Strateško planiranje bi trebalo da bude strateška vežba
Mnogi menadžeri se žale da se kreiranje strategije često svodi na operativni akcioni plan koji liči na prethodni. Da bi se to sprečilo, oni moraju da upamte da je strategija stvaranje sistema u kome zainteresovane strane kompanije komuniciraju kako bi stvorile održivu prednost za kompaniju. Strateško planiranje je način na koji kompanija dizajnira taj sistem, koji se veoma razlikuje od operativnog akcionog plana po tome što nikada nije statična lista obaveza, već se stalno razvija kako kreatori strategije stiču više uvida u to kako njihov sistem zainteresovanih strana može stvoriti vrednost.
Tokom godina vodio sam mnoge radionice strateškog planiranja za poslovne, vladine i neprofitne organizacije. Razmišljamo o nedavnim promenama i budućim trendovima i razmatramo kako da sa njima sarađujemo kako bi ostvarili korporativni uspeh.
Međutim, pre nego što počnemo, mnogi učesnici se pitaju da li je vežba samo gubljenje vremena. „Planiranje će,“ kažu, „jednostavno preuzeti, a mi ćemo samo završiti sa više istog materijala“.
Ali strateško planiranje ne mora da se svede na osmišljavanje akcionog plana. I ne bi trebalo. Ključ za pretvaranje strateškog planiranja u stratešku vežbu je da jasno imate na umu šta jeste, a šta nije strateško. Pogledaćemo svrhu strategije i postaviti neka osnovna pravila za ostvarivanje te svrhe.
Čemu služi strateško planiranje?
Strategija se odnosi na pozicioniranje organizacije, bilo da se radi o preduzeću, vladinom sektoru ili neprofitnom entitetu, u odnosu na njene konkurente. I pre nego što protestujete, dozvolite mi da ovo razjasnim: sve organizacije imaju konkurente — za kupce, za osoblje, za sredstva, za resurse.
Ovo vidimo u tome kako se Mercedes-Benz pozicionira za kupce u odnosu na svoje konkurente kao što su Ford, BMW i General Motors. To čini na osnovu strateških faktora relevantnih za izbor kupaca, kao što su asortiman proizvoda, dizajn proizvoda, cena, korisnička usluga, brend itd.
Ali organizacije se takođe pozicioniraju da privuku druge ključne zainteresovane strane, kao što su zaposleni ili dobavljači. Google je, na primer, poznat po tome što je veoma selektivan u pogledu osoblja koje angažuje. Strateški faktori za privlačenje najboljih zaposlenih su plata, izgledi za unapređenje, uslovi rada, organizaciona kultura i sl.
Možda mislite da vladine službe ili nevladine organizacije nemaju konkurenciju. Oni rade: Vladina odeljenja se takmiče za sredstva sa svakim drugim odeljenjem i agencijom, dok se nevladine organizacije bore za grantove. Takođe se takmiče za zaposlene sa drugim državnim organima i nevladinim organizacijama, a za snabdevanje se takmiče sa skoro svakom drugom organizacijom. I oni se takmiče za kritične zalihe i resurse sa drugim organizacijama koje imaju iste potrebe — od transporta do softvera — iako često za različite usluge.
Udubljivanje u odnose sa zainteresovanim stranama je važno, ali to je samo jedan deo strateškog planiranja, koji se takođe odnosi na mapiranje veza između zainteresovanih strana. Na primer, dobar rad sa zaposlenima ne samo da podstiče konkurentnost u privlačenju najboljeg osoblja; zauzvrat, takođe privlači kupce kroz poboljšane performanse zaposlenih.
I ovo nas dovodi do moje definicije strateškog planiranja: dizajniranja sistema u kome različiti ključni akteri u organizaciji interaguju kako bi stvorili vrli krug koji je, zauzvrat, izvor održive konkurentske prednosti. Ispravite ovo i ubrzaćete svoju organizaciju do uspeha.
Planiranje stvaranja prednosti
Evo nekoliko saveta koji će pomoći da sledeća sesija strateškog planiranja bude zaista „strateška“.
1. Razlikovati operativne i strateške planove.
Argument da strateški planovi neminovno nisu „strateški“ je nepogrešiv. Kritičari spajaju strateške i operativne planove, a zatim pokazuju kako strateški planovi nisu strateški. Istina je, operativni planovi nisu strateški. Primarni fokus strateškog plana je konkurentnost. Dizajniran je da odgovori na promene i buduće prilike na način da pronađe prednost. Primarni fokus operativnog plana je efikasnost. Operativni planovi su dizajnirani da implementiraju strategiju putem internih programa odeljenja koje su razvili, na primer, HR, IT, marketing i proizvodnja.
Uzmimo, na primer, Toyotu. Toyota je odlučila o strateškoj poziciji na korporativnom nivou kako bi dodala električna vozila svom asortimanu proizvoda. Ovo se zatim izvršava putem plana proizvodnje koji se razvija u Toyotinim fabrikama. Prvi plan je strateški, drugi je operativni.
2. Ne razmišljajte o svom strateškom planu kao fiksnom.
Malo planova ikada ispadne baš onako kako su zamišljeni. Možda se čini očiglednim navesti ovu postpandemiju kada je svaka organizacija na Zemlji morala da se „izobliči“ da bi preživela. Ali čini se da kritičari strateškog planiranja misle da strateški planeri uvek pretpostavljaju da svet stoji - i da su stoga osuđeni na neuspeh u svetu koji se stalno menja.
Ne zaboravite da „strategija“ potiče od grčkog strategos, što ja kao general koji komanduje vojskom. Vojni stratezi ne predviđaju da će njihov plan napada ostati statičan nakon kontakta sa neprijateljom. Niti bi trebao.
3. Ciljajte na uvid.
Ovo je najteža promena od svih. Često sam odlazio sa sesija strateškog planiranja sa osećajem da nismo „zakucali“. Nije da klijenti nisu bili zadovoljni. Oni su bili. Ja sam bio taj koji je osećao da smo ostavili nešto „na stolu“, da tako kažem. Shvatio sam da je moje razočaranje, ako ga tako mogu nazvati, nešto što bih sada označio kao nedostatak uvida. Šta hoću da kažem pod tim?
To je onaj AHA trenutak kada vidite nešto drugim očima. Ako doživite ovu realizaciju u svom strateškom planiranju, cenite da ćete biti ispred konkurencije ako postupite po tome.
Vaš uvid može imati mnogo oblika. Možda će konačno shvatiti koji segment tržišta je najprofitabilnije pratiti, ili konačno shvatiti koji će novi proizvod najbolje zadovoljiti potrebe kupaca i ispasti pobednik, ili ceniti šta nova generacija zaposlenih želi od moderne korporacije da postane visoko motivisani.
Dakle, na sledećem strateškom povlačenju, predlažem da gurate i gurate i gurate dok se ne pojavi ta iskra. Onda ste "shvatili". Otkrili ste tu razliku koja je važna vašim ključnim zainteresovanim stranama, bilo da su to kupci, zaposleni ili dobavljači. Uvid će vas izdvojiti iz gomile — i postaviti osnovu za pravi uspeh. Može potrajati, ali vredi truda.
