Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Klasično i standardno finansijsko korporativno izveštavanje i revizija tamo gde je revizija statutarna - obavezna ili dobrovoljna predstavlja u skoro svim jurisdikcijama širom svetu zakonsku - statutarnu obavezu. Takvo izveštavanje je standardizovano i regulisano kroz Međunarodne računovodstvene standarde i Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, u promulgaciji Odbora za međunarodne računovodstvene standarde – IASB, London, UK. Međunarodne standarde revizija i sa njom srodnih usluga uveravanja i neuveravanja reguliše sfera Međunarodnih standarda revizija – ISA koja je u nadležnosti Međunarodne federacije računovođa – IFAC, New York, USA. Serija finansijskih kriza tokom 20. veka i u prvoj dekadi 21. veka, strukturalni problemi i slabljenje finansijskih institucija na nacionalnom i globalnom planu uz prve obrise velike ekonomske i socijalne krize globalnih razmera koja će nastupiti nakon Pandemije COVID-19m ukazuju da nastaje potreba za nečim novim. Berzanski investitori, vanberzanski investitori i sve više i investicioni fondovi posredstvom berze ali i direktno tragaju za ciljanim firmama čija će vrednost rasti, što se ne reflektuje u finansijskim iskazima, planovima i projekcijama, zbog toga što navedene metodologije poseduje inherentne ograničenja u pogledu obuhvata izvora podataka koji su visoko standardizovani, ali sve uži jer se potrebe poslovanja firmi i privrede/a kao i poslovne informacije dinamički menjaju.

Integrisano izveštavanje – najnoviji inovativni pristup korporativnom izveštavanju

Integrisano izveštavanje je po svim svojim karakteristikama šire i obuhvatnije od Izveštaja menadžmenta. Glavni rezultat integrisanog izveštavanja je da predstavi put kreiranja vrednosti firme. Početak tog puta je integrisano razmišljanje i na toj osnovi integrisani menadžment. Takav pristup pruža poslovnoj organizaciji mogućnost da shvati i utiče na međusobne povezanosti između različitih operativnih funkcija i jedinica. Sagledavaju su višestruki kapitali koje koristi organizacija i njihovi efekti. Uvođenje integrisanog razmišljanja ja osnov i vodi ka integrisanim odlukama i akcijama koje razmatraju proces kreiranja vrednosti firme na kratak, srednji i dugi rok.
Uvođenjem integrisanog izveštavanja firma menja svoj strateški fokus. Sagledava bitna materijalna pitanja koja utiči na održivost poslovanja firme tokom vremena. U EU i širom sveta raste značaj i uloga obelodanjivanja nefinansijskih informacija u okruženju kada će na berzama biti sve manje mogućnosti uspešnih emisija akcija kroz inicijalne javne ponude akcija i to primarno za krupne korporacije. Firme srednje veličine će se rastuće suočavati pored praktično enomogućenog pristupa berzama (gde su razvijene berze u okviru grupacije OECD je takva situacija. Srednje uspešne firme u snažnoj ekspanziji će se suočavati sa kontrakcijom bankarskih zajmova, koja će biti sigurno znatno veća negu u razvijenim ekonomijama, tako da će afirmacija informacione vrednosti firme u pogledu kreiranja vrednosti postajati jedina validna ulaznica i spoj sa direktnim eksternim investitorima. Ovakvih investitora nema previše i tokom razvoja krize biće ih sve manje, ali će to u suštini po našoj oceni biti i jedini pravi i kvalitetni investitori.

Principi i standardi integrisanog izveštavanja

Principe i standarde integrisanog izveštavanja koji su dobrovoljni donosi Međunarodni savet za integrisano izveštavanje – IIRC, kao bazičnu referentnu tačku za one entitete koji žele da primenjuju integrisano izveštavanje. U procesu usvajanja integrisanog izveštavanja u srednim uspešnim preduzećima usmerenim na ekspanziju ključnu ulogu igraju stručnjaci koji imaju značajno iskustvo u ovoj oblasti u uvođenju metodologije integrisanog izveštavanja i pripremi prvog izveštaja.

