Znate li šta je Enterprise of Things i zašto je bitan?
Stiže era u kojoj će sve što može biti umreženo biti na ovaj ili onaj način povezano, s internetom, međusobno i ko zna na koje sve još načine. Šta čeka poslovne ljude u tom novom svetu?
Procenjuje se kako će 2025. godine na svetu biti blizu 80 milijardi povezanih uređaja, gotovo četiri puta više nego ove godine.
Među njima će, između ostalog, biti raznorazni uređaji opremljeni senzorima, uređaji iz kategorije prenosnih računara, jednostavni uređaji koji služe za terensko prikupljanje podataka bežičnim putem u skladištima i složenih uređaja poput konzola za proširenu i virtualnu stvarnost, bespilotne letelice i roboti...
Uvućiće se u praktično svaku poru svakodnevnog života, od kuće preko obrazovnih institucija do radnih mesta. Biće to, čini se sve izvesnijom, era internet stvari u kojoj će sve što može biti umreženo biti na ovaj ili onaj način povezano, s internetom, međusobno i ko zna na koje sve još načine.
Ali, kako bi se izvukla maksimalna korist iz sve te sile senzora i uređaja koji će stalno prikupljati i slati sve veće i veće količine podataka neće biti dovoljno samo ih pustiti u prodaju i nadati se najboljem. Biće potreban specijalizovani pristup koji će osigurati platforme, standarde i protokole pomoću kojih će preduzetnici, firme i mi kao obični korisnici lakše ploviti po tom rastućem okeanu senzora, uređaja i podataka.
Time se bavi Enterprise of Things (EoT). Sam termin označava primenu internet stvari u poslovnom okruženju. Zvuči jednostavno, ali utisak vara. Reč je o zaokretu potencijalno titanskih razmera u praktično svakom pogledu, s ogromnim i dalekosežnim posledicama.
Spreman za eksplozivan rast
EoT nije nova pojava. Tehnologije međumašinske komunikacije, senzori, merni instrumenti, mašine povezane sa sistemima praćenja i druge njegove komponente već su neko vreme prisutni u, primera radi, poslovanju prevoza i logositike, medicini, trgovini, pa i komunalijama. Jednostavni uređaji sa senzorima za prikupljanje podataka takođe su u pogonu već decenijama, iako su veći deo postojanja bili namenjeni visoko specijalizovanim i često skupim rešenjima.
Što je onda novo? Pa, napredak tehnologije je učinio ključne komponente znatno dostupnijima nego što je to ikad bio slučaj, kako cenovno tako i na nivou tehničkih znanja. Kao što je svojevremeno bio slučaj sa personalnim računarima, pad cena i jednostavnije korišćenje bi lako mogao učiniti EoT sveprisutnim, i to u opsegu koji bi PC-je i pametne telefone mogao učiniti patuljcima.
Za sada se taj trend efektuje najprije u pojavljivanju sve većeg broja uređaja koji do pre koju godinu nisu bili povezani, a danas mogu slati i primati podatke. Klasičan primer su uređaji iz domena pametne kuće, poput pametnih satova, termostata, utičnica, sijalica, brava, četkica za zube, frižidera, pa čak i posuda za hranjenje kućnih ljubimaca. Verovatno je pitanje dana kad ćemo uz njih moći ubrojati i povezane automobile.
A to je tek segment koji pokriva domaćinstvo. Internet stvari, primera radi već ubrzano prodire u sve delove logističkog biznisa. Npr., kompanija DHL svojevremeno je objavila izveštaj o mogućim oblicima korišćenja internet stvari u kome je, između ostalog, nabrojala nadzor vozila, praćenje pošiljki u realnom vremenu, senzore koji prate uslove u skladištima i kontejnerima, prikupljanje informacija o ljudima i alatima. S druge strane, kompanija Cisco ima viziju umrežene fabrike koja koristi internet stvari za povećanje efikasnosti.
Vreme za prilagođavanje i promene
Firmama i organizacijama koje žele da svoje poslovne modele baziraju na IoT-u neće biti dovoljno da samo nabave uređaje sa senzorima i postave ih svuda. Tako će, upozoravaju stručnjaci, najčešće dobiti samo još veću hrpu podataka s kojom ne znaju šta bi. Kako bi pokupili kajmak biće potrebno da ih pametno upotrebe.
Toga su svesni u nizu kompanija poput Amazona, Googlea, IBM-a, Microsofta, Oraclea, SAP-a i drugih, koje već sada pripremaju i nude analitičke alate namenjene uvođenju reda i smisla među svim podacima iz raznovrsnih izvora.
U IBM-u su verovatno otišli najdalje: još 2016. godine pokrenuli su četvorogodišnji ciklus investicija vrednih tri milijarde američkih dolara u sklopu kojeg, između ostalog, nameravaju da pokrenu svoju platformu za veštačku inteligenciju Watson.
I drugi tehnološki divovi moraće da se prilagode okolnostima i izazovima koje internet stvari i EoT nose. Tradicionalni proizvođači hardvera poput HP-a i Della već nude proizvode prilagođene potrebama i zahtevima internet stvari.
Intel će usled povećane potražnje gotovo sigurno prodati više milijardi čipova, ali će morati da poveća ulaganja u bezbednost, upravljanje, big data i analitiku kako bi mogao držati korak s ostalima. Proizvođač čipova Qualcomm bi, ipak, iz dobavljača komponenti mogao izrasti u ponuđača integralnih rešenja za kompletne industrijske vertikale.
Telekom industrija bi se mogla baciti u potragu za pametnim rešenjima kako bi najbolje iskoristila svoje kapacitete u novonastajućem okruženju, a kompanije poput Cisca smišljaju kako računarske i internetske mreže da učine što skalabilnijima.
Bezbednost najveći rizik
Kako svet EoT-a raste, tako će se pojavljivati sve više izazova i rizika. Najveći među njima je svakako bezbednost. Stručnjaci već neko vreme upozoravaju na opasno nizak nivo bezbednosti IoT sistema, ističući kako se premalo toga čini da bi se povećala. To će posebno doći do izražaja kad su poslovna rešenja u pitanju, iako ni ona namenjena pojedinačnim krajnjim korisnicima nisu za zanemariti.
Ako žele da drže korak kompanije bi, umesto reaktivno, trebalo da reaguju proaktivno pa bi EoT već sada trebalo da počnu da ugrađuju u dizajn svojih proizvoda i usluga, anticipirajući potrebe i želje svojih klijenata i kupaca. Trebalo bi da počnu sa obrazovanjem stručnjaka koji će znati da se nose, ne samo s ogromnom količinom novih podataka, već i sa bezbednošću i brojnim drugim aspektima EoT-a.
