Sedam godina bez Stevea Jobsa - Životni put najvećeg tehno revolucionara našeg doba
Neki ga zovu vizionarom, neki biznismenom oštrog jezika i bez skrupula, ali se svi slažu da svet računara bez njega ne bi bio isti - 5. oktobra obeležavamo sedmu godišnjicu smrti Stevea Jobsa, osnivača Applea i dizajnera iPhonea.
Mladi Steve Jobs
Steven Paul Jobs je rođen 24. februara 1955. u San Franciscu. Njegovi nevenčani biološki roditelji Joanne Schieble i Abdulfattah Jandali dali su ga na usvajanje, a usvojili su ga Paul i Clara Jobs, mladi par niže srednje klase koji se u predgrađe Mountain View doselio svega nekoliko godina ranije.
Steve je detinjstvo proveo inspirisan mašinama i elektronikom. Mountain View se, naime, nalazi u blizini Silicijumske doline - što znači da je komšiluk činilo puno inženjera koji su vikendima u garažama eksperimentisali sa elektronikom.
Jobs je jednog od najbitnijih kolega u svom životu, Stevea Wozniaka, upoznao u srednjoj školi.
Nakon što su ga roditelji upisali na ceoma skup univerzitet Reed, prvu godinu je elegantno pao pa se nakon toga pridružio hipijevskoj komuni u Oregonu, u kojoj se, između ostalog, bavio branjem jabuka. Nakon kasnijeg putovanja u Indiju, Steve se vratio u SAD i pokazao povećan interes za aktivnosti kolege Wozniaka.
Jobs i Wozniak su 1. aprila 1976. osnovali kompaniju koja se bavila izradom elektronskih ploča za personalne računare.
Njeno ime bilo je Apple Computer.
Prvi milioni i prvi problemi
Nakon uspeha Applea I, Wozniak je napravio drugi računar koji se može nadograđivati i koji podržava prikaz u boji. Zahvaljujući finansiranju i nepokolebljivoj viziji, Apple II je postao velik hit, a milioni ljudi širom sveta koristili su novi računar opremljen izuzetnim programom za tabele pod imenom VisiCalc.
Apple je uskoro postao javna kompanija – u decembru 1980., svega četiri godine nakon osnivanja, Jobs i Wozniak postali su milioneri.
Rad u Appleu pokazao se kao veliki izazov za čoveka koji nije sklon tuđim predlozima. Jobs je zbog inženjerskog neiskustva izbačen iz razvoja računara koje je dobilo ime po njegovoj prvoj ćerki Lisi, pa je iz čistog prkosa okupio svoj tim i odlučio da napravi računar koji radi isto što i Lisa, samo za puno nižu cenu. Taj računar će imati miš, grafički interfejs i tastaturu – revolucionarne alate za koje je Jobs prvi put čuo tokom posete Xerox PARC-u.
Lisa se pokazala preskupom i neefikasnom, što je Apple prisililo da Jobsa i njegov Macintosh prihvate kao jedini spas.
Odlazak iz Applea i uspeh s Pixarom
Uprkos prilično dobroj TV reklami i inicijalno dobroj prodaji, Macintosh je bio neuspešan i doveo je do velikih sukoba unutar firme. Jobs je bio uveren da je svojim računarom spasio kompaniju, što ga je dovelo u sukob s odborom direktora koji su izglasali ukidanje ovlašćenja Jobsu i, iako je ostao u upravnom odboru, nije imao pravo glasa.
Jobsu je to bio veoma bolan udarac. Napustio je kompaniju, prodao akcije Applea, osnovao drugu firmu pod imenom NeXT, napravio računar za 10.000 dolara koji podržava programiranje objektima, slabo ga prodavao, proizveo drugo koje košta 3000 dolara i nakon toga zaključio da prodaja hardvera nije stvar kojom se firma treba baviti. Godine 1993. NeXT je bio prošlost, ali Jobs je imao drugi fokus – suprugu Lauren i sina Reeda.
I onda je u prvi plan stigao Pixar.
Jobs je još u eri Apple Computersa flertovao sa kupovinom studija za digitalnu animaciju koji je u osamdesetim godinama bio u vlasništvu Lucasfilma, međutim kako je u to vreme George Lucas prolazio kroz prilično skup razvod, trebalo mu je novca, a Jobs je sedeo na milionima.
