Zašto je osmočasovno radno vreme prevaziđeno
Osmočasovni radni dan je zastareo i neefikasan pristup poslu. Nastao je tokom Industrijske revolucije kada se gledalo da se smanji broj sati koje su radnici morali da odrade u fabrikama. Mada je pre 200 godina predstavljao humaniji pristup radu, za današnjeg čoveka je od male koristi.
Poput naših predaka, provodimo osam sati dnevno radeći, sa malo ili bez prekida. Većina ljudi čak radi i u svojoj pauzi za ručak.
Koliko je osmočasovni radni dan zaista efikasan? Da li je reč o reliktu iz prošlosti koji bi trebalo biti zamenjen novim modelom?
Vaš mozak želi da 1 sat radi i 15 minuta da odmara
Studija koju je nedavno sprovela Draugiem grupa koristila je računarsku aplikaciju kako bi pratila radne navike zaposlenih. Aplikacija je pratila koliko su vremena zaposleni trošili na različite zadatke i upoređivala ih sa njihovom produktivnošću.
Usledilo je zanimljivo otkriće – dužina radnog vremena nije igrala veliku ulogu, već način na koji su ispitanici strukturisali svoj dan! Zaposleni koji su uzimali kratke predahe od posla bili su daleko efikasniji od onih koji su radili duže vreme.
Idealan odnos rada i odmora iznosi 52 minuta rada, koje prati 17 minuta odmora. Ljudi koji su primenjivali ovaj model imali su jedinstveni nivo fokusiranosti na rad. U tih sat vremena bili su 100% posvećeni izvršenju zadatka. Nisu proveravali Facebook ni e-mailove. Nakon sat vremena, kada su već počeli da osećaju umor, uzimali su kratke pauze tokom kojih su se u potpunosti odvajali od posla. To im je pomoglo da osveženi prionu na još jednu jednočasovnu rundu rada.
Šta kaže nauka?
Veruje se da ovaj model odgovara fundamentalnoj potrebi ljudskog uma: mozak prirodno funkcioniše u naletima visoke energije (koji traju otprilike sat vremena), nakon čega sledi nalet niske energije (koji traje 15-20 minuta). Za većinu, ovaj protok energije znači da imamo razdoblja visoke fokusiranosti, nakon koga slede periodi umora tokom koga podležemo distrakcijama.
Osmočasovni radni dan može da funkcioniše ako ga podelite u strateške intervale. Kada uskladite prirodnu energiju s naporima koje ulažete, stvari počinju da teku glatko.
Donosimo vam četiri saveta koja bi trebalo da vas uvedu u savršeni ritam:
1. Podelite dan u intervale
Obično planiramo ono što bismo trebali da ostvarimo do kraja dana, nedelje ili meseca, ali daleko smo efikasniji ako se fokusiramo na ono što možemo učiniti u ovom trenutku. Planiranje vašeg dana u intervalima od sat vremena pojednostavljuje zastrašujuće zadatke tako što ih razbija u delove. Ako želite biti precizni, možete planirati radni dan podelom na 52-minutne intervale, iako sat vremena funkcioniše podjednako dobro.
2. Poštujte dogovor
Intervalna strategija funkcioniše samo zato što koristi vrhunce naše energije za postizanje visoke fokusiranosti koja traje relativno kratak period. Ako ne poštujete tih sat vremena namenjenih za rad, šaljete SMS-ove, proveravate e-mailove ili Facebook u okviru tog vremena, ovaj pristup gubi svoju svrhu.
3. Uzmite pravi odmor
Istraživanje je pokazalo da su zaposleni koji su uzimali češće pauze bili mnogo produktivniji od onih koji nisu uopšte odmarali. Osim toga, oni koji su se potpuno „udaljavali“ od posla bili su bolji od onih koji su tokom odmora imali problema da se odvoje od rada. Odvajanje od računara, mobilnih uređaja i liste zaduženja je od ključne važnosti za podsticanje vaše efikasnosti. Pauze u obliku hodanja, čitanja ili razgovora se smatraju najefikasnijim metodama „punjenja baterija“ jer vas u mislima odvajaju od posla. Možda će vam delovati primamljivo da se rasteretite od dela zaduženja tako što odgovarate na e-mailove ili propuštene pozive tokom pauze, ali nemojte pokleknuti pred tim iskušenjima.
4. Nemojte čekati da vam telo signalizuje da se odmorite
Ako čekate dok ne počnete da se osećate umornim, već je prekasno – propustili ste vrhunac produktivnosti. Pridržavanje rasporeda omogućava vam da radite kada ste najproduktivniji i da se odmarate u vreme kada biste inače bili neproduktivni. Zapamtite, daleko je produktivnije odmarati se kratko vreme nego nastaviti raditi dok se osećate umorno i dekoncentrisano.
