Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Da li znate kako se vaši zaposleni zaista osećaju u vezi sa svojim ulogama, poslom i međuljudskim odnosima? Postavljanje pravih pitanja u fokusiranim razgovorima jedan na jedan ključno je za razumevanje njihovih osećanja i potreba. Ovaj članak ističe šest pitanja koja vam mogu pomoći da pređete preko površnih interakcija. Što više prepoznajete svoje zaposlene kao ljude sa ambicijama i snovima — a ne samo kao delove mašine — bolje ćete razumeti kako se osećaju u vezi sa svojim poslom i budućnošću.

Dobrobit zaposlenih je pod velikim pritiskom. Oko 60% radnika kaže da se bore s angažovanošću, a svaki peti oseća se usamljeno, prema istraživanju Gallup-a. Ovo nije mali problem za menadžere: zaposleni koji se ne osećaju dobro manje su produktivni, manje posvećeni i češće negativno utiču na rezultate vaše kompanije.

Zato je važno da budete svesni kako se vaš tim oseća i spremni da reagujete ako se pojave problemi. Ovo zahteva posvećenost izgradnji poverenja i održavanju otvorene komunikacije, kaže Ema Sepela, predavač na Yale School of Management i autorka knjige Sovereign: Reclaim Your Freedom, Energy, and Power in a Time of Distraction, Uncertainty, and Chaos.

„Uverite se da se vaši zaposleni osećaju prijatno i sigurno u vašem prisustvu“, kaže ona. „Ako ne osećaju da vam mogu verovati ili da vam je stalo, neće biti otvoreni za razgovor.“

Čak i uz dobar odnos, može biti izazovno razumeti kako se vaši zaposleni zaista osećaju u vezi sa svojim ulogama, poslom i međuljudskim odnosima — posebno ako radite sa zaposlenima na daljinu. Postavljanje pravih pitanja u razgovorima jedan na jedan je ključno, kaže Stiven Rogelberg, profesor na Univerzitetu Severne Karoline i autor knjige Glad We Met: The Art and Science of 1:1 Meetings.

„Tokom pandemije izgubili smo osećaj povezanosti i prepoznavanja od strane ljudi ključnih za naš uspeh i karijeru“, kaže on. „Nedostajali su nam razgovori koji imaju značaj.“

Da biste bolje razumeli svoj tim, evo šest pitanja koja stručnjaci predlažu za dublje interakcije:

1. Kako se danas osećate na skali od 1 do 10?

Problem sa rutinskim pitanjima poput „Kako ide?“ jeste što često dovode do površnih odgovora poput „dobro“ ili „u redu“. Ali traženje od članova tima da ocene svoje trenutno stanje na numeričkoj skali podstiče ih na promišljeniju samoprocenu, kaže Rogelberg. Ovo je posebno važno za zaposlene na daljinu koji se mogu osećati izolovano i manje povezano.

Ako neko sebe oceni četvorkom, na primer, dodatno pitanje: „Koji faktori doprinose toj oceni?“ može otvoriti vrata za refleksiju i dublje razumevanje.
„Možda se neko bori s teškim projektom ili ima probleme kod kuće“, kaže on. „Postavljanje dodatnih pitanja može vam pomoći da saznate stvari koje inače možda ne biste otkrili.“

Saveti:
Pre nego što započnete ovaj razgovor, postavite ton iskrene brige i saosećanja, savetuje Sepela. Usmerite pažnju na sagovornika, koristite topao glas i dajte im do znanja da ste prisutni. „Neka znaju da je ovaj razgovor namenjen njima i da vam je stalo do njih kao ljudi, a tek onda kao zaposlenih.“

2. Šta vas trenutno raduje izvan posla?

Ovo pitanje možda neće otkriti kako se vaši kolege osećaju u vezi sa svojim poslom, ali pomaže u izgradnji ličnih veza otkrivanjem zajedničkih interesa i istraživanjem razlika. „Upoznavanje članova tima kao ljudi sa životima van posla zahteva vreme i poverenje,“ kaže Stiven Rogelberg. „Ali izgradnja ovog temelja vredi truda jer olakšava ljudima da kasnije pričaju o svojim brigama.“

Ostanite u zoni komfora svog kolege; ako je neko nesklon deljenju, nemojte pritiskati. „Kako stičete njihovo poverenje, mogu se osećati prijatnije da se otvore,“ dodaje Rogelberg.

Pored ovog pitanja, Ema Sepela predlaže povezivanje ličnog i profesionalnog pitanjem: „Šta vas oživljava na poslu? Koje aktivnosti u našoj organizaciji vas pune energijom?“ Cilj je pronaći zajedničke tačke u onome što ih ispunjava i iskoristiti to za stvaranje mogućnosti za rast i angažman u timu.

3. Da li nalazite smisao u svom poslu? Ako ne, koje promene bi vam pomogle?

Istraživanja pokazuju da zaposleni koji osećaju svrhu i ispunjenje na poslu imaju veće zadovoljstvo i verovatnije ostaju u organizaciji. Rogelberg predlaže da saznate više o profesionalnoj motivaciji svojih kolega. Pitanja poput: „Koje delove svog posla volite? Šta vas opterećuje? Da li je ova uloga ispunila vaša očekivanja? Da li je bilo iznenađenja, pozitivnih ili negativnih?“ posebno su važna za zaposlene na daljinu koji se mogu osećati odvojenima.

