Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Inovacioni ciljevi i prioriteti moraju da proizilaze iz poslovne strategije, piše Sandra Nešić, programski direktor ICT Hub-a.

Pre svetske ekonomske krize, većina kompanija je nastojala da u skladu sa svojim uslovima poslovanja, ustanovi pristupe, strukture i alate za upravljanje inovacijama, definišući resurse, posebno u kontekstu otvaranja inovacionih procesa ka eksternim talentima, iskustvima i znanjima koja su se mogla dobiti van okvira kompanije, pa su tako postale poznate prakse uspostavljene u kompanijama poput Procter&Gamble, LEGO, Samsung, GSK i drugih.

U vreme krize, fokus je stavljen na unapređivanje efikasnosti poslovanja, uvećanje produktivnosti i uvođenje odgovarajućih digitalnih alata koji bi doprineli daljoj transformaciji. Danas, u uslovima poslovanja koje karakterišu velika volatilnost, neizvesnost, promenjena ponašanja korisnika i disruptivne tehnologije, kompanije počinju da stvaraju nove poslovne modele, agilnije procese inoviranja i alternativne vidove bavljenja inovacijama, a sve u cilju odgovora na postavljene zahteve Industrije 4.0. Iako se danas mnogo ulaže u istraživanje i razvoj (R&D), rang-lista kompanija koje se oslanjaju na taj vid unapređivanja, ne poklapa se sa listom najinovativnijih kompanija. Uspešan ishod tog ulaganja zapravo zavisi od sposobnosti kompanije da u pravo vreme spoji pravi proizvod ili uslugu sa pravim korisnicima, što je logički nastavak dobro postavljenog procesa upravljanja inovacijama.

Postavljanje tog procesa proizilazi iz odgovora na sledeća pitanja:

1. U kom pravcu želimo da se kreće kompanija?

Inovacioni ciljevi i prioriteti moraju da proizilaze iz poslovne strategije. Kada je dugoročna stabilnost ugrožena, ne treba se oslanjati samo na osnovnu delatnost, pa zato mnoge kompanije pristupaju istraživanju radikalnijih verzija budućnosti u izdvojenim delovima organizacije, sa drugačije postavljenim metrikama uspeha, uvodeći tako organizacionu ambideksternost. U poslovnoj strategiji mora biti jasno postavljen i komuniciran prioritet građenja novih oblasti poslovanja, kako bi inovacioni ciljevi od starta bili usklađeni sa ciljevima kompanije.

2. Šta će nas dovesti do željene budućnosti?

Neophodne su odgovarajuće tehnologije i organizacione sposobnosti koje je potrebno obezbediti, ne oslanjajući se isključivo na njihovo razvijanje unutar kompanije. U kontekstu otvorenog načina inoviranja i kolaborativnosti koju donosi, moguće je eksternim vidovima saradnje obezbediti potrebne tehnologije, pa i veštine neophodne za opstajanje u tržišnoj trci. Takođe, neophodno je razumevanje korisnika i njihovih potreba, ponašanja, želja i navika, kako bi se generisale ideje koje su vredne testiranja i odgovaraju postavljenom kontekstu.

3. Kako sve to izgleda u praksi?

Za rukovodioce kompanija je potrebno da svoje poslovanje počnu da posmatraju kao portfolio proizvoda i usluga u različitim inovacionim fazama i fazama zrelosti, kako bi efikasnije reagovali na promene okruženja i nove prilike stvaranja vrednosti za svoje korisnike. Balansiran portfolio sadrži proizvode i usluge koji obuhvataju različite horizonte inoviranja, a proces upravljanja inovacijama je drugačiji u odnosu na upravljanje postojećim proizvodima. Za upravljanje inovacijama koje su transformativnog karaktera, potrebno je poštovati principe zastupljene u lean i agilnim praksama, testirati pretpostavke kroz eksperimente, kao i vršiti unapređivanja i definisanja daljih pravaca razvoja na osnovu validiranih učenja, oslanjajući se na inkrementalno finansiranje.

