the World, Vilijam Rousen

Gejts listu zatvara knjigom koja po njemu objašnjava kako inovacije menjaju svet i kako se razvijaju tokom vremena, što autor postiže prikazom sveobuhvatne istorije parne mašine.

Iako je vođenje poslovanja detaljno obrađena tema i postoji puno sadržaja o tome kako da se ponašate prema zaposlenima, zanimljivo je da se mnoge kompanije i dalje bore sa tim da zadrže svoje najsposobnije ljude.

Zaposleni ne daje otkaz zbog kompanije, već zbog svojih šefova

Ako upitate bilo kog CEO-a da li u kompaniji imaju proces zadržavanja i razvoja sposobnosti kod svojih zaposlenih, odgovor će sigurno biti potvrdan. Međutim, u većini slučaja to je istina samo u teoriji dok njihova praksa ipak pokazuje drugačije.

Dobar savet svim poslodavcima koji "drže sve pod kontrolom" jeste da sebe i svoje liderstvo počnu da preispituju, jer poznato je da zaposleni ne daje otkaz zbog kompanije, već zbog svojih šefova. Bez obzira na radno mesto, titulu, i slično, zaposleni koji dobrovoljno odu iz kompanije, to obično čine zbog nepovezanosti sa svojim nadređenima.

Naime, zaposleni koji su cenjeni, osećaju stalni izazov ili su nagrađivani (emocionalno, intelektualno ili finansijski) ređe odlaze i rade znatno produktivnije. Međutim ako u nekom području zaposleni prestanu da budu zadovoljni velika je verovatnoća da će se odlučiti na odlazak.

U nastavku je dato 5 razloga zbog kojih bi vas vaši sposobni zaposleni mogli napustiti, a pametni lideri ovakve greške ne prave:

1. Pametne firme usklađuju strast svojih zaposlenih sa korporativnim poduhvatima. Kada su ljudi oko nečeg strastveni tada se teže odlučuju na odlazak. Ako kod svojih zaposlenih ne podstičete želju i strast u poslu tada će oni to vrlo verovatno potražiti negde drugde.

2. Liderstvo nije odredište već proces. Bez obzira koliko osoba bila sposobna ili pametna uvek postoji prostor za rast, razvoj i stalno napredovanje. Zbog toga ako zaposlenima ograničavate mogućnost ličnog razvoja oni će se odlučiti na pronalazak radnog mesta gde im to neće biti uskraćeno.

3. Sposobni ljudi imaju dobre ideje, zapažanja i misli. Prema tome, ako ih ne slušate sigurno će to učiniti neko drugi koji će to znati više da ceni i pomoću toga donosi odluke.

4. Obećanja koja su samo rečena su bezvredna, ali obećanja koja su održana su neprocenjiva. Ako izneverite poverenje svojih zaposlenih za to ćete platiti visoku cenu. Naime, lideri koji nisu odgovorni prema svojim zaposlenim, vremenom će biti odgovorni za njihove greške.

5. Pametni lideri svojim zaposlenima dozvoljavaju kreativnost, podstiču je i žele da razmišljaju van granica. Sposobni zaposleni su željni rada na sebi, učenja i napredovanja, žele da pokažu ono što znaju i pronađu načine za što bolje poslovanje kompanije u kojoj rade.

Da biste lakše ušli u svet startapa neophodno je da baratate nekim osnovnim startap pojmovima. Danas smo za vas izdvojili 35 termina koje ćete često čuti od osnivača startapa, investitora ili mentora.

1. Agile metodologija — konceptualni okvir za realizaciju projekata koji podrazumeva  adaptivno planiranje i razvoj u vremenski ograničenim iteracijama, podstiče brz i fleksibilan odgovor na promene i stalni feedback svih učesnika u razvoju.

2. A/B testiranje — deljeno testiranje koje se vrši radi poređenja efikasnosti npr. dve verzije web sajta, marketinških emailova itd, ili sa druge strane da uporedi koja verzija ima bolji odziv. Jednostavnim rečima govoreći, A/B testiranje upoređuje dve verzije nekog elementa (A i B) po jedinici koja definiše uspeh.

