Napetosti su neizbežne na radnom mestu. Međutim, postoji razlika između zdravih i nezdravih konflikata. Zdravi timski konflikti pomažu timu da napreduje ka svojim ciljevima, dok istovremeno grade produktivne, poštovane i poverljive odnose. Neproduktivni konflikti, s druge strane, mogu kočiti napredak tima. Evo četiri načina da podstaknete zdrave konflikte u svom timu: 1) Jasno recite timu da su nesuglasice očekivane i da su normalan i produktivan deo saradnje, timskog rada i inovacija, 2) Prepoznajte i imenujte pozitivne tenzije, 3) Razdvojite ljude od problema, 4) Ostanite smireni.

Priča iz prakse: Sukob u timu

Sam je bio frustriran i zbunjen, jer nije znao kako da reši sukob između dva člana svog tima koji su se stalno sukobljavali. Ono što je počelo kao neslaganje oko strategije za ključni projekat, preraslo je u otvoreni sukob. Kada bi bili u istoj prostoriji, tenzija bi bila očigledna. Konstantno su se prekidali i upadali jedan drugome u reč. Ostali članovi tima su počeli da zauzimaju strane.

Sam (čije ime je promenjeno) smatrao je da je reč o „sukobu ličnosti“ i odlučio da jedino što može da uradi jeste da izbegne njihovu međusobnu saradnju.

Međutim, kao menadžer, možda sanjate o tome da vodite tim u kojem se svi slažu, dele iste stavove i gde nema sukoba - iako bi ovo moglo izgledati kao idealan scenario, izostanak sukoba ne vodi uvek do najboljih rezultata.

Zapravo, odsustvo produktivnog konflikta može dovesti do onoga što Patrik Lencion, autor knjige Pet disfunkcija tima, naziva „veštačka harmonija“ – situacija u kojoj svi glume da je sve u redu, ali se zapravo neslaganja i frustracije gomilaju ispod površine.

Zašto su nesuglasice korisne?

Istraživanja pokazuju da timovi u kojima se ljudi osećaju sigurno da izraze neslaganje, zapravo postižu bolje rezultate. Donose bolje odluke. Neslaganja podstiču kreativnost i rast.

Ali, važno je razlikovati zdrav konflikt od nezdravog konflikta. Zdrav konflikt pomaže timu da napreduje, gradi poverenje i produktivne odnose. Nezdrav konflikt koči tim – članovi se povlače, povlače suprotna mišljenja, sude ili krive jedni druge.

Dakle, kako menadžeri poput Sama mogu podstaći zdrav konflikt, a izbeći destruktivne sukobe?
Ključ je u prihvatanju i aktivnom upravljanju konfliktima. Evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći u tome.

Recite da je u redu

Recite svom timu da su neslaganja očekivana i da su normalan i produktivan deo saradnje, timskog rada i inovacija.

Pošto je prirodna ljudska tendencija da izbegavamo situacije koje mogu narušiti harmoniju, važno je da eksplicitno naglasite da očekujete neslaganja – i da to nije problem koji treba rešiti, već prilika koju treba iskoristiti.

Pored toga što ćete glasno reći: „Neslaganja su normalna“, takođe možete postaviti pravila o tome kako očekujete da ljudi međusobno komuniciraju, posebno kada nemaju iste stavove.

Preporučujem da to uradite zajedno sa celim timom. Možete predložiti neka osnovna pravila, ali ih zatim zajedno nadogradite, tako da svi učestvuju u njihovom kreiranju.

Primeri korisnih pravila

„Otvoreno komuniciramo, govorimo ono što mislimo i mislimo ono što kažemo.“
Ovim se jasno stavlja do znanja da je svako mišljenje važno. Neslaganja su prilika za rast, a ne lični napad.

„Fokusiramo se na problem, ne na ljude.“
Svi se koncentrišu na rešenja, a ne na ličnosti uključenih u raspravu. Suprotstavljene ideje nisu „Kiova ideja“ i „Rebekina ideja“, već dve opcije koje tim može analizirati kako bi pronašao najbolje rešenje. Jasno stavite do znanja da lični napadi neće biti tolerisani i da je cilj pronaći najbolje rešenje za tim.

 „Poštujemo različite perspektive.“
Čak i kada se ne slažemo, uvažavamo tuđe stavove. Naglasite da svako ima jedinstvenu perspektivu i da je različitost mišljenja ključna za uspešan rad tima.

Bilo bi korisno da se ova pravila dokumentuju u deljenom dokumentu koji svi mogu da vide i da se redovno preispituju i ažuriraju, kako biste osigurali da ih tim zaista primenjuje.

Imenujte pozitivne tenzije

Da biste dodatno depersonalizovali nesuglasice i normalizovali zdrave konflikte, korisno je da ih priznate i čak ih eksplicitno navedete.

Evo nekih uobičajenih tenzija koje često primećujem u timovima:
• Brzina vs. Kvalitet
• Uključivo donošenje odluka vs. Efikasno donošenje odluka
• Fokus na klijenta/kupca vs. Fokus na kompaniju
• Inovacija vs. Korišćenje postojećih ključnih sposobnosti
• Detalji vs. Šira slika
• Svrha/misija vs. Prihod

Primer: Brzina vs. Kvalitet

Na primer, u timu može postojati osoba koja je izuzetno efikasna i fokusirana na poštovanje rokova. Za nju je brzina ključna.

S druge strane, može biti neko ko smatra da brzina nije prioritet i da je važno usporiti kako bi se osiguralo da je rad najvišeg kvaliteta, bez obzira na to koliko vremena zahteva.

Ova vrsta neslaganja je korisna! Ako mogu profesionalno i produktivno da upravljaju ovom tenzijom, tim će završiti projekat brže, ali i sa višim kvalitetom. Ako se ne kontroliše, ova tenzija može prerasti u lični konflikt: Osoba koja zagovara brzinu može biti označena kao nepažljiva i brzopleta. Osoba koja insistira na kvalitetu može biti percipirana kao spora i opstruktivna. Ostatak tima može početi da bira strane, što može narušiti timsku dinamiku.

Kako koristiti ove tenzije za konstruktivne razgovore?

Kada neslaganje postane vidljivo, naglasite da je to normalan sukob perspektiva, a ne lični sukob. Umesto da kažete: „Ovo je Kiova ideja protiv Rebekine.“ Recite: „Ovo je balansiranje između brzine i kvaliteta – hajde da nađemo najbolje rešenje.“

Praktičan korak: Kreiranje liste tenzija u vašem timu

• Razmislite koje tenzije se najčešće pojavljuju u vašem timu.
• Zapišite ih – mogu uključivati gore navedene, ali i druge specifične za vaš tim.
• Diskutujte ih sa timom bez dodeljivanja pojedincima – objasnite zašto su korisne
• Dodajte ih u zajednički dokument kako bi svi mogli da ih prepoznaju i koriste u budućim raspravama.
• Podstaknite članove tima da i sami prepoznaju i imenuju tenzije kada se pojave, čak i kada vi niste prisutni.

Na ovaj način, neslaganja neće biti doživljena kao problem, već kao prirodan i produktivan deo rada tima.

Depersonalizujte konflikt

Jedna od prednosti imenovanja tenzija jeste to što odvajate ljude od problema.
Ovo je jedno od osnovnih načela principijelne pregovaračke strategije (Principled Negotiation), koju je popularizovao Harvard Law School Program on Negotiation.
Kako to postići?
Jedan od načina je da zamolite ljude da argumentuju protiv sopstvenog stava.

Na primer, možete zamoliti Kija da zastupa stav da tim treba da uspori, a Rebeku da objasni zašto bi bilo u redu malo kompromitovati kvalitet. Ovo će im pomoći da vide perspektivu drugog, čak i nakratko, i istovremeno omogućiti timu da odvoji argument od osobe koja ga iznosi.

Pitanja koja mogu pomoći u ovakvoj diskusiji:
• Postoji li drugačiji ugao gledanja koji smo propustili?
• Koje su prednosti i mane stava A? A koje stava B?
• Ako bismo mogli da uklonimo ograničenja u kojima radimo, kako bi ova diskusija izgledala?
• Kako bi izgledao kompromis između ovih perspektiva? Koje bismo ustupke morali da napravimo da bismo ga postigli?

Ostanite smireni

Na kraju, jedna od najvažnijih stvari koju možete uraditi kao lider jeste da pokazujete sigurnost kada dođe do neslaganja.

Postoji izreka: „Šapat lidera se čuje kao povik.“ Drugim rečima, vaše reči i reakcije imaju ogroman uticaj na tim.

Ako se povučete, pocrvenite ili postanete nervozni kada dođe do neslaganja, članovi tima će to primetiti i često protumačiti kao znak da nije bezbedno voditi debate na tu temu (ili debatu o bilo kojoj drugoj).

S druge strane, ako ostanete smireni, strpljivi i prikažete neslaganja kao prirodan deo procesa, tim će biti spremniji da otvoreno razgovara i rešava tenzije.

Na primer, možete reći:
„Čini se da ovde imamo tenziju između brzine i kvaliteta. Da li i drugi to vide na taj način?“

Ako diskusija postane nezdrava ili pređe u lične napade, možete je preusmeriti rečima:
„Hajde da vratimo ovu diskusiju u produktivan okvir. Šta treba da odlučimo ovde kako bismo napredovali ka cilju?“

Sukobi su neizbežni – naučite da ih koristite u svoju korist

Ako ne volite konflikte, niste jedini. Mnogi menadžeri kažu da im je rešavanje sukoba jedna od najmanje omiljenih odgovornosti.

Prema Gartnerovom istraživanju iz 2023. godine, čak 57% menadžera kaže da su potpuno odgovorni za rešavanje konflikata u timu.