„Nije samo stvar u tome da pitate, već da pokažete da želite da ih podržite i učinite njihov posao značajnijim,“ kaže Rogelberg.

Aktivno slušanje ovde ima ključnu ulogu, ističe Sepela. „Budite radoznali i nemojte previše govoriti. Kada govorite, parafrazirajte ono što je osoba rekla svojim rečima kako bi se osećala saslušano i kako biste se uverili da ste ih pravilno razumeli.“

4. Šta bi učinilo ovaj posao ili organizaciju privlačnijim za vas na duže staze?

Razumevanje šta motiviše članove vašeg tima i podstiče njihovu posvećenost je ključno, kaže Rogelberg. „Motivacija direktno utiče na angažman, zadovoljstvo i zadržavanje zaposlenih.“ Ključno je biti otvoren za njihove ideje, dok istovremeno budete transparentni o onome što nije izvodljivo. Na primer, ako neko želi da radi od kuće puno radno vreme, a to nije moguće, „budite iskreni o onome što možete da promenite.“

Imajte na umu da neki komentari mogu biti teški za slušanje. Ako zaposleni ukaže na probleme u radu ili istakne nedostatke u vašem pristupu, prirodno je osećati se defanzivno, kaže Sepela. Ali „izbegavajte da reagujete odbrambeno.“ Ovo je prilika da saznate više i učite. „Ako ne možete rešiti sve odmah, dogovorite naknadni sastanak.“

5. Šta vas iscrpljuje na poslu i kako mogu da vas podržim?

Članovi vašeg tima možda se suočavaju s izazovima koje ne znate u potpunosti: težak zadatak, složena dinamika tima ili neadekvatan izveštaj direktno odgovorne osobe. Identifikovanje ovih prepreka može vam pomoći da pružite odgovarajuću podršku, kaže Sepela. Cilj je saznati „šta bi im olakšalo postizanje najboljeg učinka i šta vi možete učiniti da im to omogućite.“

Rogelberg predlaže da pitate o zadacima koji im izgledaju kao gubljenje vremena ili da li im je potrebna jasnija očekivanja. Međutim, budite pažljivi da ne delujete kao mikromenadžer; u suprotnom rizikujete da narušite odnos i smanjite njihovu produktivnost. „Ne želite da odu s razgovora s osećajem da pokušavate da diktirate svaki detalj njihovog rada.“

6. Koji su vaši karijerni ciljevi i snovi? Kako mogu da vam pomognem da ih ostvarite?

Mnogi menadžeri nikada ne pitaju zaposlene o njihovim dugoročnim profesionalnim aspiracijama, što je propuštena prilika. Što više prepoznajete članove svog tima kao ljude sa ambicijama i snovima — a ne samo kao deo mašine — bolje ćete razumeti kako se osećaju u vezi sa svojim poslom i budućnošću.

Da biste prešli granice rutinskih razgovora, Sepela predlaže da počnete s pitanjem: „Znam da obično pričamo samo o poslu, ali danas želim da vas pitam o vašim profesionalnim ciljevima. Moj cilj je da osiguram da vas podržavam u njihovom ostvarenju i da vidim kako mogu pomoći.“

Zapamtite, nije stvar samo u prikupljanju informacija; reč je o korišćenju onoga što ste saznali za njihovo profesionalno usmeravanje. Bilo da predložite ciljanu obuku, izazovne zadatke ili prilike za prikazivanje veština, cilj je da pokažete da ulažete u njihov razvoj.

. . .

Ne postoji univerzalan pristup ovim razgovorima. Važno je birati pitanja koja odgovaraju vašem timu i dinamici vaših odnosa. Eksperimentišite s različitim pitanjima kako biste pronašli pravi ritam. Na kraju, ključ nije samo u pitanjima koja postavljate već i u „iskrenosti i pravom interesovanju za njihove odgovore,“ kaže Rogelberg. „To znači pažljivo slušati, dublje istražiti ono što dele i pružiti podršku kad god je to moguće.“

Generativna AI (gen AI) ima nekoliko osobina koje ljudima nedostaju: stalno je aktivna, poseduje enciklopedijsko znanje, generiše rezultate trenutno i može da se skaluje beskonačno. Ova nova era AI može delovati zastrašujuće za ograničena, ljudska bića koja su je stvorila. Ljudi sada moraju pažljivije da razmotre gde leži naša jedinstvena vrednost. Koji zadaci ili veštine će ostati izazovni za AI u doglednoj budućnosti? Koje prednosti ljudi mogu zadržati i braniti? U ovom članku autor opisuje četiri ključna područja gde ljudi i dalje imaju prednost, uz ljudske veštine koje ostaju dragocene — za sada.

