Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Inicijativa „Digitalna Srbija” (DSI) danas je objavila izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema koji su kreirali sa saradnicima iz EY-a i PwC-a. Izveštaj, nazvan „Startap skener”, za cilj ima da pruži detaljniju, sveobuhvatniju sliku srpskog startap ekosistema od one koju je stvorio Startup Genome po prvi put ove godine. Inače, DSI je i inicirao uključivanje beogradsko-novosadskog ekosistema na ovu čuvenu svetsku startap mapu.

Autori izveštaja, u čijem centru se nalaze inovativni tehnološki biznisi, su Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Tanja Kuzman iz PwC-a i Adam Kovač iz EY-a, a uključuje i druge aktere kao što su korporacije, univerziteti, organizacije za podršku startapima i investicioni fondovi. Ključno je da se daje osvrt na to gde se naš startap ekosistem nalazi i koje su njegove prednosti u odnosu na druge zemlje, a definiše i prostor gde može doći do unapređenja.

Kao što smo već pisali, procena Startup Genome-a je da se srpski startap ekosistem nalazi u ranoj fazi razvoja. Broj startapa u ekosistemu kreće se između 200 i 400, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja. Ovaj broj je sličan onome koji imaju Varšava i Bukurešt, a imamo duplo više startapa od Budimpešte.

Najperskpektivnije grane u domaćem ekosistemu su blockchain i razvoj video-igara, a pored toga, domaći startapi se značajno bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.

Primarni klijenti srpskih startapa su preduzeća, 57 odsto, dok 41 odsto njih prodaje direktno potrošačima. Među B2B (Business-to-business) startapima, 33 odsto je orijentisano na mala i srednja preduzeća, 24 odsto na velika preduzeća, a dva odsto razvija proizvode za vlade i nevladine organizacije.

Domaći startapi su mnogo više orijentisani na tržišta SAD, 37 odsto i Evrope, 26 odsto, nego ukupno na Srbiju i države bivše Jugoslavije, 22 odsto (po 11 odsto na oba tržišta), a samo šest odsto startapa definiše svoje tržište kao „globalno”. Azija, na primer, još uvek nije primamljiva za srpske startape, iako se sve više globalnih interesuje za to tržište, a sa Kinom, Rusijom i Turskom održavamo dobre ekonomske odnose.

Kada pričamo o dosegu globalnog tržišta, više od polovine startapa u Beogradu i Novom Sadu kao većinu svojih kupaca imaju one koji su izvan Srbije. Međutim, autori skreću pažnju na to da postoji prostor za unapređenje u pogledu globalnih ambicija.

Najbolje rangirani globalni ekosistemimi predstavljaju izvor iskustva i znanja za kreiranje poslovnih modela i startapa koji imaju potencijal da postanu globalni lideri. Povezanost osnivača startapa u Srbiji sa globalnim liderima je jača od proseka, ali i se napominje da i tu postoji prostor za poboljšanje u pogledu integracije tih osnivača u naš ekosistem.

Domaći osnivači startapa su dobro povezani sa globalnim predstavnicima najviše zahvaljujući poslovnim vezama koje su lokalni preduzetnici razvili sa preduzetnicima iz Londona i Silicijumske doline.

Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80 odsto sredstava otišlo u samo dve kompanije. Ono što je i Startup Genome izveštaj pokazao, jeste sledeći problem — više od 50 odsto domaćih startapa se u potpunosti finansira iz sopstvenih sredstava. Startapi beogradsko-novosadskog ekosistema u seed fazi dobijaju oko 90 odsto manje sredstava nego što je globalni prosek za istu fazu razvoja — srednja vrednost seed runde kod nas je 20.000 evra.

Globalni startapi su i dosta ambiciozniji od domaćih. To se najbolje primećuje kroz podatak da duplo više globalnih startapa cilja tržište od preko 30 milijardi dolara — 30 odsto naspram naših 15 odsto.

Domaći osnivači startapa imaju u proseku 33 godine, a 67 odsto njih ima više od trideset godina, što je nezanemarljivo manje od globalnog proseka koji iznosi 37 godina starosti. Slično globalnom proseku, tek svaki osmi, ili oko 12 odsto, osnivača startapa u Beogradu i Novom Sadu su žene. Većina osnivača srpskih startapa su se po prvi put iskušali kao preduzetnici, a iskustvo u ekosistemu nedostaje i na drugim poljima, pre svega među investitorima i zaposlenima.