Koristi za uspešno srednje preduzeća koje uvodi integrisano izveštavanje:

• Uvodi integrisano razmišljanje i integrisani menadžment
• Odgovara vlasničkoj strukturi firme srednje veličine koja se ne kotira na berzi
• Efikasno povezuje poslovne strategije srednje firme sa usmerenjem na višestruke kapitale
• Unapređuje dugoročne perspektive i objedinjeni pristupa vašoj firmi
• Unapređuje svest, značaj i rezultate procesa kreiranja vrednosti – što je jedina suština vaše firme
• Jača poverenje ključnih vlasnika i ostalih zainteresovanih u sadašnjost i budućnost firme
• Olakšava proces repozicioniranja na tržištu, kao ključni sa ulaskom i produbljujuću ekonomsku krizu
• Olakšava proces traganja za novom strateškom orijentacijom
• Osnažuje kvalitet korporativnog upravljanja i društvene odgovornosti
• Pojednostavljuje proces transformacije vaše firme od kratkoročnog kreiranja profita kao dugoročnom kreiranju vrednosti – kako opstati u krizi
• 1- Struktura integrisanog izveštaja:
    o Pregled (Izveštaj Predsednika; O vašoj firmi; Šest kapitala; Izvori vašeg prihoda; Kako poslujete; Gde poslujete; Vrednost koju kreirate, Strateški plan 2021-2023.
• 2- Strateški pregled:
    o Poruka Predsednika vaše firme
    o Vaše performanse
    o Šta vaša firma isporučuje
• 3 – Korporativno upravljanje:
    o Izjava o regulatornoj usaglašenosti
    o Okvir vašeg sistema korporativnog upravljanja
    o Odbori-komisije odnosno tela upravljanja u vašoj firmi
    o Odbor direktora
    o Pravna struktura i vlasništvo
    o Menadžment tim
    o Interna revizija odnosno interna kontrola
    o Korporativna društvena odgovornost
    o Donacije
    o Etika i poslovno ponašanje
    o Zdravlje, bezbednost i prirodno okruženje
    o Nagrade revizorima
    o Značajni ugovori
• Performanse:
    o Pregled glavnog izvršnog rukovodioca za finansije-finansijskog direktora
    o Finansijski ključni indikatori poslovnih performansi
• Finansijske informacije:
    o Sertifikat sekretara firme
    o Izjava o odgovornosti direktora
    o Izveštaj nezavisnog revizora vlasnicima vaše firme
    o Iskaz finansijske pozicije
    o Iskaz o obuhvatnom dohotku
    o Iskaz o promenama na kapitalu
    o Iskaz novčanih tokova
    o Napomene uz finansijske izveštaje

Autor: Profesor dr Branko Ž. Ljutić, ovlašćeni revizor. Santa Fe Business School

Vinstonu Čerčilu se pripisuje rečenica da se ne sme dopustiti da propadne dobra kriza, a u proteklih nekoliko meseci je svima nama postalo jasno zbog čega je upravo kriza okidač za inovacije. Svi su relativno brzo organizovali zaposlene za efikasan rad od kuće, aktivno se reagovalo na promene ponašanja korisnikâ, koji su se okrenuli onlajn kanalima komunikacije i korišćenja usluga, reprogramirani su organizacioni resursi za proizvodnju proizvoda za kojima je vladala najveća potražnja – odjednom je gotovo sve moglo da se ubrza, bude dostupno i da se obavlja na daljinu bez ikakvih problema.

Međutim, ništa od toga nije došlo planski, ili ako i jeste bilo planirano, o tome se razmišljalo kao o promenama za koje će tek doći vreme. Isto tako, ni inovacija u doba krize se nije dešavala kroz uobičajen proces, poštujući ustaljene procedure, vođena od strane menadžmenta kompanije i lidera koji su zaduženi za inovacije. Ona se dešavala svuda gde je problem uočen, gde je rešenje isprva bilo nepoznato, gde je postojala potreba da se proizvod oblikuje u čestoj i direktnoj komunikaciji sa korisnicima. Kompanije su se, iz izrazite potrebe za preživljavanjem i opstankom na tržištu, ponašale istinski agilno, jer drugih opcija nije ni bilo.

Agilan način rada suštinski i donosi inovativni pristup poslovanju, jer „zahteva” određene uslove, koji su ispunjeni u situaciji u kojoj se nalazimo danas, ali i u onoj koja nas tek čeka, a obe karakteriše neizvesnost. Tržišno okruženje je nestabilno i promenljivo, a zahtevi korisnika i njihovi prioriteti se često menjaju, pa je zato važno uključiti ih u proces oblikovanja proizvoda, uz brzo integrisanje povratne informacije koju od njih dobijamo. Upravo iz tog razloga je inovacija usmerena na rešavanje kompleksnih problema, gde su rešenja nepoznata, a samim tim i obim rada kojim se do njih dolazi. Bitno je da vreme od kreativne ideje do proizvoda ili usluge na tržištu bude kratko, timovi treba da budu međusobno funkcionalni, a njihov rad kolaborativan, sproveden kroz iterativne cikluse kreiranja vrednosti, gde je pravljenje greške sastavni deo učenja.