Oblasti u kojima je AI već prevazišao ljudske sposobnosti

Veštačka inteligencija zasnovana na silicijumu značajno se razvila tokom proteklih decenija. Pre pojave LLM-ova i generativne AI, AI je već nadmašio ljude u mnogim specifičnim oblastima:

• Dame (1994)
• Šah (1996)
• Zadovoljavajući prevod jezika (2006)
• Prepoznavanje rukopisa (2014)
• Razumevanje pročitanog (2017)
• Odgovaranje u razgovoru (2023)
• Prevod jezika na ljudskom nivou (2024)

Ne znamo koje će oblasti AI sledeće osvojiti, ali kandidati uključuju potpuno autonomnu vožnju (nivo 5), hirurgiju, pisanje bestselera, razvoj AI sistema i „sveti gral“: veštačku opštu inteligenciju (AGI) — termin koji je popularizovao Šejn Leg i odnosi se na AI koji dostiže ljudsku sposobnost u širokom spektru kognitivnih zadataka.

Oblasti gde ljudi i dalje imaju prednost nad AI

Razgovarajući s brojnim stručnjacima, potrošačima i skepticima AI u proteklih nekoliko godina, četiri ključne prednosti za ljude stalno se ponavljaju:

1. Emocije: Razumevanje, povezivanje i osetljivo reagovanje na ljudska osećanja.
2. Kompleksnost: Upravljanje nejasnim, širokokontekstualnim izazovima uz holističko rešavanje problema.
3. Fizička prisutnost: Zadaci koji zahtevaju spretnost i interakciju s fizičkim svetom, posebno tamo gde je važna ljudska prisutnost i brzina reagovanja.
4. Kreativnost: Sposobnost generisanja originalnih, novih ideja i rešenja.

1. Emocije

Ljudi su i dalje vrhunski stručnjaci kada su u pitanju „meke veštine“. Gen AI može uverljivo i korisno imitirati empatiju, etiku, pregovore i slične aspekte. Neki već koriste AI za terapiju ili društvo. Ipak, u većini slučajeva, za naše jedinstvene i složene okolnosti, oslanjamo se na druge ljude da nas najbolje razumeju. Ljudski ekspert, prijatelj ili kolega verovatnije će ponuditi nefiltrirane, iznenađujuće ili čak kontroverzne stavove — koji su često korisniji od generičkog, kliničkog odgovora mašine.

Ljudi takođe imaju prednost, jer su interesantni drugim ljudima. Evoluirali smo tako da obraćamo pažnju na to šta drugi misle, osećaju, govore i rade. Ovo je suština ljudskih priča, koje su već dve decenije gorivo društvenih mreža. Volimo sport, muziku i komediju zbog ljudi koji igraju, nastupaju i nasmejavaju nas. AI-generisan udarac u tenisu, pop pesma ili šala — ma koliko bili dobri — nikada neće imati isti uticaj.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): ubeđivanje, samosvest, etika, slušanje, pričanje priča i prodaja.

2. Kompleksnost

Svet je i dalje previše složen za AI.

AI je nadmašio ljude u jasno definisanim, ograničenim i kontrolisanim oblastima, poput igranja dama, šaha i goa. Takođe se dobro snalazi u drugom talasu tehničkih veština u širim domenima, poput predviđanja kodova dok programeri kucaju, generisanja koda za rešavanje problema, prevođenja koda između programskih jezika, ispravljanja grešaka i pisanja prateće dokumentacije. AI može proizvoditi marketinške tekstove, pravne dokumente i pojednostavljivati finansijsko knjigovodstvo.

Međutim, svet je prepun mnogo težih problema. Klimatske promene, siromaštvo, socijalna pravda i poslovne strategije — poznati kao „neukrotivi problemi“ prema profesorima Horstu Ritelu i Melvinu Veberu — zahtevaju razumevanje podataka iz različitih konteksta. AI još uvek ne može da integriše takve raznovrsne domene.

Kako su istakli Jan Lekun, glavni naučnik za AI u Meta-i, i drugi stručnjaci, gen AI je treniran isključivo na tekstu (iako ogromnoj količini teksta), što je samo mali deo podataka na koje se ljudi oslanjaju — poput DNK koda, čulnih i telesnih iskustava sveta, emocija i drugih aspekata. Stoga ne možemo očekivati da će AI rešavati složene, „neukrotive“ probleme u skorijoj budućnosti.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): rešavanje složenih problema, razumevanje konteksta, upravljanje rizicima, strategija, vizija i intuicija.

3. Fizička prisutnost

Gen AI ne može direktno da interaguje s fizičkim svetom.

Ako treba da pošaljete pismo, postavite policu, pokažete novom zaposlenom prostorije ili nekoga pogledate u oči tokom pregovora, gen AI to ne može učiniti umesto vas.

Roboti će još dugo biti u razvoju. Stručnjaci predviđaju da ćemo kućne robote videti za oko deceniju. Čak i Ilon Mask, jedan od najvećih entuzijasta u oblasti robotike, priznaje da će roboti postati uobičajeni tek do 2040. godine. Potpuno autonomna vozila takođe su uzela mnogo više vremena nego što su Mask i drugi predviđali.

