Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Iskustvo rada s korporacijama u ICT Hubu nam govori da i u Srbiji definitivno dolazi do promena u načinu razmišljanja velikih, uspešnih kompanija. Dolaze nam spremne da razgovaraju o inovacijama, da budu više nalik startapima. Sve više shvataju da je to jedini način da ostanu konkurentne i u vremenu koje dolazi. Tačnije – da je to vreme zapravo već došlo.

Spremnost je važna, ali ne i dovoljna. Velike i uspešne kompanije najčešće su to postale upravo tako što su iz svog sistema sistematično uklanjale sve što liči na preduzetništvo: rizik, spremnost na neuspeh, fleksibilne procedure, nedefinisanu hijerarhiju, fluidne odgovornosti… Takođe, vode ih ljudi na visokim pozicijama koji imaju snažan interes da održe trenutno stanje, baveći se dobro definisanim poslom. Unapređenja se uglavnom odnose na još efikasniji i bolji – isti model.

Da li su korporacije uopšte sposobne da razmišljaju i rade kao startapi?

Ima sve više načina da „veliki“ sarađuju da startapima i tako pronađu eksterne izvore inovacija („Corporate Venturing“). Sve više domaćih korporacija razume i koristi te mogućnosti. S druge strane, ono što se često zaboravlja je interna strana iste priče – razvoj kulture inovacija unutar sistema. Kompanije ne koriste sopstvene talente i potencijale kojima je možda potrebno samo malo podrške da postanu pravi „intrapreduzetnici“.

Preduzetnici usred vaše kompanije

Intrapreduzetnik („Intrepreneur“) je nova reč koja opisuje dobro poznatu vrstu zaposlenih, kakvi su oduvek bili korisni, a sada, u doba tehnoloških promena, postaju i neophodni. To su „preduzetnici“ koji rade unutar kompanije, motivisani zaposleni koji imaju ideje, dovode stvari u pitanje, predlažu novine i žele da preuzmu rizik i odgovornost, iako su tu „samo zaposleni“. Rečima Stiva Džobsa, to su „ljudi koji suštinski idu nazad u garažu, ali unutar velike kompanije“. Verovatno najslavniji primer je opcija „lajk“, koju je Fejsbuku doneo interni hakaton. Intrapreduzetnici su oni koji u jednim kompanijama napreduju, a u drugim bivaju ućutkani ili primorani da odu.

Kako da razvijete korporativnu kulturu u kojoj će intrapreduzetnici dati svoj doprinos?

Korporacije vole definisane uloge i odgovornosti. Koliko puta ste čuli da je neko imao dobru ideju, ali mu je rečeno „mi to tako ne radimo“ ili „to nije tvoj posao“? Preduzetnički način razmišljanja zahteva fleksibilnost u odnosu na strogo definisane uloge i odgovornosti.

Ideje su važne. Ipak, nema te ideje u početnoj fazi koju iskusni rukovodilac ne bi mogao da obori. Razvijte atmosferu u kojoj zaposleni neće očekivati da ih se „poklopi“ ili čak ismeje ako nešto predlože. Slično, važna sposobnost preduzetnika je da rešava probleme, ali još važnija je da ih uočava. Ako je na snazi pravilo „ne talasaj“, ništa od intrapreduzetnika. Neka zaposleni imaju osećaj da se inicijativa u vašoj kompaniji isplati.

Nije dovoljna reč ohrabrenja. Intrapreduzetniku je potrebna stvarna podrška. Korporacija treba da reaguje brzo – inicijative se brzo pretvaraju u prazne priče. Ako ne dobiju resurse (što uključuje i vreme), od dobrih ideja neće biti ništa osim možda još jednog doprinosa smanjenju motivacije.

Dajte im podatke i kontrolu. Iako su „samo zaposleni“, koristiće im da razumeju troškove poslovanja, smisao procedura i procese poslovanja. Da bi kreativnost bila osnovanija, neka dobro poznaju kontekst. Ako im uz to i date veći stepen kontrole, imaće još jači osećaj pripadnosti kompaniji, što je od ogromne važnosti.

Neuspeh nije dobar za karijeru. Učenje iz neuspeha je važan deo načina razmišljanja uspešnih startapa. Bukvalno shvaćena maksima „neuspeh nije opcija“ vodi pravo u neuspeh. Dozvolite zaposlenima da testiraju ideje, a neuspesima da budu ključni deo puta ka uspehu. Umesto „rekao sam ti da to ne može“, atmosfera treba da bude: „super, više sreće drugi put, šta smo naučili?“.