„Startap skener” je objavio da u Beogradu trenutno radi tri startap haba i više od 10 coworking prostora, dok Novi Sad ima samo jedan startap hab i dva coworking prostora. Ipak, decentralizacija u ovoj oblasti se dešava, pošto više od 10 gradova u Srbiji ima svoje tehnološke i preduzetničke prostore, koji takođe nude i programe namenjene startapima.

Za kraj, u izveštaju je skrenuta pažnja na neke od velikih prepreka koje tek treba da budu preskočene. Naime, skoro jedini izvor finansiranja srpske privrede su banke, s tim da kapitalni crowdfunding nije regulisan, a da je rizični kapital (VC — venture capital) uveden tek nedavno.

Takođe, mogućnosti digitalizacije finansijskih transakcija u Srbiji su prilično ograničene, pre svega zbog Zakona o deviznom poslovanju (ZDP), što predstavlja dodatni problem za lokalne startape. Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu.

Celokupan izveštaj „Startap skener” možete pročitati na sledećem linku.

Mobilne mreže pete generacije (5G) postale su stvarnost i ono što mnoge zanima jeste kada će biti moguće u njihovom području, a potom i koje sve prednosti nose pred prethodnom generacijom. Odgovor je - mnoge i značajne. Ali, krenimo redom stavku po stavku kako bismo bolje prikazali ključne razlike, piše ictbusiness.

1. Brzina

Poznato je da će 5G biti i do stotinu puta brži no 4G, ali da bi se to poklopilo ipak su potrebne neke ne tako jednostavne postavke. Recimo, tornjevi moraju biti blizu korisnika jer 5G signal ne može da putuje daleko i teško se "probija" kroz prepreke. Upravo zato, češće će prvih godina brzine biti oko 20 odsto iznad maksimalnih za 4G. Što nije loše. Ali, i daleko je od potencijala koji ima 5G.

2. Kapacitet

Možda ipak najbitnija stavka jeste kapacitet koji podnosi 5G. Jer, više se neće događati situacije s gubitkom signala na mestima s više hiljada ljudi. Recimo, utakmice, koncerti i slični skupovi. Ili, kad su dočeci Nove godine pa svi šalju poruke u isto vreme, naručuju taksije... a signala nema! Dosad je upravo u takvim situacijama dolazilo do "pucanja" i ljudi bi do signala dolazili prekasno. S 5G se to više neće događati i moći će da podnesu sve što se postavlja pred nju.

3. Latencija

Iako većina korisnika neće osetiti ovaj segment, značajan je za razvoj pametnih gradova, gdj se interakcija između uređaja mora odvijati doslovno u realnom vremenu. Takođe, s nestankom latencije na svoje će doći i gejmeri. Njima je problem koji se veže uz nju često noćna mora.

4. Pouzdanost

Kao što se spominje u delu vezanom za brzinu, 5G nije još uvek dovoljno pouzdan zbog mane koju predstavlja potreba za povećim brojem tornjeva i odašiljača svih vrsta kako bi se osigurala stabilnost veze. Samim tim, korisnici ne mogu pouzdano znati da će u svakom trenutku i na svakom mestu dobiti 5G signal na adekvatan način. Stoga, u ovom segmentu 4G pobeđuje jer je još uvijek pouzdaniji, a i biće još neko vreme dok infrastruktura ne dostigne sve što 5G može da pruži.

Posedovanje malog preduzeća nije kao odlazak na piknik. Prema jednoj neprofitnoj organizaciji za poslovno savetovanje, tek polovina malih preduzeća preživi više od pet godina.

Pomoću ovih 10 saveta možete učiniti da vaše malo preduzeće bude deo one uspešne polovine.

Ponudite promotivne i specijalne ponude

Ovo je dobar način da privučete nove kupce i da one trenutne navedete na nešto što možda nisu razmišljali. Na primer, Adika, izraelska onlajn prodavnica, je ponudila 15 odsto popusta na artikle iz novog odeljenja za muškarce kada kupuju nešto iz odeljenja za žene. Ovo ne samo da je privuklo nove muške kupce, već je i navelo žene, koje su sajt kristile za kupovinu artikala za njih same, da kupuju artikle i za njihove momke! Ovakve ponude su sjajne kada želite da promovišete novu liniju proizvoda ili povećate prodaju postojećih.