Postoje i profesionalne interakcije za koje je ljudski fizički dodir ključan. Negovatelji, kuvari, sportisti, medicinske sestre, sakupljači otpada, frizeri i zanatlije moraju biti prisutni u stvarnom svetu kako bi pružili svoju vrednost.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): spretnost, govor tela, fizička snaga, ravnoteža, koordinacija, taktilna osetljivost, držanje i koordinacija ruke i oka.

4. Kreativnost

Ako se AI trenira na podacima koji su već viđeni, teško je očekivati da tehnologija generiše nešto zaista novo.

Gen AI može proizvesti rečenicu, paragraf ili sliku koju svet nikada nije video. Ali može li stvoriti autentičnu kreativnost — nešto što je novo na način koji nas pokreće i deluje važno?

Iako je lansiranje AI tehnologija za generisanje medija izazvalo pažnju, potrošačima to nije previše značajno. Spotify sada uključuje AI generisanu muziku, ali najveći hitovi su i dalje delo muzičara od krvi i mesa. Malo ljudi gleda AI generisane filmove, niti to želi. Iako je AI generisana slika prodata za milion dolara, to je daleko od 450 miliona plaćenih za da Vinčijevu sliku Salvator Mundi. Cenimo istoriju i retkost — kvalitete koje AI ne može da pruži.

Kvalitetno pisanje je takođe sigurno — za sada. Gen AI, treniran uglavnom na dve decenije sadržaja sa interneta, ne može proizvesti istinski kvalitetnu prozu. Ljudski stručnjaci i dalje pišu i uređuju članke.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): mašta, generisanje ideja, estetska procena, lateralno razmišljanje, umetnički izražaj i radoznalost.

Kako ljudi i AI mogu međusobno da se dopunjuju

Razvijanje veština u jednom ili više navedenih pravaca pomoći će vam da osigurate da vaš doprinos ne može replicirati gen AI.

Izbor između ljudi i AI nije binaran. AI može unaprediti ljudske sposobnosti i obrnuto. Na primer, savetnik vlade može koristiti meteorološke podatke AI sistema kao ulaz za složenu geopolitičku odluku. Negovatelj može koristiti AI za prevod jezika radi boljeg povezivanja s pacijentom.

Potencijal spajanja ljudskih i AI sposobnosti postaje jasniji kada analiziramo veštine. AI trenutno najbolje funkcioniše u mikro-zadacima uz ljude. Na primer, stručni blogeri koriste AI za prikupljanje primera, pronalaženje reči ili generisanje ideja. AI je još uvek najsnažniji kao podrška u manjim koracima procesa.

Mnogo poslova i veština ostaje u domenu ljudi. Usmerite svoju pažnju na razvijanje jedne od navedenih veština i razmislite kako AI može da pomogne u njenoj realizaciji. To će osigurati vašu relevantnost u svetu koji se sve brže menja.

Jedan od čestih problema u porodičnim firmama je nedostatak odgovarajućeg plana sukcesije. Izbor sledećeg porodičnog lidera — bilo da je reč o generalnom direktoru ili predsedniku odbora — nosi sa sobom emotivne, poslovne i upravljačke izazove. Često postoji pritisak da se očuva „porodični lanac“ i sačuvaju porodične vrednosti, dok se istovremeno razvija posao kako bi ostao konkurentan — dva cilja koja se često čine suprotstavljenima. Osiguranje pozitivnog prenosa na sledeću generaciju — na način koji balansira porodično nasleđe s evolucijom poslovanja — trebalo bi da bude centralni cilj odbora porodične kompanije.

Da bi se osnažile odluke o budućem liderstvu, prisustvo nezavisnih članova odbora, koji nisu deo porodice niti su previše bliski s njom, od suštinskog je značaja. Ovi direktori bi idealno trebalo da donesu ne samo iskustvo u ulozi generalnog direktora i/ili međunarodno iskustvo, već i duboko razumevanje digitalnih transformacija i novih tehnologija. Ovo je najbolji način da se osigura da porodična firma ostane konkurentna za sledeću generaciju.

Skoro svaki lider porodične firme se nada da će, kada za to dođe vreme, preneti vođstvo na člana porodice. Ipak, ispunjenje te nade iznenađujuće je teško. Iako se tačni podaci razlikuju od izvora do izvora, postoji opšte slaganje da manje od 30% porodičnih firmi preživi do treće generacije porodičnog vlasništva.

Porodične firme mogu se suočiti s ozbiljnim komplikacijama iz raznih razloga, uključujući porodične sukobe i loše upravljanje. Jedan od ponavljajućih problema je nedostatak odgovarajućeg plana sukcesije i spremnosti članova porodice koji su trenutno uključeni u upravljanje i/ili vođenje organizacije da zaista predaju vlast ili preuzmu višu odgovornost.

