Karl Friedrich Rapp
Godine 1909, letelica tipa Parseval je sletela i započela eru vojne avijacije. Kasnije te godine, stigli su i prvi avioni. Mladići sa vizijom su trčali po polju, a po obodu dela za vežbu su nicale male radionice, kao pečurke posle kiše. Među novopridošlima su bili Gustav Otto i Karl Rapp. Tu počinje BMW priča, na ivici piste Oberwiesenfeld, koja se danas zove Olimpik park, nasuprot puta koji vodi od sadašnjeg sedišta zgrade BMW-a “Četiri cilindra”. Agvusta 1915. godine, Gustav se razboleo i primljen je u bolnicu za mentalno obolele. Do sledećeg proleća, kompanija je bila pred bankrotom. Sedmog marta 1916. godine, uz pomoć svoje banke, druge manje kompanije, koje je Gustav Otto osnovao, su spojene u jedno javno preduzeće sa ograničenom odgovornošću - Bayarische Flugzeug-Werk. Otto je napustio kompaniju skoro odmah potom, a zatim, deset godina kasnije, 26. februara 1926. godine je izvršio samoubistvo.
Karl Rapp (rođen 24.septembra 1882 u Ehingenu, umro 26.maja 1962 u Locarnu) je bio inženjer, koji je nezavisno razvijao i gradio motore za avione. Njegova kompanija se zvalaKarl Rapp Motorenwerke Munchen i postala je prilično uspešna tokom rane faze I svetskog rata. Godine 1916, Rapp-ova kompanija je spojena sa Bayarische Flugzueg-Werk koja je pripadala Gustavu. Ubrzo potom, Rapp se takođe ozbiljno razboleo i povukao.
Godine 1917, 20. jula, posle dodatnih konsolidacija i spajanja, nova kompanija je dobila novo ime - Bavarische Moteren Werke, GmbH, ili jednostavno: BMW.
Kompaniju je vodio Franz Josef Popp
Popp je odmah registrovao okrugli logo, okružen slovima “BMW”. Logo je u sebi sadržavao dva bela i dva plava kvadranta, u čast njegove domovine, Bavarske. Suprotno popularnom verovanju, logo nije predstavljao stilizovanu elisu. Popularni oglas, nekoliko godina kasnije, prikazivao je elisu koja se okreće, a koja je podsećala na logo kompanije.
Nakon puta u SAD, Popp je počeo da traži način da uđe u posao u auto industriji. To su bila vremena divljanja inflacije u Nemačkoj. Posledice rata od 1914. do 1918. su se i dalje osećale, i svaki pokušaj prodaje luksuznih automobila je bio osuđen na propast. Popp je počeo da razmatra revolucionarni prototip ekonomičnog automobila, po nacrtu profesora Vunibalda Kama (Wunibald Kamm). Ovaj automobil je bio neverovatno napredan za svoje vreme, sa konstrukcijom od legure aluminijuma, pogonom na prednjim točkovima, all-around nezavisnom suspenzijom i flat-twin motorom. Međutim, konstrukcijski je bio suviše komplikovan i ne jeftin. Popp je zato nastavio da traži na drugom mestu.
Ne dugo zatim, 1927, novi ekonomični automobil se pojavio na nemačkom tržištu. Poznat kao Dixi 3/15, bio je zapravo britanski Austin Seven, izrađen pod licencom fabrike Eisenach Vehicle. Popp je znao vlasnika industrijske grupacije koja je posedovala kompaniju i nije gubio vreme i predložio je da kompanija i njene licence za proizvodnju pređu na BMW. Novembra 1928, BMW je kupio kompaniju, a u januaru 1929, čuveni plavo-beli znak, slavnih avio motora i motorcikala je počeo da se pojavljuje na automobilima, koji su se vozili nemačkim putevima.
Ne zaboravimo da su u senci ovog uspeha nelegitimni naslednici „vrhunskih mašina“ iz 1890-ih: zaboravljeni mali trkački Eisenach automobili.
Počeci BMW-a
Da bismo ispratili početke BMW-a kao proizvođača automobila, moramo se vratiti na prelaz između dva veka i pratiti sudbinu dva nemačka preduzeća: Eisenach fabriku motora iz Eisenach-a i „Bavarian Motor Works“ iz Minhena. Ovim dvema kompanijama je spajanje bilo suđeno, kao i proizvodnja najboljih svetskih automobila.
