Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Put vaše marketinške poruke ka tržištu

Postoji puno marketinških modela i alata koje koristimo pri kreiranju marketinških strategija. Na primer, klasični “4P” – Product, Place, Price, Promotion ili noviji “4C” – Clients, Costs, Communication, Convenience. Ovi modeli su nam veoma korisni kako bismo pozicionirali našu kompaniju strateški, planski i bez uplitanja u operativu. Kad dođemo do dela taktičkog, operativnog sprovođenja strategije oni nam više ne pomažu. Ne govore nam o specifičnim koracima koje bismo trebali da uradimo da bismo preneli poruku relevatnoj ciljnoj grupi, u pravo vreme, po najnižoj mogućoj ceni i najboljem povratu uloženog (ROI).

Srećom, najveći igrači poput Fejsbuka i Gugla imaju svoju metodologiju baziranu na machine learning-u, te je kod njih sve merljivo, sve vidljivo, a nama marketarima je donekle put olakšan. Naravno, ukoliko poznajemo korake u kreiraju advertajzing poruka. Hajde da pričamo malo o njima.

Pet osnovnih koraka u kreiranju advertajzing poruka

Prvi korak – Ciljana javnost

Poznato je da ljudi ne donose odluke tako lako, na prvu loptu i zbog toga je neophodno da razmislite o tome kome se obraćate, šta je vaša poruka i na osnovu čega merite vaš uspeh. Trebalo bi definisati kvantitativni deo – broj ljudi i njihovu lokaciju, a i kvalitativni deo – šta ti ljudi od sadržaja vole, sa kojim sadržajem intereaguju, kakva su im interesovanja i navike na internetu. Što uže definišete vaš target, oglašavanje će dati bolje rezultate. Možete i da se bavite kreiranjem brend persona, pošto bi to mogao biti inicijalni korak preko koga ćete proširiti vašu target grupu. Ono što je dobro je da ovde postoji i pomoć algoritma i machine learning sistema koji su razvijeni tako da na osnovu ponašanja vaše trenutne publike možete da pronađete nove ljude istih ili sličnih interesovanja. Zapamtite, nikada nećete znati dovoljno vašu idealnu javnost. Trebalo bi da se konstantno bavite njom, da učite i da se adaptirate.

Drugi korak – Ciljevi

Sledeći korak bio bi postavljanje ciljeva. Postoje dve glavne grupe ciljeva – prodajni i brend ciljevi. Prodajni ciljevi su krajnja konverzija odnosno sama kupovina vašeg proizvoda, a brend ciljevi su više vezani za awareness -svesnost ljudi o vama, vašem poslovanju i vrednostima koje negujete. Po teoriji trebali bismo da pratimo SMART filozofiju – Specific, Measurable, Achievable, Realistic, Timely.

Takođe, dobro je postaviti prodajni levak i u njega ubaciti različite indikatore koje želimo da promovišemo (KPI). Na vrhu je awareness, brending. Sledi interakcija, učenje, pa aktivacija. Na dnu je konverzija. Postoje i koraci posle, koji su vezani za građenje levka poverenja – zadržavanje i zastupanje. Naravno, pri kreiranju levka ne moramo po svaku cenu da definišemo svaki korak, nego možemo da budemo selektivni i da kreiramo fokusne tačke prilagođene našem biznisu.

Vrlo je bitno da razmislimo o tome kako pristupamo ljudima. Ne pravimo sadržaj i ne promovišemo ga za nas, nego za ciljnu grupu.

Treći korak – Media Plan 

Dolazimo do egzekucije, do definisanja koraka i načina merenja svakog koraka. Ovaj deo se često izbegava, naročito kod malih biznisa. Uzimamo u obzir 3 stvari: customer experience, plasmane reklama i poruke koje prenosimo. Ono što želimo da komuniciramo ljudima koji primaju informacije od nas je definisano i ciljevima. Ako je to prodaja – idemo sa prodajnim porukama jasno, “u glavu”. Sa druge strane, ukoliko želimo da ojačamo brend to ćemo i komunicirati. Konkretne, nedvosmislene poruke uvek bolje prolaze. Zapamtite da prosečan korisnik interneta primi preko 100.000 reči na dnevnom nivou. Neophodno je da budemo autentični i da se na taj način izdvojimo od gomile drugih sličnih sadržaja.

