10 zanimljivih činjenica o Eplu, prvoj kompaniji koja je premašila bilion dolara
U četvrtak rano ujutru, tržišna kapitalizacija kompanije Epl je dostigla vrednost od jedan bilion dolara.
Ovo su 10 fascinantnih činjenica o Eplu, najvećoj svetskoj kompaniji:
1. Najgora investiciona odluka ikada
Poznata su dva osnivača kompanije Epl, Stiv Džobs i Stiv Voznijak. Ono što je manje poznato je da je bio i treći osnivač, Ronald Vejn.
Vejn je prodao svojih 10 odsto udela u kompaniji za 800 dolara samo 12 dana nakon što je osnovan u aprilu 1976. Dobio je dodatnih 1.500 dolara isplate. Da je ostao u kompaniji, njegov udeo bi sada vredeo 100 milijardi dolara.
2. Prvi Epl računar nije imao tastaturu i ekran
Eplov prvi proizvod, Epl 1, u osnovi je matična ploča. Nije imao tastaturu, monitor ili kućište. Neki korisnici su sami napravili drveno kućište i dodali tastaturu.
3. Mekintoš je pokrenut reklamom koju je režirao Ridli Skot
Epl Mekintoš je lansiran 1984. godine sa TV reklamom od 1,5 miliona dolara koju je režirao Ridli Skot, a emitovana je tokom Superbola. Smatra se jednom od najboljih TV reklama svih vremena.
4. Stiv Džobs je nekada bio prognan u "Sibir"
Kada je prodaja Mekintoša počela da pada, Džobs je izbačen iz borda Epla. Nije obavljao isti posao i dobio je kancelariju u "maloj, anonimnoj zgradi u kojoj su bili smešteni samo njegova sekretarica i čuvar".
Džobs je tu svoju kancelariju nazvao "Sibir". Džobs je prodao 85.000 akcija Epla kada je cena bila manja od 14 dolara. On i Voznijak su napustili Epl 1985. godine.
5. Epl je platio 427 miliona dolara da bi vratio Stiva Džobsa
Epl je 1996. kupio kompaniju NeXT koju je Džobs izgradio nakon što je napustio Epl 1985. godine, i to za 427 miliona dolara, što ga je vratio u Epl.
Operativni sistem NeXT-a postaće Mekov OS X a kompanija će postati još profitabilnija sa ajMekom. Ipak, Džobs je tek 2000. godine konačno reimenovan za direktora kompanije. Do tada je koristio naziv "privremeni izvršni direktor" (interimCEO), koji je on u šali nazvao ajCEO (iCEO).
6. Ovaj čovek je najveći Eplov talenat
Dok je Stiv Džobs svu pažnju na prezentacijama Epla privukao za sebe, Džonatan Ajv je vodio dizajnerski tim za ajMek, ajPod i ajfon. To je ser Džonatan Pol Ajv, koji je osim glavnog dizajnera Epla i predavač Kraljevskog koledža umetnosti u Londonu.
Ajv je zadužen za celu Eplovu industrijsku dizajnersku grupu. On je 2012. postao zapovednik viteškog reda britanske imperije u Bakingemskoj palati.
7. Šta znači "aj" (i) u Epl proizvodima?
"Aj" se prvi put pojavio sa ajmekom i koristio se kod ajfona i ajpeda.
Na lansiranju ajMeka, Džobs je objasnio: "Iako je ovo bio ‚punokrvni‚ Mekintoš, cilj nam je bio da naši korisnici jasno istaknu da žele računar pomoću kog će doći do interneta jednostavno i brzo".
Dakle, "internet" je jedno objašnjenje. Međutim, Džobs je rekao i da to "aj" znači i neke druge stvari za njih. Kako je naveo, iako je ovaj proizvod stvoren za mrežu, on je i prelep samostalan proizvod, a cilj je da se koristi u obrazovanju i savršen je za većinu stvari kojima se služe instruktori.
8. Ajfon je izvorno projekat "Purple"
Tim od 1.000 zaposlenih radio je tajno na tzv. projektu "Purple", koji je na kraju proizveo ajfon. Oni su bukvalno potrošili 150 milijardi dolara za 30 meseci pre nego što su izbacili na tržište prvi ajfon.
Epl je 29. juna 2007. otkrio ajfon javnosti koristeći slogane "Ovo je samo početak", "Epl je ponovo izumeo telefon". Džobs je na lansiranju rekao: "Ovo je dan kojem sam se radovao već dve i po godine. Danas će Epl ponovo da izmisli telefon".