Ne zaboravite da su vaši potencijalni intrapreduzetnici možda i vaši najtalentovaniji ljudi. Osnažite ih i omogućite im da doprinesu. Dajte im priliku da uče i rastu u vašoj kompaniji, i ona zajedno s njima.

Autor: Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a

Ono o čemu smo upravo razgovarali sa prijateljima na kafi, ubrzo će nam se pojaviti u reklamama na različitim aplikacijama, sajtovima i društvenim mrežama. Međutim, da li biste pristali da vas telefon prisluškuje, ali da ne može da razume smisao onoga o čemu ste razgovarali? Šta god odgovorili, postoje oni koji misle da bi to bilo potpuno u redu i da ne narušava vašu privatnost.  

Tu dolazimo do priče ko su oni? Kako bi besplatne aplikacije zaradile novac, one izdaju reklamni prostor. Ono što digitalni kanali oglašivačima donose u odnosu na tradicionalne, jeste mogućnost da reklama stigne samo do one publike koja bi proizvod potencijalno kupila. Kako bi znali da li treba da nam reklamiraju delove za traktor, oni pokušavaju da saznaju da li mi uopšte imamo ikakve potrebe za njima. 

Jedan od načina je upravo već pomenuto “prisluškivanje”, kroz Web Audio API. On prikuplja zvuke i kada se oni poklope s onima koje ima u bazi (zvuk traktora ili špica poljoprivredne emisije) formira sliku o nama. Na osnovu toga određuje koju reklamu će da nam prikaže. 

Pre četiri godine je američka agencija za zaštitu potrošača otkrila da 234 Android aplikacije prikupljaju podatke slušajući ultrazvuke. Šta zapravo čine? U uređajima koje koristimo i programima koje gledamo postoje zvuci koje nismo u stanju da čujemo, jer su van opsega frekvencija koje smo u stanju da opazimo. Njih mogu da čuju naši telefoni i računari, a potom upotrebe aplikacije. 

Kako piše The Register, mnoge kompanije koje su koristile ovu tehnologiju su prestale sa tom praksom, ali na primer Google Cast prilikom umrežavanja naših uređaja u kući, to radi potpuno legalno. Međutim, prikupljanje tih podataka ima dosta bezbednosnih rizika, ukazuju one koji smatraju da se i za ovakav način prikupljanja podataka mora tražiti dozvola korisnika. 

Kako Semjuel Vajler, inženjer za bezbednost na internetu upozorava, na ovaj način bi mogle da “komuniciraju” različite aplikacije na različitim uređajima, ali i da se na osnovnu njih kreira naš otisak prsta. 

Upravo činjenica da beleženje ultrazvuka može biti zloupotrebljeno tako da narušava ne samo našu privatnost, već i bezbednost izaziva bojazan kod ljudi koji se bave zašitom na internetu. Možda nas ne uznemirava to što će nekakvi algoritmi imati sliku o nama i na osnovu nje nam plasirati reklame, ali mogućnost da nam neko ukrade lične podatke prilično zabrinjava.  

Karantinske dane dobrom delu planete ulepšao je dokumentarni serijal „Poslednji ples“, posvećen čuvenom Majklu Džordanu i njegovim isto tako čuvenim Čikago bulsima iz devedesetih godina prošloga veka. Serija sa 10 delova je retrospektiva od 1984. kada je Majkl Džordan ušao u NBA do 1998. godine.

Magija koju je po mišljenju mnogih najbolji košarkaš svih vremena stvarao i dominacija na parketu može se prevesti i efikasno koristiti na radnom mestu.

Evo šest lekcija Majkla Džordana koje su simbol onoga što lideri moraju da urade da bi pobedili:

1. Prilagođavajte se situaciji

Džordan je kao takmičar bio poznat po neumornoj radnoj etici i spremnosti da se prilagodi kako bi pobedio protivnike.

Kao lider, morate da se prilagodite i naučite kako da prevaziđete neuspeh. Važno je da razumete izazov, da ga secirate i da otkrijete koji su alati i metode potrebni za prevazilaženje prepreka.