Važan je logo

Vaš logo bi trebalo da bude jednostavan i prepoznatljiv. Ne mora biti prefinjen, ali bi trebalo da odražava ono što vi radite. Čak i ako se odreknete slike i ostanete samo pri tekstu, font koji koristite će potencijalnim kupcima reći mnogo o vašem preduzeću, pa se pobrinite da prenese pravu poruku. Advokat za razvode neće imati mnogo posla ako koristi crtani font. Isto tako, centar za dnevnu brigu sa bogato ukrašenim fontom može biti smatran preskupim. Ali bilo da koristite jedno od njih ili oboje, moraju izgledati jednako dobro i čitko na vašem izlogu, sajtu ili vizit karti.

Prepustite drugima stvari koje ne umete da radite

Ne ume svako da dizajnira internet stranicu koja privlači pogled i to je u redu. Nismo svi IT stručnjaci. Dok mislite da je angažovanje nekog drugog da uradi nešto bacanje novca, istina je da "morate potrošiti novac da biste ga zaradili". Vaš cilj je da imate proizvod i prisustvo koje stalno vraća kupce. Ali dobro razmislite koga ćete angažovati. Najjeftiniji mogu biti primamljivi, ali pošto se radi o ugledu vaše firme, pobrinite se da dobijete najbolji kvalitet.

Kontaktirajte sa drugim malim preduzećima

Čak i konkurenti mogi biti saveznici. Umrežavanje je moćno sredstvo. Dok su sva preduzeća različita, izazovi sa kojim se mala preduzeća suočavaju su uobičajeni. Umrežavajući se sa vlasnicima drugih malih preduzeća možete razmenjivati izvore, osnovati poslovne veze i povećati vašu bazu kupaca.

Ne zanemarite prisutnost na mobilnoj mreži

Neki se pitaju da li vredi investirati u mobilnu aplikaciju. Da, vredi. Mobilna aplikacija je efektivno marketinško sredstvo koje malo košta i pomaže da stvorite brend i povećate vizibilitet. Takođe, imaćete konstantnu vezu sa korisnicima vaše aplikacije, a njima će biti lako dostupne sve vaše informacije.

Budite prisutni na društvenim mrežama

Upravo zbog ovoga mala preduzeća imaju prednost nad velikim. Malo preduzeće se ujutro odluči za promociju i već popodne je objavi preko društvenih mreža. Veliko preduzeće za to mora da dobije odobrenje, koje čeka danima.

Napravite blog

Blog nije samo mesto za oglase i zabavne priče. To je mesto gde uključujete svoje mušterije i obaveštavate ih o novim ponudama, kao i o tome šta je novo u vašoj firmi. Preko povratnih informacija možete da opipate puls svojih mušterija i na taj način odgovorite na njihove potrebe.

Nemojte promovisati proizvode samo na Internetu

Štampani mediji su živi i neverovatno priuštivi. Posetite sajmove ili napravite štand na jednom. Pričajte sa ljudima i dajte im vizit kartu ili neku drugu promotivnu stvarčicu koja se lako nosi, kao npr. hemijsku olovku ili flešku. Mnoge od ovih stvarčica su priuštive za jedno malo preduzeće, a mogu mnogo uticati na dobijanje vašeg imena i slanje vaše poruke.

Nemojte se previše oslanjati na kredite

Mnogi započinju biznis bez imalo uštede. Pozajmljuju novac iz banke, od prijatelja i porodice, uvereni da će isti moći da vrate od svoje zarade. Ono što ne znaju je da je ponekad potrebno da prođe nekoliko godina da bi zaradili. Kada zajmodavci ne dobiju svoj novac kada se očekuje, obično odbijaju da opet kreditiraju. Vlasnika malog preduzeća ovo dovodi u poziciju da stavi svoju kuću pod hipoteku itako rizikuje. Što je više moguće koristite svoj novac, imajući na umu da plaćate sopstvene životne troškove najmanje par godina.

Počnite skromno

Ne unajmljujte sopstvenu radnju ako možete da iskoristite prostor u tuđoj. Ako počnete skromno, stvarate sebi prostor za greškekoje vas neće oboriti kao što bi se to desilo ako biste počeli neskromno.

Osnivanje malog preduzeća nije lak zadatak, a ako ga već imate, isto možete koristiti ove savete. Možete potražiti znake koji će vam pokazati kako poslujete i šta da očekujete. Ako ste upozoreni i upućeni na rizike i dobitak od vođenja malog preduzeća, možete učiniti da vaše preduzeće bude deo one uspešne polovine.

Mala i srednja preduzeća čine više od 90 odsto privrede Srbije, a mladi ljudi se sve češće odlučuju da pokrenu sopstveni biznis. Obično je ključni faktor neki pozitivan primer iz okruženja, rođak, prijatelj, komšija koji je rešio da se oproba kao "gazda", pa zato mnogi ne prouče baš sve detalje pre nego što krenu u avanturu zvanu preduzetništvo.