Ali, iako su tenzije neizbežne, pozitivne nesuglasice mogu stvoriti okruženje u kojem se ljudi osećaju sigurno da izraze svoja mišljenja i ideje, što na kraju vodi do boljih odluka i rezultata.

Kao menadžer, ne treba samo da tolerirate zdrava neslaganja – već treba da ih podstičete.

Prekidi, bilo spoljašnji ili oni koje sami sebi stvaramo, više nisu izuzetak – postali su naš podrazumevani način funkcionisanja. Kako možete ojačati svoju pažnju i ostati na pravom putu? Ovih sedam jednostavnih tehnika pomoći će vam da smanjite ometanja i povećate koncentraciju: 1) Postavite temelje; 2) Trenirajte pažnju svog mozga; 3) Usmerite svoje emocije; 4) Prekinite automatske obrasce ponašanja; 5) Pratite svoje energetske cikluse; 6) Vežbajte aktivno slušanje; 7) Obnavljajte svoje rezerve pažnje.

Sednete za računar, spremni da konačno završite posao koji ste sebi obećali da ćete uraditi. Ali neizbežno, stiže notifikacija u inboks, telefon zazvoni, i baš kada ste spremni da se udubite u zadatak, refleksno posežete za telefonom, čitajući vesti i skrolujući društvene mreže – dok vam se pažnja sve više fragmentira sa svakim digitalnim skretanjem.

Ova ometanja, bilo spoljašnja ili ona koja sami sebi stvaramo, više nisu izuzetak, već pravilo, kaže Zelana Montmini, pozitivna psihološkinja i autorka knjige Pronalaženje fokusa: Preuzmite kontrolu nad svojom pažnjom u dobu ometanja. „Naučili smo svoj mozak da stalno traži ometanja,“ kaže ona. „Skoro da smo postali zavisni od toga da budemo rasejani.“

To nije slučajnost. Naši uređaji su namerno dizajnirani da iskoriste ovu slabost. „Oni nam daju kratke doze dopamina kroz notifikacije, lajkove i poruke, držeći nas u stalnom ciklusu traženja digitalne potvrde.“

Mnogi od nas veruju da su dobri u multitaskingu, ali istraživanja pokazuju drugačije, kaže Glorija Mark, profesorka informatike na Univerzitetu Kalifornije u Irvinu i autorka knjige Pažnja: Revolucionaran način za vraćanje ravnoteže, sreće i produktivnosti. „Zamislite svoj um kao belu tablu,“ kaže ona. „Svaki zadatak ili tema na kojoj se fokusirate je kao ispisivanje nečega na tabli. Kada multitaskujete, vi konstantno brišete i pišete različite informacije.“

Ovo stalno prebacivanje pažnje ima svoju cenu. Istraživanja pokazuju da multitasking produžava vreme završetka zadataka, povećava broj grešaka i izaziva dodatni stres. „Vaša izvršna funkcija – mozak kao vaš CEO – se zamara,“ objašnjava Mark. „Postaje mu sve teže da filtrira ometanja i donosi odluke, zbog čega postajete još podložniji prekidima.“

Kako možete poboljšati svoju sposobnost fokusiranja i ostati na pravom putu? Koje jednostavne tehnike vam mogu pomoći da smanjite prekide? I kako možete stvoriti okruženje koje podržava bolju koncentraciju? Evo šta stručnjaci preporučuju.

Postavite temelje

Za optimalan fokus, prvo morate voditi računa o osnovnim potrebama svog mozga, kaže Montmini. „Prioritet treba da budu bazične navike poput sna, hidratacije i fizičke aktivnosti.“ „Možete probati sve trikove za mentalno zdravlje na svetu, ali neće vam pomoći ako ne spavate dovoljno i ne unosite dovoljno tečnosti.“

Pored brige o telu, ključno je i stvaranje doslednih signala u okruženju koji mozgu šalju poruku da je vreme za fokus. Postavite rituale koncentracije – poput odvojenog radnog prostora, posebnog rasporeda na radnom stolu ili rutine koja vas priprema za duboki rad. Uklonite smetnje praktičnim koracima, predlaže Mark: isključite notifikacije, sklonite telefon dok radite, koristite blokatore aplikacija kako biste sakrili digitalne distrakcije. Cilj je da stvorite „trenje“ i otežate sebi ometanja, umesto da im olakšate pristup.

Trenirajte pažnju svog mozga

Kada postavite osnovne temelje, sledeći korak je usmeravanje prirodnog fokusa. Naša pažnja je ciljno usmerena, što znači da se prirodno koncentrišemo na ono što je u skladu sa našim ciljevima i prioritetima, objašnjava Glorija Mark. Ovaj princip se zasniva na radu Vilijama Džejmsa, oca američke psihologije. „Ako su vaši ciljevi vrlo jasni, to će vas držati fokusiranim.“ Da biste iskoristili ovu pristrasnost pažnje i selektivno se fokusirali na određene nadražaje dok ignorišete druge, Mark preporučuje konkretan pristup: zapišite svoje ciljeve i postavite ih na mesto gde će stalno biti u vašem vidnom polju, koristite post-it papiriće ili nalepnice ako je to potrebno kako biste se stalno podsećali na ono što želite da postignete. Okruživanjem vizuelnim podsetnicima na svoje ciljeve, trenirate mozak da se koncentriše na ono što je zaista važno.

Usmerite svoje emocije

Postavljanje ciljeva nije samo stvar završavanja zadataka – to je i moćna strategija za upravljanje emocijama. „Ljudi koji se osećaju pozitivno mogu se zapravo bolje fokusirati, postići više i biti kreativniji,“ kaže Mark. Preporučuje da zamišljate svoje željeno emocionalno stanje kako biste usmerili svoje ponašanje. Postavite sebi pitanje: „Kako želim da se osećam u 19h?“ Možda zamislite sebe kako se opušteno odmarate na kauču uz knjigu ili kako uživate u druženju sa prijateljima. Postavljanjem emocionalnih ciljeva, pravite neurobiološku mapu koja pomaže vašem mozgu da teži ravnoteži i smanjuje stres. „Zamislite krajnji rezultat,“ savetuje Zelana Montmini. „Vizualizujte ga, osetite to stanje i zamislite olakšanje.“ Cilj je unapred iskusiti osećaj postignuća, što može poboljšati vaš fokus.

Prekinite automatske obrasce ponašanja

Pažnja dolazi u različitim oblicima, kaže Mark. Svesna pažnja – kada se namerno fokusiramo na određeni zadatak, poput pisanja složenog izveštaja. Automatska pažnja – kada obavljamo radnje bez razmišljanja, na primer, refleksno uzimamo telefon, otključavamo ga i skrolujemo Instagram usred radnog dana. Da biste prekinuli ove nesvesne navike, potrebno je razviti meta-svesnost – sposobnost da posmatrate svoje mentalne procese dok se odvijaju. „To je kao da se sami prodrmate i kažete sebi: ‘Obrati pažnju!’“ Kada osetite poriv da proverite društvene mreže, zastanite i zapitajte se: Šta me tera na ovo ponašanje? Da li odlažem posao? Da li izbegavam težak zadatak? Postavljanjem ovih pitanja, nesvesnu naviku pretvarate u svesnu odluku. „Meta-svesnost je kao mišić – što je više vežbate, to postaje jača.“

Montmini predlaže da držite pri ruci alternativu telefonu, poput časopisa ili beležnice, kako biste zadovoljili potrebu za odvraćanjem pažnje bez oslanjanja na ekran. „Ne koristite telefon kao cuclu za stres,“ kaže ona.

Pratite svoje energetske cikluse

Vaša pažnja ima svoj ritam, kaže Mark. Vrhunski periodi koncentracije zavise od vašeg hronotipa, odnosno prirodnog cirkadijalnog ritma. Istraživanja pokazuju da većina ljudi ima najviši nivo fokusa oko 11h pre podne i u popodnevnim satima, mada ovo može varirati u zavisnosti od toga da li ste ranoranilac ili noćna ptica. Da biste otkrili svoj lični ritam, vodite dnevnik u kojem beležite nivoe energije i koncentracije tokom dana. „Potreba da skrolujete društvene mreže često je znak da vaša pažnja počinje da slabi, obično na kraju jednog od ovih ciklusa,“ kaže Montmini. Planirajte najzahtevnije zadatke tokom sati kada ste najfokusiraniji. Manje zahtevne poslove, poput e-mailova, ostavite za period kada vam energija opada. „Razumevanje i prilagođavanje vašem energetskom ritmu pomaže vam da uskladite radni raspored sa svojim biološkim ciklusom,“ kaže ona.

Vežbajte aktivno slušanje

Mnogi ljudi gube fokus tokom razgovora, primećuje Montmini. To se često dešava na Zoom sastancima (zaista mislite da niko ne primećuje kada proveravate e-mail u drugoj kartici?). Čak i uživo, razgovor može da se prekine kada počnete da razmišljate o nečem drugom ili posegnete za telefonom. „Navikli smo se da ne budemo potpuno prisutni jedni s drugima,“ kaže ona. „Površne interakcije postale su norma.“ Da biste poboljšali svoj fokus i produbili odnose, Montmini preporučuje aktivno slušanje. Održavajte kontakt očima. Obratite punu pažnju na ono što osoba govori. Postavljajte promišljena pitanja. „Svesno napravite promene kako biste dali prioritet svojim odnosima,“ savetuje ona.