Ipak, inovaciona agilnost koju smo stekli tokom ove krize je i krhka, jer nas izlaskom iz nje napušta onaj osećaj hitnosti, na kome se zasnivala. Dok analiziramo šta je kriza promenila, koja je bolna organizaciona mesta otkrila ili koje su eventualne prednosti koje je donela kada je u pitanju brzina reagovanja, svesni smo da se ne vraćamo u normalnost koju smo imali, ali da nam preti opasnost organizacione inertnosti i vraćanja u model rada i razmišljanja koji više nema budućnost.

Lično, novu normalnost ne vidim samo kao svet u kome su se neka ponašanja i potrebe korisnika trajno promenili, u kom ćemo manje poslovno putovati, a više vremena provoditi u virtuelnom svetu. Po mom mišljenju, nova normalnost pripada „crnim labudovima” – privrednim, političkim, ekološkim, društvenim i, svakako, poslovnim. Na koji način onda i vi možete da doprinesete stvaranju agilnijih poslovnih sistema koji će iznedriti inovaciju potrebnu za preživljavanje i opstanak na tržištu?

1. Otkrijte šta je agilnost za vašu kompaniju i na koji način ona funkcioniše. Agilnost sigurno nije vid organizacione anarhije, niti je samo svedena na brže obavljanje istog posla. Šta jeste? Da li je to veća transparentnost načina rada, odgovornost timova za sprovođenje projekata od početka do kraja, liderstvo koje usmerava zaposlene i stvara uslove za njihovo delovanje, veća prilagodljivost promenljivom okruženju? Sigurni smo da je u pitanju sve navedeno. Važno je odupreti se porivu da primer dobre agilne prakse druge kompanije preselite u svoju. Naprotiv, agilnim putem treba da dizajnirate svoj agilni sistem. Na kraju dana, sistem je taj koji uvek ima veći uticaj na dugoročne performanse od pojedinca koji sâm deluje u okviru sistema.

2. Izgradite inovacioni ekosistem. Inovacija zahteva disciplinovano upravljanje. Efektivnost i efikasnost, koje su potrebne kako bi se došlo do inovacije, postižemo samo uz jasnija određenja toga šta nam je važno kad je budućnost u pitanju, formulisanje inovacione strategije koja će to da podrži, uspostavljanje inovacione prakse, ali i upravljačke strukture koja nadgleda portfolio svih proizvoda i usluga na kojima radimo kako bismo došli tamo gde nas poslovna strategija vodi.

3. Uvek istražujte dok izvršavate zadatke. Ne sporimo važnost efikasnog poslovanja danas, ali smatramo da je još važnija efektivnost poslovanja u danu posle. Najuspešnije kompanije današnjice imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da nastoje da balansiraju operativnost i efikasnost postojećeg poslovnog modela, dok neumorno tragaju za novim modelima koji obezbeđuju opstanak i rast.

4. Birajte način na koji igrate. U svojoj najnovijoj knjizi „The Infinite Game”, Sajmon Sinek kaže da u uslovima u kojima nam nije dozvoljeno da biramo igru niti njena pravila – jedina stvar koju možemo jeste da biramo način na koji je igramo. Da bismo se uključili u igru u kojoj treba što duže istrajati, bitno je da ne igramo na brzu pobedu. Cilj je da doprinesemo unapređenju sveta u kom poslujemo, vođeni vizijom, svrhom i stalnim preispitivanjem svog postojanja dok koračamo ka budućnosti, koja još uvek ne postoji, ali čija slika nam svakim danom postaje sve jasnija.

Kompanije koje uspeju da stvore agilan sistem rada imaće veću stopu uspešnih inovacija i dobre izglede da traju i opstanu duže kako bi postigle viziju kojoj teže, a to je i najvažnije kada je poslovni uspeh u pitanju.

Autor: Sandra Nešić, Lead Business Designer & Innovation Manager, ICT Hub

Britansko-američki autor, motivacioni govornik i marketinški konsultant Sajmon Sinek govorio je nedavno o tome kako će izgledati kompanije budućnosti.