3. Anđeli investitori — bogati pojedinci. Često su to ljudi koji su se i sami obogatili od tehnologije. Anđeo investitor je voljan da investira u ranim fazama razvoja startapa u zamenu za udeo u profitu kompanije, ili putem preferencijalnih akcija. Anđeli se smatraju jednim od najstarijih izvora kapitala za preduzetnike i njihove startape.

4. Biznis model — Biznis model predstavlja dinamički dokument koji opisuje kako vaša kompanija stvara, isporučuje i ostvaruje dobit.

5. Biznis plan — dokument koji opisuje biznis, njegove ciljeve, strategije, tržište u kome  se nalazi i njegove finansijske prognoze. Ima nekoliko značajnih funkcija, od obezbeđivanja eksternih finansiranja do merenja uspešnosti.

6. Bootstrap — pokretanje biznisa sa veoma malim budžetom. Praktično ovo može značiti da ćete iznajmiti vaše servere, nećete imati kancelariju, autsorsovati vaš dizajn i razvoj i nećete imati platu. Neposredno pred objavljivanje vašeg proizvoda ili usluge, možda jedina ozbiljnija investicija će biti u pravno svatovanje i računovodstvo

7. Burn rate — mera koliko brzo će kompanija da iskoristi svoju inicijalnu investiciju. Ako je novac investitora potrošen, kompanija će morati ili da krene da pravi profit, pronađe novog investitora ili da se ugasi. Termin je veoma značajan menadžment alat zato što sa trenutnim pregledom raspoloživih sredstava određuje kada je vreme za sledeću turu investicija.

8. Crowdfunding — način prikupljanja velike količine sredstava za neki projekat ili poduhvat kumulacijom malih količina novca koje dolaze od velikog broja ljudi, uglavnom putem interneta. Kickstarter je verovatno najpoznatija i najveća platforma za prikupljanje sredstava za projekte.

9. Disruptivan — prekinut regularni tok ili čin pravljenja nereda (poremećaja), proces kojim proizvod ili usluga započinje kao jednostavna aplikacija na dnu tržišta i penje se na gore dok ne potisne konkurenciju.

10. Early Adopter — početni kupac ili neko ko prati trendove, predstavlja osobu koja testira ili kupuje proizvod/uslugu/tehnologiju pre nego što ostali ljudi to urade. Ove osobe predstavljaju važan deo životnog ciklusa svakog proizvoda, tj. model koji oslikava širenje novih ideja, inovacija i tehnologije.

11. Enterprise (Interkompanijski) startap — startap koji se pokrene u okviru kompanije. U svetu je ovo prepoznato kao odličan način za generisanje novih ideja i inovacija unutar kompanije, dok je kod nas to još uvek redak slučaj.

12. Exit — Prodaja startapa.

13. Freemium — predstavlja biznis model gde je određeni proizvod ili usluga dostupna potpuno besplatno, ali se sve premijum (napredne) usluge i funkcionalnosti naplaćuju. Reč je nastala kao spoj dve reči “free” što označava besplatno i “premium” reč koja se u slobodnom prevodu može prevesti kao nešto napredno.

14. Funding — trenutak kada tenutni izvori kapitala određene kompanije nisu dovoljni da se namire njen potrebe i trenutak kada ona kreće u potragu za eksternim izvorom finanisranja.
• Samofinansiranje
• Prijatelji i porodica
• Anđeli investitori
• “Seed” kompanije
• VC fondovi
• Ostali grantovi

15. Gejmifikacija — primena takmičarski orijentisanog načina razmišljanja na proizvode koji nisu video igrice kako bi od njih napravili zabavnije aplikacije i što više vezali korisnike za svoj proizvod. Potencijalno gejmifikacija može da se primeni na bilo koju industriju i da pruži veoma zabavno iskustvo stvarajući od korisnika igrače. Startapi uglavnom koriste gejmifikaciju kako bi zainteresovali korisnike da što duže i češće koriste njihov proizvod i da im na taj način pruže što zabavnije iskustvo.

16. Growth hacking — Proces brzog eksperimentisanja kroz marketinške kanale.

17. Hiperlokalno — Odnosi se na specifično definisanu zajednicu sa primarnim fokusom na problem njenih stanovnika. U današnjim trendovima ovaj termin se često odnosi na mobilne i GPS aplikacije koje povezuju korisnike sa njima bliskim proizvodima i uslugama.