Motivacija probuđena Oscarom za kratki animirani film 'Tin Toy' Jobsu je dala ideju da će se pomoću Pixara prodavati i njegova nova platforma za računarsku grafiku i animaciju. Nažalost, ni Pixar ni uređaji nisu pronašli svoju publiku, što je Jobsa, koji je bio veoma tvrdoglav, podstaklo da pokuša da na bolji način unovči potencijal kompanije. Pixar je preživljavao na animiranim reklamama sve dok nije došao presudni dan koji je celu stvar okrenuo naglavačke.
Toy Story
Rezultat vrlo unosnog ugovora je dugometražni animirani film 'Toy Story', koji je nakon dolaska u bioskope u novembru 1995. godine Jobsu, jer je imao osamdeset posto učešća u Pixaru, zaradio puno novca. Jobs je nakon neviđenog uspeha filma vredeo 1,5 milijardi dolara - pet puta više nego što je imao kad je osamdesetih bio na čelu Applea.
Stiže doba iMaca
Apple je u međuvremenu manje-više propadao. Tokom vladavine Windowsa 95, Microsoftove kopije Mac OS-a koja je, za razliku od spomenutog, radila kako treba, situacija nije bila sjajna. Novi izvršni direktor Gill Amello je želeo novi operativni sistem, Jobs ga je ponudio... ali samo u paketu s celom NeXT kompanijom, koju je prodao za 400 miliona dolara.
Steve Jobs se vratio, ali to nije bilo dovoljno da spase kompaniju koja je beležila velike gubitke. Jobs je, uhvativši priliku, u godinu i po dana svrgnuo celi upravni odbor.
Ono što je sledilo bile su velike promene za Apple.
Godine 1996., uvođenjem novog računara iMac, Jobs je uspešno usmerio reflektor javnosti prema kompaniji koju je davno osnovao. Šareno kućište računara i Jobs na čelu kompanije privukli su brojne programere, pa su do 1999. proizveli nekoliko vrhunskih proizvoda – iMac u vedrim bojama i MacBook, njihov prvi laptop.
Koliko god sve ovo dobro zvučalo, pitanje je bilo kako prodavati Mac u svetu u kome postoji hrpa konkurenata? Rešenje koje je izabrao Jobs u to vreme nije bilo popularno, ali ga je svejedno sproveo – kompanija je otvorila sopstvene prodavnice.
A onda je nastupila iPod revolucija
Tek u 2001. Jobs je shvatio da se zarobio u softverskoj industriji i da obrada videa nije jedini način na koji se može zaraditi. Tržište prenosnih mp3 playera bilo je ograničeno, a svi prisutni uređaji bili su ružni. Kako bi doskočio tome, Jobs je napravio mali eksperiment i odlučio da stvori prenosni player iz Applea pod imenom iPod.
Uređaj su, iako je bio ograničen na Appleov softverski sistem, vlasnici PC-ja kupovali i hakovali kako bi radio i na njihovom operativnom sistemu. Da, ovaj proizvod je imao visoki potencijal da postane bestseler.
Sve što je Jobsu trebalo je usluga koja će Appleu doneti još novca. U dogovoru s izdavačkim kućama, 2003. je pokrenuo iTunes Store – prodavnicu za legalno skidanje muzike koja je u prvih nedelju dana prodala milion pesama, pa je svega šest meseci nakon dolaska na Mac stigao i na PC, otvorivši vrata usluzi za daleko veći broj ljudi.
Do 2006. iPod revolucija podstakla je izlazak još četiri iPod uređaja, a to su bili iPod Nano, iPod Mini, iPod Shuffle i iPod Video. Za razliku od Maca, koji je držao pet posto tržišta personalnih računara, iPod je držao 80 posto tržišta mobilnih muzičkih plejera i direktno je uticao na popularizaciju platforme Mac.
Apple i Jobs su znali šta im je činiti.
Nakon dolaska novog šefa Disneyja (odlazak starog, s kojim je Jobs imao problema, delom je sam podstakao) Pixar je prodat Disneyju za 7,4 milijarde dolara u akcijama.
iPhone preokreće svet naglavačke
Podstaknut uspehom iPoda i iTunesa, Jobs je 2003. pokrenuo tajni projekt izrade prvog tablet računara, ali rešenja koja je njegov tim razvio podstakla su ga da ode korak dalje i napravi mobilni uređaj s ekranom osetljivim na dodir. Premijera iPhonea održana je tokom Macworlda 9. januara 2007. i smatra se jednom od najboljih prezentacija koje je Jobs održao.
iPhone je svet mobilne telefonije okrenuo naglavačke. Ne samo da je Jobsov dogovor s pružaocima usluge tražio da plaćaju Appleu procenat mesečnih pretplata u zamenu za ekskluzivnost, već im je bilo zabranjeno da instaliraju sopstveni softver i da lepe svoje brendove na uređaj. Apple iPhone je zaista bio priča za sebe.