Bez obzira na generaciju porodične firme, put sukcesije je obično složen. Izbor sledećeg porodičnog lidera — bilo da je reč o generalnom direktoru ili predsedniku odbora — nosi emotivne, poslovne i upravljačke izazove. Mnogi porodični lideri podelili su s nama pritisak s kojim se suočavaju da očuvaju „porodični lanac“ i sačuvaju porodične vrednosti i nasleđe, dok istovremeno razvijaju posao kako bi ostali konkurentni — dva cilja koja se često čine suprotstavljenima. Osiguranje pozitivnog prenosa na sledeću generaciju — na način koji balansira porodično nasleđe s poslovnom evolucijom — trebalo bi da bude centralni cilj odbora porodične kompanije.

Najbolje prakse za dugoročan uspeh

Kako bismo bolje razumeli kako funkcionišu odbori u porodičnim kompanijama i na šta se fokusiraju, kompanija Russell Reynolds Associates analizirala je 162 kompanije širom Evrope, od kojih je polovina bila u porodičnom vlasništvu. Dodatne uvide prikupili smo kroz razgovore s generalnim direktorima, predsednicima odbora, članovima porodica i nezavisnim direktorima u porodičnim firmama.

Naša analiza (koja će biti objavljena u februaru) otkrila je da koncentracija moći odbora među porodičnim vlasnicima može predstavljati izazov za planiranje sukcesije. Na primer, članovi porodice čine prosečno 23% članova odbora porodičnih kompanija. Pored toga, više od 60% predsednika odbora u našem istraživanju bili su članovi porodice, što povećava mogućnost da dnevni red i diskusije možda neće biti dovoljno nepristrasni. Kako je jedan predsednik odbora porodične kompanije u šestoj generaciji primetio: „Može biti opasno za porodicu da ostane izolovana kada procenjuje strateške opcije.“

Da bi se ojačale odluke o budućem liderstvu, prisustvo nezavisnih članova odbora, koji nisu deo porodice niti previše bliski s njom, od ključne je važnosti. Više porodičnih predstavnika istaklo je značaj nezavisnih direktora koji aktivno slušaju različite članove porodice i dele svoje mišljenje. Na taj način oni mogu razviti nijansiran i uravnotežen stav u interesu kompanije i svih njenih akcionara.

Šta čini dobrog nezavisnog direktora?

Tehničke veštine same po sebi nisu dovoljne. Nezavisni direktori moraju igrati ključnu ulogu u profesionalizaciji rada odbora. U našem istraživanju, 37% nezavisnih direktora imalo je iskustvo generalnog direktora — isti procenat kao u drugim firmama. Njih 13% donelo je ekspertizu iz oblasti finansija (CFO), dok je približno 5% posedovalo ključne kompetencije u oblasti digitalnih transformacija i novih tehnologija. Ovi direktori imaju dobar uvid u rad odbora, jer 45% takođe sedi u odborima jedne ili više drugih listiranih kompanija, a 36% ima iskustvo predsednika odbora. Nezavisni direktori takođe doprinose raznolikosti u odborima — 24% nezavisnih direktora u našem istraživanju bilo je međunarodno, dok su 36% činile žene.

Prisustvo nezavisnih direktora sa ovim širokim iskustvom u izvršnom vođenju i radu u odborima može pomoći članovima porodice da se fokusiraju na prave teme i, idealno, zadrže porodičnu politiku van rada odbora. Nezavisni članovi odbora dodatno doprinose otpornosti kompanije prenošenjem svog iskustva i znanja na mlađe članove porodičnog odbora.

Na kraju, prisustvo nezavisnih direktora u porodičnim kompanijama izuzetno je vredno za jasno i objektivno rešavanje procesa sukcesije. Da li bi trenutna generacija porodice prihvatila novu stratešku promenu potrebnu za prilagođavanje inovacijama? Da li bi član porodice koji se smatra sledećim liderom bio zaista sposoban za tu ulogu? Da li bi ga poštovali i odbor i zaposleni u kompaniji? Da li bi budućnost porodične firme bila svetlija sa liderom van porodice na čelu? Kako su istakli mnogi nezavisni direktori i porodični lideri, nezavisni članovi odbora često su bolje pozicionirani da odgovore na ova pitanja od samih članova porodice.

Iako nije jedini faktor, uspeh tranzicije ka sledećoj generaciji u velikoj meri zavisi od toga da li su porodične firme imenovale prave nezavisne direktore koji će ih savetovati. Naše iskustvo pokazuje da mnoge porodične kompanije pridaju veliku pažnju regrutovanju svojih nezavisnih direktora. „Tradicionalni kvaliteti nezavisnog direktora su samo početak,“ rekao nam je jedan član porodice. Ono što je najvažnije jeste da „dele porodične vrednosti i namere.“ Kako budućnost kompanije leži u njihovim rukama, lojalnost i diskrecija su temelji njihovog odnosa s porodicom.

Da bi obezbedile najbolje šanse za uspešan prelazak liderstva, preporučujemo da porodične firme pristupe imenovanju svojih nezavisnih direktora promišljeno i dobro organizovano. Ovi direktori idealno bi trebalo da donesu ne samo iskustvo generalnog direktora i/ili međunarodno iskustvo, već i duboko razumevanje digitalnih transformacija i novih tehnologija. Na kraju, tehničke veštine su samo početna tačka; njihova kompatibilnost s porodicom će biti presudna. Nezavisni direktori treba da budu birani jednako pažljivo kao i izvršni direktori, bez obzira na vreme koje taj proces zahteva. Ovo je najbolji način da se osigura konkurentnost porodične firme za sledeću generaciju.

