Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Superbrza peta generacija mobilnih mreža - 10 do 20 puta brža od današnjih - u nekim državama bi se mogla pojaviti već tokom naredne godine. Šta će nam sve doneti, šta možemo očekivati? Pogledajmo!

Šta je tačno 5G?

5G je skraćeni naziv za petu generaciju mobilnih mreža koja bi trebalo da donese značajno brži download i upload podataka putem mobilnog interneta, bolju pokrivenost i stabilniju povezanost. Zasniva se na efikasnijem korišćenju radijskog spektra, što bi trebalo da omogući povezivanje daleko većeg broja uređaja na internet nego što je sada slučaj.

Šta će nam 5G omogućiti?

Pa, sve što sad možemo raditi s pametnim telefonima na mrežama 5G moći ćemo raditi brže i bolje. Omogućiće, primera radi, glatko korišćenje virtualne stvarnosti na mobilnim uređajima, gedžeta poput pametnih naočara, prenos video sadržaja većeg kvaliteta, povezivanje ogromnog broja uređaja (Internet of Things).

Tehnologija će takođe podržati ogroman broj bespilotnih letelica u akcijama potrage i spašavanja, procene požara i praćenje saobraćaja. Ova tehnologija će biti ključna za uspostavljanje i održavanje komunikacije autonomnih vozila međusobno, praćenje mapa i podataka o saobraćaju u stvarnom vremenu.

Gejmeri na mobilnom telefonu doći će na svoje jer će latencija (vreme proteklo između pritiska na taster i reakcije na ekranu) biti puno manja.

A i ko zna šta ćemo sve još smisliti kad nam nove mogućnosti postanu dostupne.

Razlikuje li se 5G značajno od 4G mreža?

Da. 5G je naredna generacija komunikacionih mreža. Verovatno na početku nećemo primetiti razliku u brzini jer će mobilni operateri na startu 5G koristiti za povećanje kapaciteta postojećih mreža 4G LTE kako bi osigurali dostupnost usluga korisnicima. Transformisaće živote ljudi i poslovanja, tako da će se akcenat isključivo na povezivanju ljudi, proširiti i na povezivanje miliona uređaja.

Koliko će biti brz 5G?

Trenutno najbrže 4G mreže nude u proseku prenos podataka brzinom od 45 megabita po sekundi. Još uvek se nastoji da se postigne prenos od jednog gigabita po sekundi (jedan gigabit je ekvivalent 1024 megabita).

Proizvođač čipova Qualcomm - koji je nedavno predstavio opremu ključnu za mobilne uređaje koji će podržavati mreže 5G - procenjuju kako bi mreže pete generacije mogle ponuditi 10 do 20 puta brže preuzimanje i upload podataka u stvarnim uslovima. Tako bismo, na primer, mogli da preuzmemo film u visokoj rezoluciji za samo nekoliko minuta.

To važi za 5G mreže koje će funkcionisati uz postojeće mreže 4G LTE. Samostalne 5G mreže mogle bi lako da ostvare prenose podataka brže od gigabita po sekundi. Ali, na njih ćemo morati da pričekamo još koju godinu.

Zašto nam treba 5G?

Pametni telefoni su postali standard, a mi svake godine trošimo sve više podataka. Ta potrošnja će rasti ne samo zbog sve veće popularnosti streaminga videa i muzike već i zbog povezivanja velikog broja raznih uređaja na internet, bespilotnih letelica i autonomnih vozila.

Radijski spektar koji trenutno koristimo postaje zagušen, zbog čega pati kvalitet usluge. 5G je efikasnija tehnologija koja se daleko bolje nosi sa hiljadama uređaja aktivnih istovremeno, od smartfona do senzora, video kamera i pametne ulične rasvete.

Kada možemo očekivati 5G?

Većina država verovatno neće ponuditi usluge zasnovane na 5G mrežama pre 2020. godine. Ali, u katarskom Ooredoou tvrde kako već nude komercijalnu uslugu te vrste, dok se u Južnoj Koreji tri najveća telekom operatora spremaju da to učine u isto vreme tokom naredne godine. U Kini takođe žure kako bi pokrenuli 5G tokom 2019.

U međuvremenu regulatorne agencije širom sveta na aukcijama prodaju delove radijskog spektra telekomima, koji s proizvođačima mobilnih uređaja testiraju nove usluge.

Prema prošlogodišnjem izveštaju mreže "LinkedIn", kompanija "Amazon" bila je na drugom mestu liste svetskih kompanija koje su najpoželjnija mesta za rad. Kompanija “Amazon”, najveća svetska internet trgovina, ima 341.400 zaposlenih širom sveta. Osnovao ju je Džef Bezos čija se iskustva u svetu  biznisa često prepričavaju.