Obnavljajte rezerve pažnje

Pojam negativnog prostora, koji se u umetnosti odnosi na prazne delove oko glavnog objekta slike, može poslužiti kao metafora za upravljanje mentalnom energijom. Baš kao što umetnici koriste negativan prostor da bi stvorili balans, vi možete naučiti kako da strateški obnavljate svoje kognitivne resurse uz smislene pauze, kaže Mark. „Skloni smo tome da pretrpamo svoje dane zadacima,“ kaže ona. „Ne shvatamo da moramo svesno da planiramo vreme za odmor i oporavak.“ Kada primetite da su vam rezerve iscrpljene, dozvolite sebi pauzu i resetovanje. „Ali resetovanje ne znači skrolovanje društvenih mreža,“ kaže Montmini. „Konzumiranje sadržaja nije odmor.“ Umesto toga, predlaže: Protezanje; Meditaciju; Čitanje poezije; Gledanje kroz prozor i razmišljanje „Dajte svom mozgu prostor i vreme da se oporavi.“ Mark dodaje: „Vaša pažnja je vredan resurs. Imate ograničene kognitivne kapacitete – kako želite da ih rasporedite tokom dana?“

Principi koje treba zapamtiti

Radite ovo:
✔ Razvijajte meta-svesnost – zastanite, preispitajte impuls i preusmerite pažnju.
✔ Beležite svoje energetske cikluse i planirajte zadatke prema njima.
✔ Postavite emocionalne ciljeve – zamislite kako želite da se osećate na kraju dana.

Nemojte raditi ovo:
✖ Ostaviti ciljeve apstraktnima – zapišite ih i držite ih na vidnom mestu.
✖ Prihvatiti površne interakcije – vežbajte aktivno slušanje.
✖ Brkati skrolovanje sa pauzom – pravi odmor pomaže mozgu da se resetuje.

U dinamičnom i složenom poslovnom okruženju često je teško pronaći vreme za temeljnu i promišljenu analizu. Lideri možda shvataju da bolja pitanja vode do boljih odluka, ali nisu sigurni šta tačno da pitaju. Ovih pet pitanja može im pomoći: 1. Šta bi se desilo ako ne bismo ništa preduzeli? 2. Šta bi moglo da nas natera da zažalimo zbog odluke? 3. Koje smo alternative prevideli? 4. Kako ćemo znati da li je ovo bila prava odluka? 5. Da li je ova odluka reverzibilna?

Bez obzira na to da li razmatrate promenu karijere ili birate poslovnu strategiju, odluke koje danas donosite imaju i kratkoročne i dugoročne posledice po vas, vaš tim i vašu organizaciju. One ne mogu biti donete prebrzo, ali ni odložene. Ipak, u brzom i složenom poslovnom okruženju teško je izdvojiti vreme za dubinsku analizu koja vodi do jasnih odgovora o najboljem pravcu delovanja. Možda prepoznajemo da bolja pitanja donose bolje odluke, ali nismo sigurni koja tačno pitanja da postavimo.
U mom radu pomažem liderima da se izbore s ovim izazovom tako što ih vodim kroz jednostavan okvir od pet pitanja, dizajniran da usmeri njihovu pažnju i poboljša njihove procese odlučivanja. Korišćenjem nekih ili svih ovih pitanja, steći ćete jasniji uvid, smanjiti rizike i postaviti temelje za bolje odluke i ishode.

Šta bi se desilo ako ne bismo ništa preduzeli?

Kada se ukaže prilika ili dođe do promena u industriji, nepreduzimanje akcije može imati visoku cenu. Međutim, u nekim slučajevima – na primer, kada nemate potpune informacije – mudrije je ostati pri trenutnom kursu.

Ovo pitanje vas tera da procenite srednjoročne i dugoročne troškove i koristi nečinjenja. Zamislite budućnost u kojoj niste ništa promenili – da li ste i dalje uspešni? Kako su ključni učesnici, poput članova porodice u slučaju karijernih odluka, ili kupaca, zaposlenih i investitora u poslovnim odlukama, pogođeni? Da li je pritisak da se nešto preduzme zasnovan na potpunim podacima i stvarnoj potrebi ili je vođen kratkoročnim razmišljanjem i emocijama?

Šta bi moglo da nas natera da zažalimo zbog odluke?

Kako objašnjava autor Danijel Pink u svojoj knjizi The Power of Regret, većina žaljenja spada u jednu od četiri kategorije: Osnovne greške (loši izbori u obrazovanju, zdravlju ili finansijama), Nedostatak hrabrosti (propuštene prilike ili izostanak preuzimanja rizika), Moralne dileme (kompromitovanje naših vrednosti ili etike), Odnosi (rizik od narušavanja ili gubitka veza s drugima).

Ovo pitanje nas primoravaju da razmotrimo potencijalno negativne posledice odluke. Postavite dodatna pitanja poput: Da li je ovo dobar dugoročni izbor za vaše fizičko, mentalno i finansijsko zdravlje? Kolika je verovatnoća da ćete zažaliti što niste bili hrabriji? Da li bi moralni kompromis doveo do dugotrajnog nezadovoljstva? Da li dovodite u opasnost važne odnose? Ako ova odluka pođe po zlu, zbog čega biste najviše zažalili?

Možete se takođe osvrnuti na prošle odluke koje su dovele do žaljenja, identifikovati obrasce i učiti iz njih.

Koje smo alternative prevideli?

Koliko god da smo svesni sebe, naši mozgovi su skloni kognitivnoj pristrasnosti potvrde – favorizujemo informacije koje podržavaju naša uverenja, što može dovesti do zanemarivanja drugih izvodljivih opcija. Kada timovi donose odluke, lako mogu upasti u grupno razmišljanje (groupthink) ili se zadovoljiti nekim pravcem delovanja bez temeljne analize alternativnih rešenja. Druge uobičajene kognitivne pristrasnosti uključuju: Usidravanje (anchoring bias) – kada nas prvi dobijeni podatak previše usmerava u donošenju odluke. Zabludu nenadoknadivih troškova (sunk cost fallacy) – kada nastavljamo s pogrešnom odlukom samo zato što smo već uložili resurse. Preterano samopouzdanje (overconfidence bias) – kada smatramo da već imamo pravi odgovor i ne preispitujemo ga dalje.

Ovo pitanje pomaže da se suzbiju pomenute pristrasnosti i podstiče radoznalost. Razmislite o dodatnim mogućim rešenjima i zapitajte se da li bi mogla dati bolje rezultate. Preispitajte ranije odbačene opcije i proverite da li su razlozi za njihovo odbacivanje i dalje opravdani. Pitajte sebe i svoj tim da li su svi relevantni pogledi uzeti u obzir i da li su potencijalne slepe tačke identifikovane.

Kako ćemo znati da li je ovo bila prava odluka?

Nemoguće je doneti dobru odluku ako vi ili vaš tim nemate jasan kriterijum uspeha. Potrebno vam je jasno definisano viđenje idealnog ishoda i precizni metrički pokazatelji učinka, bilo da se oslanjate na: Ciljeve i ključne rezultate (OKRs), Uravnoteženu kontrolnu tablu, koji meri finansijske rezultate, reakcije kupaca, efikasnost procesa i rast, Ključne indikatore učinka (KPIs), SMART ciljeve (specifični, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski ograničeni)

Zamislite rezultate koje očekujete od ove odluke. Postavite sistem merenja napretka koji uzima u obzir i kratkoročne i dugoročne efekte. Definišite jasne prekretnice i osmislite plan za periodičnu evaluaciju kako biste procenili koliko brzo i efikasno napredujete ka svojim ciljevima.

Da li je ova odluka reverzibilna?

Razmatranje reverzibilnosti odluke može smanjiti pritisak da donesete „savršenu“ odluku. U dinamičnim okruženjima i složenim projektima, često je moguće iterativno donositi odluke, testirati ih i prilagođavati ih prema potrebama.

Postavite sebi ili svom timu sledeća pitanja: Koji su finansijski i reputacioni troškovi ukoliko odluku bude potrebno poništiti? Koliko bi bilo lako ili teško promeniti pravac? Možemo li odluku podeliti na manje korake kako bismo testirali opcije i prikupili povratne informacije? Koji signali, podaci ili metrički pokazatelji bi nam ukazali da je vreme za preispitivanje odluke? Šta nam instinkt govori o ovoj odluci?

Praktična primena ovih pitanja

Jedna finansijska kompanija s kojom sarađujem razmatrala je da li da proširi poslovanje na fintech rešenja ili da nastavi sa svojim trenutnim servisnim modelom. Prvo smo analizirali posledice nečinjenja – dva ključna rizika su bila gubitak tehnološki osvešćenih klijenata i zaostajanje za konkurencijom. Zatim smo razmotrili potencijalna žaljenja, uključujući propuštene prilike na tržištu i troškove ulaganja u pogrešnu tehnologiju. Nakon toga smo istražili različite alternative, uključujući razvoj hibridnog modela koji kombinuje tehnologiju i servis, kao i nastavak rada isključivo po servisnom modelu. Zatim smo definisali metrike uspeha pomoću OKRs, uključujući potencijal rasta prihoda, odnos troškova i prihoda, kao i vrednost klijenta tokom životnog veka (customer lifetime value) u oba modela. Takođe smo analizirali KPI-je, poput stepena zadržavanja klijenata, troškova akvizicije novih kupaca, i matrice zadovoljstva korisnika. Ova metodologija im je omogućila da donesu informisaniju i strateški promišljeniju odluku. Na kraju, razmotrili smo kako da primenimo agilan pristup razvoju tehnologije i njenom uvođenju, deleći potencijalni projekat na niz manjih odluka u formi go/no-go kriterijuma.

Dve godine kasnije, finansijska kompanija je lansirala beta verziju svoje fintech platforme. Rezultati su pokazali rast broja novih klijenata, dok je stopa zadržavanja postojećih korisnika ostala stabilna i pozitivna.