Naš bilten „Savet za menadžment dana“ i dalje je jedan od najpopularnijih biltena HBR-a. U ovom članku izdvajamo 10 omiljenih saveta iz 2024. godine, koji pokrivaju teme poput razvoja ključnih veština liderstva, stvaranja utiska ozbiljnosti, poboljšanja stila prezentacije, prevazilaženja prekomernog razmišljanja — i još mnogo toga.

8 veština liderstva koje treba razvijati

Liderstvo nije osobina koju prirodno posedujete ili ne; ono je zbir osam veština koje možete razvijati tokom vremena. Evo karakteristika koje će vam pomoći da budete prepoznati kao lider:

1. Autentičnost. Radite na razvijanju samosvesti i stavljajte se u situacije u kojima možete istaknuti svoje prednosti i unaprediti svoje slabosti.

2. Radoznalost. Postavljajte pitanja o onome što ne znate. Razmišljajte široko i ambiciozno. Predstavite se kao neko ko stalno želi da uči, istražuje i inovira.

3. Analitičko razmišljanje. Liderstvo zahteva sposobnost da se složeni problemi razlože, prepoznaju njihovi osnovni uzroci i pronađu nova rešenja. Razvijajte analitičke veštine fokusiranjem na odnose uzroka i posledica, kao i pažljivim praćenjem obrazaca i trendova.

4. Prilagodljivost. Prihvatite zadatke i tražite iskustva koja zahtevaju fleksibilnost. Gurajte sebe da radite u novim okruženjima i sa različitim tipovima ljudi.

5. Kreativnost. Ne morate uvek sami osmisliti svaku sjajnu ideju. Ponekad je važno stvoriti okruženje koje podstiče kreativnost kod drugih.

6. Komfor sa nejasnoćama. Upravljanje nejasnoćama podrazumeva držanje sukobljenih ideja u glavi i bavljenje konkurentnim prioritetima koji deluju podjednako važni. Postavljajte mnoga pitanja poput „šta ako“ i „pa šta“, i analizirajte situacije iz različitih perspektiva.

7. Otpornost. Kada situacija postane teška, pokažite otpornost tako što ćete se prilagoditi, pregrupisati i tražiti povratne informacije od drugih postavljajući pitanje: „Postoji li neki drugi put?“

8. Empatija. Razvijanje emocionalne inteligencije pruža vam dublje razumevanje složenih izazova s kojima se drugi suočavaju — i pomaže vam da stvorite podržavajuće i negujuće okruženje.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „8 ključnih osobina uspešnih lidera“ autorke Rebeke Najt.

Kreirajte efektan set slajdova

Dobra prezentacija zavisi od mnogo više od visokokvalitetnih informacija koje delite. Evo nekoliko osnovnih principa koji će vam pomoći da kreirate upečatljiv set slajdova.

1. Odaberite odgovarajuće fontove. Koristite sans serif fontove, poput Helvetice ili Arial-a, za minimalistički izgled i bolju čitljivost. Držite se dva stila fonta tokom cele prezentacije — jednog za naslove i drugog za tekst — i osigurajte doslednost. Tekst u telu slajda neka bude najmanje veličine 30 tačaka, a naslovi 40 tačaka ili veći.

2. Odlučite se za visokokontrastne boje. Kombinacije boja visokog kontrasta osiguravaju maksimalnu vidljivost i lakšu čitljivost. Ograničite paletu boja na dve ili tri glavne boje kako biste izbegli vizuelnu konfuziju i održali fokus na ključnim tačkama.

3. Efikasno koristite slike. Birajte slike koje snažno i sažeto prenose vašu poruku — i koristite ih štedljivo. Ograničite se na jednu značajnu sliku po slajdu kako biste zadržali jasnoću i osnažili svoju poruku, bez odvraćanja pažnje od suštine.

4. Težite čistom izgledu. Izbegavajte nered koristeći jednostavan raspored sa dosta belog prostora. Istaknite ključne tačke u formi lista sa oznakama umesto u paragrafima. Koristite vizuelnu hijerarhiju kako biste usmerili pažnju publike na najvažnije elemente.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako učiniti da ‘dobra’ prezentacija postane ‘odlična’“ autora Gaja Kavasakija.

Osobine potrebne za razvijanje "izvršnog prisustva"

Ambicioznim liderima se dugo govori da moraju posedovati "izvršno prisustvo" kako bi bili razmatrani za visoke pozicije. Tradicionalno, to je uključivalo tri osobine: ozbiljnost (gravitas), snažne komunikacijske veštine i "odgovarajući" izgled. Ali kako to danas izgleda? Nedavno istraživanje osvetljava kako su se naši pogledi promenili u poslednjoj deceniji.