Godine superiornosti
Počevši od avgusta 1927, Eisenach fabrika, koja je bila predodređena da bude preuzeta od strane BMW-a sledeće godine, započela je proizvodnju automobila Austin Seven, na potpuno novoj proizvodnoj liniji. Auto je nazvan 3/15 DA1 po Deutsche Ausfuhrung (nemačka Verzija 1). 6162 DA1 su napravljeni do kraja decembra 1928. Ovi primerci su imali Dixi amblem napred i kentaura na poklopcu hladnjaka.
BMW je završio kupovinu 14. novembra 1928. Kada je proizvodnja počela posle novogodišnjih praznika 1929, automobili su nosili BMW amblem po prvi put.
Početkom januara 1932, Popp je putovao u Englesku i dogovorio završetak licence za Austin, navodeći teškoće globalne depresije. U martu je BMW predstavio svoj prvi BMW dizajn, 3/20 AM 1 (Auto Munchen 1). Ovaj auto je imao nezavisnu zadnju suspenziju i točkove od 17’’. Potpuno nov motor je uveden sa gornjim ventilima, pumpom za vodu i drugim savremenim karakteristikama. Automobil je predstavljen u Berlinu 1. aprila 1932, u jedinom BMW salonu, blizu berlinskog zoo vrta.
Godine 1933, došao je AM2, sa četvoro-brzinskim prenosom, a 1934. ovaj automobil je nazvan AM4. Ukupan broj proizvedenih automobila iz ove serije je bio 7 215. Dobar odabir stilova karoserije je bio ponuđen, od kojih je većina napravljena po ugovoru od strane Daimler Benz, u njihovom postrojenju Sindelfingen u Štutgartu.
Tokom ovih godina, razvile su se bliske veze između Daimler Benz-a i BMW-a. BMW-ovi automobili su se prodavali pored Mercedesove ponude vozila, u istom salonu i od strane istih dilera. BMW je imao donji deo tržišta, a Mercedes gornji. Dosta se pričalo o spajanju, od koga su obe kompanije mogle imati koristi i potpisan je ugovor o zajedničkom razvoju.
Iako su BMW automobili AM serije imali dosta unapređen motor, suspenzija i rukovanje su bili marginalni.
Novi automobil je nazvan BMW 303. Karoseriju je dizajnirao Fiedler i momci u Sindlefingen fabrici Daimler Benz-a. BMW kaže da je ovo bio prvi dizajn sa čuvenom rešetkom „dupli bubreg“, koji se i danas koristi na većini BMW-ovih modela.
Automobil sa šest cilindara je unapređen na 1,5 l godine 1934. i nazvan je BMW 315. Godine 1935, pomeren je na 1,9 l i postao je BMW 319. Zajedno sa ovim većim motorima, došla je divna, ograničena serija roadster-a, nazvanih BMW 315/1 i BMW 319/1.
Ohrabreni uspehom novog šesto-cilindričnog automobila, konstruktorski tim BMW-a je počeo da radi na sledećem koraku u evoluciji „najboljih mašina za vožnju“: BMW 326.
Fritz Fiedler je napravio potpuno novi okvir i nacrt suspenzije za ovu sledeću generaciju porodičnog automobila, velikog, udobnog, sa četvoro vrata.
U avgustu 1935, Popp je pokazao novi dizajn svojim partnerima u Daimler Benz-u i naišao je na hladan prijem. Novi automobil je bio direktna konkurencija Mercedesu. Dvogodišnji ugovor sa Daimler Benz-om je počeo da se raspada i Popp je potražio Ambi-Budd u Berlinu za pravljenje novih karoserija.
Rad na većoj, skupljoj verziji, nazvanoj BMW 335 je odmah počeo. Potpuno razvijeni prototip je napredovao kasnije tokom godine, sa potpuno novim motorom od 3,5 l i 90 ks. Zbog nedostatka materijala i nedostatka kapaciteta u Eisenach-u, dve godine će proći pre nego što 335 uđe u ograničenu proizvodnju.
