Hans Wilsdorf
Priča o Rolex satu je neraskidivo isprepletena sa pričom Hansa Vilsdorfa, koji je bio na čelu kompanije čiji tehnički razvoj je doveo do tačnog, vodootpornog, samonavijajućeg ručnog sata. Razvoju industrije časovnika, u to vreme, i mnogi drugi pronalazači su dali svoj doprinos, tako da bi se i bez Vilsdorfa ovaj napredak dogodilo, pre ili kasnije, ali ostaje činjenica da je on centralna figura u priči . Vilsdorfovo reklamiranje satova išlo je u korak sa razvojem brenda, što je kulminiralo 24. novembra 1927, kada je zakupio celu naslovnu stranu Daily Mail-a, po ceni od 1.600 funti, uz još jednu celu stranu oglasa na kojoj je pisalo: „Izvanredan Rolex ručni sat – Najbolji po svim svetskim testovima“ „Sve dobre zlatare širom Britanske kraljevine imaju Rolex satove“.
Hans Wilsdorf rođen je u Kulmbahu, u Bavarskoj, Frankonija (Nemačka), 22. marta 1881, kao drugi sin od troje dece. Ranu smrt njegove majke ubrzo je pratila smrt oca i 1893, kada je imao 12 godina, njegovi ujaci su odlučili da unište posao njegovog oca i iskoriste sredstva da pošalju decu u vrlo dobar internat u Koburgu. Vilsdorf je pokazao da posebno voli matematiku i jezike, što mu je omogućilo da putuje i radi u inostranstvu.
Bio je pomoćnik u firmi za izvoz bisera, čija je prodajna mreža pokrivala ceo svet, a iskustvo koje je stekao je bilo od neprocenjive vrednosti za njegovu čitavu karijeru.
Godine 1900, kada je imao 19 godina, počeo je da radi u velikoj firmi koja se bavila izvozom satova, Cuno Korten u La Šo de Fonu, u Švajcarskoj, za platu od 80 franaka godišnje i postao je njihov korespondent za engleski jezik i činovnik. La Šo de Fon, pored Ženeve, postaje centar industrije časovničarstva visokog kvaliteta u to vreme. Tu je Vilsdorf bio okružen najuticajnijim ljudima i stekao je praksu u proizvodnji satova, što će kasnije biti važno sredstvo za osnivanje i uspehu Rolex-a. Godine 1903. Vilsdorf se preselio u London da radi za drugu časovničarsku firmu. Rast samopouzdanja i iskustvo koje je stekao u ovom i prethodnom zaposlenju, činilo je dobitnu kombinaciju za osnivanje sopstvene firme.
Osnivanje Vilsdorfa i Dejvisa
Godine 1903, Vilsdorf se preselio u London, gde je radio u velikoj prodavnici satova. Dve godine kasnije, u maju 1905, kada je imao 24 godine, pozajmio je novac od svoje sestre i zeta Alfreda Dejvisa i osnovao firmu Wilsdorf & Davis, u Hatton Gardens 83 u Londonu.
Njihova prva specijalnost je bio sat za putovanje, nazvan Portfolio sat, upakovan u finu, kvalitetnu kožu. Ali Vilsdorf je bio ubeđen da je ručni sat put budućnosti.
Godine 1902, dok je bio u La Šo de Fondu, upoznao se sa firmom Herman Aegler u Bjenu, koja je pravila mehanizme za časovnike, kojima se precizno merilo vreme i za koje su postojali dostupni rezervni delovi, zahvaljujući modernim metodama koje je uveo Aegler.
Godine 1905, Vilsdorf je otišao u Bjen i dogovorio se sa Hermanom Aeglerom da proizvodi ručne satove prema Vilsdorfovoj specifikaciji i plasirao je najveću narudžbinu ručnih satova ikada viđenu u to vreme.