18. Horizontalna/vertikalna strategija — širina nečijeg proizvoda i tržišta. “Horizontalna” strategija ima za cilj da plasira proizvod na nekoliko tržišta, menjajući ih. Ovakva strategija se obično primenjuje kod onih proizvoda koji odgovaraju različitim vrstama korisnika, a ne samo jednom tržištu ili industriji. Suprotno ovoj strategiji, vertikalna strategija ima za cilj da ponudi proizvod isključivo na jednom tržištu.

19. Inkubator — Poslovni inkubatori su poslovni projekti (prostori) specijalno dizajnirani da pomognu i ubrzaju razvoj novog biznisa. U nekim okolnostima, ovakvi projekti se nalaze u okviru univerziteta kako bi bili što bliži i pristupačniji mladim stručnjacima. U tehnološkim krugovima jedan od najpoznatijih inkubatora je svakako Y Combinator.

20. Intra/entre -preneur — većina kompanija pokušava da stvori okruženje gde će zaposleni slobodno moći da istražuju i rade na svojim idejama. Ako ideja izgleda profitabilno, osoba koja je osmislila ideju dobija priliku da postane “intraprenuer”. Intrapreneuri imaju veoma slične karakteristikie kao i drugi preduzetnici i sasvim legitimno mogu napustiti svoje poslove i krenuti putem drugih preduzetnika. Kompanije su u stalnoj potrazi za ovakvim ljudima kako bi doprineli promeni u svojim organizacijiama. Preduzetnik (entreprenuer) je individua koja prihvata finansijsku cenu rizika i preduzima nove finansijske poduhvate. Reč potiče od francuske reči “Entre” (ući) i “prendre” (uzeti), i u bukvalnom smislu reči označava svaku osobu koja pokreće novi projekat ili iskušava novu priliku.

21. IPO (initial public offering) je trenutak kada se po prvi put akcija privatne kompanije ponudi javnosti.

22. Jednorog — Startap koji procenjen da vredi više od jedne milijarde (recimo Uber).

23. Landing stranica — Landing page je stranica na vašem sajtu koja prezentuje jedan konkretan proizvod, jednu konkretnu ponudu.

24. Lean — Ako ste pročitali knjigu preporučenu u prethodnom tekstu, ovo vam je poznato. Lean metod propagira rapidan razvoj prototipa dizajniran da testira potrebe tržišta i da koristi povratne informacije od korisnika u cilju daljeg razvoja i unapređenja proizvoda.

25. Ljudski kapital — produktivne sposobnosti pojedinca – tj. znanje, veštine i iskustvo koje ima ekonomsku vrednost.

26. MVP —  rana verzija proizvoda koji želite da realizujete, skockana brzo i sa minimalnim resursima, a važna je jer ima ključne osobine i lako se koristi. Služi da biste što brže testirali upotrebljivost i privlačnost vašeg potencijalnog proizvoda.

27. NDA — ugovor o čuvanju poverljivih informacija, predstavlja pravni akt između vas i druge strane (investitor, privatno lice, pravnik) o zabrani deljenja informacija od značaja koje ste podelili sa njima.

28. Pitch — Prezentovanje ideje u kratkom vremenskom roku potencijanim partnerima i investitorima.

29. Pivot — označava promenu pravca. Detaljnije, podrazumeva promenu pravca delovanja poslovne ideje, zatim testiranje nove hipoteze ili biznis modela kako bi proverili da li funkcioniše bolje od prethodnog. Kompanije obično pivotuju odnosno prave zaokret kada njihova trenutna ideja ne donosi željene rezultate.

30. Seed akcelerator — Seed akceleratori su vrsta poslovnih inkubatora — programa podrške mladim startapima, u finansijskom, ali i u smislu mentorske podrške u ranoj fazi razvoja.

31. Seed funding — početni kapital/investicija.

32. Trakcija — skup metrika koje pokazuju da proizvod ili usluga kompanije nailazi na povoljan odziv od strane tržišta. Može se posmatrati tok novca (broj mušterija koje plaćaju ili dostizanje profitabilnosti) ili veliki redovnih broj korisnika, idealno oba.

33. Udeo — U domenu startapa, obično se koristi da opiše udeo firme koje se vlasnici odriču zarad gotovog novca. Investitor koji je dao novac u budućnosti raspolaže u podeli bilo kog profita ili pak prodaje firme, naravno tek nakon što su svi dugovi otplaćeni.

