3 jednostavne navike za poboljšanje kritičkog mišljenja
Previše biznis lidera jednostavno ne rezonuje kroz važne izazove, a to šteti njihovim organizacijama. Dobra vest je da kritičko razmišljanje spada u naučeno ponašanje. Tri su jednostavne stvari koje možete učiniti da biste vežbali kako da postanete efikasniji kritički mislilac: preispitivati pretpostavke, logičko razmišljanje i diverzifikovanje svojih misli i perspektiva. Sve navedeno možda zvuči i previše očigledno, ali razvijanje ove tri ključne navike uma, pomoći će vam da postanete bolji u jasnom i aktivnom rasuđivanju.
Previše biznis lidera jednostavno ne rezonuje kroz hitne izazove, uzimajući dovoljno vremena da temeljno proceni temu sa svih strana. Lideri često prihvataju prvi zaključak do koga dođu, bez obzira na dokaze. Još gore, lideri će samo odabrati dokaze koji podržavaju njihova prethodna uverenja. Nedostatak metakognicije - ili razmišljanja o razmišljanju - takođe je glavni pokretač problema, što čini da ljudi imaju i previše samopouzdanja.
Dobra vest je da veština kritičkog razmišljanja može biti naučena. Tri jednostavne stvari koje možete učiniti da biste poboljšali svoje veštine kritičkog mišljenja:
1. Preispitivanje pretpostavki
2. Logičko razmišljanje
3. Diverzifikovanje misli
Sada možda mislite: „Već radim sve to.“ I verovatno radite, ali ne sa namerom i ne toliko temeljno koliko biste mogli. Razvijanje ove tri ključne navike uma, pomaže vam da uspešnije razvijete jednu od najtraženijih veština na tržištu rada.
Preispitivanje pretpostavki
Kada radimo na stvaranju preokreta u organizaciji, obično započinjem preispitivanjem pretpostavki firme. Jednom sam posetio desetine prodavnica maloprodajnog lanca, predstavljajući se kao kupac. Ubrzo sam otkrio da se kompanija vodila pretpostavkom da njeni kupci imaju daleko više raspoloživog prihoda nego što su zaista imali. Ovo pogrešno verovanje učinilo je da kompanija preceni odeću. Zarađivali bi više miliona svake godine, da su prodavali jeftinije košulje i pantalone.
Naravno, teško je sve dovesti u pitanje. Zamislite da se tokom dana pitate: Da li je nebo zaista plavo? Šta ako osoba pored mene nije moja koleginica, već njena sestra bliznakinja? Kako zaista znam da sutra neće doći do urušenja ekonomije?
Prvi korak u preispitivanju pretpostavki je, dakle, utvrđivanje kada preispitivati pretpostavke. Ispostavilo se da je pristup ispitivanju posebno koristan kada su ulozi visoki.
Dakle, ako vodite raspravu o dugoročnoj strategiji kompanije na kojoj će se zasnivati godine truda i troškova, postavite osnovna pitanja o svojim uverenjima: Kako znate da će se posao povećavati? Šta istraživanje govori o vašim očekivanjima o budućnosti tržišta? Da li ste uzeli vremena da zakoračite u ulogu svojih kupaca kao „tajni kupac“?
Drugi način da preispitate svoje pretpostavke je razmatranje alternativa. Možete se zapitati: Šta ako se naši klijenti promene? Šta ako naši dobavljači budu prestali da rade? Ovakve vrste pitanja pomažu vam da steknete nove i važne perspektive kako biste usavršili sopstveno razmišljanje.
Logičko razmišljanje
Pre nekoliko godina, preuzeo sam zadatak sprovođenja preokreta u velikoj kompaniji za donji veš. Rast jedne od njenih glavnih linija proizvoda godinama je opadao. Niko nije mogao da shvati zašto.
Ispostavilo se da je kompanija napravila grešku u rasuđivanju usled preteranog uopštavanja, izvodeći veliki zaključak zasnovan na ograničenim ili nedovoljnim dokazima. Naime, kompanija je verovala da svi njihovi međunarodni kupci imaju slične preferencije u donjem vešu. Tako je kompanija isporučivala vrlo slične grudnjake u svaku prodavnicu širom Evrope.