Sa porastom korisnika interneta i zavisnosti ljudske vrste od istog, ogroman je i rast digitalnih medija. Produkcija sadržaja je sve brža i učinkovitija i dolazi do automatizacije procesa. Ipak, jedne stvari moramo biti svesni – ne postoji mogućnost da se nešto uradi brzo, a da pritom bude jeftino i dobro. Dve stvari od ove tri možete ostvariti, ali nikada nećete moći da ostvarite sve tri Na vama je da odlučite. U idealnom slučaju, a prema našem iskustvu, vrlo retko na našem tržištu, budžet za promociju je veći nego budžet za kreiranje sadržaja. Ako uštedite na sadržaju, poruka koju prenosite neće biti dobra i učinak promocije će biti manji. No, i ako imate vrhunski sadržaj, a niko ga nije video, opet nije dobro.

Četvrti korak – Plasman

Plasman sadržaja može da isprazni budžet. Ovde razmišljamo o najefektnijim platformama i odredištima za plasman oglasa. Često smo imali prilike da se susretnemo sa potrošenim budžetom na neke platfome (sajtove) koji nisu doneli ništa, a jedan običan Fejsbuk post ili Instagram Story je doneo konverzije za par evra. Na primer, imamo influensere koji uzimaju vrlo visoke dnevnice. Oni mogu napraviti razliku, ali i „pojesti“ budžet ako nisu relevantni našoj ciljnoj grupi. Na primer, vulkanizer koji mi je iskočio na Google pretrazi kad mi je pukla guma u nepoznatom gradu, uspešno je plasirao svoj posao. Tu mi oglas na Fejsbuku ne bi pomogao.

Peti korak – Merenje uspeha

Proces merenja uspeha u svakom slučaju nije linearni, nego cirkularni. Ako ne budemo merili nećemo znati gde bacamo novac. Nećemo dobiti informaciju da nas konverzija košta više nego sam proizvod koji prodajemo. Kad merimo znamo gde grešimo, pa ispravljamo, ali i gde smo dobri, pa na tome insistiramo. U praksi se taj proces zove Test – Learn – Optimize. On treba da bude „top of the mind“ prilikom kreiranja advertajzing kampanja, jer svaki deo procesa možemo da testiramo, merimo i optimizujemo. Ove procese možemo da upakujemo u brif – kratak dokument koji reflektuje krug kreiranja akcionog plana po koracima, a vezan je za sve sektore koji su uključeni u kreiranje sadržaja.

Slika 1: prikaz koraka u kreiranju advertajzing poruka

BONUS: Kako napraviti dobar brif za oglašavanje?

U ovom dodatku ćemo se pozabaviti elementima advertajzing kampanja. Na šta sve treba da obratimo pažnju kada brifiramo agenciju ili kolege koje se bave media planiranjem u agencijama. Ako im ne budete dali detaljnije informacije, oni će definitivno od vas tražiti sledeće:

1. Opšti deo

Za početak, kada pišete brif, neophodno je da definišete neku kratku i konciznu priču koja će sumirati stanje na tržištu i predstaviti vaš brend, proizvode koje nudite i njihovu vrednost u odnosu na tržište. Jednostavno, razmislite šta prodajte i zašto. 

2. Ciljevi, KPIs

Razmislite o levku, SMART-u i svim stvarima koje vam nudi oglašavanje, od svesnosti postojanja brenda, interakcije, akcije, konverzije do lojalnosti. Morate definisati glavni cilj, vaš krajnji business goal. Uvek je dobro da imate i sekundarne ciljeve koji u suštini vode ka glavnom cilju i imaju ulogu ključnih indikatora koji pokazuju gde ide vaša kampanja (KPI).

3. Obim, target grupa, brend persona, idealni kupac

CIljanu javnost možemo deliti po demografiji, ponašanju, interesovanjima, konekcijama ili pomoću posebnih javnosti koje nam daju algoritmi na osnovu posetilaca sajta, vršilaca konkretnih akcija na sajtu ili na nalozima brenda na društvenim mrežama. Treba da definišemo naš core target na koji se najviše fokusiramo, ali i da ubacimo i sekundarne ciljne grupe. Veoma je bitno da ih podelimo i da idemo sa posebnim kreativama i komunikacijom ka njima.