Sa tačskrinom i aplikacijama, ajfon je zaista pokrenuo revoluciju u industriji pametnih telefona.
9. Tajna iza logotipa jabuka
Ispostavilo se da logotip Epla nije tako velika stvar kako mnogi veruju. Kako je govorio Džobs, bio je inspirisan da koristi jabuku nakon posete farmi jabuka jer je plod bio "zabavan". Masovno su kružile spekulacije da je ugriz u jabuci bio poklon Alanu Tujringu, osnivaču računarstva, koji je izvršio samoubistvo konzumiranjem cijanida. Zagrižena jabuka je navodno pronađena pored njegovog tela.
Ali kompanija tvrdi da to nije tačno i da je ugriz dodat u jabuku tako da se ne bi mešala sa višnjom.
10. Najveća svetska kompanija
Epl je postao najveći svetski biznis čije akcije na svetskom tržištu su dostigle vrednost od jednog biliona dolara. To je tri puta veća vrednost BDP-a Južne Australije, odnosno svega što je proizvela ta država za jednu godinu.
Koliko je teško postati programer, ali stvarno?
Različite povlastice u kojima programeri uživaju: odlična zarada, fleksibilno radno vreme ili mogućnost da uvek pronađu novi posao za mnoge predstavljaju opis idealne karijere. Međutim, i pored toga, mnogi ljudi koji maštaju o pomenutim dobrobitima često imaju nedoumicu da li da se upuste u avanturu zvanu programiranje. Glavni razlog za takvu neodlučnost krije se, pre svega, u stereotipu da je učenje programskih jezika teško i da je ovo oblast rezervisana isključivo za genijalce. Međutim, realna slika o programiranju je potpuno drugačija.
Programiranjem može da se bavi SVAKO
Pre svega: za razliku od nekih davnih vremena, danas nije neophodno da odlično znate matematiku da biste postali programer. Savremeni programski jezici znatno su dostupniji i jednostavniji kako za usvajanje, tako i za rad.
Internet i softver za učenje na daljinu prilično su olakšali čitav proces usvajanja programerskih znanja: početnici sada imaju priliku da savladaju programski jezik sa bilo kog mesta sa internet konekcijom. Ipak, i pored toga, učenje uz nadzor vrhunskih stručnjaka koji imaju iskustva u prenošenju znanja i dalje je jedan od najefikasnijih načina za započinjanje uspešnog puta ka IT vrhu. Upravo zato najbolje škole nude mogućnost učenja na daljinu uz stalnu podršku profesora.
Put do prvog programskog koda kraći je nego što mnogi misle
Iako prvi susret početnika sa programskim kodom može delovati pomalo obeshrabrujuće, već nakon nekoliko nedelja učenja po najsavremenijim IT programima situacija će biti potpuno drugačija. U tom periodu steći ćete osnovno znanje koje će vam pomoći da razumete kako funkcionišu kodovi i, samim tim, bićete spremni da samostalno kreirate neke od njihovih najjednostavnijih verzija.
Kako vreme vašeg usavršavanja bude odmicalo, ne samo da ćete sve više razvijati postojeće veštine i usvajati novo znanje već ćete dobiti i neophodno samopouzdanje da i vi možete postati programer. Trenutak u kome budete počeli da razmišljate kao računar prvi je znak da ste već prešli polovinu puta ka svom cilju. A odatle je već sve lakše.
Opredelite se za programski jezik koji odgovara vašim interesovanjima
Jednostavnost i lakoća sa kojom ćete postati uspešan programer zavise umnogome od odluke koji programski jezik ćete učiti. Učenje PHP-a je najjednostavniji način da steknete neophodno znanje da biste se bavili web programiranjem. To je i prilika da već na početku karijere zarađujete oko 685 evra, koliko iznosi prosečna plata za početnike koji rade u ovom programskom jeziku.
Pisanje programa u C# jeziku takođe je prilično jednostavno, zbog čega je ovaj programski jezik jedan od najpopularnijih u svetu. Reč je o objektno orijentisanom jeziku u kome ćete moći da programirate za web i radite na razvoju video-igara i Microsoft programa. Početnici u C# zarađuju oko 740 evra.
Ukoliko maštate o tome da kreirate igrice i aplikacije za desktop ili Android uređaje, programski jezik Java omogućiće vam da ostvarite svoje snove. Činjenica da je reč o najtraženijem programskom jeziku na IT tržištu govori da ćete, pored toga što nećete čekati na posao, imati priliku i da svoja znanja odlično naplatite. Početna plata za Java junior programere u proseku iznosi 671 evro, a nakon samo nekoliko godina iskustva ovu sumu možete znatno uvećati.