1. Ozbiljnost (Gravitas). Da biste bili shvaćeni ozbiljno, potrebno je da delujete samopouzdano, odlučno i da imate jasnu viziju. Međutim, sve važniji element ozbiljnosti je inkluzivnost — ne samo zapošljavanje ljudi različitih pozadina i pružanje svima jednake šanse za napredovanje, već i osiguranje da se svi zaposleni osećaju poštovano i podržano.

2. Snažne komunikacijske veštine. Dobra komunikacija je oduvek podrazumevala jasno izražavanje i sposobnost da "zauzmete prostor". U današnjem svetu rada, sposobnost vođenja virtuelnih sastanaka, poput onih na Zoom-u, jednako je važna. Komunicirati sa "izvršnim prisustvom" danas takođe znači slušati i učiti, umesto komuniciranja silom.

3. "Odgovarajući" izgled. Izgled je najmanje važna osobina, ali je ona koja se najviše promenila od 2012. do 2022. godine. Autentičnost, koja se pre deset godina nije ni pominjala, sada je visoko cenjena. Da biste danas bili viđeni kao lider, od vas se očekuje da otkrijete ko ste u suštini — a ne da imitirate zastareli, idealizovani model "profesionalnog" ponašanja.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Nova pravila izvršnog prisustva“ autorke Silvije En Hjulet.

Usavršite svoje veštine pisanja

Bez obzira na posao, poziciju ili industriju, pisana komunikacija je veština koja vas može izdvojiti od vaših kolega. Evo okvira u tri koraka koji vam može pomoći da unapredite svoje pisanje — bilo da je reč o mejlu, formalnom dokumentu, objavi na društvenim mrežama ili nečemu drugom.

1. Odredite svrhu svog teksta. Koji rezultat želite da postignete? Da li želite da informišete, ubedite ili uputite zahtev? Neka ta svrha oblikuje suštinu i stil vaše komunikacije od početka do kraja.

2. Precizno identifikujte svoju publiku i obraćajte im se direktno. To znači korišćenje jezika koji razumeju i tona koji im odgovara. Takođe podrazumeva predviđanje i odgovaranje na njihova pitanja — pre nego što ih postave.

3. Koja je vaša ključna poruka? Ovo je suština vašeg teksta. Da biste došli do poruke koju želite da prenesete, zapitajte se kako biste je objasnili svojoj publici za 15 sekundi ili manje. Zatim, pređite na poentu što ranije u svom tekstu, unutar prvih 40 do 50 reči.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako unaprediti poslovno pisanje od ‘prosečnog’ do ‘odličnog’“ autorke Elizabet Danziger.

Da li ste radoholičar?

Radoholizam nije u broju sati koje radite — već u vašoj sposobnosti da se isključite iz posla. Da biste utvrdili da li možda imate tendenciju ka radoholizmu, pročitajte sledeće izjave i ocenite u kojoj meri svaka opisuje vas, koristeći sledeću skalu:
1 = nikada; 2 = retko; 3 = ponekad; 4 = često; 5 = uvek

1. Radim zato što postoji deo mene koji oseća potrebu da radi.

2. Teško mi je da prestanem da razmišljam o poslu kada prestanem da radim.

3. Osećam se uznemireno ako moram da propustim radni dan iz bilo kog razloga.

4. Sklon/a sam da radim više od onoga što se zahteva na mom poslu.

Sabirajte svoje ocene. Ako ste neku od ovih stavki ocenili sa 4 ili 5, imate neke sklonosti ka radoholizmu. Ali ako je vaš ukupni rezultat 15 ili više, pokazujete značajne znake radoholizma.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Vodič za radoholičare: Kako povratiti svoj život“ autorke Malise Klark.

Postavljajte pametnija strateška pitanja

Suočavajući se s povećanom hitnošću i nepredvidivošću, sposobnost postavljanja pametnih pitanja postala je ključna veština liderstva — posebno pri definisanju strategije. Evo pet vrsta pitanja koja možete postavljati kako biste unapredili donošenje strateških odluka:

1. Istraživačka: Šta je poznato?
Kada se suočavaju s problemom ili prilikom, najbolji donosioci odluka počinju razjašnjavanjem svog cilja, pitajući se šta žele da postignu i šta moraju naučiti da bi to ostvarili.

2. Spekulativna: Šta ako?
Ova pitanja pomažu da situaciju sagledate šire, redefinišući problem i istražujući nekonvencionalna rešenja.

3. Produktivna: Šta sada?
Procena dostupnosti talenata, sposobnosti, vremena i drugih resursa pomaže vam da odredite dalji tok akcije.

4. Interpretativna: I, šta onda?
Ovo prirodno prateće pitanje vas može podstaći da stalno redefinišete suštinski problem — da zaronite ispod površine i izvučete implikacije nekog zapažanja ili ideje.

5. Subjektivna: Šta je prećutano?
Ovo poslednje pitanje bavi se ličnim rezervama, frustracijama, tenzijama i skrivenim motivima koji mogu skrenuti donošenje odluka s pravog puta.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Umetnost postavljanja pametnijih pitanja“ autora Arnoa Ševaljea i saradnika.

