12 saveta Harvard Business Review-a za upravljanje biznisom u toku pandemije
Već sada je jasno da ćemo posledice na ekonomiju sagledati u celovitoj slici retrospektivno, ali u međuvremenu bolje sprečiti nego lečiti.
Trenutne mere prevencije najvećim delom fokusirane su na suzbijanje novih žarišta COVID-19. Ekonomski impact se naslućuje i pretpostavlja, ali celokupna slika biće dostupna tek u retrospektivi. Bez obzira na sve neizvesnosti, tim Harvard Businnes Review-a sagledao je dosadašnje okolnosti i izdvojio 12 lekcija za biznis kojima nas je pandemija naučila.
1. Pratite situaciju na dnevnom nivou
Tim HBR-a u okviru početne zamisli predvideo je da izveštava o epidemiji na svaka 72 sata. Iz prakse su zaključili da je optimalan opseg 24 časova, ne samo za komunikaciju novih dešavanja, već radi potpunije slike o pandemiji. Zaključuju da je za sagledavanje situacije potrebno pratiti dešavanja na dnevnom nivou.
Praksa je prvenstveno savetovana za praćenje svakodnevna promena smera širenja epidemije i stvaranje novih žarišta, koji nužno vode do potrebe za novim strategijama odlučivanja.
2. Vesti koje čitate danas odlučuju u vaše ime sutra
Pripazite na tip vesti koje čitate i na relevantnost izveštavanja.
Razlikujte proverene činjenice i pretpostavke, bilo da su novosti o tehnologiji ili epidemiji.
Mediji pribegavaju praksi da zanemare širu perspektivu zarad čitanosti. Ono što danas pročitate ostaće kao smernica za poslovanje vaše kompanije u narednom periodu. Pripazite na ishitrene reakcije.
3. Napravite kratak pregled situacije i podelite sa svojim zaposlenima
Neophodno je redovno slati izveštaje i kratke preglede situacije u poslovanju. Lideri često pretpostavljaju da zaposleni poznaju sve informacije pošto raspolažu mnogim izvorima informisanja. Međutim, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da je mnogo manje vremena potrošeno na raspravljanje o informacijama kada postoji izveštaj koji je podeljen zaposlenima. Istovremeno se zaobilazi situacija u kojoj bi zaposleni imali drugačije/pogrešne pretpostavke o okolnostima u poslovanju.
4. Pratite mišljenje eksperata iz različitih oblasti, potvrdite tačnost iz više izvora
Informacije i mišljenja eksperata su neophodni, ali je važno i negovati empirijski pristup u usvajanju informacija. Prilikom sakupljanja informacija oslonite se na mišljenja epidemiologa, virologa, zvaničnika iz zdravstva, logistike i drugih sektora. Pošto je krizna situacija nepredvidiva, sva mišljenja treba potvrditi pomoću više relevantnih izvora.
5. Neodlučnost i strah od netačnih informacija rešiti dokumentom: „Najbolja perspektiva za sad”
Ovaj problem češće se javlja u većim organizacijama, gde nije moguće menjati odluke istom dinamikom koju ima uticaj epidemije na poslovanje. Kako biste zaobišli neodlučnost čitavu sliku posmatrajte sa konkretnim rešenjima za sadašnji trenutak, bez obzira koliko je organizacija fleksibilna ili ne.
Sintezom dođite do opšte slike situacije.
Jedna kineska poslovica kaže: „Komanduje se ujutru, a odluke se menjaju uveče”.
6. Pripazite se birokratije
Predlozi kako da poslujete će doći sa svih nivoa, što može oformiti generalizovano i konzervativno mišljenje, a zatim i otežan proces odlučivanja. Okupite tim pojedinaca u koje imate dovoljno poverenja da im dozvolite slobodu i dinamičnije donošenje odluka. Prilagodite tempo spoljašnjim okolnostima. Pripazite da ne preterujete sa uređivanjem komunikacije, takav pristup često donese više štete nego koristi.
Umesto složenijih procedura koje uključuju verifikaciju više dokumenata napravite jedan digitalni dokument koji može jednostavno i redovno da se ažurira.
7. Održite balans u ovim sferama:
• Komunikacija: Radi što manje anksioznosti informišite zaposlene redovno i argumentovano, objasnite uzrok svake odluke o kojoj informišete. Kada zaposleni poznaju kontekst razumeće kako da se ponašaju u nepreviđenim situacijama.
• Potrebe zaposlenih: Pronađite rešenja da nadomestite zabranu kretanja i okupljanja. Napravite kanal u kojem ćete informisati zaposlene o promenama. Neophodna su rešenja na lokalnom nivou.