Koliko je vremena potrebno za učenje?
Za razliku od stereotipa da su za programiranje potrebne godine i godine učenja, istina je sasvim drugačija. Bez obzira na to za koji programski jezik se odlučite, uz školovanje po adekvatnom programu možete ga savladati već nakon godinu dana. Znanje koje usvojite u tom periodu omogućiće vam profesionalni uspeh u IT svetu. Ono što je najvažnije jeste to što će vam uz poznavanje jednog programskog jezika savladavanje svakog sledećeg biti sve lakše. Svaki novi jezik koji naučite u velikoj meri će poboljšati vaš status i zaradu u digitalnom svetu. Mnogi uspešni programeri jednom su bili tu gde ste i vi sada. Na vama je samo da uradite ono što su oni već učinili – da počnete sa učenjem željenog programskog jezika.
Startup način
„Startup način je alat potreban svakom preduzeću kako bi razvilo svoje preduzetništvo i bilo efikasnije.”— Tim O’Rajli (Tim O’Reilly), direktor, O’Reilly Media
Bilo je mnogo dana kada sam se susretao sa liderom mamutske korporacije koja vodi na tržištu, a zatim poslepodne provodio vreme uz startupe, od glomaznih najuspešnijih priča iz Silicijumske doline, do sitnih entuzijasta u najranijim fazama.
Pitanja koja mi postavljaju su zapanjujuće dosledna:
• Kako da podstaknem ljude koji rade za mene da razmišljaju više preduzetnički?
• Kako da uvedem nove proizvode na nova tržišta, a da ne izgubim postojeće klijente?
• Kako da se oslonim na pouzdanost ljudi koji rade kao preduzetnici za mene, a da ne rizikujem svoj osnovni posao?
• Kako da stvorim kulturu koja će balansirati između potreba postojećeg biznisa i novih izvora rasta?
Učeći od preduzeća sa kojima sam radio, počeo sam da razvijam novi oblik rada u vezi sa principima koji se primenjuju izvan inicijalne faze, naročito u formiranim i ogromnim preduzećima.
• Radi se o tome kako tradicionalni menadžment i ono što ja zovem preduzetničko upravljanje mogu da rade zajedno.
• Takođe, i o tome šta je potrebno startupima izvan Lean Startupa onda kad se nađu u problemima koji se javljaju uz ubrzani rast i skaliranje.
• Osim toga, radi se i o tome kako bi proces transformacije organizacije trebalo da izgleda kako bi se približio svedenijem, ponavljačkom načinu rada.
Radio sam sa hiljadama menadžera i osnivača kako bih testirao i oplemenio ovaj novi pristup. Bio sam s njima u rovovima, plasirajući nove proizvode, osnivajući nove firme, radeći restrukturiranje IT sistema, reviziju finansijskih postupaka, preformulisanje kadrovskih procedura i strategije prodaje – dodajte po želji.
Radio sam sa šefovima na svim funkcijama u preduzećima: od dobavljača, preko pravnika, do istraživača. Takođe, bio sam angažovan u nezamislivom dijapazonu oblasti: na naftnim platformama, u elektronici, automobilskoj industriji, modi, zdravstvu, vojsci, prosveti, i mnogim drugim granama.
Novi pristup ilustruje ne samo moj direktni rad s firmama, već i mudrost čitavog pokreta lidera istomišljenika. Bazira se na informacijama iz studija slučajeva i znanjima iz različitih izvora: kultnih multinacionalnih kompanija kao što su GE i Toyota; utemeljenih tehnoloških začetnika kao što su Amazon, Intuit i Facebook; drugih generacija startupa brzog razvoja kao što su Twilio, Dropbox i Airbnb; i bezbrojnih rastućih startupa za koje niste čuli – još uvek. A ono što će vas možda još više iznenaditi bazira se na radu inovatora koji su reformisali neke od najstarijih i najviše birokratizovanih institucija na svetu – uključujući Vladu Sjedinjenih Država.
Vizionarski nastrojeni lideri u bilo kom biznisu posežu za novim mogućnostima, onim koje kombinuju najbolje od opšteg menadžmenta sa disciplinom preduzetničkog menadžmenta, koja je u nastajanju. Radeći s njima, uvideo sam da preduzetništvo ima potencijal da dâ novu snagu upravljačkom mišljenju dvadeset prvog veka. To više nije samo način na koji ljudi rade u jednoj oblasti. To je način na koji ljudi rade bilo gde – ili na koji žele da rade.