Prema njegovim rečima, ljudi su društvene životinje kojima je potrebna ljudska interakcija, pa je prema tome i potrebno da budemo u kompanijama i kancelarijama.

"Na kraju dana, iako možemo biti funkcionalni, veoma je teško imati bilo kakvu vrstu brejnstorminga ili kreativnosti na mreži. Nama je potrebno da budemo u kompaniji sa drugima, da imamo divnu magičnu energiju i zatim da idemo na ručak zajedno da bismo gradili odnose", objašnjava Sinek, prenosi Bizlife.

Ipak, virtuelno radno mesto pruža jedinstvene prednosti i izazove.

Iako i sam vodi virtuelnu kompaniju već čitavu deceniju, on smatra da je ljudima koji su želeli da napuste kancelarije i da pređu na rad preko mreže mnogo teže da izgrade poverenje i odnos.

Osim toga, ljudi neretko pogrešno protumače rad od kuće.

"Tviter, na primer. Oni planiraju da uvedu rad od kuće zauvek, ali to ne znači da će da napuste potpuno svoje kancelarije. Ono što su oni zapravo rekli je da ako ljudi budu želeli da rade od kuće, to će im biti omogućeno zauvek", tvrdi Sinek.

Sami odlučujemo da li ćemo na posao ili ne

Ono što je velika prednost rada od kuće i što ljude čini srećnijim i opuštenijim jeste to što postoji mogućnost izbora da li ćemo danas, na primer, raditi od kuće ili ne, a da pritom ne moramo da pitamo poslodavce unapred za dozvolu.

"Kad bih morao da zamislim kako će korporacije izgledati u budućnosti, mislim da će kancelarije i sedišta kompanija ostati u prošlosti i nećemo ih imati ni 15 u svakom gradu", kaže Sinek.

Ono što je, prema njegovim rečima, alternativa jeste WeWork model rada prema kojem postoji otvoreno mesto za rad, gde ljudi mogu doći i odakle mogu otići kad god požele.

"Već vidimo kako velike kompanije poput Fejsbuka i Majkrosofta kupuju članstva u organizacijama poput WeWork-a. Ja mogu da zamislim nebodere ispunjene velikim kompanijama koje su preplavljene kancelarijama jer je to bolji način za kompanije da opstanu", kaže Sinek.

Ipak, na kraju, on ne misli da je ovo kraj kancelarijama, jer ipak, "ljudi žude jedni za drugima, za kolegama i prijateljima".

Nije tajna da digital sve više preuzima svaki aspekt našega života. Sve što je moguće postaje digitalno. Pa tako, na polju elektronike, razvijaju se uređaji koji nisu standardni računarski uređaji, ali se radi o uređajima koji su digitalizovani, tj. povezani sa internetom kako bi slali podatke, primali uputstva ili oba navedena. Ova pojava naziva se IoT, odnosno Internet of Things.

Šta je IoT?

Pod ovim terminom može se svrstati veoma širok spektar stvari: od pametnih verzija tradicionalnih uređaja poput frižidera i sijalica povezanih sa internetom; gedžeta koji mogu postojati samo u svetu koji podržava internet, poput digitalnih asistentata u stilu Siri ili Alexe; internet senzora koji transformišu fabrike, zdravstvo, transport, distributivne centre i poljoprivredne farme.

Sigurno vas ovo navodi da pomislite kako sve “stvari” mogu postati digitalne. Istina je da iako ne mogu sve, većina stvari to može postati. Kada se jednom nađu na internetu, te stvari mogu da komuniciraju, što međusobno, što i sa svojim korisnicima, ali i drugim stranama koje su takođe povezane na internet.

Na taj način, te “stvari” postaju Internet stvari, odnosno IoT (Internet of things).

Komunikacija Internet stvari sastoji se u distribuciji podataka i informacija. Uz pomoć tih podataka, ne samo da možemo da imamo uvid u trenutne procese koji se odvijaju u Internet stvarima, već same  stvari mogu da analiziraju te podatke i da ih porede sa podacima drugih internet stvari.

IoT zapravo predstavlja obradu podataka i analitiku u stvarnom svetu fizičkih objekata. Za same potrošače IoT označava interakciju sa globalnom mrežom informacija bez posredstva tastature i ekrana; mnogi svakodnevni predmeti i uređaji mogu da uzimaju uputstva iz te mreže informacija uz minimum intervencije od strane ljudi.

Na ovaj način, IoT omogućava da se mnogi procesi u proizvodnji unaprede i samim tim pruža prilike i rešenja koja su se do nedavno smatrala naučnom fantastikom.

