Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Ne morate se brinuti zbog gužve u saobraćaju, biranja odevne kombinacije iz dana u dan, ili brzinskog šminkanja na parkingu. Ipak, sva udobnost koju vam pruža rad od kuće može negativno da utiče na vašu produktivnost i da vam umanji mogućnost za napredak. Kako se to ne bi dogodilo, predlažemo vam da sledite ove savete koji će rad od kuće približiti onom u kancelariji, ali bez pojačanog stresa, piše Index.hr.

Nemojte raditi u krevetu

Iako ćebad i mekani jastuci zvuče kao okruženje iz snova, nažalost nisu dobro radno okruženje. Osim što će vas preterana udobnost uspavati, od poluležećeg položaja mogla bi da vas zaboli kičma. Zato ustanite, sedite za sto, uvalite se u najudobniju stolicu i nastavite posao, prenosi ladiesin.ba.

Održavajte svoju rutinu

Iako vas niko ne vidi, nemojte se zapustiti. Ustanite na vreme, obavite higijenske potrebe, obucite se i doručkujte. Započnite dan kao i kada biste radili u kancelariji kako biste se bolje razbudili i uneli u radnu atmosferu.

Uzmite pauzu

To što radite od kuće, ne znači da vam ne treba pauza. Obavezno iskoristite pauzu za ručak kako biste se malo osvežili i odmorili, a, ako vam je potrebno, uzimajte i petominutne pauze samo kako biste malo pročistili misli ili popili nekoliko gutljaja kafe bez ometanja.

Komunicirajte s ljudima

Verojatno ste sami (barem u prostoriji), ali, to ne treba da vas spreči da nazovete prijatelje, momka, devojku ili sestru i da jednu petominutnu pauzu iskoristite za kratak razgovor. Ovaj potez će podsaknuti vašu produktivnost i više se nećete osećati usamljeno.

Nemojte mijenjati pozicije

Kada pronađete svoj radni kutak, njega se i držite. Tako ćete barem delimično imati osećaj kao da ste u kancelariji i na svom radnom mestu. Premeštanjem pozicija mnogo lakše ćete izgubiti fokus na posao i vašu će pažnju vrlo moguće zaokupiti potpuno nebitne sitnice.

Držite se dalje od frižidera

Kako ne biste preterali s deset užina i tri ručka, savetujemo vam da vaš radni kutak u vidokrugu nema frižider ili policu sa slatkišima.

Ne dopuštajte da vas ukućani ometaju

Ako vaši cimeri ili porodica ne rade od kuće, njima je teško da pojme da je vama potreban mir i koncentracija u svakom trenutku. Postavite granice, ako je potrebno zaključajte svoju sobu i dajte svima do znanja da je vaš posao jednako ozbiljan kao i kancelarijski.

Kada razmišljate šta sve treba da uradite, uglavnom smatrate da je nabolje napraviti spisak obaveza ili takozvanu “to do” listu. Kako piše Fast company, Leonardo da Vinči i Bendžamin Frenklin su takođe pravili svoje liste obaveza, stoga su verovatno dobar način organizacije.

Ali, na tom portalu tvrde da povremeno tu listu treba i odbaciti. Evo razloga zašto:

1. “To do” lista ograničava kreativnost

Istraživanje Škole biznisa iz Viskonsina tvrdi da kada izvršavate zadatke sa “rigidne” liste, to vas sprečava da zadacima prilazite sa kreativnije strane.

Umesto toga: Sledeći put kada dobijete zadatak, umesto da zapišete svaki korak, dajte sebi malo vremena da razmislite i u projekat uđete opušteniji. To će vašem mozgu obezbediti zonu u kojoj će moći da razmišlja “izvan kutije”.

2. Lista često ne predstavlja važne obaveze

Koliko god voleli da precrtate odrađeni zadatak, morate biti svesni koliko je on zaista i bio važan. Jer često odrađujući manje bitne stvari “idete linijom manjeg otpora”.

Umesto toga: Napravite nedeljnu listu koja uključuje miks hitnih, ali ne nužno važnih obaveza i važnih, ali ne i hitnih. To će vam omogućaiti da se bavite svakodnevnim obavezama, dok ostavljate vreme da uradite stvari koje mogu imati dugotrajan uticaj.