Jasno je da budućnost pripada adaptabilnim kompanijama koje se oslanjaju na stalno učenje i inoviranje kako bi ostvarivale rast. Upravo iz tog razloga se odlučuju na osnaživanje inovatora i preduzetnika unutar svojih organizacija i prepoznaju značaj stručne podrške u kreiranju adekvatnog pristupa inovacijama. Akademija za upravljanje inovacijama, koju ICT Hub organizuje po treći put, prepoznata je kao edukativni program koji ne samo da pomaže učesnicima da razumeju pravi način na koji treba upravljati inovacionim procesima u kompanijama, već im pomaže i da odgovore na ova tri ključna pitanja.

Svi znamo šta su startapi – to su one male, inovativne firme koje mogu brzo da postignu ogroman rast. Za tu mogućnost, naravno, imaju da zahvale promenama tržišta koje je doneo tehnološki napredak, ali da bi mogli da ih iskoriste, startapi moraju da razmišljaju na određen način. Ako misle samo o sigurnosti – ništa od inovacije za veliki uspeh. Ako su samo inovativni – ništa od biznisa koji bi uopšte rastao. „Startap način“ je specifičan odnos prema ideji, proizvodu, razvoju, kupcu….koji spaja ove suprotnosti u uslovima savremenog tržišta.

Nije lako opisati „startap način razmišljanja“ (često se koristi i reč „filozofija“), jer podrazumeva niz pristupa i principa koji čine specifičnu poslovnu kulturu, potpuno drukčiju od one u tradicionalnim kompanijama. Na primer, umesto donošenja „pravih odluka“, kod uspešnih startapa je fokus na postavljanju pravih pitanja pravim ljudima (kupcima). Predmet entuzijazma nije rešenje, nego problem. Rečima Erika Risa, potrebno je prevazići „inovatorsku pristrasnost“ („innovator bias“) i biti uvek otvoren za još istraživanja i otkrića, umesto robovanja zamišljanju „konačnog rešenja“. Zaboravite na motivacione krilatice poput one da „neuspeh nije opcija“. Ona suprotna krajnost, takođe opšte poznata, da je neuspeh normalan, čak i očekivan u procesu učenja, za startape nije poruka sa postera ili šolje za kafu, već stvaran način razmišljanja koji je inkorporiran u proces osmišljavanja proizvoda.

Dalje, uspešni startapi su svesni da nikada nemaju dovoljno informacija da sa sigurnošću donesu „pravu odluku“. Razvoj tehnologija i njihovo usvajanje su sve brži. Zato su važna konstantna pitanja i neprestano učenje od kupaca i tržišta. Startap razvija minimalno održiv proizvod, pa ga testira i proverava svoje pretpostavke. Onda, s naučenim, radi to isto, ali sledeći mali korak… Za startape, početni uslov za uspeh nije genijalna ideja – ona je za kupce čak možda i potpuno nebitna. Uslov je sposobnost da se ostane otvorenog uma i da se uči. Zbog toga, investitori iz Silicijumske doline ne donose odluke na osnovu kvaliteta proizvoda, nego gledajući kakav je tim koji stoji iza njega. Ako postavljaju prava pitanja i reaguju na odgovore tržišta, oni su bolja investicija od naizgled sjajne ideje za gotov proizvod.

S tim u vezi, specifičnost uspešnih startapa su i uloge i podela u timu. „Liderstvo“ nije u donošenju odluka, već u podsticanju procesa („enablers“ umesto „leaders“), dok članovi tima nisu tu samo da „odrade svoj posao“, već da budu neodvojivi deo građenja puta ka korisniku. Njihov rad se ocenjuje kroz uspeh celog tima, ne po pojedinačnom doprinosu.

Sve ove odlike startapa su nastale kao odgovori na izazove menjajućeg tržišta. Na primer, tradicionalni biznisi sjajno proizvode po konkretnim, postojećim specifikacijama. Ali, kakav treba da bude biznis da bi otkrio šta je uopšte potrebno proizvesti? S tim pitanjem, stižemo do načina kako startapi razmišljaju – do odustajanja od izvesnosti i definisanosti, od „donošenja konačnih odluka“ i principa „svako radi svoj deo“.