Drugi primer dolazi od direktorke koju savetujem, koja je dobila ponudu za značajno unapređenje u jednoj Fortune 100 kompaniji, upravo u trenutku kada je razmišljala o napuštanju korporativnog sveta kako bi započela karijeru u pisanju i konsultantskim uslugama. Kroz niz coaching sesija, primenili smo okvir od pet pitanja. Fokusirala se pre svega na pitanje žaljenja, zajedno sa njegovim pratećim pitanjima, kako bi procenila kako bi se osećala ako odluči da ostane u firmi, umesto da krene u nešto novo. Da li bi se za pet ili deset godina osvrnula unazad i poželela da je iskoristila tu priliku? Da li bi se stalno pitala šta je moglo da bude? Ili bi joj stabilnost i prestiž nove pozicije doneli dovoljno zadovoljstva?

Takođe smo razmotrili reverzibilnost odluke o odlasku. Ako njen preduzetnički put ne bi prošao onako kako je očekivala, koliko bi joj bilo lako ili teško da se vrati u korporativni sektor? Koje profesionalne odnose bi mogla da održi kao sigurnosnu mrežu i potencijalnu prednost u budućnosti? Da li bi mogla da pregovara o konsultantskoj saradnji sa svojim bivšim poslodavcem, kako bi imala finansijsku sigurnost dok razvija sopstveni biznis? Ovaj proces joj je doneo jasnoću i samopouzdanje da odbije unapređenje i napusti posao. Sada je već godinu dana u preduzetničkim i autorskim vodama – potpisala je ugovore sa agencijom za govorništvo i izdavanje knjige, nadmašila početne finansijske ciljeve, a najvažnije od svega, živi ispunjenijim i zadovoljnijim načinom života.

Ovih pet pitanja ne mogu garantovati pravu odluku, ali mogu poboljšati vaš proces donošenja odluka, bilo da je reč o ličnim pitanjima ili poslovnim strategijama. Kako ih budete primenjivali sami i sa svojim timom, pomoći će vam da razvijete navike neophodne za dugoročni rast i uspeh.

Da li znate kako se vaši zaposleni zaista osećaju u vezi sa svojim ulogama, poslom i međuljudskim odnosima? Postavljanje pravih pitanja u fokusiranim razgovorima jedan na jedan ključno je za razumevanje njihovih osećanja i potreba. Ovaj članak ističe šest pitanja koja vam mogu pomoći da pređete preko površnih interakcija. Što više prepoznajete svoje zaposlene kao ljude sa ambicijama i snovima — a ne samo kao delove mašine — bolje ćete razumeti kako se osećaju u vezi sa svojim poslom i budućnošću.

Dobrobit zaposlenih je pod velikim pritiskom. Oko 60% radnika kaže da se bore s angažovanošću, a svaki peti oseća se usamljeno, prema istraživanju Gallup-a. Ovo nije mali problem za menadžere: zaposleni koji se ne osećaju dobro manje su produktivni, manje posvećeni i češće negativno utiču na rezultate vaše kompanije.

Zato je važno da budete svesni kako se vaš tim oseća i spremni da reagujete ako se pojave problemi. Ovo zahteva posvećenost izgradnji poverenja i održavanju otvorene komunikacije, kaže Ema Sepela, predavač na Yale School of Management i autorka knjige Sovereign: Reclaim Your Freedom, Energy, and Power in a Time of Distraction, Uncertainty, and Chaos.

„Uverite se da se vaši zaposleni osećaju prijatno i sigurno u vašem prisustvu“, kaže ona. „Ako ne osećaju da vam mogu verovati ili da vam je stalo, neće biti otvoreni za razgovor.“

Čak i uz dobar odnos, može biti izazovno razumeti kako se vaši zaposleni zaista osećaju u vezi sa svojim ulogama, poslom i međuljudskim odnosima — posebno ako radite sa zaposlenima na daljinu. Postavljanje pravih pitanja u razgovorima jedan na jedan je ključno, kaže Stiven Rogelberg, profesor na Univerzitetu Severne Karoline i autor knjige Glad We Met: The Art and Science of 1:1 Meetings.

„Tokom pandemije izgubili smo osećaj povezanosti i prepoznavanja od strane ljudi ključnih za naš uspeh i karijeru“, kaže on. „Nedostajali su nam razgovori koji imaju značaj.“

Da biste bolje razumeli svoj tim, evo šest pitanja koja stručnjaci predlažu za dublje interakcije:

1. Kako se danas osećate na skali od 1 do 10?

Problem sa rutinskim pitanjima poput „Kako ide?“ jeste što često dovode do površnih odgovora poput „dobro“ ili „u redu“. Ali traženje od članova tima da ocene svoje trenutno stanje na numeričkoj skali podstiče ih na promišljeniju samoprocenu, kaže Rogelberg. Ovo je posebno važno za zaposlene na daljinu koji se mogu osećati izolovano i manje povezano.

Ako neko sebe oceni četvorkom, na primer, dodatno pitanje: „Koji faktori doprinose toj oceni?“ može otvoriti vrata za refleksiju i dublje razumevanje.
„Možda se neko bori s teškim projektom ili ima probleme kod kuće“, kaže on. „Postavljanje dodatnih pitanja može vam pomoći da saznate stvari koje inače možda ne biste otkrili.“

Saveti:
Pre nego što započnete ovaj razgovor, postavite ton iskrene brige i saosećanja, savetuje Sepela. Usmerite pažnju na sagovornika, koristite topao glas i dajte im do znanja da ste prisutni. „Neka znaju da je ovaj razgovor namenjen njima i da vam je stalo do njih kao ljudi, a tek onda kao zaposlenih.“

2. Šta vas trenutno raduje izvan posla?

Ovo pitanje možda neće otkriti kako se vaši kolege osećaju u vezi sa svojim poslom, ali pomaže u izgradnji ličnih veza otkrivanjem zajedničkih interesa i istraživanjem razlika. „Upoznavanje članova tima kao ljudi sa životima van posla zahteva vreme i poverenje,“ kaže Stiven Rogelberg. „Ali izgradnja ovog temelja vredi truda jer olakšava ljudima da kasnije pričaju o svojim brigama.“

Ostanite u zoni komfora svog kolege; ako je neko nesklon deljenju, nemojte pritiskati. „Kako stičete njihovo poverenje, mogu se osećati prijatnije da se otvore,“ dodaje Rogelberg.

Pored ovog pitanja, Ema Sepela predlaže povezivanje ličnog i profesionalnog pitanjem: „Šta vas oživljava na poslu? Koje aktivnosti u našoj organizaciji vas pune energijom?“ Cilj je pronaći zajedničke tačke u onome što ih ispunjava i iskoristiti to za stvaranje mogućnosti za rast i angažman u timu.

3. Da li nalazite smisao u svom poslu? Ako ne, koje promene bi vam pomogle?

Istraživanja pokazuju da zaposleni koji osećaju svrhu i ispunjenje na poslu imaju veće zadovoljstvo i verovatnije ostaju u organizaciji. Rogelberg predlaže da saznate više o profesionalnoj motivaciji svojih kolega. Pitanja poput: „Koje delove svog posla volite? Šta vas opterećuje? Da li je ova uloga ispunila vaša očekivanja? Da li je bilo iznenađenja, pozitivnih ili negativnih?“ posebno su važna za zaposlene na daljinu koji se mogu osećati odvojenima.

„Nije samo stvar u tome da pitate, već da pokažete da želite da ih podržite i učinite njihov posao značajnijim,“ kaže Rogelberg.

Aktivno slušanje ovde ima ključnu ulogu, ističe Sepela. „Budite radoznali i nemojte previše govoriti. Kada govorite, parafrazirajte ono što je osoba rekla svojim rečima kako bi se osećala saslušano i kako biste se uverili da ste ih pravilno razumeli.“

4. Šta bi učinilo ovaj posao ili organizaciju privlačnijim za vas na duže staze?

Razumevanje šta motiviše članove vašeg tima i podstiče njihovu posvećenost je ključno, kaže Rogelberg. „Motivacija direktno utiče na angažman, zadovoljstvo i zadržavanje zaposlenih.“ Ključno je biti otvoren za njihove ideje, dok istovremeno budete transparentni o onome što nije izvodljivo. Na primer, ako neko želi da radi od kuće puno radno vreme, a to nije moguće, „budite iskreni o onome što možete da promenite.“

Imajte na umu da neki komentari mogu biti teški za slušanje. Ako zaposleni ukaže na probleme u radu ili istakne nedostatke u vašem pristupu, prirodno je osećati se defanzivno, kaže Sepela. Ali „izbegavajte da reagujete odbrambeno.“ Ovo je prilika da saznate više i učite. „Ako ne možete rešiti sve odmah, dogovorite naknadni sastanak.“

5. Šta vas iscrpljuje na poslu i kako mogu da vas podržim?

Članovi vašeg tima možda se suočavaju s izazovima koje ne znate u potpunosti: težak zadatak, složena dinamika tima ili neadekvatan izveštaj direktno odgovorne osobe. Identifikovanje ovih prepreka može vam pomoći da pružite odgovarajuću podršku, kaže Sepela. Cilj je saznati „šta bi im olakšalo postizanje najboljeg učinka i šta vi možete učiniti da im to omogućite.“

Rogelberg predlaže da pitate o zadacima koji im izgledaju kao gubljenje vremena ili da li im je potrebna jasnija očekivanja. Međutim, budite pažljivi da ne delujete kao mikromenadžer; u suprotnom rizikujete da narušite odnos i smanjite njihovu produktivnost. „Ne želite da odu s razgovora s osećajem da pokušavate da diktirate svaki detalj njihovog rada.“

6. Koji su vaši karijerni ciljevi i snovi? Kako mogu da vam pomognem da ih ostvarite?

Mnogi menadžeri nikada ne pitaju zaposlene o njihovim dugoročnim profesionalnim aspiracijama, što je propuštena prilika. Što više prepoznajete članove svog tima kao ljude sa ambicijama i snovima — a ne samo kao deo mašine — bolje ćete razumeti kako se osećaju u vezi sa svojim poslom i budućnošću.

