Šta učiniti ako vam posao ugrožava moral
Moralna povreda se javlja u različitim zanimanjima i predstavlja traumatsku reakciju na svedočenje ili učešće u ponašanju na radnom mestu koje je u suprotnosti sa nečijim moralnim uverenjima u situacijama sa visokim ulozima. Dok je krajnja odgovornost za sprečavanje moralnih povreda na donosiocima odluka u organizaciji, pojedini zaposleni su često primorani da se sami nose sa posledicama. Saveti autora, podstaknuti odgovorima čitalaca na njihov nedavni članak, upućeni su onima koji moraju da brinu o sebi dok ih poslodavci dovode u situacije moralne štete. Ako vam je savest povređena, čak iako ste vi krivac za to, oni vam nude šest načina da započnete proces obnove.
Bili smo zapanjeni odgovorima čitalaca na naš nedavni članak „Zaposlenima je muka od toga da se od njih traži da prave moralne kompromise“. Mnogi su nam rekli da su konačno imali tačan način da opišu iskustvo koje je bilo bolno. I češće, mnogi su tražili savet šta da rade ako su doživeli moralnu povredu.
Da rezimiramo, moralna povreda je odgovor na traumu na svedočenje ili učešće u ponašanju na radnom mestu koje je u suprotnosti sa moralnim uverenjima u situacijama sa visokim ulozima. Štetni događaji obično uključuju povrede drugih, kao što su menadžeri ili saradnici; prestupe koje pojedinci sami čine; i izdaja. Ovde ćemo iskopati definiciju moralne povrede i štetu koju ona može da izazove, a zatim ćemo ponuditi nekoliko strategija za suočavanje sa njom.
Kontinuum štete
Važno je napomenuti da mnoge uznemirujuće situacije na radnom mestu ne dostižu nivo moralne povrede. Moralno štetne situacije su veliki ulozi i nose potencijal fizičke, psihičke, socijalne ili ekonomske štete za druge – na primer, dozvoljavanje maltretiranja na radnom mestu koje može da naruši zdravlje zaposlenih, manipulisanje ranjivim klijentima da prekomerno troše što bi ih moglo dovesti u finansijske probleme i uskraćivanje spasavanja života pacijentima. Štaviše, kao i kod svake reakcije na stres, moralni događaji (kao što je prisiljavanje na laž) moraju se razlikovati od moralnih reakcija (kao što je osećaj krivice).
Nova nauka o pomirenju različitih termina koji se koriste za opisivanje odgovora na moralne događaje ukazuje na kontinuitet moralne štete. Naravno, složenost i raznovrsnost moralnih situacija čine svaku klasifikaciju nesavršenom. Situacije koje uključuju izvršenje moralnih prestupa imaju veću verovatnoću da dovedu do stida i krivice, dok će biti žrtva izdaje verovatnije dovesti do ljutnje ili tuge. Pored toga, postoje i individualne razlike u osetljivosti na moralno uznemirujuće događaje, koje se mogu utvrditi i biologijom i iskustvom. Ipak, evo korisnog rezimea:
• Moralni izazovi su izolovani slučajevi relativno niskih prestupa. Na primer, radnici bi mogli biti upućeni da koriste materijale nižeg kvaliteta u stvaranju proizvoda (npr. korišćenje neorganskog proizvoda kada ponestane organskog). Menadžer može zahtevati od zaposlenog da ostane do kasno, kao retki izuzetak. Ovo može dovesti do pomalo uznemirujuće, ali prolazne „moralne frustracije“, sa umerenim nivoom besa ili krivice.
• Moralni stresori mogu dovesti do značajnijeg moralnog tegoba. Ovo može uključivati značajnije i/ili redovnije moralne prestupe — na primer, menadžer koji tera zaposlene da ostanu do kasno nekoliko puta svakog meseca, ili profesionalac za ljudske resurse koji sprovodi anketu o moralu znajući da se rezultati nikada neće koristiti, baš kao i sva prethodna istraživanja. Stomatološka ordinacija može naterati pacijente na nepotrebne, ali ne i štetne tretmane. Ovo može dovesti do negativnih moralnih emocija koje su dosadne i mogu biti trajne, ali ne ometaju svakodnevno funkcionisanje. (Međutim, u nekim istraživanjima medicinskih sestara, iskustvo koje se naziva „moralna nevolja“ smatra se veoma intenzivnim, verovatno ispunjavajući kriterijume za moralnu povredu).
• Štetni događaji su najekstrativniji. Rukovodioci bi mogli da izvrše pritisak na menadžera da manipuliše zaposlenima koji su izgarali da redovno žrtvuju svoje slobodno vreme i dobrobit, dok organizacija namerno drži otvorene pozicije mesecima. Od zdravstvenog radnika će se možda tražiti da obezbedi medicinske tretmane koji će verovatno dovesti do više tretmana iako je lek dostupan. Ovakve situacije mogu dovesti do veoma uznemirujućih moralnih povreda u kojoj su negativne moralne emocije dovoljno intenzivne i česte da ometaju svakodnevno funkcionisanje. Konkretno, osoba može doživeti veliku sramotu koja vodi do samoizolacije ili samopovređivanja, ili može napustiti posao sa gađenjem. Ovaj nivo moralnog odgovora na stres je sličan posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP) i barem se delimično preklapa sa njim.