Važno je razumeti da ovaj pristup biznisu ne znači večno uživanje u neuspesima ili traganju za savršenstvom. Prvo, savršenstvo nije korisna reč na tržištu koje se tako brzo menja. Drugo, ipak je to biznis, koji svakako teži uspehu. Ali, kako s tim pristupom? Ključ je u opisanom „validiranom učenju“ („validated learning“) s mnogo merenja i procena, ali ne profita i tržišnog udela, već pre indikatora kao što su angažovanost i zadovoljstvo kupaca, konverzija, ponovna kupovina… U skladu s tim, razvoj ide u nizu malih koraka koji se lako mogu testirati, a tome je prilagođeno i finansiranje („metered funding“, umesto godišnjih budžeta korporacija).

Sve opisano služi da održava ravnotežu rizika i inovacija, u kojoj je ključ. Nema inovacije bez slobode, a uz slobodu ide rizik. Razmišljajmo onda tako da ostanemo inovativni, bez stega jasne strukture i podele i neopterećeni konačnim rešenjem, ali u najbližoj mogućoj vezi sa stvarnim potrebama kupaca i u malim, merljivim koracima, za svaki slučaj. U još manje reči: razmišljajmo na startap način.

Autor: Kosta Andrić, ICT Hub
Tekst je preuzet iz “Digital Business Review” koji izlazi u okviru “Nedeljnika“.

Pojam Četvrte industrijske revolucije poslednjih godina nezaobilazna je tema kada se priča o napretku i razvoju društva, ali i privrede. I dok jedni smatraju da je svet duboko zagazio u nju, drugi analitičari kažu da smo tek na pragu i da nas prave promene koje će Četvrta industrijska revolucija doneti, tek čekaju.

Prva industrijska revolucija, krajem 18. veka donela je svetu parnu mašinu i označila početak, do tada nezamislivog, ubrzanog razvoja. Sredinom 19. veka, uz primenu električne energije, svet je ušao u drugu industrijsku revoluciju, koja je trajala sve do 80-ih godina kada je analognu tehnologiju zamenila digitalna i kada su kompjuteri i internet postali glavni pokretači društvenog, ali i industrijskog razvoja.

Faze između dve industrijske revolucije ranije su značajno duže trajale, između prve i druge prošao je čak čitav vek, međutim danas, svega 40-ak godina posle treće, svet sigurnim koracima ulazi u Četvrtu industrijsku revoluciju.

Šta nam ona donosi?

Pojam Četvrte industrijske revolucije prvi put je upotrebio Klaus Švab (Klaus Schwab) direktor Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine.

Prethodne industrijske revolucije najviše su promenile način na koji radimo, dok će, čini se, ova poslednja uticati i na način na koji mislimo i umanjiti, ili pak potpuno ukinuti jaz između ljudi i tehnologije.

- Četvrta industrijska revolucija, promeniće ne samo ono što radimo, već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu, slobodnom vremenu, način na koji razvijamo karijeru, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude i negujemo odnose sa njima - rekao je Švab.

Svedoci smo toga da je reč o globalnom konceptu digitalne transformacije koji ukazuje da ulazimo u novo industrijsko doba.

Veštačka inteligencija (Artificial intelligent - AI), Mašinsko učenje (Machine learning), IoT (Internet of things), nanotehnologija, robotika, 3D štampači, biotehnologija, pametni gradovi, Big Data… samo su neke od promena koje su već zahvatile svet i ubrzano se šire.

