Šta je zebra startap i da li je adekvatna alternativa jednorogu?
Kada ulazite u startap svet obično jedna od prvih reči koju čujete bude jednorog. To gotovo nedodirljivo mitsko biće u poslednje vreme sve više je na meti kritika i čini se da mu je pronađena mnogo realnija alternativa – zebra. O čemu se radi?
Da bi se uopšte razumela potreba da se startap svet udalji od koncepta jednoroga moramo razumeti sledeću stvar: trenutni način finansiranja startapa uz pomoć venture kapitala postao je nepovoljan jer prednost daje profitu investitora umesto tzv. zajedničkom prosperitetu (shared prosperity), preferira brze exit-e umesto održivog rasta, promoviše kvantitet umesto kvaliteta i potrošnju umesto stvaranja, objašnjavaju Dženifer Brandel, Mara Zepeda, Astrid Šolc i Anija Viliams, autorke termina zebra startap.
Takav način poslovanja, dodaju one u svom eseju, nije više održiv i ne doprinosi opštem prosperitetu. Upravo iz tog razloga jednorog je dobio svog nemitskog konkurenta o kome se u poslednje tri godine sve više priča.
‘Zebre rešavaju ono što jednorozi kvare’
Zebra je, za razliku od jednoroga, stvarna, crno-bela, profitabilna i društveno odgovorna, nije mitsko biće i ima podršku svog krda, objašnjava Mara Zapeda, jedna od kreatorki ovog koncepta.
Sam pojam aktuelan je u poslednje tri godine kada je startap zajednica mahom u Silicijumskoj dolini počela da uviđa da 90% startapa propadne, te da većina tih koji ne uspeju dožive kolaps 20 meseci nakon poslednje runde finansiranja.
Upravo zato zebra ima za cilj da „popravi ono što jednorozi kvare“ i da prednost biznisima koji su manje rizični, društveno odgovorni i rešavaju praktične društvene probleme. To, objašnjavaju autorke, znači da se rast i uticaj startapa ne povezuje i ne meri samo brojevima, već i sa njegovim uticajem i doprinosom i unapređenjem lokalnih zajednica, stalnim unapređenjem zadovoljstva zaposlenih, lojalnim i zadovoljnim kupcima itd.
Šta to sprečava zebre da preuzmu primat od svojih mitskih rođaka?
Autorke eseja i termina primetile su da su osnivači koji preferiraju takav način poslovanja uglavnom žene međutim, javna tajna je da su one daleko manje zastupljeni founder-i koji dobijaju svega tri procenata venture investicija.
Osim toga, osnivači ovih startapa još uvek nisu videli dokaze da imaju mogućnost da budu i finansijski uspešni dok istovremeno posluju u skladu sa svojim društveno-odgovornim ciljem, što im je jedna od najvećih tački spoticanja.
Da bi se to postiglo potrebno je, naravno, vreme, i još neki preduslovi o kojima se u eseju diskutovalo, a autorke su u međuvremenu pozvale sve postojeće i buduće osnivače da im se pridruže i doprinesu daljem razvoju i jačanju zajednice jer – zebre su najjače kada su u krdu.
Autor: Milena Rašić