Da biste prešli granice rutinskih razgovora, Sepela predlaže da počnete s pitanjem: „Znam da obično pričamo samo o poslu, ali danas želim da vas pitam o vašim profesionalnim ciljevima. Moj cilj je da osiguram da vas podržavam u njihovom ostvarenju i da vidim kako mogu pomoći.“

Zapamtite, nije stvar samo u prikupljanju informacija; reč je o korišćenju onoga što ste saznali za njihovo profesionalno usmeravanje. Bilo da predložite ciljanu obuku, izazovne zadatke ili prilike za prikazivanje veština, cilj je da pokažete da ulažete u njihov razvoj.

. . .

Ne postoji univerzalan pristup ovim razgovorima. Važno je birati pitanja koja odgovaraju vašem timu i dinamici vaših odnosa. Eksperimentišite s različitim pitanjima kako biste pronašli pravi ritam. Na kraju, ključ nije samo u pitanjima koja postavljate već i u „iskrenosti i pravom interesovanju za njihove odgovore,“ kaže Rogelberg. „To znači pažljivo slušati, dublje istražiti ono što dele i pružiti podršku kad god je to moguće.“

Generativna AI (gen AI) ima nekoliko osobina koje ljudima nedostaju: stalno je aktivna, poseduje enciklopedijsko znanje, generiše rezultate trenutno i može da se skaluje beskonačno. Ova nova era AI može delovati zastrašujuće za ograničena, ljudska bića koja su je stvorila. Ljudi sada moraju pažljivije da razmotre gde leži naša jedinstvena vrednost. Koji zadaci ili veštine će ostati izazovni za AI u doglednoj budućnosti? Koje prednosti ljudi mogu zadržati i braniti? U ovom članku autor opisuje četiri ključna područja gde ljudi i dalje imaju prednost, uz ljudske veštine koje ostaju dragocene — za sada.

Oblasti u kojima je AI već prevazišao ljudske sposobnosti

Veštačka inteligencija zasnovana na silicijumu značajno se razvila tokom proteklih decenija. Pre pojave LLM-ova i generativne AI, AI je već nadmašio ljude u mnogim specifičnim oblastima:

• Dame (1994)
• Šah (1996)
• Zadovoljavajući prevod jezika (2006)
• Prepoznavanje rukopisa (2014)
• Razumevanje pročitanog (2017)
• Odgovaranje u razgovoru (2023)
• Prevod jezika na ljudskom nivou (2024)

Ne znamo koje će oblasti AI sledeće osvojiti, ali kandidati uključuju potpuno autonomnu vožnju (nivo 5), hirurgiju, pisanje bestselera, razvoj AI sistema i „sveti gral“: veštačku opštu inteligenciju (AGI) — termin koji je popularizovao Šejn Leg i odnosi se na AI koji dostiže ljudsku sposobnost u širokom spektru kognitivnih zadataka.

Oblasti gde ljudi i dalje imaju prednost nad AI

Razgovarajući s brojnim stručnjacima, potrošačima i skepticima AI u proteklih nekoliko godina, četiri ključne prednosti za ljude stalno se ponavljaju:

1. Emocije: Razumevanje, povezivanje i osetljivo reagovanje na ljudska osećanja.
2. Kompleksnost: Upravljanje nejasnim, širokokontekstualnim izazovima uz holističko rešavanje problema.
3. Fizička prisutnost: Zadaci koji zahtevaju spretnost i interakciju s fizičkim svetom, posebno tamo gde je važna ljudska prisutnost i brzina reagovanja.
4. Kreativnost: Sposobnost generisanja originalnih, novih ideja i rešenja.

1. Emocije

Ljudi su i dalje vrhunski stručnjaci kada su u pitanju „meke veštine“. Gen AI može uverljivo i korisno imitirati empatiju, etiku, pregovore i slične aspekte. Neki već koriste AI za terapiju ili društvo. Ipak, u većini slučajeva, za naše jedinstvene i složene okolnosti, oslanjamo se na druge ljude da nas najbolje razumeju. Ljudski ekspert, prijatelj ili kolega verovatnije će ponuditi nefiltrirane, iznenađujuće ili čak kontroverzne stavove — koji su često korisniji od generičkog, kliničkog odgovora mašine.

Ljudi takođe imaju prednost, jer su interesantni drugim ljudima. Evoluirali smo tako da obraćamo pažnju na to šta drugi misle, osećaju, govore i rade. Ovo je suština ljudskih priča, koje su već dve decenije gorivo društvenih mreža. Volimo sport, muziku i komediju zbog ljudi koji igraju, nastupaju i nasmejavaju nas. AI-generisan udarac u tenisu, pop pesma ili šala — ma koliko bili dobri — nikada neće imati isti uticaj.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): ubeđivanje, samosvest, etika, slušanje, pričanje priča i prodaja.

2. Kompleksnost

Svet je i dalje previše složen za AI.

AI je nadmašio ljude u jasno definisanim, ograničenim i kontrolisanim oblastima, poput igranja dama, šaha i goa. Takođe se dobro snalazi u drugom talasu tehničkih veština u širim domenima, poput predviđanja kodova dok programeri kucaju, generisanja koda za rešavanje problema, prevođenja koda između programskih jezika, ispravljanja grešaka i pisanja prateće dokumentacije. AI može proizvoditi marketinške tekstove, pravne dokumente i pojednostavljivati finansijsko knjigovodstvo.

Međutim, svet je prepun mnogo težih problema. Klimatske promene, siromaštvo, socijalna pravda i poslovne strategije — poznati kao „neukrotivi problemi“ prema profesorima Horstu Ritelu i Melvinu Veberu — zahtevaju razumevanje podataka iz različitih konteksta. AI još uvek ne može da integriše takve raznovrsne domene.

Kako su istakli Jan Lekun, glavni naučnik za AI u Meta-i, i drugi stručnjaci, gen AI je treniran isključivo na tekstu (iako ogromnoj količini teksta), što je samo mali deo podataka na koje se ljudi oslanjaju — poput DNK koda, čulnih i telesnih iskustava sveta, emocija i drugih aspekata. Stoga ne možemo očekivati da će AI rešavati složene, „neukrotive“ probleme u skorijoj budućnosti.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): rešavanje složenih problema, razumevanje konteksta, upravljanje rizicima, strategija, vizija i intuicija.

3. Fizička prisutnost

Gen AI ne može direktno da interaguje s fizičkim svetom.

Ako treba da pošaljete pismo, postavite policu, pokažete novom zaposlenom prostorije ili nekoga pogledate u oči tokom pregovora, gen AI to ne može učiniti umesto vas.

Roboti će još dugo biti u razvoju. Stručnjaci predviđaju da ćemo kućne robote videti za oko deceniju. Čak i Ilon Mask, jedan od najvećih entuzijasta u oblasti robotike, priznaje da će roboti postati uobičajeni tek do 2040. godine. Potpuno autonomna vozila takođe su uzela mnogo više vremena nego što su Mask i drugi predviđali.

Postoje i profesionalne interakcije za koje je ljudski fizički dodir ključan. Negovatelji, kuvari, sportisti, medicinske sestre, sakupljači otpada, frizeri i zanatlije moraju biti prisutni u stvarnom svetu kako bi pružili svoju vrednost.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): spretnost, govor tela, fizička snaga, ravnoteža, koordinacija, taktilna osetljivost, držanje i koordinacija ruke i oka.

4. Kreativnost

Ako se AI trenira na podacima koji su već viđeni, teško je očekivati da tehnologija generiše nešto zaista novo.

Gen AI može proizvesti rečenicu, paragraf ili sliku koju svet nikada nije video. Ali može li stvoriti autentičnu kreativnost — nešto što je novo na način koji nas pokreće i deluje važno?

Iako je lansiranje AI tehnologija za generisanje medija izazvalo pažnju, potrošačima to nije previše značajno. Spotify sada uključuje AI generisanu muziku, ali najveći hitovi su i dalje delo muzičara od krvi i mesa. Malo ljudi gleda AI generisane filmove, niti to želi. Iako je AI generisana slika prodata za milion dolara, to je daleko od 450 miliona plaćenih za da Vinčijevu sliku Salvator Mundi. Cenimo istoriju i retkost — kvalitete koje AI ne može da pruži.

Kvalitetno pisanje je takođe sigurno — za sada. Gen AI, treniran uglavnom na dve decenije sadržaja sa interneta, ne može proizvesti istinski kvalitetnu prozu. Ljudski stručnjaci i dalje pišu i uređuju članke.

Ljudske veštine koje ostaju dragocene (za sada): mašta, generisanje ideja, estetska procena, lateralno razmišljanje, umetnički izražaj i radoznalost.

Kako ljudi i AI mogu međusobno da se dopunjuju

Razvijanje veština u jednom ili više navedenih pravaca pomoći će vam da osigurate da vaš doprinos ne može replicirati gen AI.

Izbor između ljudi i AI nije binaran. AI može unaprediti ljudske sposobnosti i obrnuto. Na primer, savetnik vlade može koristiti meteorološke podatke AI sistema kao ulaz za složenu geopolitičku odluku. Negovatelj može koristiti AI za prevod jezika radi boljeg povezivanja s pacijentom.

Potencijal spajanja ljudskih i AI sposobnosti postaje jasniji kada analiziramo veštine. AI trenutno najbolje funkcioniše u mikro-zadacima uz ljude. Na primer, stručni blogeri koriste AI za prikupljanje primera, pronalaženje reči ili generisanje ideja. AI je još uvek najsnažniji kao podrška u manjim koracima procesa.