Oni su predstavili 14 principa liderstva koji su smernice za inovativno razmišljanje i brzo delanje. Izdvojili smo ih nekoliko koji se mogu stalno primenjivati:

1. Budite "opsednuti" klijentima
2. Učite i budite radoznali
3. Ronite duboko
4. Unajmite i razvijajate najbolje ljude
5. Gledajte širu sliku
6. Zaradite poverenje
7. Imajte jak karakter
8. Insistirajte na najvišim standardima

Kako navode, u toj kompaniji svakodnevno koriste ove principe liderstva, bez obzira da li razgovaraju o idejama za nove projekte ili odlučuju o najboljem pristupu rešavanju problema.

Pravila punjenja baterija u našim mobilnim telefonima prilično su se promenila poslednjih godina. Mnogo je tvrdnji o tome šta je dobro ili loše za životni vek baterije mobilnog telefona, ali jesu li sve istinite?

Ovo je pet najčešćih zabluda kada je u pitanju trajnost baterije. 

1. Baterija treba da bude prazna ili skoro prazna pre punjenja 

Ovo važi jedino ako se koriste nikl-kadmijumske baterije čiji kapacitet opada ako se mobilni telefon premalo ili prečesto pune. Litijumske baterije, kakve se koriste u modernim pametnim mobilnim telefonima, sa time nemaju problema. 

2. Korišćenje punjača koji niste dobili uz uređaj šteti bateriji 

Nema pogrešnog punjača kada su u pitanju moderni pametni telefoni koji se pune uz pomoć USB priključaka. Razlika je isključivo u brzini punjenja jer nemaju svi mobilni uređaji mogućnost brzog punjenja. 

3. Novi mobilni telefon je potrebno prvi put maksimalno napuniti 

Danas ne, to je bila praksa pre litijumskih baterija. Danas svaki korisnik samostalno odlučuje hoće li do kraja napuniti uređaj i pritom ne treba da brine hoće li odluka uticati na kapacitet baterije. 

4. Često priključivanje i isključivanje mobilnog telefona smanjuje životni vek baterije 

Još jedna zabluda. Tačno je da životni vek baterije sadrži određen broj ciklusa punjenja, ali se i jedan ciklus može sastojati od nekoliko pojedinačnih punjenja. 

5. Uvek napunite mobilni uređaj do maksimuma 

Netačno, optimalan nivo napunjenosti kreće se između 30 i 70 odsto. Za očuvanje baterije bolje je da se telefon puni u nekoliko kraćih vremenskih intervala nego uvek do maksimalnih 100 odsto.

U poslovanje su krenuli sa idejom da unaprede i olakšaju iznajmljivanje smeštaja, a danas, deset godina kasnije, Airbnb-ovo poslovno carstvo vredi preko 30 milijardi dolara. Iako slove kao jedna od najvećih internet stranica posrednika za iznajmljivanje smeštaja, njihov poslovni put nije bilo lagan, piše Digital Trends.

Pre tačno deset godina, odnosno 2008. godine dvojica cimera, osnivača Airbnb-a, Brian Chesky i Joe Gabbia nisu bili u mogućnosti plaćati stanarinu za tadašnji apartman, pa su tako došli na ideju da svoj dušek na naduvavanje iznajme za 10 dolara. Iako je sama inicijativa proizašla iz potrebe za dodatnim prihodom, s vremenom su uvideli kako bi takav način iznajmljivanja mogao pomoći mnogim ljudima koji su se našli u istim finansijskim problemima kao i oni.

Tako je u avgustu 2008. zaživela ideja o AirBad & Breakfast stranici. U samim počecima, njegovi osnivači su muku mučili sa 'lansiranjem' stranice koja je tri puta doživela propast, ali i investitorima. Kako bi zaradili svoj početni kapital, Chesky i Gabbia odvažili su se na mini poslovni poduhvat, pa su za vreme američkih predsedničkih izbora 2008. prodavali "Obama O's" i "Cap'n McCains" posudice sa žitaricama. Tako su u dva meseca zaradili svoj prvi kapital od 30.000 dolara, nakon čega je usledilo i prvo ulaganje od strane Paula Grahama, engleskog investitora koji je već u samom startu prepoznao potencijal njihove ideje.

Sledeća, 2009. godina bila je glavna prekretnica tada mlade kompanije, a njihovo preimenovanje u Airbnb pokazao se kao pravi poslovni pogodak. Nakon toga ovaj startup rastao je iz godine u godinu rapidnom brzinom, a u proleće 2014. imali su 10 miliona korisnika koji su putem njihove stranice rezervisali smeštaj i 550.000 oglašenih smeštaja širom sveta, dok se 2016. ta brojka popela na 80 miliona. Danas ovaj posrednik za iznajmljivanje smeštaja broji 164 miliona korisnika koji putem njih rezervišu svoje mesto za odmor, a posluju u više od 81.000 gradova u 191 državi sveta.