Ja sam ga nazvao Startup način.
PET PRINCIPA STARTUP NAČINA
Startup način kombinuje strogost opšteg menadžmenta sa izuzetno ponavljačkom prirodom startupa. To je sistem koji se može koristiti u bilo kojoj organizaciji koja želi da primeni kontinuiranu inovaciju, bez obzira na veličinu, starost ili cilj.
Pošto je preduzetništvo uvek usmereno na izgradnju institucije, samim tim je usmereno i na menadžment. U Startup načinu preduzetništvo je disciplina menadžmenta, jedan novi okvir za organizovanje, evaluaciju i dodeljivanje resursa za funkcionisanje preduzeća. To je filozofija koja zamenjuje staromodni šablon koji trenutno usporava mnoge firme, uvodeći novi obrazac po kome bi moderno preduzeće trebalo da radi kako bi stvorilo održivi rast kroz kontinuiranu inovaciju. Umesto dosadašnjeg sistema upravljanja koji je ograničen planiranjem i prognoziranjem, Startup način stvara sistem koji hrli ka brzini i nesigurnosti, pa čak i napreduje u njima.
Pet ključnih principa filozofije Startup načina su:
1. KONTINUIRANA INOVACIJA: Previše lidera je u potrazi za jednom jedinom ključnom inovacijom. Ali, dugoročni razvoj zahteva nešto drugačije: metodu za kontinuirano pronalaženje novih proboja, na osnovu kreativnosti i talenata svakog nivoa u organizaciji.
2. STARTUP KAO NAJMANJA JEDINICA RADA: U cilju stvaranja ciklusa kontinuirane inovacije i otvaranja novih izvora rasta, preduzeća treba da poseduju timove koji će da ih pronalaze kroz eksperimente. Ovi timovi su unutrašnji startupi, i oni zahtevaju posebne organizacione strukture koje bi ih podržavale.
3. FUNKCIJA KOJA NEDOSTAJE: Ako u ekosistem preduzeća dodate startupe, njima se mora upravljati na način koji ometa tradicionalne tehnike. Najvećem broju organizacija nedostaje ključna disciplina – preduzetništvo – koja je podjednako neizostavna za njihov budući uspeh kao i marketing i finansije.
4. PONOVNO OSNIVANJE: Treba učiniti da ova vrsta duboke promene organizacione strukture bude kao njeno ponovno osnivanje, bilo da je od tada prošlo pet ili sto godina.
5. KONTINUIRANA TRANSFORMACIJA: Sve ovo zahteva razvoj nove organizacione veštine: sposobnosti da se reprogramira „DNK preduzeća” kao odgovor na nove i različite izazove. Bilo bi šteta izvršiti samo jednu transformaciju. Kad jednom shvatite kako treba da se transformišete – budite spremni da to učinite još mnogo puta u budućnosti.
Važno je nedvosmisleno naglasiti da posvećivanje čitave firme ovom metodu rada ne znači da je svaki pojedinačni tim reorganizovan oko startup principa, niti znači da će svaki zaposleni magično početi da se ponaša kao preduzetnik. Umesto toga, cilj je da se startup timovima omogući da rade pouzdano, kao i da se svakom zaposlenom pruži prilika da se ponaša na preduzetnički način. To će omogućiti pojavljivanje ljudi koji su prirodno naklonjeni ovakvom načinu rada – ili bi to mogli da budu, uz dozvolu i ohrabrenje. Prema tome, svaki menadžer u preduzeću treba da bude poznavalac alatki preduzetničkog menadžmenta, čak i menadžeri koji nisu direktno uključeni u startupe. Oni treba da razumeju zašto neki ljudi rade na drugačiji način, da budu u stanju da ih pozovu na odgovornost prema novim standardima i da prepoznaju kada njihove normalne zaštitne funkcije, kao što su HR, IT, prava i usklađivanje počnu da smetaju.
Članak je deo knjige „Stratup način” autora Erika Risa.
Zoran Đinđić nam je objasnio kako da se vladamo i u poslu i u emocijama
Na današnji dan, 1. avgusta 1952. godine, rođen je srpski političar i bivši premijer Srbije Zoran Đinđić. Pamtimo ga po slikovitim i upečatljivim opisima i savetima koje smo svi mogli da razumemo, a da li smo ih primenjivali, to je već drugo pitanje…
Nije uobičajeno da razvaljujete vrata pre nego što pokucate.