• Putovanja: Jasno odredite koja su putovanja potrebna i dozvoljena i kada će doći do ažuriranja politike putovanja.
• Rad od kuće: Organizujte jasne procedure rada od kuće.
• Dajte širi doprinos: Razmislite kako biste doprineli okolini i najugroženijima, na koji način vaš biznis može pružiti najbolju pomoć u sferama finansija, nabavkama neophodnih dobara ili komunikaciji.
• Oformite kratku i dinamičnu analizu biznisa: kriza donosi nepredvidive fluktuacije, pomoću povremenih dinamičnih ciklusa analize možete jednostavnije pratiti efekte koji su se odrazili u segmentima vašeg poslovanja, potom i sanirati.
• Stabilizujte lanac snabdevanja: upotrebom alternativnih izvora ili pomoću akumuliranih sredstava pokušajte da obezbedite stabilnost snabdevanja. Ako je neizvodivo u kraćem vremenskom intervalu, posvetite se izradi dodatnih planova.
8. Podesite mod preživljavanja
Stabilnost je vrlo često kamen temeljac velikih korporacija. U ovom trenutku bitno je održavati se na modu preživljavanja. Izdvajamo 6 odlika ovog metoda poslovanja:
• Pristupite dodatnim proizvodnim kapacitetima
• Prilikom menadžmenta krize imati višestrani pristup svakom rešenju
• Dezintegrisati sistem i procedure, i time biti manje podložan totalnom kolapsu
• Shvatiti krizu kao šansu za razvoj: Pošto su efekti pojedinih odluka trenutno nesagledivi, svaki sistem koji je otvoren za razvoj razumeće pandemiju kao put do potencijalno efektnijeg funkcionisanja
• Predvideti najgore ishode u poslovanju i osmisliti strategije kako ih savladati
• Ne zaboraviti one delove industrije koji su u trenutku epidemije najpodložniji zaboravu
9. Unapred se pripremiti za sledeću krizu ili sledeći oblik trenutne krize.
COVID-19 neće imati jasnu završnu fazu i posledice će postojati i posle zvaničnog prestanka širenja zaraze. Zbog toga je najefikasnije već sada smisliti strategije za ciklus posle epidemije. Takođe, epidemija korone nije poslednja krizna situacija, pa je pametno rešenje biti spreman i za nove, slične periode krize.
Prema istraživanjima HBR-a priprema je najvažniji faktor za efikasnu organizaciju u kriznim periodima. Daleko delotvornije su se pokazale pripremljene reakcije od improvizovanih.
10. Teorija nije dovoljna
Neophodno je osposobiti svoj tim da na osnovu uvežbanih postupaka ume da reaguje. HBR savetuje kreiranje simulacija pomoću ratnih igrica.
Prilikom gejming simulacija pored intelektualne pripremljenosti testira se i otpornost na stres, što je ključna stavka za situacije koje vode do finansijskih kriza.
Kada se oformi tim koji poseduje iskustvo u ponašanju dobar deo organizacionih problema zaobilazi se u širokom luku.
11. Osvrnuti se na aktivnosti posle krize
Umesto predaha i povratka na normalnu rutinu, posvetiti se prikupljanju svih novih saznanja o prethodnom periodu. Dokumentovati sve aktivnosti i postupke u toku krize, a ubrzo posle prestanka iskoristiti mir da se osvrnete na zaključke i lekcije koje ste naučili.
Primer uspešne prakse su saznanja iz avio nesreća. Posle svakog incidenta, bilo da je manji kvar u pitanju ili nesreća sa izgubljenim životima, podaci iz forenzičkih analiza koriste se da se revidiraju prethodno ustanovljeni protokoli. Predlozi se vrlo često primenjuju u praksi, pa nije čudo da je transport avionom adaptiran tako da predstavlja jedan od najbezbednijih načina putovanja.
12. Svet posle krize
Trebalo bi da očekujemo da korona virus znatno promeni ekonomski i socijalni milje čitave planete.
Važno je posmatrati koji oblik uzima globalna i lokalna ekonomija posle krize. Šta se promenilo? Koje sfere poslovanja beleže drastičan porast u potražnji? Kako uskladiti sopstveni biznis sa novonastalim okolnostima? Jedna od ključnih stavki je rana analiza, vrlo brzo posle završetka najtežeg talasa epidemije.
Redakcija HBR-a predviđa da će finansijski boljitak osetiti sektori digitalnog obrazovanja i onlajn kupovine. Takođe primećuju da će kompanije promeniti svoje lance snabdevanja i postati manje zavisni od velikih imena.