Prvi ručni satovi koji su proizvedeni u okviru ovog dogovora bili su muški i ženski u kućištu od srebra, sa kožnim kaišem. Njihov momentalni uspeh, nakon lansiranja u jesen, je zahtevao da Vilsdorf napravi liniju u zlatnim kućištima. Godine 1906, širenje narukvica je pokrenula važna firma nakita i Vilsdorf je odmah ovo učinio kao dostupnu opciju na svojim satovima.
Rebberg delovi
Aegler je snabdevao Wilsdorf &Davis delovima proizvedenim u njegovoj fabrici u Bjenu, u okrugu Reberg i, samim tim, ovi rani delovi se često nazivaju „Rebberg“ delovi, čak i ako nisu bili obeleženi Rebberg imenom. Rebberg je bio registrovani znak za Aegler.
Rađanje brenda Rolex
Godine 1907, Vilsdorf je u La Šo de Fondu otvorio kancelariju za promociju ručnih satova na tržištu i smislio ime Rolex. Neki su spekulisali da ime potiče od hoROLogie EXcellence, ali u „Vade Mecum“ Vilsdorf kaže da je ime Rolex izabrano jer je „kratka, ali značajna reč, (na taj način ostavlja dovoljno mesta za natpis na engleskom) i, iznad svega, lako se pamti.“
„Ona ima prijatan zvuk i izgovor ostaje neizmenjen bez obzira na kom evropskom jeziku se izgovara.“ Ali on ne otkriva odakle ime potiče, pa verovatno to nikad nećemo saznati.
Njegov opis da je reč kratka, lako se pamti i izgovora došao je do Džordža Istmena, koji je registrovao marku Kodak, 4. septembra 1888. Istmen je rekao da su njegovi kriterijumi za ime da treba da bude kratko, da se ne može pogrešno izgovoriti, ne liči ni na jednu reč i ne podseća ni na šta osim na Kodak.
Vilsdorf je ovo imao na umu kada je smislio ime Rolex.
Vilsdorf je registrovao Rolex kao ime brenda u Šo de Fondu 2. jula 1908 godine.
To pokazuje da je Rolex zaštitni znak Wilsdorf and Davis, proizvođača satova, delova za satove i kućišta. Vilsdorf je zatražio da Aegler koristi novi zaštitni znak na svim svojim satovima.
Aegler je želeo da se njegovo ime pojavi na satovima koje oni proizvode, ali je nevoljno pristao na Vilsdorfov zahtev.
U početku, ime Rolex je bilo utisnuto ili ugravirano samo na kućištu i delovima; brojčanik je ostavljen da se utisne ime prodavca. Rolex je tada bio novo i nepoznato ime, dok je većina prodavnica bila u poslu duže vreme, ljudi su imali više vere u sat sa nazivom „The Goldsmiths Company“ ili „Asprey“.
Vilsdorf je shvatio da sve dok prodavci i dalje stavljaju njihova imena na brojčanik, imaju kontrolu nad onim što nude i prodaju, jer su mogli da stave svoje ime na bilo koji sat koji su odabrali. Iako su delovi i kućište bili brendirani imenom Rolex, Vilsdorf je mogao da izgradi reputaciju prodavca, a to ništa ne bi značilo kupcu koji bi retko ili nikada pogledao unutrašnjost sata.
Vilsdorf je bio odlučan da proizvede najbolji ručni sat, verujući da je to ključ uspeha.
On je, takođe, shvatio da bi imao bolje narudžbine i veću kontrolu nad veleprodajnom cenom svojih satova, ako bi mogao da razvije potraživanje, tako da kupci uđu u prodavnicu i traže, ili još bolje insistiraju na Rolex satu, zbog njegovog imena.
Pored raznih dešavanja u javnosti, kao što je dobijanje sertifikata prvog hronometra na svetu, za neke od njegovih satova, Vilsdorf je počeo da „gura“ napred brend Rolex.