3. Lista može da vam izaziva stres

Verovatno pravite dugačke liste. One vas mogu voditi u svesno odlaganje obaveza. Možda osetite olakšanje kada precrtate jednu stvar, ali to što uvek ostaje nešto na listi vam može stvarati dodatni stres.

Umesto toga: Na jedan veliki papir stavite sve svoje obaveze za naredni period, a onda odložite tu listu. Povremeno je uzimajte i pažljivo odlučujte šta od toga možete uraditi u narednoj nedelji.

4. Možda vam lista ne odgovara vremenski

Ako vam je radno vreme osam sati, često se dešava da vam lista obaveza obuhvata zadatke za više od 20 sati rada. To je jasno ako samo “stavljate obaveze na papir”.

Umesto toga: Probajte da svoje zadatke zapisujete u kalendar, kako bi vam bilo jasno šta i kada možete da stignete da uradite.

Nema sumnje da su “to do” liste koristan alat. Ali proverite da li je to nešto što vam pomaže ili suprotno, izaziva stres. Sledeći put kada osetite nervozu, udahnite duboko i odložite svoju “to do” listu, barem na kratko.

Uprkos tome što emocionalna inteligencija i radno okruženje na prvi pogled deluju kao oksimoroni, oni su u stvarnosti vrlo međuzavisni.

Posao i plata neodvojivi su deo identiteta svakoga od nas, a baš zato radno mesto može postati uzrok mnogih ličnih nesigurnosti, strahova i projekcija koje mogu zakomplikovati ionako kompleksan profesionalni odnos.

Emocionalno inteligentni ljudi pronašli su uspešnu formulu kojom poslovan život drže daleko do svojih sopstvenih osećaja, a zahvaljujući tome često su i uspešniji na radnom mestu, piše Forbes i donosi 5 stvari koje će emotivno zreli izbegavati:

1. Ne donose pretpostavke

Jutro je započelo tako da je šef loše volje, a kolega koji je pod velikim stresom danas ima kratak fitilj?

Reakcije kolega često doživljavamo lično, čime preuveličavamo svoju ulogu u životnima ljudi oko sebe.

Zbog takvog načina razmišljanja osećamo se nesigurno i neprijatnoi jedva čekamo da se radni dan završi i da se što pre vratimo u sigurnost svog toplog doma.

Emocionalno inteligentni ljudi znaju da povuku granicu između stvarnosti i sopstvenih projekcija, zbog čega su osvestili da dok su oni fokusirani na sebe i sopstvene zadatke niko neće biti preterano usmeren na njih.

2. Ne pridaju sebi veću važnost od one koju objektivno imaju

Kolege koji ‘na sva zvona’ govore o tome koliko su zaposleni i pod stresom gotovo uvek svojim saradnicima zapravo žele da stave do znanja da su važni.

Isto pravilo važi i za one kolege koji svoje saradnike neprestano kritikuju.

Ukazivanjem na greške drugih, tvrde stručnjaci, oni sebi dižu samopouzdanje i daju autoritet čak i onda kada ga u stvarnosti nemaju.

Emocionalno inteligentni ljudi svesni su svoje uloge u kolektivu i za nju im ne treba dodatan dokaz.

3. Ne vežu svoj lični identitet s radnim mestom

Upoznali ste osobu i prvo što će vas pitati nakon imena i odakle dolazite je šta radite.

Vaš odgovor na to pitanje, najčešće će zacementirati njihovu percepciju o vama.

Taj jednostavni psihološki eksperiment dovoljno govori u prilog zaključku da je radno mesto neodvojivo od ličnog identiteta.

Baš zato, kada dođe do neočekivanog prevrata u karijeri često dolazi i do krize identiteta.

Emocionalno inteligentni ljudi spoznali su da je njihov posao samo manji deo njihovog identiteta, zbog čega ne pridaju toliku važnost svom radnom mestu, a time su fleksibilniji u pronalasku nove profesije.

4. Poštuju da bi bili poštovani

Iako svi žele da budu poštovani na svom radnom mestu, samo nekolicina ljudi spoznala je da je nužan preduslov poštovanja – poštovanje drugih.

