20 godina Googlea kroz važne datume
Google je jedna od najvećih i najuticajnijih tehnoloških kompanija u modernoj istoriji. Njihovi proizvodi prožimaju internet, a koriste ih milijarde korisnika. Kompanija je ovog utorka, 4. septembra proslavila rođendan, a ovom prilikom prolazimo kroz najvažnije i najzanimljivije trenutke u njenoj dvadesetogodišnjoj istoriji.
Avgust 1996. - Skromni počeci
Google se u početku zvako BackRub, a stvorio ga je Larry Page koji je u to vreme studirao na Stanfordu. Page je tamo upoznao Sergeja Brina koji je nastojao da otkrije sistem povezivanja putem weba, a njihova zajednička nastojanja stvorila su sistem koji pregleda web i prati na koji se način web stranice međusobno povezuju.
Brin i Page su stvorili algoritam PageRank koji je rezultate pretrage slagao u top listu zasnovanu na sistemu povezivanja između web stranica. Ove dve tehnologije postale su kamen temeljac najmoćnijeg sistema za pretraživanje weba na svetu. BackRub je po prvi put pokrenut na privatnoj računarskoj mreži Univerziteta Stanford u avgustu 1996.
Avgust 2001. - Eric Schmidt postaje direktor Googlea
Nakon što su uz pomoć investicije od 100.000 dolara pokrenuli kompaniju Google, Pageu i Brinu je trebao neko ko će da je vodi. Eric Schmidt je iskusni direktor koji je pre dolaska u Google radio kao šef tehnološke službe Sun mikrosistema, a nakon toga kao direktor Nortela. Brin je u jednom inrevjuu dolazak Schmidta opravdao potrebom za 'roditeljskim nadzorom' tokom ere Googleovog rapidnog razvoja.
Schmidt se odboru direktora pridružio u martu 2001. i nakon toga u avgustu je preuzeo ulogu izvršnog direktora. Na poziciji je ostao deset godina tokom kojih je kompanija izašla na berzu, kupila YouTube i uvela web aplikacije poput Google Docsa i Gmaila. Schmidt je 2011. napustio ulogu izvršnog direktora i preuzeo nešto 'mirnije' mesto predsednika u odboru direktora, a sve je komentarisao šaljivom objavom na Twitteru napisavši da 'svakodnevni roditeljski nadzor više nije potreban'.
Jul 2003. - Google pokreće Gmail i svakom korisniku nudi 1 GB slobodnog prostora
Radnik Googlea Paul Buchheit je 2001. godine počeo rad na projektu web maila za Google koji je trebao da olakša firminu, tada vrlo intenzivnu, internu komunikaciju. Buchheit je na sličnim sistemima radio još u devedesetim godinama, a u Googleu je odlučio da stvori brži klijent uz pomoć web alata Ajax - sistema koji je omogućavao web stranici da sakuplja informacije sa servera bez potrebe za ponovnim učitavanjem. 1. aprila 2004. Gmail je pušten u javnost i svim korisnicima je nudio 1 GB besplatnog prostora, kao i napredni sistem pretrage emailova.
Dolazak emaila sa 1 GB prostora u to vreme bio je toliko frapantan da su mnogi mediji zaključili da se radi o prvoaprilskoj šali.
8. februar 2005. - Pokrenut je Google Maps
Google je uvođenje Mapa 2005. komentarisao 'Mape mogu biti korisne i zabavne'. Izvorni Google Maps nudio je karte i navigaciju, a GPS navođenje i podršku za mobilne uređaje u priču su stigli tek 2009. Konkurenti poput Garmina i TomToma ovime nisu bili preterano oduševljeni.
9. oktobar 2006. - Google kupuje YouTube
Nakon što je uspeo da ponudi više novca nego kompanije poput Microsofta i Yahooa, Google je kupio YouTube za 1.65 milijardi dolara. Google je kupovinom praktički zavladao svetom internet video servisa, a YouTube je dobio pristup pozamašnoj količini Googleovog novca i alata. Ovaj potez je očigledno pogodovao i Googleu i YouTubeu, s obzirom da obe usluge danas predstavljaju neke od temelja moderne online kulture.