2. Timski rad

Kako Džordan kaže, “Talent donosi pobedu, ali timski rad i inteligencija osvajaju šampionate.”

Na početku svoje karijere, Džoran je pokušao sve sam da radi. Iako je postizao sjajne lične rezultate, njegov tim nije osvajao titule.

Pojedinačni doprinos u odnosu na timski rad odnosi se i na poslovanje: da biste bili uspešni, morate da radite zajedno kao tim – inteligentno – da biste postigli svoj cilj. Tim je onaj koji „završava posao“.

3. Verujte u sebe

Majkl Džordan je verovao u svoje sposobnosti i nepokolebljivo samopouzdanje neophodno za ostvarenje svojih ciljeva.

Ako ne verujete u sebe, veoma je teško voditi druge. Liderstvo zahteva izuzetno samopouzdanje i poznavanje samog sebe. To znači biti introspektivan i poznavati svoje prednosti, kao i svoje slabosti.

4. Uvek dajte sve od sebe

Gledajući Majkla Džordana kako igra, sigurno ste primetili da daje sve od sebe, bez obzira na okolnosti. Njegova posvećenost u svakoj utakmici bila je neupitna.

Veliki lideri moraju imati tu crtu i moraju biti spremni da trpe gubitke u potrazi za pobedama.

Kako je Džordan rekao: Mogu da prihvatim neuspeh, ali ne mogu da prihvatim da ne pokušavam.

5. Razvijte mentalitet šefa

Liderstvo zahteva i određeni nivo vlasničkog mentaliteta i odgovornosti. Kada ste šef, vaš tim vas gleda kao primer. Snosite odgovornost za procese i ishode.

6. Učite na svojim greškama

“Učenje je dar, čak i kada je bol vaš učitelj”, kaže Džordan.

Iako nekada ne ide sve onako kako ste zamislili i kako ste se nadali, uvek postoji lekcija koja će vam biti važna za budućnost.

Liderstvo nije samo uloga, već je odgovornost koja se pokazuje ne samo rečima već i delima.

Promene u korporativnom izveštavanju su osnovne i neizbežne. Integrisano izveštavanje je novi put objedinjavanja firmi, investitora i društva.

Kriza klasičnog modela berzanskog investiranja

Berze su nastale, razvijale se, preživljavale krize, reformisale se više ili manje uspešno primarno u zemljama anglo-saksonske provenijencije oslonjene na protestantsku radnu logiku, moral i sistem vrednosti. Na to ukazuju brojne solidna naučne studije u svetu krajem 20. veka. Generalno berze su mesto koje spajaju mali broj stvarno uspešnih firmi sa investitorima, što je samo vrh ledenog brega ulaganja. Gro finansiranja tekućeg poslovanja i razvoja su oduvek bila privatna direktna ulaganja, bankarski izvori finansiranja. Nedavno je jedna od vodećih globalnih investicionih banaka HSBC najavila otpuštanje prvo preko 10.000 zaposlenih (novembar 2019), a krajem februara vodeće svetske finansijske agencije i mreže objavljuju novu vest da će to biti 35.000. Toliko o tome kakve su perspektive klasičnih berzi u vodećim svetskim privredama. Već je veliko pitanje o izgledima za opstanak berzi u EU i to srednjih i manjih, a ni velike neće biti imune na udare i krize. U zemljama tranzicije gde su berze obnavljane mešoviti su rezultati, uglavnom relativno dobri u Poljskoj, donekle u Češkoj.

Od finansijskog izveštavanja ka integrisanom izveštavanju

U vodećim zemljama poput SAD i članicama grupacije OECD-a više nije moguće da se biznis finansijskog izveštavanja nastavlja po inerciji. Kompanije pokušavaju grozničavo da privuku nove investitore i to direktno. U tim naporima se koriste sva sredstva ali nedostatak standarda i neuporedivi kvaliteti izveštavanja doveli su u ćorsokak neuporedivosti.