4. Sadržaj, vrste oglasa i načini oglašavanja

Svaka oglasna platforma ima svoje specifičnosti i sadržaj koji treba da se prilagodi tome. Takođe, naspram cilja kampanje i određene target grupe trebalo bi da se kreiraju i poruke. Ukoliko želimo na neko uradi nešto konkretno, to moramo i da zatražimo od njega. Tekstualni deo oglasa mora da prati preporučen broj karaktera, a vizuelni (video, foto) da poštuje zadate dimenzije i da ne krši pravila oglašavanja. Razmislite o konceptu pilara – temi koja bi posebno interesovala vaše potencijalne klijente. Morate da im date razlog, dodatnu vrednost zašto bi konvertovali baš kod vas. Definišite ključne poruke koje će se provlačiti konstantno kroz komunikaciju. Ovde će do izražaja doćii vaša digitalna strategija.

5. Timeline, faze sprovođenja kampanje

Advertajzing ne mora da bude konstantan. Nekad imamo kampanje, sniženja, nekad nam nije sezona. Budžet ne mora da bude fiksan, treba da ga rasporedimo u jedan šestomesečni ili godišnji plan koji je povezan sa našim biznis planom. Generalno, sve marketinške aktivnosti trebalo bi da prate biznis plan i da zastupaju njegove interese.

6. Okvirni budžet

Dobro planiranje je sve, ali i ništa. Dolazimo do krajnjeg pitanja i tu se krije najteži odgovor. Uvek postoji ta neka stavka koja nam stoji nad glavom. Trebalo bi da budemo svesni budžeta i  mogućnosti koliko novca želimo da potrošimo. Kad imamo metrike to je mnogo lakše jer znamo šta možemo da očekujemo. Ipak, cena zavisi od mnoštva faktora. Strateškim planiranjem većinu faktora uzimamo u obzir i dobijamo okvirnu sliku. Ta slika mora da se podudara sa biznis planom i očekivanom prodajom ili konverzijom. Zbog ovakvih uskih veza marketinga i samog vođenja posla, marketari u poslednje vreme nisu samo ljudi koji vam dovedu potencijalne klijente “na vrata”, nego se i oni aktivno uključuju u sve, pa i u samo vođenje biznisa. Sve to dodatno ojačava vezu klijent – agencija, stvara još jaču potrebu za angažovanjem agencije, ali i potrebu da budete oprezni prilikom biranja marketing partnera. 

Slika 2: prikaz najvažnijih elemenata brifa za oglašavanje

Istraživanja psihologa su pokazala da je snaga volje ne samo precenjena, već je i ograničena, u nedostatku motivacije u poslovanju, karijeri ili uopšte u životu. Navodimo samo nekoliko jednostavnih načina da se ponovo pokrenete.

1. Nagradite sebe

Ništa ne može proći bez malo proslave i nagrađivanja. Prema Charles Duhigg-u, dobitniku Pulitzer nagrade, snažne navike su formirane u tri faze: znakovi, rutina, nagrada. To znači da naš mozak može jednostavno da ponavlja ponašanja ako je značajna nagrada uključena u proces. Nagrada može biti šta god zamislite, od istezanje tela svakih sat vremena, do izlaska sa prijateljima nakon dugog radnog dana.

2. Razgovarajte sa zadovoljnim kupcima

Uprkos svakodnevnim problemima kojima smo stalno bombardovani, najjednostavniji način da vratite vašu strast u posao jeste razgovor sa zadovoljnim kupcima. Velika je verovatnoća da su kupci zadovoljni proizvodom ili uslugom koju nudite, pa ako ih o tome i pitate ne bi trebalo da bude problema da podele sa vama, a to će vam pomoći da ponovo primetite sve pozitivne i lepe delove posla koji radite.

3. Naučite nove veštine

Učenje novih veština može se direktno primeniti na vaše poslovanje ili karijeru, poput Photoshop-a ili programiranja, ali takođe možete učiti i neku životnu veštinu, poput stranog jezika koji vam može pomoći u ličnom razvoju.

4. Učinite kvalitet (a ne kvantitet) svog sna prioritetom

Mnogi su uvereni da je broj sati spavanja od velike važnosti da biste se osećali odmorno. Međutim, koliko ste se samo puta nakon 9–10 sati sna probudili čangrizavi i neispavani. To nam može potvrditi da je kvalitet sna puno značajniji od njegovog kvantiteta.

Dve stvari koje možete učiniti da poboljšate kvalitet sna su:

1. Smanjite plavo svetlo – plavo svetlo je značajan faktor kojim se smanjuje nivo melatonina, hormona u našim telima zaduženog za spavanje. Istraživanja su pokazala da dnevno provedemo i više od 10 sati ispred ekrana različitih uređaja koji sadrže štetno plavo svetlo, a kao najbolji način rešavanja problema je nošenje naočara za kompjuter koje će umanjiti dotok plavog svetla do vaših očiju.