Mnogo poslova i veština ostaje u domenu ljudi. Usmerite svoju pažnju na razvijanje jedne od navedenih veština i razmislite kako AI može da pomogne u njenoj realizaciji. To će osigurati vašu relevantnost u svetu koji se sve brže menja.

Jedan od čestih problema u porodičnim firmama je nedostatak odgovarajućeg plana sukcesije. Izbor sledećeg porodičnog lidera — bilo da je reč o generalnom direktoru ili predsedniku odbora — nosi sa sobom emotivne, poslovne i upravljačke izazove. Često postoji pritisak da se očuva „porodični lanac“ i sačuvaju porodične vrednosti, dok se istovremeno razvija posao kako bi ostao konkurentan — dva cilja koja se često čine suprotstavljenima. Osiguranje pozitivnog prenosa na sledeću generaciju — na način koji balansira porodično nasleđe s evolucijom poslovanja — trebalo bi da bude centralni cilj odbora porodične kompanije.

Da bi se osnažile odluke o budućem liderstvu, prisustvo nezavisnih članova odbora, koji nisu deo porodice niti su previše bliski s njom, od suštinskog je značaja. Ovi direktori bi idealno trebalo da donesu ne samo iskustvo u ulozi generalnog direktora i/ili međunarodno iskustvo, već i duboko razumevanje digitalnih transformacija i novih tehnologija. Ovo je najbolji način da se osigura da porodična firma ostane konkurentna za sledeću generaciju.

Skoro svaki lider porodične firme se nada da će, kada za to dođe vreme, preneti vođstvo na člana porodice. Ipak, ispunjenje te nade iznenađujuće je teško. Iako se tačni podaci razlikuju od izvora do izvora, postoji opšte slaganje da manje od 30% porodičnih firmi preživi do treće generacije porodičnog vlasništva.

Porodične firme mogu se suočiti s ozbiljnim komplikacijama iz raznih razloga, uključujući porodične sukobe i loše upravljanje. Jedan od ponavljajućih problema je nedostatak odgovarajućeg plana sukcesije i spremnosti članova porodice koji su trenutno uključeni u upravljanje i/ili vođenje organizacije da zaista predaju vlast ili preuzmu višu odgovornost.

Bez obzira na generaciju porodične firme, put sukcesije je obično složen. Izbor sledećeg porodičnog lidera — bilo da je reč o generalnom direktoru ili predsedniku odbora — nosi emotivne, poslovne i upravljačke izazove. Mnogi porodični lideri podelili su s nama pritisak s kojim se suočavaju da očuvaju „porodični lanac“ i sačuvaju porodične vrednosti i nasleđe, dok istovremeno razvijaju posao kako bi ostali konkurentni — dva cilja koja se često čine suprotstavljenima. Osiguranje pozitivnog prenosa na sledeću generaciju — na način koji balansira porodično nasleđe s poslovnom evolucijom — trebalo bi da bude centralni cilj odbora porodične kompanije.

Najbolje prakse za dugoročan uspeh

Kako bismo bolje razumeli kako funkcionišu odbori u porodičnim kompanijama i na šta se fokusiraju, kompanija Russell Reynolds Associates analizirala je 162 kompanije širom Evrope, od kojih je polovina bila u porodičnom vlasništvu. Dodatne uvide prikupili smo kroz razgovore s generalnim direktorima, predsednicima odbora, članovima porodica i nezavisnim direktorima u porodičnim firmama.

Naša analiza (koja će biti objavljena u februaru) otkrila je da koncentracija moći odbora među porodičnim vlasnicima može predstavljati izazov za planiranje sukcesije. Na primer, članovi porodice čine prosečno 23% članova odbora porodičnih kompanija. Pored toga, više od 60% predsednika odbora u našem istraživanju bili su članovi porodice, što povećava mogućnost da dnevni red i diskusije možda neće biti dovoljno nepristrasni. Kako je jedan predsednik odbora porodične kompanije u šestoj generaciji primetio: „Može biti opasno za porodicu da ostane izolovana kada procenjuje strateške opcije.“

Da bi se ojačale odluke o budućem liderstvu, prisustvo nezavisnih članova odbora, koji nisu deo porodice niti previše bliski s njom, od ključne je važnosti. Više porodičnih predstavnika istaklo je značaj nezavisnih direktora koji aktivno slušaju različite članove porodice i dele svoje mišljenje. Na taj način oni mogu razviti nijansiran i uravnotežen stav u interesu kompanije i svih njenih akcionara.

Šta čini dobrog nezavisnog direktora?

Tehničke veštine same po sebi nisu dovoljne. Nezavisni direktori moraju igrati ključnu ulogu u profesionalizaciji rada odbora. U našem istraživanju, 37% nezavisnih direktora imalo je iskustvo generalnog direktora — isti procenat kao u drugim firmama. Njih 13% donelo je ekspertizu iz oblasti finansija (CFO), dok je približno 5% posedovalo ključne kompetencije u oblasti digitalnih transformacija i novih tehnologija. Ovi direktori imaju dobar uvid u rad odbora, jer 45% takođe sedi u odborima jedne ili više drugih listiranih kompanija, a 36% ima iskustvo predsednika odbora. Nezavisni direktori takođe doprinose raznolikosti u odborima — 24% nezavisnih direktora u našem istraživanju bilo je međunarodno, dok su 36% činile žene.

Prisustvo nezavisnih direktora sa ovim širokim iskustvom u izvršnom vođenju i radu u odborima može pomoći članovima porodice da se fokusiraju na prave teme i, idealno, zadrže porodičnu politiku van rada odbora. Nezavisni članovi odbora dodatno doprinose otpornosti kompanije prenošenjem svog iskustva i znanja na mlađe članove porodičnog odbora.

Na kraju, prisustvo nezavisnih direktora u porodičnim kompanijama izuzetno je vredno za jasno i objektivno rešavanje procesa sukcesije. Da li bi trenutna generacija porodice prihvatila novu stratešku promenu potrebnu za prilagođavanje inovacijama? Da li bi član porodice koji se smatra sledećim liderom bio zaista sposoban za tu ulogu? Da li bi ga poštovali i odbor i zaposleni u kompaniji? Da li bi budućnost porodične firme bila svetlija sa liderom van porodice na čelu? Kako su istakli mnogi nezavisni direktori i porodični lideri, nezavisni članovi odbora često su bolje pozicionirani da odgovore na ova pitanja od samih članova porodice.

Iako nije jedini faktor, uspeh tranzicije ka sledećoj generaciji u velikoj meri zavisi od toga da li su porodične firme imenovale prave nezavisne direktore koji će ih savetovati. Naše iskustvo pokazuje da mnoge porodične kompanije pridaju veliku pažnju regrutovanju svojih nezavisnih direktora. „Tradicionalni kvaliteti nezavisnog direktora su samo početak,“ rekao nam je jedan član porodice. Ono što je najvažnije jeste da „dele porodične vrednosti i namere.“ Kako budućnost kompanije leži u njihovim rukama, lojalnost i diskrecija su temelji njihovog odnosa s porodicom.

Da bi obezbedile najbolje šanse za uspešan prelazak liderstva, preporučujemo da porodične firme pristupe imenovanju svojih nezavisnih direktora promišljeno i dobro organizovano. Ovi direktori idealno bi trebalo da donesu ne samo iskustvo generalnog direktora i/ili međunarodno iskustvo, već i duboko razumevanje digitalnih transformacija i novih tehnologija. Na kraju, tehničke veštine su samo početna tačka; njihova kompatibilnost s porodicom će biti presudna. Nezavisni direktori treba da budu birani jednako pažljivo kao i izvršni direktori, bez obzira na vreme koje taj proces zahteva. Ovo je najbolji način da se osigura konkurentnost porodične firme za sledeću generaciju.

Naš bilten „Savet za menadžment dana“ i dalje je jedan od najpopularnijih biltena HBR-a. U ovom članku izdvajamo 10 omiljenih saveta iz 2024. godine, koji pokrivaju teme poput razvoja ključnih veština liderstva, stvaranja utiska ozbiljnosti, poboljšanja stila prezentacije, prevazilaženja prekomernog razmišljanja — i još mnogo toga.

8 veština liderstva koje treba razvijati

Liderstvo nije osobina koju prirodno posedujete ili ne; ono je zbir osam veština koje možete razvijati tokom vremena. Evo karakteristika koje će vam pomoći da budete prepoznati kao lider:

1. Autentičnost. Radite na razvijanju samosvesti i stavljajte se u situacije u kojima možete istaknuti svoje prednosti i unaprediti svoje slabosti.

2. Radoznalost. Postavljajte pitanja o onome što ne znate. Razmišljajte široko i ambiciozno. Predstavite se kao neko ko stalno želi da uči, istražuje i inovira.

3. Analitičko razmišljanje. Liderstvo zahteva sposobnost da se složeni problemi razlože, prepoznaju njihovi osnovni uzroci i pronađu nova rešenja. Razvijajte analitičke veštine fokusiranjem na odnose uzroka i posledica, kao i pažljivim praćenjem obrazaca i trendova.

4. Prilagodljivost. Prihvatite zadatke i tražite iskustva koja zahtevaju fleksibilnost. Gurajte sebe da radite u novim okruženjima i sa različitim tipovima ljudi.

5. Kreativnost. Ne morate uvek sami osmisliti svaku sjajnu ideju. Ponekad je važno stvoriti okruženje koje podstiče kreativnost kod drugih.

6. Komfor sa nejasnoćama. Upravljanje nejasnoćama podrazumeva držanje sukobljenih ideja u glavi i bavljenje konkurentnim prioritetima koji deluju podjednako važni. Postavljajte mnoga pitanja poput „šta ako“ i „pa šta“, i analizirajte situacije iz različitih perspektiva.