34. Valuacija — procenjena vrednost startapa na tržištu.

35. Venture Capital — Rizični kapital ili Venture Capital označava kapital investicionog društva (venture kapital kompanije) koja pruža učešće pri finansiranju posebno inovativnih, rizičnih ili kreativnih kompanija (preduzetnika) koje su pokrenule obećavajući posao. Venture Capital kompanije za svoja uložena sredstva dobijaju deonice ili udeo kompanije sa potencijalno visokim povratkom uloženog novca.

Ukoliko ste čuli neke termine koji nisu na ovoj listi, predložite u komentarima i rado ćemo ih objasniti.

Autor teksta: Tanja Mladenović – startit.rs

Od 2008. godine Google je sprovodio istraživanje poznato kao Project Oxygen ne bi li otkrio kakve menadžere „Googleri” smatraju dobrim menadžerima. U Google-u se pozitivni zaključci iz ovog izveštaja uključuju u interne razvojne programe za menadžere, a vremenom su se iskristalisala ponašanja menadžera koja posredno poboljšavaju i same timove.

Ukršatanjem Project Oxygen istraživanja sa ispitivanjem očekivanja zaposlenih u Google-u su došli do deset kvaliteta koje dobar menadžer treba da poseduje, a sajt Inc. je uz te ključne osobine ponudio i sledeća tumačenja:

1. Dobar je trener. Odnosno, dobar menadžer ne nudi rešenje za probleme već ih koristi kao prilike da nauči zaposlene kako da se kreću prema rešenju, dozvoljavajući zaposlenima da rastu i razvijaju se.

2. Osnažuje tim i ne bavi se mikromenadžmentom. Drugim rečima, zaposlenima daje slobodu u davanju ideja i preuzimanju rizika, i ne bavi se preteranom kontrolom i nadziranjem. Takođe, trudi se da stvori fleksibilno radno okruženje.

3. Stvara inkluzivno timsko okruženje i iskazuje brigu za uspeh i blagostanje. U okviru ovoga misli se na psihološki sigurno okruženje u kom se članovi tima osećaju slobodno da priznaju greške, postavljaju pitanja i dele ideje pred svojim kolegama.

4. Produktivan je i orijentisan na postizanje rezultata. Na ovaj način dobar menadžer daje primer onima kojima je nadređen. On se ne plaši da zavrne rukave kada je potrebno, čak i kada to nije njegov posao.

5. Dobar je u komunikaciji — sluša i daje informacije. Slušajući druge bolje razume svoj tim i iskazuje empatiju. Takođe, na taj način prikuplja informacije koje mu pomažu da u komunikaciji sa zaposlenima bude transparentan i objasni zbog čega se šta radi.

6. Daje podršku za razvoj karijere i diskutuje o učinku. Menadžer ohrabruje zaposlene kroz davanje konkretnih pohvala i pomaganje pri dostizanju karijernih ciljeva. S druge strane, ne usteže se od upućivanja zasluženih kritika i to na taktičan i konstruktivan način.

7. Ima jasnu viziju/strategiju za tim. Ili — zna na kom stupnju je njegov tim, ka kom cilju se kreće i šta treba da uradi da bi ga ostvario, a zaposlene putem vodi jasnom komunikacijom.

8. Poseduje ključne tehničke veštine koje pomažu u savetovanju tima, što podrazumeva da razume poslove koji zaposleni u njegovom timu obavljaju, njihove zadatke i izazove s kojima se suočavaju. To takođe znači da po prelasku u novi tim izdvaja vreme da zadobije poverenje tima i shvati na koji način se rade stvari pre nego što uvede drastične promene.

9. Sarađuje sa ostalim timovima. Druge timove u kompaniji ne gleda kao konkurenciju, već se trudi da uzima u obzir širu sliku i donosi odluke koje su dobre za celu organizaciju.

10. Odlučan je, ali ne impulsivan. Pri donošenju odluka prvo se upoznaje sa svim činjenicama, kao i razmišljanjima tima. Tek onda donosi odluku, s tim da to ne mora uvek da bude odluka sa kojom se svi slažu.

Kao što se vidi iz liste, tehničke veštine, ispostavilo se, i nisu toliko važne koliko one vezane za emocionalnu inteligenciju. Bar koliko se čini po navodima Google-a.