Google istraživanje: 10 kvaliteta koji čine dobrog menadžera
Od 2008. godine Google je sprovodio istraživanje poznato kao Project Oxygen ne bi li otkrio kakve menadžere „Googleri” smatraju dobrim menadžerima. U Google-u se pozitivni zaključci iz ovog izveštaja uključuju u interne razvojne programe za menadžere, a vremenom su se iskristalisala ponašanja menadžera koja posredno poboljšavaju i same timove.
Ukršatanjem Project Oxygen istraživanja sa ispitivanjem očekivanja zaposlenih u Google-u su došli do deset kvaliteta koje dobar menadžer treba da poseduje, a sajt Inc. je uz te ključne osobine ponudio i sledeća tumačenja:
1. Dobar je trener. Odnosno, dobar menadžer ne nudi rešenje za probleme već ih koristi kao prilike da nauči zaposlene kako da se kreću prema rešenju, dozvoljavajući zaposlenima da rastu i razvijaju se.
2. Osnažuje tim i ne bavi se mikromenadžmentom. Drugim rečima, zaposlenima daje slobodu u davanju ideja i preuzimanju rizika, i ne bavi se preteranom kontrolom i nadziranjem. Takođe, trudi se da stvori fleksibilno radno okruženje.
3. Stvara inkluzivno timsko okruženje i iskazuje brigu za uspeh i blagostanje. U okviru ovoga misli se na psihološki sigurno okruženje u kom se članovi tima osećaju slobodno da priznaju greške, postavljaju pitanja i dele ideje pred svojim kolegama.
4. Produktivan je i orijentisan na postizanje rezultata. Na ovaj način dobar menadžer daje primer onima kojima je nadređen. On se ne plaši da zavrne rukave kada je potrebno, čak i kada to nije njegov posao.
5. Dobar je u komunikaciji — sluša i daje informacije. Slušajući druge bolje razume svoj tim i iskazuje empatiju. Takođe, na taj način prikuplja informacije koje mu pomažu da u komunikaciji sa zaposlenima bude transparentan i objasni zbog čega se šta radi.
6. Daje podršku za razvoj karijere i diskutuje o učinku. Menadžer ohrabruje zaposlene kroz davanje konkretnih pohvala i pomaganje pri dostizanju karijernih ciljeva. S druge strane, ne usteže se od upućivanja zasluženih kritika i to na taktičan i konstruktivan način.
7. Ima jasnu viziju/strategiju za tim. Ili — zna na kom stupnju je njegov tim, ka kom cilju se kreće i šta treba da uradi da bi ga ostvario, a zaposlene putem vodi jasnom komunikacijom.
8. Poseduje ključne tehničke veštine koje pomažu u savetovanju tima, što podrazumeva da razume poslove koji zaposleni u njegovom timu obavljaju, njihove zadatke i izazove s kojima se suočavaju. To takođe znači da po prelasku u novi tim izdvaja vreme da zadobije poverenje tima i shvati na koji način se rade stvari pre nego što uvede drastične promene.
9. Sarađuje sa ostalim timovima. Druge timove u kompaniji ne gleda kao konkurenciju, već se trudi da uzima u obzir širu sliku i donosi odluke koje su dobre za celu organizaciju.
10. Odlučan je, ali ne impulsivan. Pri donošenju odluka prvo se upoznaje sa svim činjenicama, kao i razmišljanjima tima. Tek onda donosi odluku, s tim da to ne mora uvek da bude odluka sa kojom se svi slažu.
Kao što se vidi iz liste, tehničke veštine, ispostavilo se, i nisu toliko važne koliko one vezane za emocionalnu inteligenciju. Bar koliko se čini po navodima Google-a.