7. Otpornost. Kada situacija postane teška, pokažite otpornost tako što ćete se prilagoditi, pregrupisati i tražiti povratne informacije od drugih postavljajući pitanje: „Postoji li neki drugi put?“

8. Empatija. Razvijanje emocionalne inteligencije pruža vam dublje razumevanje složenih izazova s kojima se drugi suočavaju — i pomaže vam da stvorite podržavajuće i negujuće okruženje.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „8 ključnih osobina uspešnih lidera“ autorke Rebeke Najt.

Kreirajte efektan set slajdova

Dobra prezentacija zavisi od mnogo više od visokokvalitetnih informacija koje delite. Evo nekoliko osnovnih principa koji će vam pomoći da kreirate upečatljiv set slajdova.

1. Odaberite odgovarajuće fontove. Koristite sans serif fontove, poput Helvetice ili Arial-a, za minimalistički izgled i bolju čitljivost. Držite se dva stila fonta tokom cele prezentacije — jednog za naslove i drugog za tekst — i osigurajte doslednost. Tekst u telu slajda neka bude najmanje veličine 30 tačaka, a naslovi 40 tačaka ili veći.

2. Odlučite se za visokokontrastne boje. Kombinacije boja visokog kontrasta osiguravaju maksimalnu vidljivost i lakšu čitljivost. Ograničite paletu boja na dve ili tri glavne boje kako biste izbegli vizuelnu konfuziju i održali fokus na ključnim tačkama.

3. Efikasno koristite slike. Birajte slike koje snažno i sažeto prenose vašu poruku — i koristite ih štedljivo. Ograničite se na jednu značajnu sliku po slajdu kako biste zadržali jasnoću i osnažili svoju poruku, bez odvraćanja pažnje od suštine.

4. Težite čistom izgledu. Izbegavajte nered koristeći jednostavan raspored sa dosta belog prostora. Istaknite ključne tačke u formi lista sa oznakama umesto u paragrafima. Koristite vizuelnu hijerarhiju kako biste usmerili pažnju publike na najvažnije elemente.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako učiniti da ‘dobra’ prezentacija postane ‘odlična’“ autora Gaja Kavasakija.

Osobine potrebne za razvijanje "izvršnog prisustva"

Ambicioznim liderima se dugo govori da moraju posedovati "izvršno prisustvo" kako bi bili razmatrani za visoke pozicije. Tradicionalno, to je uključivalo tri osobine: ozbiljnost (gravitas), snažne komunikacijske veštine i "odgovarajući" izgled. Ali kako to danas izgleda? Nedavno istraživanje osvetljava kako su se naši pogledi promenili u poslednjoj deceniji.

1. Ozbiljnost (Gravitas). Da biste bili shvaćeni ozbiljno, potrebno je da delujete samopouzdano, odlučno i da imate jasnu viziju. Međutim, sve važniji element ozbiljnosti je inkluzivnost — ne samo zapošljavanje ljudi različitih pozadina i pružanje svima jednake šanse za napredovanje, već i osiguranje da se svi zaposleni osećaju poštovano i podržano.

2. Snažne komunikacijske veštine. Dobra komunikacija je oduvek podrazumevala jasno izražavanje i sposobnost da "zauzmete prostor". U današnjem svetu rada, sposobnost vođenja virtuelnih sastanaka, poput onih na Zoom-u, jednako je važna. Komunicirati sa "izvršnim prisustvom" danas takođe znači slušati i učiti, umesto komuniciranja silom.

3. "Odgovarajući" izgled. Izgled je najmanje važna osobina, ali je ona koja se najviše promenila od 2012. do 2022. godine. Autentičnost, koja se pre deset godina nije ni pominjala, sada je visoko cenjena. Da biste danas bili viđeni kao lider, od vas se očekuje da otkrijete ko ste u suštini — a ne da imitirate zastareli, idealizovani model "profesionalnog" ponašanja.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Nova pravila izvršnog prisustva“ autorke Silvije En Hjulet.

Usavršite svoje veštine pisanja

Bez obzira na posao, poziciju ili industriju, pisana komunikacija je veština koja vas može izdvojiti od vaših kolega. Evo okvira u tri koraka koji vam može pomoći da unapredite svoje pisanje — bilo da je reč o mejlu, formalnom dokumentu, objavi na društvenim mrežama ili nečemu drugom.

1. Odredite svrhu svog teksta. Koji rezultat želite da postignete? Da li želite da informišete, ubedite ili uputite zahtev? Neka ta svrha oblikuje suštinu i stil vaše komunikacije od početka do kraja.

2. Precizno identifikujte svoju publiku i obraćajte im se direktno. To znači korišćenje jezika koji razumeju i tona koji im odgovara. Takođe podrazumeva predviđanje i odgovaranje na njihova pitanja — pre nego što ih postave.

3. Koja je vaša ključna poruka? Ovo je suština vašeg teksta. Da biste došli do poruke koju želite da prenesete, zapitajte se kako biste je objasnili svojoj publici za 15 sekundi ili manje. Zatim, pređite na poentu što ranije u svom tekstu, unutar prvih 40 do 50 reči.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako unaprediti poslovno pisanje od ‘prosečnog’ do ‘odličnog’“ autorke Elizabet Danziger.

Da li ste radoholičar?

Radoholizam nije u broju sati koje radite — već u vašoj sposobnosti da se isključite iz posla. Da biste utvrdili da li možda imate tendenciju ka radoholizmu, pročitajte sledeće izjave i ocenite u kojoj meri svaka opisuje vas, koristeći sledeću skalu:
1 = nikada; 2 = retko; 3 = ponekad; 4 = često; 5 = uvek

1. Radim zato što postoji deo mene koji oseća potrebu da radi.

2. Teško mi je da prestanem da razmišljam o poslu kada prestanem da radim.

3. Osećam se uznemireno ako moram da propustim radni dan iz bilo kog razloga.

4. Sklon/a sam da radim više od onoga što se zahteva na mom poslu.

Sabirajte svoje ocene. Ako ste neku od ovih stavki ocenili sa 4 ili 5, imate neke sklonosti ka radoholizmu. Ali ako je vaš ukupni rezultat 15 ili više, pokazujete značajne znake radoholizma.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Vodič za radoholičare: Kako povratiti svoj život“ autorke Malise Klark.

Postavljajte pametnija strateška pitanja

Suočavajući se s povećanom hitnošću i nepredvidivošću, sposobnost postavljanja pametnih pitanja postala je ključna veština liderstva — posebno pri definisanju strategije. Evo pet vrsta pitanja koja možete postavljati kako biste unapredili donošenje strateških odluka:

1. Istraživačka: Šta je poznato?
Kada se suočavaju s problemom ili prilikom, najbolji donosioci odluka počinju razjašnjavanjem svog cilja, pitajući se šta žele da postignu i šta moraju naučiti da bi to ostvarili.

2. Spekulativna: Šta ako?
Ova pitanja pomažu da situaciju sagledate šire, redefinišući problem i istražujući nekonvencionalna rešenja.

3. Produktivna: Šta sada?
Procena dostupnosti talenata, sposobnosti, vremena i drugih resursa pomaže vam da odredite dalji tok akcije.

4. Interpretativna: I, šta onda?
Ovo prirodno prateće pitanje vas može podstaći da stalno redefinišete suštinski problem — da zaronite ispod površine i izvučete implikacije nekog zapažanja ili ideje.

5. Subjektivna: Šta je prećutano?
Ovo poslednje pitanje bavi se ličnim rezervama, frustracijama, tenzijama i skrivenim motivima koji mogu skrenuti donošenje odluka s pravog puta.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Umetnost postavljanja pametnijih pitanja“ autora Arnoa Ševaljea i saradnika.

3 uobičajena stila liderstva — i kada ih koristiti

Biti odličan lider znači prepoznati da različite okolnosti zahtevaju različite stilove liderstva. Evo tri uobičajena stila i situacija kada ih treba primeniti:

1. Prinudno liderstvo, koje podrazumeva zahtev za trenutnim pridržavanjem pravila. Ovo je najmanje efektivan stil u većini situacija. Međutim, u krizama gde je potrebna odlučna akcija i jasna hijerarhija, ovaj autoritativni stil može biti neophodan.

2. Autoritativno liderstvo, koje se zasniva na mobilizaciji ljudi prema određenoj viziji. Ovo uključuje motivisanje članova tima povezivanjem njihovog rada sa širim organizacionim ciljevima. Ovaj stil je koristan u mnogim situacijama, posebno u periodima promena ili nesigurnosti.

3. Liderstvo postavljanjem standarda, koje uključuje očekivanje izvrsnosti i samostalnosti. Iako ovaj stil treba koristiti štedljivo, može biti delotvoran u situacijama kada su zaposleni visoko motivisani i izuzetno kompetentni, ili kada je savršenstvo apsolutno neophodno.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Još 3 stila liderstva — i kada ih koristiti

Evo još tri stila koja možete dodati svom alatu:

1. Afiliativno liderstvo, koje se fokusira na izgradnju emocionalnih veza. Ovaj stil gradi povezanost i stvara pozitivnu organizacionu kulturu, ali ga ne treba koristiti izolovano. Može nedostajati povratnih informacija za rešavanje problema sa performansama ili složenih izazova.

2. Demokratsko liderstvo, koje podrazumeva stvaranje konsenzusa. Ovaj stil je idealan kada niste sigurni koji je najbolji kurs delovanja i želite da generišete ideje. Međutim, nije dobra strategija ako članovi tima nemaju dovoljno iskustva ili informacija, ili u kriznim situacijama.