Godine 2007. iPhone i iPod bili su toliko popularni da je Jobs promenio ime kompanije iz Apple Computer inc. u Apple inc. isključivo zato što su odnosu prodaja Appleovih prenosnih plejera i telefona uveliko nadmašili prodaju njihovih računara.
Prodaja uređaja postigla je novi novu 2008., kada je Apple doneo jeftiniji iPhone 3G i uveo revolucionarnu prodavnicu Apple App Store. Kao što je pre nekoliko godina to napravio s iPodom, Jobs je pokušao da ograniči ekosistem aplikacija isključivo na one koje dolaze iz samog Applea, ali popularnost i pritisak bili su toliko veliki da je u jednom trenutku popustio i u martu 2008. omogućio spoljnim programerima da razvijaju softver za iPhone, čime je zauvek promenio istoriju mobilnih aplikacija.
Apple je ovu odluku nosio kao orden časti – reklamirajući svoju prodavnicu sa aplikacijama u kampanji koja je trajala skoro dve godine.
Uspeh kompanije koju je vodio podudarao se sa zdravstvenim problemima. Jobsu je 2003. dijagnostifikovan redak tumor gušterače, koji je bilo moguće lečiti hirurškim zahvatom, ali je odbijao da napravi bilo šta još devet meseci, nakon čega se priklonio alternativnoj medicini.
Početkom 2004. ipak je odlučio da se podvrgne operativnom zahvatu pa je tokom čuvenog govora na Stanfordu rekao da više nema rak. Nažalost, četiri godine kasnije bilo je više nego očito da mu se zdravlje ne poboljšava.
Jobs se krajem leta 2009. vratio u Apple nakon uspešne transplantacije jetre. Na osnovu službene biografije, imao je još jedan projekat kojim je hteo da osigura budućnost kompanije i koji mu je bio vrlo važan.
Iako se radilo o uređaju koji je nudio skoro sve što i iPhone, mnogi su ga optuživali da je 'još jedan iPod, samo s većim ekranom'. Radilo se o računaru koji bi, ako slušate Apple, jednog dana trebalo da postane zamena za PC svakog prosečnog korisnika.
Ovo su čak i govorile reklame koje su najavljivale 'veliku revoluciju koja je tek započela'.
Godine 2011. Jobs je najavio svoj drugi odlazak iz Applea zbog zdravstvenih poteškoća, ali ni to ga nije sprečilo da predstavi iPad 2, kao i uslugu stvorenu da korisnike računara Mac dodatno zatvori u Appleov softverski ekosistem – revolucionarni iCloud.
Nasleđe i poslednji trenuci
Jobs je, znajući da ovog puta možda neće moći da pobedi rak, odlučio da osigura budućnost Applea osnivanjem Apple Universityja (Univerzitet Apple) pa je angažovao dekana Univerziteta za menadžment u Yaleu.
Izabrao je svog naslednika, kolegu i zamenika Tima Cooka, i postavio temelje onoga što će kasnije predstavljati Apple – pravila i principe koje kompanija mora da sledi. Takođe je započeo planove za izgradnju ogromnog kampusa u Cupertinu koji je završen prošle godine, a nosi ime Apple Park.
Konačno, dizajnirao je veliku jahtu na kojoj će porodica Jobs moći da putuje svetom.
Prezentaciju novog iPhonea 4S 5. oktobra 2011. pratio je iz bolničkog kreveta, a preminuo je istog dana okružen članovima uže porodice.
Što god mislili o Jobsovoj poslovnoj politici i nasleđu, činjenica je da bez njega svet telefona i računara jednostavno ne bi bili isti. Reč je o tehno vizionaru zbog koga danas imamo mobilne uređaje velikog ekrana, tehnologiju clouda i tablet računare.
Steve Jobs s punim pravom spada među vizionare koji su zauvek promijenili svet potrošačke elektronike.