Strategije za suočavanje sa moralnom povredom
Dok je krajnja odgovornost za sprečavanje moralnih povreda na donosiocima odluka u organizaciji, zaposleni su često primorani da se sami nose sa posledicama. Naš savet je upućen onima koji moraju da brinu o sebi dok ih poslodavci dovode u situacije moralne štete. Ako vam je savest povređena, čak iako ste sami krivci za to, evo nekoliko mesta na kojima možete započeti proces obnove.
Suočite se sa poricanjem i slušajte svoj bol.
Bol moralne povrede čini primamljivim da se njena stvarnost svede na najmanju moguću moguću situaciju. Poricanje može biti utešni mehanizam za suočavanje i istrajavanje. Ali vremenom, taj instinkt za preživljavanjem može dovesti do organizacionog Stokholmskog sindroma, gde se zapravo povezujemo sa našim nasilnim okruženjem, odbacujući njegove štetne efekte. Potiskujemo signale bola kao što su anksioznost, tuga, krivica i sumnja u sebe.
Ako otkrijete da govorite sebi stvari poput: „Verovatno nije tako mislila“ ili „Jednostavno ponovo ima tešku sedmicu“, obratite pažnju. Dati ljudima korist od sumnje je u redu... jednom ili dvaput. Ali ako šablon ponašanja vodi do destruktivnih ishoda za druge, vreme je da priznate sebi da ste u opasnosti. Poricanje može staviti melem oko našeg moralnog centra da ga spreči da oseti sramotu i bes. Ali taj moralni bol služi kao moćan glasnik, upozoravajući nas da je zdravlje naše savesti ugroženo. Suočavanje sa štetom koju smo naneli — i štetom kojoj smo možda pomogli da se nanese — prvi je korak ka moralnom izlečenju.
Uključite se u „negu duše“ kao brigu o sebi.
Moralna povreda je opisana kao „ranjavanje duše“. Lečenje duše zahteva posebnu pažnju. Za razliku od brige o sebi koja se često povezuje sa maženjem sebe, uživanje ne dopire baš do duše.
Jedno od najvećih oslobađanja emocionalnog bola dolazi iz ranjivog, iskrenog razgovora sa profesionalcem od poverenja. Trener, terapeut ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje obučen za suočavanje sa odgovorima na traumu može vam pomoći da vas vodi kroz istraživanje bola koji osećate. Ako je pristup stručnoj pomoći težak, barem razmislite o vođenju detaljnog izveštaja o vašoj borbi.
Jedan izvršni direktor kojeg je Ron trenirao dok je bila na odmoru, ranjivo je govorio o svom nasilnom šefu i grubom tretmanu koji je zauzvrat imala prema svom timu. Mešavina krivice i srama, ogorčenosti i straha da njena karijera više nikada neće biti ispunjena dovela ju je do toga da je emocionalno paralizovana i povučena. Pažljivo raščlanjivanje svakog aspekta njenog bola dovelo je do stvaranja plana za ponovnu procenu njenih ličnih vrednosti, iskupljenje za one koje je povredila i rad na opraštanju sebi, svom šefu i kulturi koja je omogućila toliko štete. Bio je to bezbedno vođen proces koji je ojačao njenu hrabrost da bude iskrena prema sebi. Čak je otkrila i poreklo sopstvene priče koja ju je učinila ranjivom u takvom okruženju. Obnova nije brz proces, ali ako želite da za sobom ostavite ostatke moralne povrede, moraćete da se posvetite tome da proces bude prioritet.
Izbegavajte osvetničke i opravdane reakcije.
Gorčina moralne povrede može nas naterati da žudimo za osvetom. Ali budite sigurni: svako trenutno zadovoljstvo će biti kratkog daha. Bez obzira koliko osećate da je opravdano, i dalje ćete samo kompromitovati vrednosti koje su bile povređene u početku. U nekim trenucima možete rizikovati da dostignete tačku ključanja i reagujete na nekoga ko je odgovoran za nanošenje vaše moralne povrede. Ako provodite mnogo vremena zamišljajući kazne za koje smatrate da zaslužuje vaš moralni povreditelj, ogorčeni zbog toga koliko dugo su se izvlačili svojim destruktivnim ponašanjem, to je opasan znak da akumulirate zlu volju. U najnepovoljnijem trenutku, ta loša volja može izbiti u izlivu besa, emocionalnoj krizi ili iznenadnom padu vašeg mentalnog zdravlja.