Šta sve mora da sadrži jedan IoT sistem?

U suštini, sve što je u stanju da prikupi neke informacije o fizičkom svetu i da ih pošalje dalje u digitalnom obliku može se smatrati delom IoT ekosistema. Primer su pametni telefoni koji transformišu glas i tekstualne poruke u digitalni svet, zatim pametni uređaji za domaćinstvo i industrijski senzori. Ovi senzori mogu biti zaduženi za nadgledanje niza faktora, na primer za temperaturu i pritisak u industrijskim sistemima, za status kritičnih delova u mašini, za praćenje vitalnih znakova pacijenta u zdravstvenim ustanovama, za upotrebu vode i struje, kao i za mnoge druge…

Evo koja su to tri faktora koja su zajednička svim IoT uređajima:

Stvari. Svaki IoT sistem mora se sastojati od “stvari”. Ovde se pod stvarima misli na određene predmete koji su povezani sa internetom i koji zahvaljujući određenim senzorima i pokretačima mogu da prikupljaju određene informacije i da ih dalje prosleđuju.

Prerada podataka. Druga bitna stavka koju mora da poseduje svaki sistem koji nazivamo IoT-om jeste mogućnost prijema, filtriranja i obrade podataka, ali i mogućnost slanja tih podataka u svet digitala.

EDGE sistem. Edge sistem na IoT-u je zaslužan za kompleksniju analizu informacija koje se prikupljaju. Pri tome, analiza se vrši na “ivici interneta”, a ne na samom internetu. Uz pomoć računara može se izbeći prenos neobrađenih podataka tako što se vrši čišćenje, objedinjavanje i analiza podataka na samom uređaju, a zatim se prečišćeni podaci šalju dalje.

Na primer, zamislite mrežu od desetine IoT sigurnosnih kamera. Umesto da bombarduju sigurnosni operativni centar zgrade istovremenim live prenosima, EDGE sistem može da analizira dolazni video i da da upozorenje samo u onom slučaju kada jedna od kamera detektuje kretanje.

Nakon što se obrade, ti podaci se pohranjuju ili u centralizovanom sistemu podataka ili na Cloudu.

Kako funkcionišu IoT sistemi?

Senzori. Da bi suštinski funkcionisali, Iot sistemi moraju da sadrže senzore i aktuatore. Senzori služe za prikupljanje podataka iz fizičkog sveta, nekada se nalaze u samom IoT uređaju,a nekada su fizički izdvojeni od glavnog uređaja ili su sami po sebi IoT. Dobar primer su poljoprivredni senzori čija funkcija se ogleda u prikupljanju podataka o temperaturi i vlažnosti tla, izloženosti sunčevoj svetlosti i tako dalje,…

Aktuatori predstavljaju suštinski dodatak senzorima, jer oni transformišu podatke koji su prikupljeni uz pomoć senzora u konkretnu akciju. Na primer, kod uređaja za praćenje osnovnih vitalnih aktivnosti, senzori će prikupljati podatke o brzini otkucaja srca, zasićenosti kiseonikom itd, dok će aktuatori biti pokretati alarm kada podaci ukažu na nepravilnosti, odnosno, pogoršanja kod pacijenta koji je pod monitoringom. U trenutku kada se pacijentu ukaže odgovarajuća pomoć i vrednosti se vrate na normalne, aktuatori će prekinuti alarmni signal.

Gateway. Zahvaljujući Gateway-u se čitava mreža senzora povezuje i komunicira se sa drugim uređajima i mrežom. Faza Gateway je zaslužna za obradu podataka koji su sakupljeni prethodno i njihovu preradu za dalju analizu. Jednostavnije rečeno, u ovoj fazi se podaci prikupljaju i digitalizuju.

EDGE IT sistemi su zaslužni za brzinu i veću fleksibilnost prilikom obrade podataka. Zahvaljujući manjoj izloženosti samom internetu, Edge omogućava i bolju bezbednost podataka koji se obrađuju i bolju efikasnost.

Skladištenje podataka. Za razliku od EDGE sistema, podaci se mogu skladištiti na Cloudu ili u data centrima gde se dalje obrađuju i analiziraju. Uz određene dodatne aplikacije, korisnici mogu dalje da komuniciraju sa sistemom, da vrše nadzor i kontrolu, kao i da donose odluke zahvaljujući podacima koje dobijaju u realnom vremenu.

Autor: Ivan Luković, CTO kompanije YU.NET