Nije bilo dovoljno vremena ili novca da se dizajnira novi motor visokih performansi, ali Schliecher je imao HEMI dizajn motora za letelice, kao i drugi proizvođači automobila, kao što su Talbot-Lago, Vulcan i Riley. Izašao je sa idejom dizajniranja zamene cilindra glave, koji bi bio stavljan na BMW 326 blok i koji bi imao nagib od 90 stepeni ventila jednih prema drugima i na taj način stvarao hemisfernu komoru za sagorevanje. Dizajn takve glave nije bio trivijalni zadatak, ali su ga na kraju postigli Rudolf Elemming radeći kao tim.
BMW nije imao stazu za testiranje, tako da su tri bela prototipa testirana na brojnim stazama uskih puteva, između Minhena i Eisenaha. Kako je razvoj napredovao, nisu vršene studije tržišta, a nije bilo ni planirano predstavljanje na prestižnim sajmovima.
Ubrzo nakon Hitlerove invazije na Poljsku, 3. septembra 1939, došlo je naređenje da se obustavi kompletna domaća proizvodnja automobila. Ovo naređenje je kasnije promenjeno, ali je BMW-ova proizvodnja drastično smanjena.
U maju 1941, kompletna proizvodnja je završena, kao i BMW-ova zlatna era. Januara 1942, Popp je bio prisiljen da se povuče sa mesta predsednika upravnog odbora.
Dvadeset devetog aprila 1946, kopnene snage američke vojske su se pojavile u BMW-ovoj fabrici, na obodu Obervisenfelda. Josef Krauter, jedan od malobrojnih preostalih zaposlenih, im je otvorio vrata. Proći će više od sedam godina pre nego što novi BMW automobil ponovo prođe kroz kapiju.
Nakon rata, BMW nije mogao da se brzo oporavi, jer je morao da obnovi fabriku u Minhenu. Posle toga, kada su primenjene restrikcije Saveznika, BMW je tri godine imaozabranu, tokom kojih kompaniji nije bilo dozvoljeno da proizvodi motocikle do 1948, a automobile do 1952. Godine 1951, bavarska kompanija je mogla da ponovo dobije sve trgovinske marke i činilo se da je konačno mogla da se oporavi i započne od onog što je preostalo.
Godine 1959, Herbert Quant je postao “točak” koji pokreće BMW, jer je odbio dogovor sa Daimler Benz-om i ubrzo posle toga je uvećao svoj udeo u kompaniji BMW do 50%.
Godine 1963, BMW je ponudio dividendu deoničarima kompanije, a 1966. fabrika u Minhenu je dostigla maksimum svog kapaciteta i BMW je kupio Hans Glas BmbH. Ovaj posao je omogućio BMW-u da koristi fabrike u Landšutu i Dingolfingu. Sa nešto novijim stilom, obezbeđenim od strane Bertonea, 1972. godine BMW počinje proizvodnju 5 novih serija, a tokom sledećih godina, kompanija je zabeležila veliki napredak na tržištu.
Tokom 6 godina pod vođstvom Bernarda Pišecridera, BMW je mogao da se razvije na tržištu kupovinom Rover grupe od British Aerospace. Istorija Rover grupe počinje 1986. godine, a do trenutka kada je BMW dobio vlasništvo nad ovom kompanijom, bila je u stanju da ostvari mnogo stvari, kao što je na primer Rover 400 iz 1990. Međutim, Rover je prodat Phoenix Venture Holdings-u Ford Motor kompaniji, zbog nekoliko godina gubitaka u BMW-u. Podsmešljivo, štampa je Rover nazvala „engleskim pacijentom“ nakon puštanja istoimenog filma. To, međutim, nije teško palo BMW-u, tako da su bili pošteđeni sramote. Čini se čak da ni britanska štampa nije bila entuzijastična po pitanju Rovera. BMW je započeo proizvodnju van Nemačke 1994. Nove fabrike su napravljene u Južnoj Karolini, a čak i danas se proizvodnja automobila BMW X5 i Z4 tamo odvija.
Postoje fabrike i u drugim mestima, kao što je Oksford, Gudvud i drugi. Nakon nekog vremena, BMW je otpočeo proizvodnju i u Južnoafričkoj Republici.