Ako želite da se vaše ideje uzmu u obzir, dužni ste da razmotrite i predloge svojih saradnika, pa čak i onda kada se s njima i ne slažete.

5. Razumeju odakle dolazi novac

Emocionalno inteligentne osobe svoju platu nikada ne uzimaju zdravo za gotovo, već je vežu uz neprestanu potrebu da se dodatno usavršavaju i profesionalno napreduju.

Takođe, svesni su iznosa koji je realno očekivati u fazi svoje karijere, kao i finansijske strukture kompanije za koju rade.

Da, posao i uloženo vreme imaju određenu protivvrednost, ali emocionalno inteligentni ljudi svesni su da im se unapređenje neće ponuditi na tanjiru, već da za bilo kakvo napredovanje moraju da se potrude.

Lidera nije lako prepoznati, a isto je toliko teško prepoznati šta i kako zapravo lider treba da radi. Pokazalo se kako su najbolji lideri oni koji vode služeći drugima, piše Marcel Schwantes, osnivač i glavni direktor razvoja ljudskih resursa u kompaniji Leadership From the Core, za magazin Inc.

Prema njegovim rečima, lideri koji stoje na usluzi mogu se prepoznati po pet stvari:

Očekuje se transparentnost

Neki od dobrih lidera jasni su na samom početku svakog brainstorminga, te direktno kažu kako se 90% onoga što će biti rečeno nikada neće sprovesti u praksi. Istovremeno, podsticaće iznošenje ideja, jer glupih ideja nema i dobro je da misli teku, jer one mogu inspirisati druge, prenosi portal Privredni.hr.

Deljenje procesa donošenja odluka

U autokratskom tradicionalnom stilu upravljanja rezultati se dobijaju. Ali, način na koji se sada radi, i današnja radna snaga znatno su se promenili. Za uspeh u menadžmentu sada je potrebna saradnja, a ne zapovedanje. Pozivanje zaposlenih da učestvuju u određivanju ciljeva služiće kao važan deo njihovog angažovanja.

Slušanje bez ometanja

Pre nego što pomislite da ste spremni da vodite, pitajte se da li ste dobar slušalac. To će vam biti preko potrebno ako želite da vodite druge. Nedavno sprovedeno istraživanje Harvard Business Review-a pokazuje da su lideri koji slušaju bolje prihvaćeni među ljudima, stvaraju više poverenja, podstiču više zadovoljstva na poslu i jačaju kreativnost svog tima. Slušanje tima nije slabost niti znak slabog autoriteta, a sa vremenskim pritiskom i ometanjem slušanja treba se uhvatiti u koštac.

Stvaranje kulture prijateljstva

Izgaranje na poslu ozbiljna je pretnja zdravlju radnika. Nedavno istraživanje Gallupa pokazalo je kako 23% zaposlenih često oseća simptome burnout-a, a još 44% njih oseća ih ponekad. Dve trećine ljudi može očekivati izgaranje na poslu. Lideri se sada odlučuju na stvaranje okruženja koje će omogućiti zaposlenima da budu zadovoljni i tako ostvaruju bolje rezultate. Neki od lidera stvaraju u svojim timovima takozvanu kulturu profesionalne intimnosti u kojoj se prijateljstva stvaraju za kompetitivnu prednost. Jedno drugo Gallupovo istraživanje pokazalo je da kada žene imaju najbolju prijateljicu na poslu, dvostruko veća je mogućnost da će biti i angažovanije na poslu nego one koje ih nemaju.

Jačanje samosvesti

Jačanje samosvesti je emocionalni put, ali može biti veoma koristan. Kao što morate da vežbate mišiće kako biste bili snažni, i jačanje samosvesti osnažiće interakcije sa zaposlenima, kolegama, kupcima i investitorima. Dobro je intimno poznavati ljude oko sebe kako biste im kao lider pomogli da se razviju jer posao je jak samo onoliko koliko su jaki ljudi koji ga stvaraju. Dobro je biti sa njima, slaviti njihove pobede i biti s njima kada ne uspevaju, ohrabriti ih i podstaknuti da rizikuju kako bi nastavili svoje poboljšavanje i napredak. Dajte im priliku za profesionalni razvoj na konferencijama, događanjima i kursevima za lični rast.