Nefinansijski rizici rastu

Rastu nefinansijski rizici i profili rizika firme. Sve to postaje značajno u očima javnosti i potencijalnih investitora koji stvarno žele da saznaju kako realno posluju firme. Nastaju rizici sajber bezbednosti, zaštite privatnosti podataka (EU: GDPR), rizici angažovanja ljudskih potencijala, klimatski rizici, rizici ekološke neusklađenosti. Od firmi se očekuje sa pravom da pružaju relevantne, pouzdane i uporedive narativne informacije koje su merljive i uporedive. Firme koje imaju iskrenu nameru da komuniciraju sa zainteresovanim posebno sa postojećim i potencijalnim investitorima pomeraju naglasak od toga zbog čega to treba da čine ka tome kako to da rade. Za firme koje žele da stvarno privuku direktno investitore i anđele biznisa bitno je da prenose informacije o sebi kako napreduju u postupku stvaranja vrednosti i kako to utiče na različite zainteresovane za njenu dobrobit i razvoj.

Integrisano izveštavanje kao novi put spajanja interesa firmi, investitora i društva

Međunarodne federacija računovođa iz Njujorka podržava aktivnosti Međunarodnog saveta za integrisano izveštavanje. Ove dve najuticajnije i visoko ugledne svetske institucije su stvorile Okvir integrisanog izveštavanja. Pristup pruža osnovu razumevanja i komuniciranja u postupku stvaranja vrednosti u firmi. Brzina promena u ovoj oblasti je veoma velika i sve brža. Ide se kao konsolidaciji integrisanog izveštavanja i usklađivanju što će voditi kao svetski prihvaćenim standardima integrisanog izveštavanja.

Interesi firmi, investitora i regulatora

Svi se slažu da je potrebna saglasnost koje su to informacije za koje se firme mogu smatrati odgovornim i uverljivim. To je osnov za testiranje uporedivih informacija. Tako bi zainteresovani investitori mogli da porede različite mogućnosti i rizike, da sagledaju i ocenjuju kratkoročne naspram dugoročnih rizika. Investitore interesuje da li ciljana kompanija poseduje dugoročni pristup stvaranju vrednosti koji se oslanja na stabilan poslovni model. Sadašnji model korporativnog izveštavanja pre svega u SAD i zemljama OECD-a. Različiti analitičari zavisno od obrazovanja, razvoja i informacija, različitih terminologija i očekivanja investitora, menadžere i regulatornih tela dodatno komplikuju ova pitanja.

Globalna reforma finansijskog izveštavanja kao integralnom izveštavanju

I pored toga što se otvara mnoštvo puteva razvoja finansijskog izveštavanja samo postoji jedan izlaz a to je integrisano izveštavanje. To je globalno jedinstven put koji koordinira IFAC a Globalni savet za integrisano izveštavanje jeste katalizator procesa.

Ka globalnim standardima nefinansijskog izveštavanja

U svetu je diskusija o globalnom donošenju standarda o integrisanom izveštavanju što podržava Fondacija za Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (IFRS). Ova ugledna, snažna i izuzetno kvalitetno vođena globalna institucije je pravo mesto za takvu aktivnost.

Perspektive razvoja integrisanog izveštavanja

Uska saradnja IFAC-a, Saveta IIRC-a i Fondacije IFRS ide ka saglasnosti u pogledu:

1. Potrebna je jedinstvena akcija na svetskom nivou. Time će se izbeći da lokalna tržišta kapitala zauzimaju ušančene odbrambene linije. Finansijskom izveštavanju je potrebna pouzdanost, konzistentnost i uporedivost što stvarno pružaju međunarodni standardi. Bitno je pružiti i zadovoljiti očekivanja različitih zainteresovanih od informacije koje im pruža integrisano izveštavanje.

2. Integrisano izveštavanje pruža ukupnu širu sliku: Integrisano izveštavanje objedinjuje i održivo računovodstvo i izveštavanje kao i izveštavanje o ekologiji, korporativnom upravljanju i društvenoj odgovornosti i mnogo šire od toga.

3. Podaci nisu znanje: Integrisano izveštavanje se razvija u pravcu kvalitetnih informacija. Sama standardna metrika finansijskog izveštavanja to više ne pruža. Integrisano izveštavanja nudi firmi mogućnost da sagleda šta je za nju značajno a šta za spoljne korisnike i koja je to informacija potrebna da se ostvari svrha i cilj.

4. Integrisano razmišljanje: Put je da firma poveže svoju regulatornu usaglašenost sa poslovanjem. To je ono za čim tragaju investitori, firme i društvo.

5. Integrisano izveštavanje donosi promene u firmi od unutra ka spolja.

Autor: Prof. dr Branko Ž. Ljutić