Naučiti da se samoregulišemo je ključno za izbegavanje impulsivnog delovanja. Režimi dubokog disanja za smanjenje stresa mogu biti od velike pomoći u takvim trenucima. Takođe može biti korisno imati bliskog saradnika, mentora ili trenera koji će da se javi u kratkom roku. Jednom klijentu sa kojim je Ljudmila radila bilo je i utešno i okidajuće imati kratku frazu koju bi sebi ponovio u trenucima kada se njegov šef ponašao bezobzirno ili nepravedno. Ova fraza je ponovila neke od njegovih osnovnih vrednosti saosećanja i ljubaznosti, podsećajući ga na to ko je želeo da bude čak i pred drugima koji se nisu tako ponašali. Ponovno povezivanje sa našim osnovnim vrednostima pomaže nam da se izdignemo iznad niskog nivoa onih kojima zameramo.
Odredite kakvu ulogu može da igra oproštaj.
Određivanje da li i kako odabrati oproštaj kada vam je savest povređena može biti komplikovano. Prvo od vas zahteva da se povučete i istražite svoj odnos prema ovoj često pogrešno shvaćenoj vrednosti.
Prvo, zapamtite šta oproštaj nije. To nije vraćanje poverenja. Ne zahteva da budete u bliskom odnosu sa osobom ili sistemom kome opraštate. To jednostavno znači da otpuštate svoju gorčinu i želju da uzvratite za nanesenu štetu. To znači, kako kaže dr Mark Goulston, „prihvatanje izvinjenja koje nikada nećete dobiti.“ To je gubitak vašeg besa kao izvora motivacije. I to nije jednokratni događaj gde jednostavno izjavite: „Dobro, opraštam im“. Opraštanje je proces. To je dnevni skup dubokih izbora da angažujete emocije koje vam preplave um u neprikladnim, neočekivanim trenucima, a zatim ih oslobodite. Zatim, to znači odbaciti očekivanja da će osoba ili organizacija pokazati bilo kakvo kajanje za učinjene nepravde.
Možete biti sigurni da je prianjanje za gorčinu i mračnu motivaciju koju ona može pružiti destruktivno po vaše emocionalno i fizičko zdravlje, uključujući povećanje vaše verovatnoće da ćete doživeti PTSP. Oproštaj je težak, ali neophodan za potpunu obnovu od moralne povrede. Mnogima je najteže oprostiti samom sebi.
Odbacite sramotu da obnovite svoj moralni centar.
Jedno od najbolnijih otkrića borbe sa moralnom povredom je šteta koju smo naneli. Jedan izvršni direktor kojeg je Ron trenirao bio je odgovoran za postavljanje softvera za nadzor i praćenje produktivnosti zaposlenih koji rade od kuće tokom pandemije. Zatim je dostavljao izveštaje šefovima čiji ljudi nisu bili na mreži onoliko sati koliko je kompanija smatrala dovoljnim. On je priznao:
Osećao sam se užasno. Špijunirao sam ljude koji su izgarali pokušavajući da održe korak sa svim zahtevima koji im se postavljaju u životu, ili da stvore iluziju da su onlajn kada nisu. Trebalo je da pritisnem svog šefa kada su želeli da ovo sprovedu, znajući da nije u redu. Naši ljudi nas nikada nisu izneverili, a znao sam da neće ni sada. Ali kada su saznali da ih prate, cela stvar je postala igra.
Njegova krivica je bila toliko paralizirajuća da mu se zdravlje pogoršalo, pa je na kraju morao da ode na bolovanje. Poverenje je za njega bilo sveta vrednost i osećao se kao da ga je nepopravljivo prekršio. Vremenom je uspeo da razdvoji šta je njegova odgovornost, a šta organizacije. Prihvatio je stvari koje je činio i što nije uradio da bi odbacio žaljenje i sramotu. Ponovo je pokrenuo svoja uverenja o tome zašto je poverenje toliko važno na radnom mestu. Na kraju je napustio organizaciju.
Promenite situaciju.
Ne možemo da se izlečimo u istoj situaciji u kojoj se povreda nastavlja. Takođe ne možemo da povratimo svoju savest dok nastavljamo da kršimo naše vrednosti. Ponekad i dalje možemo da radimo dobar posao čak i ako je naša organizacija daleko od savršene. Ponekad možemo pojedinačno da se popravimo, ili čak da pomognemo u promeni naše organizacije. Na primer, možemo pomoći u kreiranju novih propisa za rešavanje prekomernog rada ili nadzora. Ali ako nije moguće raditi svoj posao bez kontinuiranog kršenja vaših vrednosti, napuštanje situacije ili organizacije je neophodan korak.
. . .
Moralne povrede mogu ostaviti trajne posledice na našu psihu, ali ne moraju da ostanu iscrpljujuće. Kao i druge traume i povrede, iz njih možemo rasti. Možemo pronaći otpornost koja nam je potrebna da se izdignemo iznad povreda i obnovimo naše moralne centre. Ponekad možemo da ponesemo okruženje na to putovanje, a ponekad moramo da ih napustimo. U svakom slučaju, ako nosite težinu moralne povrede, nemojte čekati dok ona ne prevlada čitav vaš pogled na život i vas same. Nađite hrabrosti da se suočite sa onim što ste iskusili i uradili, i sa tim povratite vrednosti koje su vam najdraže.