3 uobičajena stila liderstva — i kada ih koristiti

Biti odličan lider znači prepoznati da različite okolnosti zahtevaju različite stilove liderstva. Evo tri uobičajena stila i situacija kada ih treba primeniti:

1. Prinudno liderstvo, koje podrazumeva zahtev za trenutnim pridržavanjem pravila. Ovo je najmanje efektivan stil u većini situacija. Međutim, u krizama gde je potrebna odlučna akcija i jasna hijerarhija, ovaj autoritativni stil može biti neophodan.

2. Autoritativno liderstvo, koje se zasniva na mobilizaciji ljudi prema određenoj viziji. Ovo uključuje motivisanje članova tima povezivanjem njihovog rada sa širim organizacionim ciljevima. Ovaj stil je koristan u mnogim situacijama, posebno u periodima promena ili nesigurnosti.

3. Liderstvo postavljanjem standarda, koje uključuje očekivanje izvrsnosti i samostalnosti. Iako ovaj stil treba koristiti štedljivo, može biti delotvoran u situacijama kada su zaposleni visoko motivisani i izuzetno kompetentni, ili kada je savršenstvo apsolutno neophodno.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Još 3 stila liderstva — i kada ih koristiti

Evo još tri stila koja možete dodati svom alatu:

1. Afiliativno liderstvo, koje se fokusira na izgradnju emocionalnih veza. Ovaj stil gradi povezanost i stvara pozitivnu organizacionu kulturu, ali ga ne treba koristiti izolovano. Može nedostajati povratnih informacija za rešavanje problema sa performansama ili složenih izazova.

2. Demokratsko liderstvo, koje podrazumeva stvaranje konsenzusa. Ovaj stil je idealan kada niste sigurni koji je najbolji kurs delovanja i želite da generišete ideje. Međutim, nije dobra strategija ako članovi tima nemaju dovoljno iskustva ili informacija, ili u kriznim situacijama.

3. Liderstvo kroz mentorstvo, koje je usmereno na razvoj zaposlenih za budućnost. Ovaj stil je posebno koristan tokom pojedinačnih evaluacija učinka i ključan je za razvoj zaposlenih.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Prevazilaženje preteranog razmišljanja

Preterano razmišljanje može se manifestovati u tri oblika: ruminacija, preterana analiza i „putovanje u budućnost“. Evo kako da prepoznate i rešite svaki od njih pre nego što izazovu stres ili sagorevanje.

1. Ruminacija. Ovo je mentalna petlja u kojoj se zadržavate na prošlim događajima, posebno negativnim ili stresnim. Ako se često fokusirate na negativne povratne informacije, spominjete prošle neuspehe ili ste previše oprezni u poslu, možda ste skloni ruminaciji. Da biste to prevazišli, odvojite 15-30 minuta da se bavite ovim mislima, što će vam pomoći da ih stavite u okvir i sprečite konstantno razmišljanje tokom dana.

2. Preterana analiza. Odlaganje obaveza, prekomerno oslanjanje na tuđe odobravanje i teškoće u postavljanju prioriteta su znaci preterane analize. Prekinite ovaj ciklus fokusiranjem na cilj „dovoljno dobro“ umesto „savršenstvo“.

3. „Putovanje u budućnost.“ Ako trošite previše energije planirajući svaki mogući scenario ili vam je teško da slavite uspehe, jer stalno razmišljate o sledećem koraku, verovatno ste skloni ovom obliku preteranog razmišljanja. Da biste to rešili, koristite svoju sposobnost da razmišljate unapred tako što ćete se zamisliti u budućnosti gde je trenutni stres iza vas.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „3 vrste preteranog razmišljanja — i kako ih prevazići“ autorke Melodi Vajlding.

Razvijajte veštine aktivnog slušanja

Da li ste aktivan slušalac na poslu? Aktivno slušanje znači da ne slušate samo ono što osoba govori, već se fokusirate i na njihove misli i osećanja. Klimanje glavom i ponavljanje ključnih tačaka vašeg sagovornika je dobar početak, ali nije dovoljno da se osećaju saslušano.

Da biste postali bolji u aktivnom slušanju, prvo razumite svoj podrazumevani stil slušanja. Zapitajte se: „Kako obično slušam?“ Da li ste orijentisani na zadatke, fokusirani na efikasnost? Da li tražite povezivanje, obraćajući pažnju na emocionalne elemente onoga što sagovornik govori? Ili ste skloni kritičkom pristupu? Budite iskreni prema sebi u vezi sa svojim osnovnim načinom slušanja drugih.

Zatim donesite svesnu odluku o tome kako najbolje slušati u određenoj situaciji. Prvo odredite cilj razgovora. Zatim odlučite koji je način slušanja najprikladniji: Da li vi i vaš sagovornik pokušavate da osmislite akcioni plan? Ili da bolje razumete određenu situaciju ili temu? Da li želite da produbite svoj odnos? Ili se od vas traži da pružite iskrenu kritičku procenu? Pravo aktivno slušanje podrazumeva slušanje s jasnom namerom.