Kada je moj tim počeo da razgovara sa osobljem i potrošačima, shvatili smo da su kupci u različitim zemljama prijavili vrlo različite ukuse i preferencije. Britanke su, na primer, imale tendenciju da kupuju čipkane grudnjake u jarkim bojama. Italijanke su više volele bež grudnjake, bez čipke. Dok je najveća potražnja za sportskim grudnjacima vladala među Amerikankama.
Poboljšanje načina razmišljanja ove kompanije donjeg veša, pomoglo je firmi da dramatično poboljša svoj krajnji rezultat. Dobra vest je da formalna praksa logike datira od vremena Aristotela pre najmanje 2000 godina. Tokom ta dva milenijuma, logika je iskazala svoje zasluge kroz donošenje zdravih zaključaka.
Dakle, u vašoj organizaciji obratite veliku pažnju na „lanac“ logike konstruisan određenim argumentom. Zapitajte se: Da li argument u svakom trenutku potkrepljuju dokazi? Da li se svi dokazi nadovezuju jedni na druge kako bi se došlo do valjanog zaključka?
Svesnost o uobičajenim zabludama, vam takođe može omogućiti logičnije razmišljanje. Na primer, ljudi se često bave onim što je poznato kao „post hoc“ razmišljanje. U ovoj zabludi, ljudi veruju da „ukoliko je događaj Y sledio događaj X, događaj Y mora da je izazvan događajem X.“
Tako, na primer, menadžer može verovati da njihovi prodajni agenti ostvaruju veće prodaje na proleće, jer su pokrenuti motivacionim govorom održanim na godišnjoj, prodajnoj konferenciji u februaru – ali, dok se ta pretpostavka ne testira, nema načina da menadžer može znati da li je njegovo uverenje tačno.
Tražite raznolikost u razmišljanju i saradnji
Zahvaljujući poreklu i svojim životnim iskustvima, imamo tendenciju da stvari vidimo drugačije od ljudi oko sebe. Ovo često donosi korist. Ali, nismo imuni ni na timsko razmišljanje. Kad smo u blizini ljudi sličnih nama iz bilo kog razloga - starosti, politike, religije – treba da pokušavamo da pribegnemo različitim gledištima; to čini da bolje razmišljamo.
Prirodno je da se ljudi grupišu sa ljudima koji misle ili se ponašaju poput njih. To se vrlo često dešava na internetu, gde je tako lako pronaći određenu kulturnu nišu. Algoritmi socijalnih medija mogu dodatno suziti našu perspektivu, servirajući samo one vesti koje odgovaraju našim individualnim uverenjima.
To je problem. Ako svi u našim društvenim krugovima misle kao i mi, postajemo krući u razmišljanju i manje je verovatno da ćemo promeniti svoja uverenja na osnovu novih informacija. U stvari, prema istraživanjima, što više ljudi sluša ljude koji dele njihove stavove, njihovi pogledi postaju još više polarizovani, odnosno podeljeni.
Ključno je izaći iz sopstvene zone komfora. Možete početi sa malim koracima. Ako se bavite računovodstvom, sprijateljite se sa ljudima iz marketinga. Ako uvek idete na ručak sa starijim osobljem, idite na utakmicu sa mlađim kolegama. Na ovaj način ćete pobeći od svog uobičajenog načina razmišljanja i steći bogatije uvide.
U timskim postavkama, dajte ljudima priliku da iznesu svoja mišljenja nezavisno od uticaja grupe. Na primer, kada zatražite savet, ne iznosite svoje preferencije i zamolite članove tima da vam pošalju svoja mišljenja u zasebnim beleškama. Ova taktika sprečava ljude da se bave grupnim razmišljanjem.
Iako ove jednostavne taktike mogu zvučati lako ili čak očigledno, u praksi su retke, posebno u poslovnom svetu, a preveliki broj organizacija ne posvećuje dovoljno vremena aktivnom razmišljanju. Ali, važan posao kritičkog razmišljenja se isplati. Iako sreća igra ulogu u uspehu kompanije - nekad malu, nekad veliku - najvažnije poslovne pobede postižu se pametnim razmišljanjem.
