Deset godina od najvećeg bankrota u američkoj istoriji vrednog 600 milijardi dolara
Bio je to "vikend Lehman Brothersa". Događaj iz septembra 2008. kada je propala ta 150 godina stara investiciona banka i podstakla najveću globalnu ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka, piše France Presse.
Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva, koga je teško opteretio portfolio rizičnih potraživanja povezanih s drugorazrednim hipotekarnim kreditima, američke vlasti su mu uskratile pomoć i dopustile da propadne.
Nakon dramatičnog vikenda i poslednjih pokušaja da se banka spasi, u ponedeljak, 15. septembra 2008., u 1:45 ujutro po lokalnom vremenu, Lehman Brothers zaprepastio je svet i svojih 25.000 zaposlenih podnevši zahtev za stečajem s teretom dugova od čak 600 milijardi američkih dolara. Bio je to najveći stečaj u američkoj istoriji. Berzanski indeks Dow Jones pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra 2001.
Šokirani brokeri koji su napuštali Wall Street noseći kutije sa svojim stvarima postali su simbol krize.
Neki su bili zatečeni. A neki su pak, poput Lawrencea McDonalda, bivšeg brokera i jednog od autora knjige o tom slučaju objavljene 2009. pod naslovom "Kolosalni neuspeh zdravog razuma: Neverovatna insajderska priča o krahu Lehman Brothersa", isticali da je uprava banke odavno bila upozorena da su se upustili u prevelike rizike kako bi povećali kratkoročne profite.
Čelnici Lehmana, oni sa 31. sprata zgrade banke, "vozali su nas brzinom od 261 kilometara na sat... pravo u najveći ledeni breg drugorazrednih hipotekarnih kredita u istoriji", rekao je za France Presse 2009.
"Novac je zarađivalo 24.992 ljudi, a osmorica tipova su ga gubili", rekao je, žaleći se da je uprava uložila sve na kartu toksične imovine.
Od 2005. do 2007., na vrhuncu 'balona' na tržištu nekretnina, hipotekarni krediti odobravani su ljudima koji su želeli da kupe nekretninu, a nisu to mogli da priušte. Potom su se ti krediti 'pakovali' u hartije od vrednosti, tj. derivate i preprodavali ulagačima. Lehman Brothers je u tom razdoblju kupio nekoliko brokerskih kuća koje su se time bavile i ostvarivao rekordne dobiti.
Međutim, sredinom 2007. gubici su počeli da se gomilaju. Kobni udarac dogodio se devet meseci kasnije, 16. marta 2008., kada se na rubu stečaja našla investiciona banka Bear Stearns.
Između čekića i nakovnja
Bear Sterns se takođe našao u takvoj poziciji zbog ogromnih špekulacija s hartijama od vrednosti baziranim na drugorazrednim hipotekarnim kreditima. Kupio ga je JPMorgan, za 'sitniš', u transakciji u kojoj je posredovala američka centralna banka Federalne rezerve (Fed). Taj posao potresao je tržišta koja su počela da špekulišu s propašću Lehmana.
Fed i Ministarstvo finansija su pokušali da pronađu kupca za Lehman, ali pregovori s jednom južnokorejskom bankom, a potom i s Bank of America i s Barclaysom, završili su neuspehom.
Mada je vlada samo nedelju dana ranije nacionalizovala hipotekarne divove Fannie Mae i Freddie Mac, paradržavne korporacije koje su zajedno garantovale za hipotekarne kredite u vrednosti od pet biliona dolara, na kraju je ipak odlučila da digne ruke od Lehmana i pustiti ga da propadne.
Nekoliko dana kasnije, Ujak Sam je spasio osiguravajućeg diva AIG sa 180 milijardi američkih dolara, a potom je osigurao još 700 milijardi dolara za kontroverzni plan dokapitalizacije banaka (Troubled Asset Relief Program, TARP) kako bi podržao posrnuli finansijski sistem.
Vlasti su se našle između čekića i nakovnja suočivši se sa žestokim kritikama zbog toga što su žrtvovale Lehman Brothers, a istovremeno spasile druge banke poput Goldman Sachsa.
"Najviše nas kritikuju zbog toga što smo dopustili da Lehman propadne", rekao je tadašnji ministar finansija Henry Paulson kojeg je na dužnost postavio George W. Bush.
"Puno ljudi postavlja pitanje zašto nisu mogli spasiti Lehman kada su spasili Bear Sterns i AIG. Kada im odgovorimo, većina ljudi nam ne veruje", rekao je za Nacionalni javni radio (NPR).
Službenici su zaključili da je Lehman bio preslab i da je imao tako skromne kolaterale da bi spašavanje bilo jednostavno neizvedivo.
Timothy Geithner, koji je tada vodio njujorški Fed, a kasnije, za vreme predsednika Baracka Obame postao ministar finansija, rekao je da su službenici imali jako malo opcija na raspolaganju.
"Lehman je bio jako slab čak i u odnosu na druge slabije institucije u tom kontekstu. Svet je bio strašno krhak", rekao je za NPR.
"Bilo je jako teško pronaći nekoga dovoljno snažnog u tom opasnom trenutku ko bi mogao da preuzme velik deo tog rizika."
Sa druge strane, neki drugi analitičari, uključujući Laurencea Balla, šefa Odseka za ekonomiju Univerziteta Johns Hopkins, tvrde u izveštaju o Lehmanu iz 2016. da razlozi koji se navode nemaju smisla i da je verovatnije da se na Fed vršio politički pritisak da dopusti da banka propadne.
"Drugi činilac je da ni Paulson ni službenici Fed-a, iako zabrinuti zbog posledica kraha Lehmana, nisu detaljno predvideli štetu koju će to izazvati", kaže Ball.