2. Pravilo 90 minuta – umesto pokušaja da izračunate koliko sati spavate, možete koristiti kalkulator. Prema istraživanjima, REM faza je u ciklusu od 90 minuta što znači da ako ujutro želite da se probudite u 6 sati, uveče biste trebali da odete na spavanje u 22:30 ili ponoć kako bi se zadovoljilo pravilo od 90 minuta.

Sve dok vaše raspoloženje zavisi od stanja vašeg poslovanja, osuđeni ste na neuspeh. Razlog tome su i različiti spoljni uticaji na koje ne možete uticati, zato se fokusirajte na učenje novih veština jer je to nešto što je u potpunosti pod vašom kontrolom i čini vas motivisanijim i zadovoljnijim.

Kada ulazite u startap svet obično jedna od prvih reči koju čujete bude jednorog. To gotovo nedodirljivo mitsko biće u poslednje vreme sve više je na meti kritika i čini se da mu je pronađena mnogo realnija alternativa – zebra. O čemu se radi?

Da bi se uopšte razumela potreba da se startap svet udalji od koncepta jednoroga moramo razumeti sledeću stvar: trenutni način finansiranja startapa uz pomoć venture kapitala postao je nepovoljan jer prednost daje profitu investitora umesto tzv. zajedničkom prosperitetu (shared prosperity), preferira brze exit-e umesto održivog rasta, promoviše kvantitet umesto kvaliteta i potrošnju umesto stvaranja, objašnjavaju Dženifer Brandel, Mara Zepeda, Astrid Šolc i Anija Viliams, autorke termina zebra startap.

Takav način poslovanja, dodaju one u svom eseju, nije više održiv i ne doprinosi opštem prosperitetu. Upravo iz tog razloga jednorog je dobio svog nemitskog konkurenta o kome se u poslednje tri godine sve više priča.

‘Zebre rešavaju ono što jednorozi kvare’

Zebra je, za razliku od jednoroga, stvarna, crno-bela, profitabilna i društveno odgovorna, nije mitsko biće i ima podršku svog krda, objašnjava Mara Zapeda, jedna od kreatorki ovog koncepta.

Sam pojam aktuelan je u poslednje tri godine kada je startap zajednica mahom u Silicijumskoj dolini počela da uviđa da 90% startapa propadne, te da većina tih koji ne uspeju dožive kolaps 20 meseci nakon poslednje runde finansiranja.

Upravo zato zebra ima za cilj da „popravi ono što jednorozi kvare“ i da prednost biznisima koji su manje rizični, društveno odgovorni i rešavaju praktične društvene probleme. To, objašnjavaju autorke, znači da se rast i uticaj startapa ne povezuje i ne meri samo brojevima, već i sa njegovim uticajem i doprinosom i unapređenjem lokalnih zajednica, stalnim unapređenjem zadovoljstva zaposlenih, lojalnim i zadovoljnim kupcima itd.

Šta to sprečava zebre da preuzmu primat od svojih mitskih rođaka?

Autorke eseja i termina primetile su da su osnivači koji preferiraju takav način poslovanja uglavnom žene međutim, javna tajna je da su one daleko manje zastupljeni founder-i koji dobijaju svega tri procenata venture investicija.

Osim toga, osnivači ovih startapa još uvek nisu videli dokaze da imaju mogućnost da budu i finansijski uspešni dok istovremeno posluju u skladu sa svojim društveno-odgovornim ciljem, što im je jedna od najvećih tački spoticanja.

Da bi se to postiglo potrebno je, naravno, vreme, i još neki preduslovi o kojima se u eseju diskutovalo, a autorke su u međuvremenu pozvale sve postojeće i buduće osnivače da im se pridruže i doprinesu daljem razvoju i jačanju zajednice jer – zebre su najjače kada su u krdu.

Autor: Milena Rašić

Da bi bio pronalazač, čovek mora da ima istinski originalne ideje...

Osnivači Mercedes-Benz-a, Karl Benz i Gottlieb Daimler izumeli su prva motorna vozila, a zatim nastavili da usavršavaju vozila i ovaj koncept, održavajući Merceds-Benz na čelu automobilske tehnologije.