Novo industrijsko doba

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, njeno istraživanje započelo je još 50-tih godina 20. veka. Ipak, najveći zamah u razvoju ostvaren je u poslednjih nekoliko godina. Danas veštačkom inteligencijom nazivamo mogućnost mašina/računara da simuliraju ljudsku inteligenciju. Gotovo da ne postoji pojam koji je izazvao toliko kontroverze u savremenom svetu kao što je to veštačka inteligencija. Dok stručnjaci ukazuju na benefite koje možemo imati, ali i koje već imamo od razvoja veštačke inteligencije, postoje i brojne teorije zavere o tome kako će jednog dana mašine "zavladati svetom".

U kompaniji Microsoft za sve krive naučnu fantastiku.

- Postoji veliki strah da će AI preuzeti poslove i da će nam inteligentni roboti naneti štetu i jednog dana preuzeti svet. Ovo kod nas u Microsoftu izaziva veliku zabrinutost, jer ukoliko AI zaista treba da koristi društvu, moramo da pridobijemo poverenje ljudi čije će živote ona transformisati - smatraju u ovoj kompaniji.

Kako navode današnji AI sistemi sposobni su jedino za izvršavanje pojedinačnog i specifičnog zadatka. Ovi sistemi su dobri u logičkim zadacima, ali nisu sposobni za intuiciju, empatiju ili emocionalnu inteligenciju. Drugim rečima, strahovi koje imaju neki ljudi daleko su od onoga što se stvarno dešava u razvoju AI.

Na priču o AI nadovezuje se i mašinsko učenje, zahvaljujući kome kompjuteri mogu da uče bez eksplicitnog programiranja. Zasniva se na ideji da postoje generički algoritmi koji vam mogu reći nešto interesantno o skupu podataka, a da pritom vi ne morate da napišete poseban kod za taj problem. Umesto da pišete kod, vi ubacite podatke u generički algoritam, a on napravi svoju logiku na osnovu podataka.

Zahvaljujući mašinskom učenju danas imamo autonomne automobile, bespilotne letelice, ono upravlja brojnim aplikacijama koje svakodnevno koristimo i olakšavaju nam život, tu su i društvene mreže, poznati glasovni asistenti kao što su Alexa, Siri... Lista je zaista dugačka.

Ne tako davno, samo su nam telefoni bili "pametni". Danas, međutim, imamo pametne televizore, satove, frižidere, šporete, mašine... Svi ti uređaji mogu da komuniciraju između sebe, a i mi sami možemo da upravljamo njima iz bilo kog mesta na svetu. Za to možemo da zahvalimo pojmu Internet of Things (IoT), koji se odnosi na milijarde fizičkih uređaja širom sveta opremljenih senzorima i softverima, koji su trenutno povezani na internet kako bi prikupljali i delili podatke.

Predviđanja kažu da će do 2020. godine između 20 i 200 milijardi takvih uređaja biti povezano na internet, u okviru Internet of Things. IoT ima ambiciju da umreži pametne uređaje u različitim gradovima, industrijskim pogonima, vozilima, u trgovini i zdravstvu, kao i mnogim drugim domenima.

Koliko je razvoj veštačke inteligencije uznapredovao i postao važan za svako društvo pokazuje i podatak da pojedine države imaju zvaničnu strategiju o veštačkoj inteligenciji. Prema najavama iz Vlade, tim zemljama će se uskoro pridružiti Srbija, koja će svoju strategiju za AI usvojiti do kraja 2019.</Imamo li razloga za strah? Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da strahujemo od Industrijske revolucije 4.0 i svih promena koje ona donosi? Činjenica je da se promene već dešavaju, i da će biti sve brže i obimnije. Istina je i da je aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za "učenje". Ali, da li to znači da će mašine zavladati svetom? Iako ovo pitanje nije bez osnova, scenario u kome mašine preuzimaju moć od čoveka malo je verovatan. Da ne treba da se plašimo mašina i tehnologije smatra i Mark Raben, CTO kompanije SAP za Centralnu i Istočnu Evropu. Kako je rekao u razgovoru za eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati kao dva odvojena pojma. - Čovek je taj koji je i stvorio i stvara tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne plašim se tehnologije, već onoga što bi čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće - rekao je Raben. Tvorac pojma Četvrta industrijska revolucija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi da su "promene koje ona donosi toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti". Ipak, kako kaže, potrebno je da državnici i građani zajedno stvore budućnost koja radi za sve, tako što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude. - Treba stalno da se podsećamo da su sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljene od ljudi za ljude. Četvrta industrijska revolucija može ugroziti tradicionalne ljudske izvore značenja - posao, zajednicu, porodicu i identitet - ili može čovečanstvo prebaciti u novu kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš - napisao je profesor Švab.