3. Liderstvo kroz mentorstvo, koje je usmereno na razvoj zaposlenih za budućnost. Ovaj stil je posebno koristan tokom pojedinačnih evaluacija učinka i ključan je za razvoj zaposlenih.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Prevazilaženje preteranog razmišljanja

Preterano razmišljanje može se manifestovati u tri oblika: ruminacija, preterana analiza i „putovanje u budućnost“. Evo kako da prepoznate i rešite svaki od njih pre nego što izazovu stres ili sagorevanje.

1. Ruminacija. Ovo je mentalna petlja u kojoj se zadržavate na prošlim događajima, posebno negativnim ili stresnim. Ako se često fokusirate na negativne povratne informacije, spominjete prošle neuspehe ili ste previše oprezni u poslu, možda ste skloni ruminaciji. Da biste to prevazišli, odvojite 15-30 minuta da se bavite ovim mislima, što će vam pomoći da ih stavite u okvir i sprečite konstantno razmišljanje tokom dana.

2. Preterana analiza. Odlaganje obaveza, prekomerno oslanjanje na tuđe odobravanje i teškoće u postavljanju prioriteta su znaci preterane analize. Prekinite ovaj ciklus fokusiranjem na cilj „dovoljno dobro“ umesto „savršenstvo“.

3. „Putovanje u budućnost.“ Ako trošite previše energije planirajući svaki mogući scenario ili vam je teško da slavite uspehe, jer stalno razmišljate o sledećem koraku, verovatno ste skloni ovom obliku preteranog razmišljanja. Da biste to rešili, koristite svoju sposobnost da razmišljate unapred tako što ćete se zamisliti u budućnosti gde je trenutni stres iza vas.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „3 vrste preteranog razmišljanja — i kako ih prevazići“ autorke Melodi Vajlding.

Razvijajte veštine aktivnog slušanja

Da li ste aktivan slušalac na poslu? Aktivno slušanje znači da ne slušate samo ono što osoba govori, već se fokusirate i na njihove misli i osećanja. Klimanje glavom i ponavljanje ključnih tačaka vašeg sagovornika je dobar početak, ali nije dovoljno da se osećaju saslušano.

Da biste postali bolji u aktivnom slušanju, prvo razumite svoj podrazumevani stil slušanja. Zapitajte se: „Kako obično slušam?“ Da li ste orijentisani na zadatke, fokusirani na efikasnost? Da li tražite povezivanje, obraćajući pažnju na emocionalne elemente onoga što sagovornik govori? Ili ste skloni kritičkom pristupu? Budite iskreni prema sebi u vezi sa svojim osnovnim načinom slušanja drugih.

Zatim donesite svesnu odluku o tome kako najbolje slušati u određenoj situaciji. Prvo odredite cilj razgovora. Zatim odlučite koji je način slušanja najprikladniji: Da li vi i vaš sagovornik pokušavate da osmislite akcioni plan? Ili da bolje razumete određenu situaciju ili temu? Da li želite da produbite svoj odnos? Ili se od vas traži da pružite iskrenu kritičku procenu? Pravo aktivno slušanje podrazumeva slušanje s jasnom namerom.

Kada smo pitali zajednicu na društvenim mrežama o najvažnijim lekcijama o liderstvu koje su naučili tokom 2024. godine, čitaoci iz celog sveta podelili su svoja razmišljanja i uvide koje donose u novu godinu. Nekima su se otvorile nove perspektive o skromnom i ranjivom vođstvu; drugi su otkrili značaj pažljivog slušanja i negovanja snažnih, podržavajućih odnosa; dok su treći razmišljali o vrednosti kontinuiranog učenja.

Koja je stvar koju ste naučili ove godine i koja je promenila vaš način vođenja?

Postavili smo ovo pitanje globalnoj zajednici na društvenim mrežama kako bismo saznali koje lekcije naši čitaoci prenose u novu godinu. Ovde smo prikupili neke od najzanimljivijih odgovora kako bismo svi zajedno mogli da razmislimo i naučimo jedni od drugih.

Naši čitaoci su podelili lekcije o važnosti (istinskog) slušanja, vođenja s ranjivošću i skromnošću, kao i o tome zašto bismo svi trebali da prioritet damo refleksiji i učenju tokom celog života. U duhu kontinuiranog učenja, uključili smo i neke resurse za dublje istraživanje kroz HBR članke i podkaste.

Odgovori ispod su blago uređeni.

Slušajte, pružajte podršku i budite odgovorni

„Naučila sam da odvojim vreme da upoznam ljude kakvi zaista jesu profesionalno. Posmatram ih kroz sve faze. Postala sam tiša i više slušam i posmatram.“
– Don, direktor škole u Njujorku, SAD

„Moje liderstvo se promenilo s primarno fokusiranog na rezultate ka prioritetu na povezivanju s ljudima. Počeo sam da ulažem više vremena u značajne razgovore, što je ojačalo odnose, stvorilo podržavajuće okruženje i osnažilo tim da kolektivno postiže bolje rezultate.“
– Nikhil, viši analitičar sistema proizvodnje u Planu, SAD

„Nikada ne donosite odluke kada ste emotivni. To utiče na vaš imidž kao lidera i može dovesti do nepredviđenih negativnih posledica. Pažljivo razmišljam o tome kako se osećam ili čak odvojim vreme da ‘prespavam’ situaciju pre nego što reagujem.“
– Paulet, savetnik za ljudske resurse u Kingstonu, Jamajka

„Ljudi ne vole da budu kritikovani. Fokusirajte se na dobre stvari koje rade. Promenila sam način na koji razgovaram s ljudima kada sam shvatila da im zapravo ne pomažem time što sam naglašavala njihove oblasti za razvoj.“
– Leticija, menadžer marketinga u Sao Paolu, Brazil

„Svi pričaju o važnosti slušanja — zaposlenih, klijenata, partnera. Ali, nedovoljno se govori o odgovornosti lidera da se vrate i podele odluke koje donose na osnovu tog slušanja. Ove godine sam bila mnogo svesnija važnosti ‘zatvaranja kruga’ sa svojim timom, klijentima i partnerima — da podelim uvide koje sam stekla, kako oni utiču na našu organizaciju i koju su ulogu članovi tima imali u napretku, ili još bolje, u prepoznavanju neuspeha i promeni pravca. Ovo namerno postavljanje konteksta daje ljudima zvezdu vodilju ka kojoj mogu težiti. Njihov doprinos je doveo do akcije, što ih može motivisati da traže sledeću priliku za unapređenje naših partnerstava, sistema, procesa i usluga.“
– Vida, operativna direktorka u Misson Viehu, SAD

Budite otvoreni, ranjivi i skromni

„Liderstvo podrazumeva hrabrost da budete ranjivi. Ne radi se o prikazivanju nepogrešive ličnosti. Lideri ne moraju da imaju sve odgovore. Važno je kako se suočavate s nepoznatim s hrabrošću i radikalnim osećajem otvorenosti, što može pomoći vašim timovima da razumeju da je okruženje sigurno i vredno poverenja.“
– Dija, rukovodilac sektora za društvene mreže u Ženevi, Švajcarska

„Skromnost. Ideje dolaze sa svih strana; čak i praktikant može doći do poslovnih ideja. Dobre ideje mogu proći nezapaženo ako lider firme ima ego veći od Golijata. Lideri koji su skromni uče i usmeravaju svoje zaposlene, umesto da im samo dele zadatke i nameću obaveze. Rezultati će rasti ako svaka osoba u firmi razume posao i doprinosi njegovom rastu.“
– Bavia, konsultant iz Punea, Indija

Nikada ne prestajte da razmišljate, učite i razvijate se

„Svi bismo imali koristi od toga da više razmišljamo o sopstvenom razmišljanju. Mnogi od nas donose odluke bez dubljeg promišljanja, oslanjajući se na iskustvo, intuiciju i heuristiku. Dobri lideri odvoje vreme da zastanu i promisle kada se suoče s teškim odlukama, pre nego što deluju. Ali retki su lideri koji se povuku korak dalje i promisle o načinu na koji razmišljaju suočeni s izazovima. Postavljaju sebi pitanja: Kroz kakvu prizmu posmatram ovu odluku? Kakva je moja perspektiva ovde? Takva metakognicija je važan korak ka razvoju naprednih liderstva. Odluke zasnovane na intuiciji ili uobičajenim obrascima razmišljanja često mogu biti preuske.“
– Rasel, osnivač, trener i instruktor iz Fort Loderdejla, SAD

„Lični i profesionalni razvoj su važni na svim nivoima, a ako nemate formalni način kroz svog poslodavca da radite na tome, možete to učiniti sami. Resursa, trenera, online programa i opcija za kontinuirano obrazovanje ima na pretek. To je promenilo igru za moj način razmišljanja i otvorilo vrata koja nikada ne bih očekivala! Preuzimanje razvoja mog liderstva u sopstvene šake ove godine omogućilo mi je da jasno definišem vrednosti koje imam u vezi sa svojim poslom i poslom koji želim da radim dugoročno.“
– Nikol, globalni direktor za poslovni razvoj iz Klivlenda, SAD

„Liderstvo nije savršenstvo; radi se jednostavno o učenju i napredovanju svakog dana. Moj najvažniji zadatak je maksimizacija potencijala mog tima i pružanje podrške u okviru mojih mogućnosti. Moje liderstvo se razvilo tako što svoj tim tretiram na način koji njima treba, a ne onako kako traže da ih tretiram. To je sredina između njihovih želja i potreba posla, što donosi rast i priliku za prilagođavanje. Ovo približava njihovu performansu potrebama posla, što omogućava firmi da više ceni tog zaposlenog, pružajući obostranu korist.“
– Džon, menadžer lanca snabdevanja iz Port Spejna, Trinidad i Tobago