2. septembar 2008. - Stigao je browser Chrome
Google je unajmio nekoliko developera iz Firefoxa i uz njihovu pomoć je stvorio Chrome za Windows. Radilo se o beta verziji aplikacije koja je već imala nekoliko rešenja poput odvojenih procesa za svaku karticu. Svega četiri godine nakon dolaska na tržište, Chrome je postao popularniji od Firefoxa i Internet Explorera. Deset godina nakon izlaska, Chrome je najrašireniji web browser na svetu - koristi ga oko 60 posto korisnika globalne mreže.
23. septembar 2008. - Izbačen je prvi mobilni uređaj s operativnim sistemom Android
Nakon što je kupio Android za 'skromnih' 50 miliona dolara, Google je razvio operativni sistem koji će jednog dana postati najraširenija mobilna platforma na svetu. Prvi telefon koji ga je koristio zvao se HTC Dream, koštao je 179 dolara uz dvogodišnji ugovor, a njegov uspeh stvorio je temelje operativnog sistema koga je moguće da upravo koristite dok čitate ovaj članak.
24. januar 2014. - Google kupuje DeepMind
Google je navodno imao vrlo žestok sukob s Facebookom koji je takođe bacio pogled na englesku softversku kompaniju DeepMind. Jedini razlog zbog kojeg je dobio ponudu je obećanje o stvaranju nezavisnog odbora za etiku koji će nadgledati razvoj firmine tehnologije. Kakva god cena bila, kupovina se isplatila. DeepMind je, kao i njihova veštačka inteligencija za igranje japanske igre Go, nagrađen za dostignuće u oblasti veštačke inteligencije i postao je prepoznatljivo lice ove brzorastuće naučne grane.
DeepMind je, očekivano, unutar Googlea doživeo pravi procvat. Pomogao je kompaniji da razvije napredni sistem prepoznavanja jezika, a poboljšao je i postojeće sisteme uvođenjem naprednih skripti. Ukratko - svet moderne veštaćke inteligencije nakon DeepMinda neće ostati isti.
10. avgust 2015. - Google je mrtav, živeo Go...Alphabet
Googleov suosnivač Larry Page morao je da reorganizuje konglomerat kompanija u koji se Google uspeo da pretvori stvorivši novu kompaniju Alphabet. Google je u trenutku osnivanja Alphabeta radio na projektu za produženje života Calico, kao i brojnim investicijama, a restrukturiranje je svim podružnicama dalo autonomno vodstvo pod jednim zajedničkim koncernom.
Kako stvari stoje, potezi poput stavljanja Sundara Pichaija na čelo Google firmi je s vremenom donelo jako, jako veliku količinu novca.
Oktobar 2016. - Stigao je novi smartfon - Google Pixel
Nakon nekoliko godina provedenih u opreznom zadiranju prstiju u svet potrošačke elektronike putem programa Nexus, Google je naglavačke uskočio u trku izbacivši telefone Pixel i Pixel XL. Pixel je bio prvi Android koji je u celosti dizajnirao sam Google. Premda ga je i dalje razvijao firmin partner HTC, cilj je bio da se stvori ekosistem proizvoda jako sličan Appleovom.
18. jul 2018. - Google kažnjen u Evropskoj uniji zbog monopolističkog pristupa Androidu
Googleov doseg i uticaj je toliko velik da je kompanija tokom godina uspela da sakupi impresivnu hrpu parnica i tužbi vezanih za privatnost i antikompetitivnu praksu. Ni jedan, doduše, nije udario tako jako poput pet milijardi dolara kazne iz Evropske Unije - zbog optužbi za favoriziranje sopstvenih proizvoda i usluga u sklopu operativnog sistema Android.
Evropska komisija zaključila je da Google forsira da prikazuje proizvode koji preferiraju njihove digitalne prodavnice i usluge u sklopu rekalama unutar Chromea (koji dolazi već instaliran u sklopu većine Androida). Premda novčana kazna neće preterano oštetiti Google, očigledno je da državne vlasti i institucije, kao i potrošači polako shvataju da kompanije poput Googlea, Facebooka i Amazona već godinama svet trgovine i računarstva pretvaraju u čistokrvni monopol.