U početku je stavljao zaštitni znak na poleđinu satova, ali to nije bilo dovoljno. Od 1921.godine počeo je da isporučuje satove sa Rolex imenom odštampanim na brojčaniku. U to vreme, satovi su se isporučivali u malim kutijama, od kojih je svaka imala 6 satova. Za početak, samo jedan sat u svakoj kutiji je imao Rolex ime na brojčaniku, kasnije dva i polako je povećavao broj prodatih Rolex satova. Međutim, ovo je bilo suviše sporo za Vilsdorfa i 1925. intenzivno je započeo reklamnu kampanju, koja je koštala 12.000 funti svake godine. Prodavci su, zatim, postepeno prihvatali četiri brendirana, a onda i pet, od šest satova.
Lansiranjem Rolex Oyster krajem 1926, Vilsdorf je bio u stanju da insistira da svi Oysters imaju Rolex ime na brojčaniku.
Brendiranjem i reklamnim kampanjama, Vilsdorf je ubrzo preokrenuo situaciju sa prodavcima: više nije morao da kontaktira prodavce i pita za prodaju svojih satova. Kupci su sada tražili brendirane Rolex satove, a prodavci su morali da kontaktiraju njega!
Preciznost merenja vremena
Vilsdorf je bio perfekcionista i nikada nije prestao da pritiska Aeglera da poboljša preciznost satova koji se prave za njega. Godine 1910, Aegler, kao proizvođač, predao je Rolex ručni sat u stanicu za testiranje Bjen u školu Horologije.
Godine 1910, 22. marta, ovaj sat je dobio sertifikat prve klase i tako postao prvi ručni sat koji je zvanično sertifikovan kao hronometar u Švajcarskoj.
Godine 1914, 15. jula, mali Rolex ručni sat, prečnika 25mm, dobio je sertifikat A klase za preciznost iz opservatorije u Griniču, koji je prethodno samo dobio morski hronometar.
Sertifikat je zahtevao prolaženje serije testova tokom 45 dana. Sat je bio testiran u pet različitih pozicija i tri različite temperature, uključujući i okolinu (65 stepeni Farenhajta), rerna-toplo i frižider-hladno. Vilsdorf je rekao da je to bilo crveno slovo u razvoju firme, dan koji nikada neće zaboraviti.
Vilsdorf je zahtevao od Aeglera da sve Rolex satove kalibrira prema hronometar testovima. Sposobnost ručnog sata da održi tačno vreme nije više smela da se dovodi u pitanje.
Prvi svetski rat
Godine 1919, Vilsdorf je odlučio da preseli sedište Rolex-a iz Londona u Ženevu. Ta godina je, takođe, bila svedok još jednog velikog razvoja u istoriji Rolex-a, kada su Vilsdorf i Dejvis dali skoro 15% kapitala kompanije Hermanu Aegleru.
Inovacije i dizajn
Vilsdorf i Dejvis nisu se zadovoljili time da budu samo još jedna kompanija za satove. U vrlo kratkih 20 godina, Rolex je postigao više od 20 svetskih rekorda.
Među njima je sada čuveno Rolex Oyster kućište, prvi pravi svetski vodootporni sat, zahvaljujući obrnutom navoju i krunici na navijanje – inovacija je i danas u upotrebi,kao i prvi pravi sat na navijanje (automatski), koji je postao veoma traženi posle „bubble back-a“.
Oni su takođe napravili prvi vodootporan sat, koji može da radi na dubini od 330 stopa, zatim i specijalno napravljen model koji je išao do 11.000 stopa, Milgauss koji je napravljen da radi pri jakom magnetnom polju, kao ona koja se nalaze u naučnim laboratorijama, elektranama i sl.
Rolex nastavlja da teži savršenstvu, a o istoriji Rolex-a ima još mnogo toga da se kaže, pošto je u ovom članku dotaknut samo vrh ogromnog ledenog brega čudesne kompanije satova.