Imamo li razloga za strah?

Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da strahujemo od Industrijske revolucije 4.0 i svih promena koje ona donosi?

Činjenica je da se promene već dešavaju, i da će biti sve brže i obimnije. Istina je i da je aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za "učenje". Ali, da li to znači da će mašine zavladati svetom?

Iako ovo pitanje nije bez osnova, scenario u kome mašine preuzimaju moć od čoveka malo je verovatan.

Da ne treba da se plašimo mašina i tehnologije smatra i Mark Raben, CTO kompanije SAP za Centralnu i Istočnu Evropu. Kako je rekao u razgovoru za eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati kao dva odvojena pojma.

- Čovek je taj koji je i stvorio i stvara tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne plašim se tehnologije, već onoga što bi čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće - rekao je Raben.

Tvorac pojma Četvrta industrijska revolucija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi da su "promene koje ona donosi toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti". Ipak, kako kaže, potrebno je da državnici i građani zajedno stvore budućnost koja radi za sve, tako što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude.

- Treba stalno da se podsećamo da su sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljene od ljudi za ljude. Četvrta industrijska revolucija može ugroziti tradicionalne ljudske izvore značenja - posao, zajednicu, porodicu i identitet - ili može čovečanstvo prebaciti u novu kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš - napisao je profesor Švab.

Ako bismo stotinama CEO-a rekli da opišu svog idealnog radnika, njihov odgovor bi najverovatnije glasio nešto poput: potreban nam je netko ko je kreativan, pouzdan, ima dobre reakcije na "feedback", jednostavno ga je motivisati, dobro komunicira s drugima, drži se propisanih rokova i etičan je.

Međutim, čini se da, prema akademskim istraživanjima sprovedenim tokom poslednje decenije, veća je šansa da ćete navedene karakteristike pronaći kod introverata, nego kod ekstroverata, preonosi Poslovni puls. Evo zbog čega je to tako.

Introverti su kreativniji

Za introverte je poznato da su kreativniji od ekstroverata. Prema časopisu Perceptual and Motor Skills, "kreativnost je način rešavanja problema kod inteligentnih, aktivnih, visoko emotivnih i izuzetno introvertnih ljudi".

Introverte je lakše motivisati

Članak u Journal of Educational Psychology objašnjava kako radni učinak introverata koji su stalno bili pohvaljeni za svoj rad bio je veći nego kod introverata koji su bili kritikovani ili kod ekstroverata koji su takođe dobijali pohvale.

Introverti se bolje drže zadanih rokova

Prema istraživanju Univerziteta Maryland, kod postavljenih rokova ekstroverti su ređe poštovali rokove, za razliku od introvertnih osoba, jer su introverti ti koji češće planiraju unapred.

Introverti razmisle pre nego nešto kažu

Ekstroverti pričaju dosta brzo, dok introverti uglavnom govore nekakvim normalnim ujednačenim tonom, prema članku Journal of Personality.

Introverti su kolaborativni

Istraživanje sprovedeno među studentima pokazalo je kako su ekstroverti započinjali više rasprava naspram introvertnih osoba, dok su introvertni studenti međusobno radili sve dok nisu razvili kreativno rešenje za problem koji su imali.

Introverti bolje prihvataju "feedback"

Istraživanje o tome kako introvertne i ekstrovertne osobe reaguju na pozitivne, negativne ili neutralne feedbackove, otkrilo je kako introverti imaju bolje i prikladnije reakcije s obzirom na dobijene povratne informacije za razliku od ekstrovertnih osoba.