Gottlieb Daimler je patentirao prvi mali, motor za velike brzine sa unutrašnjim sagorevanjem.

Karl Benz je rođen 25. novembra 1844. godine u gradu Karlsrue, gde je i odrastao, školovao se i nakon toga studirao politehničke nauke. Po završetku studija, Benz je prvo radio kao stažista u Maschinenbau-Gesellschaft (mašinska kompanija) u Karlsrueu, a nakon toga kao projektant u Nemačkoj i Austriji. Godine 1871, osnovao je svoju prvu kompaniju u Manhajmu, livnicu čelika i mašinsku radionicu. Naredne godine se oženio Bertom Ringer, sa kojom je imao petoro dece: Eugen, Richard, Klara, Thilde i Ellen.

Razvoj dvotaktnog motora

Pored mašinskog inženjerstva, Benz je uskoro otkrio svoje novo polje interesovanja-razvoj motora, i već 1879. godine njegova kompanija je predstavila prvi operativni dvotaktni motor. Ipak, Benz je napustio kompaniju, koja je u međuvremenu 1883. godine pretvorena u deoničarsko društvo, jer je imao premalo udela u odlukama o tehničkom razvoju.

U jesen 1883, Karl Benz je osnovao novu kompaniju „Benz & Co. Rheinische Gasmotoren-Fabrik“ – Rajnska fabrika gasnih motora u Manhajmu i svoju pažnju usmerio ka projektovanju vozila koja bi pokretao motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Godine 1886, odobren mu je patent za ovaj automobil, koji je predstavio javnosti iste godine.

Njegova supruga, Bertha Benz, iskoristila je treću verziju ovog motorizovanog trotočkaša za svoj čuveni put, na dugoj relaciji od Manhajma do Forchajma 1888. Ovim smelim putovanjem, koje je vodilo i kroz Ladenburg, energična dama i njeni sinovi su demonstrirali pouzdanost motornog automobila njenog supruga.

Do 1890. godine Rajnska fabrika motora je izrasla u drugu po veličini nemačku fabriku motora. Inovacije poput pokretne osovine za upravljanje (1893.) i horizontalno postavljenog klipa motora, učvrstili su poziciju kompanije na rastućem tržištu motornih vozila. Ipak, 1903. godine, Karl Benz se penzionisao, iz protesta, zbog zapošljavanja francuskih inženjera u fabrici u Manhajmu. Trebalo je da obnove konkurentnost tehnički konzervativnih Benz automobila vis-à-vis automobila Daimler Mercedesa.

Karl Benz je ostao „tihi partner“ i član nadzornog odbora od 1904. Poživeo je da vidi spajanje Daimler-Motoren-Gesellschaft i Benz & Cie. 1926. godine i ostao je član nadzornog odbora u potonjoj kompaniji Daimler- Benz AG do svoje smrti.

Benz u Ladenburgu

Vreme Karla Benza u Manhajmu se završilo 1903. godine, pošto nije više želeo da živi tamo, nakon razlaza sa svojom starom kompanijom. Prvo se sa porodicom preselio u Darmštat, a odatle u Ladenburg.

Karl Benz je saznao za Ladenburg, koji je još u doba Rimskog carstva postao grad poveljom koja mu je data 98. godine nove ere, dok je živeo u Manhajmu. Putovanja njegovim motornim vozilom su ponovo pronalazača dovele u živopisan stari grad na reci Nekar.

Benz nije samo držao lokalnu gostionicu na dobrom glasu, gde je voleo da svrati na ručak i čašu crnog vina sa tog podneblja, već je podstaknut primamljivim cenama nekretnina, kupio i zemljište 1898. godine, kao moguću novu lokaciju za fabriku. U narednim mesecima dodato je još deset placeva, ali nova fabrika još uvek nije bila u izgradnji.

Nakon raskida sa Benz & Cie. u Manhajmu, porodica Benz je živela u Darmštatu. Kada se 1904. godine Karl Benz vratio u upravni odbor kompanije, tražio je dom bliže Manhajmu. Porodica je prvo živela u jednom stanu u Ladenburgu, u Bahnhofstraße, pre nego što su Karla i Berta Benz kupili velepnu kuću 1905. godine, sa vrtom poput parka, na reci Nekar, po ceni od 48,500 zlatnih maraka.

