Christian Dior
„Žene su najfascinantnije između 35. i 40. godine, nakon što pobede u nekoliko trka i znaju kako da se usmere. Budući da većina žena „nikada ne pređe 40-tu“, maksimum fascinacije može da se nastavi u nedogled...“
Christian Dior Kristijan Dior je vladao francuskom modnom scenom 40ih i 50ih godina. Ne samo da je smislio New Look koji je promovisao figuru peščani sat, nego je i uveo poslovnu strategiju, koja ga je za samo 10 godina na globalnoj skali postavila kao brend luksuzne robe, uključujući i parfeme.
Christian Dior je rođen 1905. godine u Granville-u, na normandijskoj obali Francuske. Njegova porodica, čija je sudbina zavisila od proizvodnje đubriva, nadala se da će postati diplomata, ali je Dior samo želeo da se bavi modom i crtanjem. Da bi zarađivao, prodavao je svoje modne crteže za po 10 centi po crtežu.
Diorova najveća ljubav bila je umetnost, pa je 1928. godine otvorio malu galeriju u Parizu, gde je prodavao slike Pabla Pikasa, a porodica se tu doselila nekoliko godina ranije.
Međutim, tragedija je zadesila porodicu smrću Diorovog starijeg brata i majke, pa je porodični biznis opadao. Kristijan je narednih nekoliko godina proveo prodajući svoje crteže modnim kućama.
Posle finansijske katastrofe njegove porodice, koja je rezultirala gubljenjem biznisa njegovog oca, Dior je bio primoran da zatvori galeriju.
Od 1930ih do 1940ih godina radio je sa Robertom Piguet-om, sve dok ga nisu pozvali na služenje vojske. Godine 1942, nakon što je napustio vojsku, Dior se priključio modnoj kući Lucien Lelong, gde su on i Pierre Balmain bili prvi dizajneri. Za vreme II svetskog rata, Dior je oblačio žene nacističkih oficira i francuskih kolaboracionista.
Godine 1946, 8. oktobra, Dior je osnovao svoju modnu kuću, podržanu tekstilom King Marcel Boussac, magnata u proizvodnji pamuka.
Pravo ime linije njegove prve kolekcije, predstavljene početkom 1947. godine bilo je Corolle (botanički izraz corolla ili kruna cveta), ali izraz New Look (Novi Izgled) je smislila Carmel Snow, glavni urednik Harper΄s Bazaar. Diorovi dizajni su bili čulniji, za razliku od „upakovanih“, pravilnih oblika skorašnjih stilova II svetskog rata.
Osnovne osobine su bile meka, zaobljena ramena, opasan struk i pune, graciozne suknje. To je bilo ono što je bilo potrebno ženama, nakon jednostavnosti i oskudice ratnog doba. Dior je verovao da žene žele nešto novo, nešto tradicionalno žensko što bi povratilo ravnotežu, pošto su, tokom rata, često imale muške uloge.
Citirali su Diorovu rečenicu: „ja sam stvorio ženu cvet“.
Bio je majstor u stvaranju oblika i silueta
New Look je odmah postigao uspeh. Narudžbine su stizale od Rite Hejvort, balerine Margot Fontey, a Dior je bio pozvan da napravi privatnu prezentaciju britanskoj kraljevskoj porodici u Londonu. Tokom 50ih godina, usledili su poznati klijenti, a među njima Ava Gardner, Marlen Ditrih, princeza Margaret i Vojvotkinja od Vindzora.
Žene širom sveta su prihvatale ovaj izvanredan novi izgled haljina Kristijana Diora. Ipak, iz nekog razloga, čak i sa toliko ljudi kojima se dopadao taj novi izgled, mnogi su bili protiv njega.
Neki modeli koji su bili na fotografijama ekstremno su prikazani, sa svučenom odećom, pa su vlade mnogih zemalja širom sveta zabranile liniju, nazivajući kolekciju nečuvenom i raskalašnom. Pitam se da li bi i danas rekli tako nešto.
I pored toliko ljudi kojima se dopadao stil Kristijana Diora, neki bi ga dočekivali, kada je dolazio u SAD, protestujući protiv njegove modne linije. Kristijan Dior nije dozvoljavao da ga negativnost nekih ljudi zaustavi, pa je svakih šest meseci izbacivao novu liniju, što je ubrzo bilo 22 linije za kratko vreme.
Dior je gotovo sam obnovio Pariz, kao modni glavni grad sveta. Zatim je krenuo u revoluciju u modnoj industriji. Sa svojim partnerom, Dior je prvi sa licencnim ugovorima u modnoj industriji.
Shvatili suda budućnost leži u internacionalnom tržištu i različitim proizvodima, pa su otvorili ćerku kompaniju u poslu sa krznom, spremnu za „outlet“ kolekciju i prvi Diorov parfem, Miss Dior.
Diorovi čuveni mirisi za žene uključuju Dune, Dolce Vita, Diorella, Dioressence, Diorissimo, Eau Fraiche, Forever and Ever, Hypnotic, Poison, J΄adore, Miss Dior, Tendre Poison je laskav katalog parfema za žene. Diorove ponude idu i dalje od ovoga, uključujući stvari od kože, cipele, dodatke i fin nakit.
Kada je jedna američka kompanija ponudila da kupi prava za proizvodnju Diorovih čarapa, Dior i njegov partner su odbili isplatu i pregovarali o isplati procenta, baziranu na količini prodaje, uvodeći tako kraljevski sistem plaćanja u modnu industriju.
Kristijan Dior je iznenada umro 1957. godine, od srčanog udara, za vreme tretmana u spa centru u Italiji.
Nova generacija dizajnerskih lidera nakon Diorove smrti
Osnivačeva smrt ostavila je Kuću u haosu. Jacques Rouët je razmatrao opciju prekidanje poslova širom sveta, ali ni Diorovi korisnici licenci, niti francuska modna industrija, koja je posedovala 50 procenata izvoza kuće Dior, nije htela to da uzme u obzir.
Umesto toga, Rouët, koji je hteo da nastavi svakodnevno vođenje poslova kompanije u 1980im godinama, predstavio je dvadesetdvogodišnjeg Yves Saint Laurent-a, koga je Dior zaposlio dve godine pre toga, kao glavnog dizajnera. Sledećih godina, nekoliko renomiranih dizajnera preuzelo je posao u House of Dior sve do 1990. godine, kada je proizvođač luksuzne robe LMVH (Möet Hennessey Luis Viutton) kupio i od tada je John Galliano glavni dizajner.
U ekonomskog uraganu, John Galliano, zadržavajući duh učitelja,iz 1947. godine, ušao je u samu suštinu Kuće Dior.
„Proveo sam sate u arhivi, ispitujući Diorove dizajne, podvrgavajući ih gotovo forenzičkom ispitivanju. To je bilo kao otkrivanje davno izgubljenog ljubavnog pisma, koje je objavljivalo strast za odećom koja je predivna i elegantna. To je umetnost, koju stvaraoci i žene izvode sa ljubavlju i ponosom“.– John Galliano