Iako se većina snabde znanjem, kontaktima i početnim kapitalom, ipak i dalje postoje zablude koje osete tek kada se nađu u ulozi vlasnika preduzeća. Ekonomski stručnjaci i biznis konsultanti izdvojili su šest surovih istina o pokretanju posla koje početnici u biznisu retko mogu da čuju.

Uspešno posluje tek svaka deseta firma

Ovo je jedan od najčešćih mitova među ljudima koji su dovoljno ambiciozni da krenu u sopstveni biznis. Naime, uprkos znanju, upornosti i ambicijama, brojne statistike pokazuju da tek svaka peta ili deseta firma uspe da posluje pozitivno na duže staze.

“Te brojke ne važe samo za Srbiju, već i na međunarodnom nivou. Jako malo preduzetnika uspe u biznisu, a njihov uspeh je najčešće kombinacija visoke inteligencije i sposobnosti, ali i puno sreće. Brojni su primeri sportista koji su otvorili restorane i kafiće, pa propali posle nekog vremena, kao i gastarbajtera koji se vrate u domovinu i nedovoljno mudro ulože svoj novac”, objašnjava za “Blic Biznis” ekonomista Goran Nikolić.

 

Početni kapital nije dovoljan

I oni koji ostvare dobre rezultate uglavnom postaju profitabilni tek nakon određenog perioda, koji može trajati od 3 meseca, pa do 3 godine. Ako vlasnik nema dovoljno obrtnog kapitala, za pokriće gubitaka dok posao ne počne da donosi dobit, može da doživi neuspeh zbog problema s likvidnošću, tvrde ekonomski stručnjaci.

“Za uspešan biznis neophodni su dobri izvori finansiranja, odnosno pristup kreditima i kapitalu. Samo oni preduzetnici koji imaju dobre kontakte sa bankama i mogu sebi da priušte pozajmice za razvoj posla mogu da računaju na uspeh u preduzetništvu”, smatra Goran Nikolić.

Ne, nemate potpunu slobodu da radite kad hoćete i sami sebi određujete platu

Među zabludama mladih preduzetnika je da vlasnici preduzeća mogu da biraju svoje radno vreme, da su praktično sami sebi šefovi i da sebi određuju platu. Mnogo toga shvate tek kada počnu da se bave svojom firmom.

"Stvari izgledaju mnogo lakše, jednostavnije i "ružičastije" kada posmatrate druge kako rade, pogotovo ako za uzor uzmete nekog uspešnog preduzetnika. Tek kada uđete u biznis shvatite da se vlasnici 35 do 45 odsto radnog vremena bave raznom papirologijom i administrativnim obavezama koje ni ne primećujete kada ste "samo" radnik", kaže za "Blic Biznis" Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, uz napomenu da brojne obaveze često uslovljavaju upravo da "gazde" moraju da rade mnogo više od svojih zaposlenih.

Poslovni i privatni život su isto

U početnim fazama kada tek postavljaju biznis "na zdrave noge", preduzetnici teško nalaze balans između posla i privatnog života. Praktično, posao postaje njihov život, ističe Rajić.

"Kada imate svoj biznis ne razmišljate više samo o tome kada stiže plata i da li ste završili sve obaveze koje vam je šef ili direktor dao. Sada vodite računa i o poslu, i o ljudima, tržištu, naplati... Zato i kada ste kod kuće i radite u svom dvorištu ili ste na fudbalskoj utakmici svog deteta razmišljate o poslu", dodaje naš sagovornik.

Mladi čine tek jednu trećinu preduzetnika

U Srbiji čak dve trećine poslovnih ljudi koji otvaraju svoje firme čine oni sa radnim iskustvom od bar 10 godina. Bez mreže kontakata i određenog životnog i radnog predznanja, preduzetnici u Srbiji teško mogu opstati na tržištu, podseća Dragoljub Rajić i dodaje da je izuzetak jedino IT sektor, gde mladi koji pokreću svoje biznise zaista dominiraju.

Neće vas svako voleti

Što više širite svoj posao, imaćete više neprijatelja, a većini preduzetnika je to teško da shvati. Poslovni konsultanti ističu da će uvek postojati ljudi kojima se ne dopada način na koji radite, kao ni odluke koje donosite ili uputstva koja dajete. Nekim preduzetnicima ovo ubija duh, pošto veliki deo svog vremena posvećuju kompaniji.