U toj kući, koju je izgradio Leonard, vlasnik pivare, onakvoj kako danas izgleda, Karl i Bertha Benz su živeli do svoje smrti 1929. i 1944. godine, odnosno, kuća je ostala u vlasništvu porodice sve do 1969. Godine 1985. kuću Karla Benza je kupio Daimler-Benz AG, a danas je centar Gottlieb Daimler i Karl Benz fondacije. Sobe u prizemlju, sa pogledom na baštu, se prilagođavaju za izložbe posvećene inženjerskim dostignućima Karla Benza.

C. Benz SÖHNE

Uprkos impresivnoj kući, vrtu i garaži izgrađenoj u stilu tvrđave, Karl Benz nije želeo da vodi običan život penzionera u Ladenburgu. Arhitektu Jozefa Batenštajna je ovlastio za projektovanje fabrike mašinskog inženjerstva. Kasnije je izgrađena na zemljištu koje je Benz kupio 1898. i 1899. godine, na obali reke Nekar. Kompanija C. Benz SÖHNE je počela sa radom 1906. godine. Prvo su Karl Benz i njegov sin Eugen postavili stacionarne mašine u Ladenburgu. Ali, prodaja prirodnog gasa je naglo pala, kada je sve više kompanija prešlo na električne ili dizel mašine za pokretanje svoje mašinerije. I tako je Karl Benz ponovo odlučio da dizajnira i pravi automobile.

Godine 1908, njegov drugi sin, Richard, se pridružio kompaniji u Ladenburgu, i već su prva vozila isporučivana klijentima. Kupci su pozitivno odgovorili na nove Benz automobile, i posle samo nekoliko komada 6\10 hp automobila, model 8\18 postao je prvi model koji će kompanija C. Benz SÖHNE proizvoditi u većem broju.

Časopis koji se bavio trgovinom, Allgemeine Automobil Zeitung, pozitivno je ocenio budućnost novog brenda: „Dakle, u budućnosti će postojati dva tipa Benz automobila“. I zaista, broj automobila koje je proizvodila kompanija C. Benz SÖHNE se stalno povećavao, ne samo zbog imena već zbog, i pre svega, zbog nastupajućeg tehničkog razvoja. Godine 1913, kompanija je uvela već tri modela sa motorom sa cevastim ventilima.

Svetski ratovi

U vreme izbijanja I svetskog rata, kompanija je izgradila oko 300 šasija i isporučila ih konstruktorima. Ipak, posle rata, kompanija nije mogla da nastavi svojim uspešnim putem kojim je krenula. Poslednji automobil napravljen po specifikaciji kupca je završen 1923. godine, a naredne godine su proizvedena samo dva „touring“ automobila, koja su služila za potrebe kompanije, odnosno, za privatne potrebe porodice. Danas su ova dva automobila među eksponatima auto-muzeja „Dr Carl Benz“.

Nakon što je automobilska proizvodnja kompanije prekinuta, fabrika C. Benz SÖHNE je u početku korišćena za sklapanje automobila brenda Badenia. Tokom II svetskog rata kompanija se bavila popravkom automobila različitih brendova.

U prvim posleratnim godinama, menjali su se korisnici starih hala, a među njima je bila i kompanija Mercedes-Benz sa sedištem u Manhajmu, za prodaju i usluge koja je tu vršila popravke automobila svojih klijenata.

Neko vreme su američki GMC vojni kamioni pretvarani u civilne kamione za odnošenje smeća u Ladenburgu.

Nova era je počela za C. Benz SÖHNE

Nova era je počela za C. Benz SÖHNE ranih 50-ih godina, kada su Karl Benz, unuk osnivača kompanije i njegov zet, Wolfgang Elbe, uspostavili kontakt sa Daimler Benz AG. U početku, porodična kompanija u Ladenburgu je sklopila posao za eksperimentalno odeljenje i legendarno trkačko odeljenje. U kasnijoj fazi, C. Benz SÖHNE postao je snabdevač osovinskim komponentama za komercijalna vozila Daimler-Benz-a.

Danas, kompanija radi na novoj lokaciji, u novim zgradama u Ladenburgu.

Tada, u tom trenutku, ljubitelj klasičnih automobila, Winfried A. Seidel je iskoristio priliku i kupio Benz-ove stare industrijske hale.

Za osnivača i vlasnika automobilskog muzeja „Dr. CarlBenz“ ovo je bila jedinstvena prilika da dokumentuje istoriju inženjerstva jednog brenda, u istorijskoj postavci. Daimler Chrysler AG je podržao projekat i finansirao restauraciju istorijskih fabričkih hala.